Вести:
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српске жртве. Прикажи све постове

уторак, 14. јул 2020.

Зоран Влашковић: Поражена фашистичка Немачка опет би да кроји границе Србије!

Западне земље погазиле и пљунуле све међународне документе, споразуме, конвенције, Повељу ОУН.... и, на основу фашизма, успоставиле амбасадоре у Приштини.

#Zoran_Vlašković #Kosovo #Metohija #Srbija #Albanci #Šiptari #Zločin #Fašizam #Priština #EU #UN #NATO
Илустрација: КМ Новине 2020.

Текст и фото: Зоран Влашковић



Да ли се икада нека земља одрекла свог народа и своје територије? Није! Но, то од Србије данас траже, пре свега, земље Запада, да се Србија одрекне своје територије и свог народа, Косова и Метохије.

Траже, након што су те земље Запада, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија, Америка... газећи ама баш све међународне споразуме, документа, конвеције, Повељу ОУН... правним насиљем и окупацијом, значи фашизмом, успоставили своје амбасаде у Приштини.


НАТО војници, немачки Кфор посматра своје миљенике из УЧК / Призрен 1999.

Поражавајуће је то да је поражена у Другом светском рату, фашистичка Немачка, сада најгрлатија у тежњи прекрајања граница суверене Србије, земље на страни победника у Другом светском реату. Та Немачка која је кривац за више од 60 милиона убијених у Другом светском рату, сада повампирује фашизам а требало би им забранити да се два наредна миленијума не баве никаквом политиком знајући колико су уназадили свет.

Друга је ствар то што Запад од Србије сада тражи да на својој територији буквално легализује фашизам.

Немачки транспортер на мосту на Ибру
у подељеноој Косовској Митровици
Земље Запада и "амбасадори" земаља у Приштини, погазили Хелсиншки споразум од 1. августа 1975. године, пљунули су сва начела ОЕБС – а, која се заснивају на 10 тачака Хелсиншког споразума, овде су, непоштујући и газећи највиши правни документ највеће правне организације у свету, Повељу ОУН, овде су пљујући Бечку конвенцију о дипломатији из 1961. године, газећи и пљујући Бадинтерову комисију, пљујући Р – 1244 из 1999. године, непоштујући и газећи Устав суверене државе Србије…

Немачки војник на ''Јазавцу'' за разбијање барикада и пушкомитраљезом са бојевом муницијом на барикадама у Зупчу 2011.г. код Зубиног Потока

Докле год постоји Резолуција 1244 она брани да Косово постане међународно призната држава. По том документу, Косово је протекторат, што је за нас подједнако важна одредба као и она да је саставни део Србије.

Уз то, Резолуција 1244 има две важне карактеристике – трајност и правну обавезност.

Правним насиљем, силом и окупацијом су амбасадори западних земаља дошли у Приштину. И свима њима је јасно да су овде на основу фашизма.


Немци на Хитлеровим фашистичким бункерима заосталим из Другог светског рата на Јарињу на северу КиМ

Нико од ових амбасадора до сада није желео да одговори на који су начин дошли у Приштину, нити ико од њих има било какав међународни документ да су овде легалним путем.

Хелсиншким договором од 1. августа 1975. године је призната неповредивост граница након Другог светског рата у Европи, а 35 држава потписница се обавезало да ће поштовати људска права и темељне слободе те да ће сарађивати на економским, научним, хуманитарном и другим подручјима.

Немачки војник на Хитлеровом бункеруна северу КиМ, у близини Лепосавића


Стручњаци у свету изражавају озбиљну забринутост да 
присуство амбасадора у Приштини противречи најдиректније међународном праву, демократији и цивилизацији уопште. Директан нож у леђа демократији је да поражена фашистичка Немачка сад опет тежи да кроји границе земаља које су као победници изашли из Другог светског рата.

Повеља УН забрањује „претњу или употребу силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе“ но, у случају Косова и Метохије земље Квинте и друге које су признале Косово, погазили су све одредбе Повеље ОУН, највише правне организације у свету.

Србија је у чланство ОУН примљена као посебна држава у АВНОЈ – евским границама и то по америчкој изричитој препоруци. Чак је Стејт депертмент званично и изричито захтевао од Србије да она у свом писменом захтеву за пријем у ОУН нагласи да Уједињеним нацијама приступа у АВНОЈ- евским границама, по препоруции Бандитерове комисије. И, Србија је 1. новембра 2000 године примљена у ОУН у АВНОЈ – евским границама.


Чувени Јазавац за разбијање барикада код Зупча у општини Зубин Поток.И овај знак улива страх код Срба

Бадинтерова комисија је 1991. gодине поставила као основ за осамостаљење југословенских република, принцим авнојевских унутрашњих граница.
Пристигли у Приштину колонијално фашистички амбасадори су овде газећи и све одредбе Бечке конвенције о дипломатији из 1961. године. Албанци са Косова и Метохије нису чланица ОУН, а једнострано су прогласили независност од дела пуноправне, суверене чланице ОУН Србије.

Много тога се данас на Косову и Метохији поклапа са некадашњим повампирењем фашизма у Хитлеровој Немачкој

Србиja од света захтева неприкосновено поштовање Устава Републике Србије (усвојеног 2006. год.) издвајајући део преамбуле да је ,,Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и члан 8. који гласи да је ,,територија Републике Србије јединствена и недељива“.

Амбасадори земаља у Приштини су данас највећи непријатељи демократије и највећи непријатељи важећих међународних споразума, докумената и међународног права уопште. Сви амбасадори у Приштини су ту на основу фашизма.






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Зоран Влашковић: На основу чега су амбасадори Квинте и других земаља у Приштини? - КМ Новине

"Стручњаци у свету изражавају озбиљну забринутост да присуство амбасадора у Приштини противречи најдиректније међународном праву, демократији и цивилизацији уопште." Кад ће колонијално фашистички амбасадори напустити Косово и Метохију? Амбасадори земаља Квинте у Приштини: Француске, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава, али и сви други, су својим присуством у Приштини, погазили Хелсиншки споразум од 1.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Зоран Влашковић: Екслузивно - Потпуна истина о албанским терористичким организацијама на КиМ! - КМ Новине

"Подужи је историјат и злочиначки биланс терористичких напада АНА у Македонији, на југу Србије и на Косову" - Амерички председник Џорџ Буш је 2001. године ''ОВК'', а шеф УНМИК- а на КиМ Михаил Штајнер је 2003. године АНУ (ОНА) прогласили терористичким организацијама. - Косово бара албанских терориста за које амбасадори у Приштини ћуте, значи подржавају их!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Зоран Влашковић: ''Лична карта'' Косова и Метохије 1999 - 2016. - КМ Новине

Од 193 чланица ОУН Косово је признало 109 земаља. Или, од 7.030.000 седам милијарди и тридесет милиона становника на планети, Косово не признаје 6.050.000 Петнаест држава које су признале Косово немају ни милион становника? kosovo, metohija, statistika, zoran, vlaskovic, kriminal, separatisti, teroristi, zlocin, progon,




author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 09. јул 2020.

Логор Плав: Заборављени албански логор за српске цивиле, жене, децу и старце

На североистоку Црне Горе, у Плаву, 4. јула 1941.албански балисти и вулнетари под надзором италијанских окупационих власти основали су концентрациони логор.

Плав данас

У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим делом жене и деца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађих од 10 година.

Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом светском рату за жене и децу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим делом били су то жене, деца и старци.

Сам логор је основан почетком јула месеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније су албански балисти уз помоћ вулнетара и по другим кућама у Плаву правили затворе, што је од саме варошице направило систем казамата.

С обзиром да се овај логор налазио под италијанском окупационом надлежношћу, то су након ужасних тортура над беспомоћним цивилима стражари замењени италијанским војницима.

Услови у логорима су били неподношљиви и застрашујући, који су били још страшнији због психо-физичких тортура од логорских чувара.

Плавски систем логора је затворен крајем 1942. године, када су логораши пребачени један део у Пећ, а други у албански град Кавају. Трећи део је успео да побегне. Кроз овај логор у Плаву је прошло најмање 500 Срба, иако поједини аутори и сведоци тврде да овај број је далеко већи.

Овај логор је више од осам деценија табу тема, не само у комунистичком режиму већ и и након 1991. године. Врло мало има литературе и документарних филмова о Плавском логору, свега две књиге.



ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Читава Црна Гора је у пролеће 1941. године потпала под Муслолинијеву зону одговорности где су италијанске фашистичке јединице биле задужене за контролу злочина и етничког чишћења, односно геноцида над Србима, које су организовано и систематски спроводили албански балисти и вулнетари.

Вулнетари су била нека врста добровољачке милиције, састављена углавном од Арбанаса са Косова и Метохије, али и северних делова Албаније. Били
су квислинзи под контролом италијанске окупационе команде. И Арбанаси и Италијани су имали гесло: „Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј децу!“

Кућа Вукоте Џудовића (десно) у којој се налазио Плавски логор 1941 године

Већ 4. јула 1941. године вође локалних банди балиста и вулентара Шемсо, Ризо и Шабо Феровић су заузели вишеспратну кућу Вукоте Џудовића и ту је почело довођење невиних и ненаоружаних цивила: жена и деце. Мушкарци и младићи овог краја су већ били по шумама, јер се спремао устанак, а било је спорадичних борби герилаца са окупаторима.

Плав је тако био концентрациони и једини логор за жене и децу у Црној Гори. Најбројније жртве овог стратишта била су деца. Окупатори су крваво гушили устанак и побуну српског народа у овом делу отаџбине… жене и деца су остали у својим домовима, а један део цивила је побегао у Васојевиће, други део цивили из Рженице и Новшића је остао код неких Албанаца, својих комшија мислећи да ће тако да се спасу.

Међутим, када су дошли наоружани вулнетари, домаћини су “испарили”, а све избеглице су похапсили и одвели у Плав, тј. кућу Џудовића. Одмах је започело иживљавање и тортура над немоћним цивилима. Пре тога су сви опљачкани.

Иначе, како је ова кућа Џудовића брзо напуњена, албански балисти и вулентари су почели и у друге српске куће да затварају цивиле који нису били наоружани и тако је почео да функционише систем концетрационог логора у Плаву. Породице су најчешће довођене са подручија Ржанице, Војног села, Плава, Ђуричке Ријеке, Брезојевице и Метеха…



СПИСАК ЛОГОРАША

Према проценама Плавски логор је током Другог светског рата, имао преко 500 Срба заточеника, од чега је најмање 30-оро деце млађе од 13 година није преживело, односно или су умирали од глади, болести, убијани…




  • Милка Кнежевић, преживела пакао логора
  • Марко В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Мирко В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Борислав В. Кнежевић, преживео пакао логора
  • Мирослав В. Кнежевић, убијен у логору
  • Перса В. Кнежевић, преживела пакао логора
  • Коса В. Кнежевић, убијена у логору
  • Вујадин Оташевић, преживео пакао логора

Савезни завод за статистику СФРЈ из Београда је крајем 1940-их година избројио да је у Плавском логору именом и презименом убијено или умрло 27-оро деце, али је овај списак накнадно допуњен са четири имена, тако да је остао податак да је 31 дете уморено.


ИМЕНА УБИЈЕНЕ ДЕЦЕ

РБ ПРЕИЗМЕ (ИМЕ ОЦА) ИМЕРОЂЕН-АМЈЕСТО
1 Лалевић (Радивоје) Милица1935Горња Ржаница
2 Нововић (Алекса) Радосава1940Горња Ржаница
3 Нововић (Арса) Милунка1937Горња Ржаница
4 Нововић (Јован) Милован1941Горња Ржаница
5 Нововић (Јован) Радунка1935Горња Ржаница
6 Нововић (Милорад) Драгица1941Горња Ржаница
7 Оташевић (Максим) Батрић1941Горња Ржаница
8 Оташевић (Максим) Драгица1939Горња Ржаница
9 Оташевић (Радомир) Божидар1939Горња Ржаница
10 Оташевић (Радимир) Милица1936Горња Ржаница
11 Оташевић (Миленко) Рада1940Горња Ржаница
12 Оташевић (Радуле) Радојица1939Горња Ржаница
13 Оташевић (Радуле) Станица1940Горња Ржаница
14 Попадић (Урош) Драгица1936Горња Ржаница
15 Попадић (Војислав) Митар1939Горња Ржаница
16 Кнежевић (Вучеља) Мирослав1939Новшиће
17 Кнежевић (Вучеља) Коса1941Новшиће
18 Јокић (Сена) Милијана1938Велика
19 Петровић (Радуле) Радомир1939Велика
20 Ђуричанин (Михајло) Богић1940Ђуричка Ријека
21 Ђуричанин (Радомир) Ратомир1941Ђуричка Ријека
22 Ђуричанин (Радомир) Станица1939Ђуричка Ријека
23 Турковић (Крста) Нада1940Војно Село
24 Љутић (Радивоје) Марко1941Војно Село
25 Љутић (Радоје) Станија1940Војно Село
26 Симоновић (Вукман) Миомир1941Војно Село
27 Дашић (Перо) Светимир1939Брезојевице
28 Ђуричанин (Марко) Жарко1939Ђуричка Ријека
29 Магделинић Т. БожоПлав
30 Симоновић (Вукман) Миомир1941Ђуричка Ријека
31 Нововић (Велимир) Драгослав1939Горња Ржаница



ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Злотвори који су окрвавили своје руке до рамена и чија имена не смијемо заборавити су:
Осман Растодер из Бихора, који је спалио и похарао многа српска села око Берана


УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Као и у сваком другом логору, тако и у овом владала је нехигијена, логораши нису имали лекарску заштиту, а у првих седам дана жене и девојке су масовно силоване. Такође и храна им је била ретко давана, што је довело до велике смртности од глади. Поред тога, о квалитету хране се није водило рачуна, па је то доводило да логораши умиру од болести.

Команда италијанске окупационе војске је увидела да балисти и вулентари имају сурове методе, па су стражари брзо и замењени италијанским војницима. Тада је у самом логору почела контрола уласка, али није много допринело да се услови побољшају.

Како су затвореници били у кућама, тако су собе биле тамнице, односно затвореници су били смештени између голих зидова без намештаја, столова и столица… били су на бетону. У самим собама је било пуно заточеника, што је опет довело да нико не може да се опружи… заправо логораши су били у чучећем положају згрчени.

Вашке су све врло брзо појавиле и сврабеж, као епидемија због нехигијене, јер логораши нису имали могућност да се купају. Један клозет и то пољски био је ван куће, који је користило неколико стотина логораша.

Деца у логору су имала понекад излазак до зграде италијанске Магазе, где би ишли да просе храну од тамошњих војника. Неки војници су били сажаљиви и давали су им из својих порција. Али поред њих било је неколико муслимана, нпр. породица Реџепагић, који су долазили у логор и познаницима доносили оброке.

Насиље у Плавском логору је било брутално и свакодневно. Албански балисти и вулнетари нису имали милости ни према деци већ су их све редом тукли и мучили. Десетине деце је умирало пред очима својих мајки тражећи воде и хране.


СВЕДОЧЕЊА

Вујадин Оташевић, један од преживелих логораша, о Плавском логору казује овако:

„Код улаза у логор налазила се пекара која је радила читав дан. Из пекаре се ширио мирис хљеба, па су дјеца излазила на балконе да га уздишу. То им је била једина храна!“.


ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Плавски логор је неометано радио у току прве половине Другог светског рата, све до децембра 1942. године, када је један део затвореника пребачен у Пећ, град у Метохији под италијанском окупационом зоном, а други део је пребачен у албански град Каваја, 35 км југо-западно од Тиране.
Процењује се да је у њему преко 500 православних Срба, од чега 31 дете именом и презименом познато, али је још десетине жена убијено или нестало. Нажалост, жртве Плавског логора никада нису изборојане.


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Југославенски комунисти, после 1945. године су забрањивали да се јавно причао злочинима над Србима, јер је то наводно нарушавало братство и јединство јужнославенских народа, темељ на коме је сазидана социјалистичка Југославија. Чак и Покољ у Велици јула 1944. године био тема о којој се причало са шапатом, а тек о Плавском логору није се смело причати на глас никако, а камоли написати...


Мустафа Мемич, СКОЈ-евац
Својевремено је Мустафа Мемић издао књигу “Плав и Гусиње у прошлости”, где је посветио добар део дешавањима из Другог светског рата у овом крају, али занимљиво ниједна реченица није посвећена Плавском логору… као да није ни постојао.

Тек 70 година по завршетку ратних операција у Црној Гори, организован је један Округли сто у селу Велика крајем јула 2014. године, где је највећи део био усмерен на Велички покољ, али први пут се десило да се тада јавно проговорило о Плавском логору и његовим мученицима.

И поред свега српски мученици из Плавског логора ни до данас нису добили никакво спомен обележје у Црној Гори, ни спомен-плочу која би сведочила о том ужасу који су били подвргнути цивили односно жене и деца.
Једино ко је отргао од заборава Плавске мученике јесте Епархија будимљанско-никшићка СПЦ која је Плавске мученике канонизовала заједно са величким и горњо-полимским мученицима из Другог светског рата.


ПУБЛИКАЦИЈЕ

Ретка су штива на ову тему Плавског логора који је постојао током Другог свјетског рата. Чак ни један документарни филм није урађен више од седам деценија.

Др Марко Кнежевић је објавио септембра 2019. године књигу “Муринско Полимље”, у коме се доста говори о ужасима Плавског логора и страдању српских цивила… јер су и његови ближњи били страдалници тог казамата.

Поред Кнежевића и др Вујадин Оташевић је годину дана раније тј. јуна 2019. промовисао у муринском Дому културе своју књигу “Пакао заливен дјечијим сузама”, јер је он један од оних који су преживели тамничење у Плаву, а поред тога већи део његове породице је ту убијен, што он детаљно наводи у књизи. Оно што је занимљиво у Оташевићевим штиву, што он није прећуткивао имена зликоваца који су чинили злодела, већ их све поименце наводи.

Пише: проф. др Марко Кнежевић







ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уочи годишњице бомбардовања у Другом светском рату, Београд светлео у бојама Немачке! - КМ Новине

Уочи годишњице бомбардовања у Другом светском рату, Београд светлео у бојама Немачке! #Beograd #april1941 #Bombardovanje #Nacisti #Fašisti #SNS Други светски рат у Југославији започео је ужасним бомбардовањем Београда 06. априла 1941. Синоћ, уочи тог датума, Београд је светлео у бојама немачке заставе!




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Уз помоћ албанских фашиста, 1942. комунисти из Косовског Поморавља убили преко 500 Срба - КМ Новине

У сарадњи са албанским фашистима, комунисти из Косовског Поморавља 1942. убили преко 500 Срба #Komunisti #Zločini #Kosovo #Metohija #Albanci #Fašisti #Partizani Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

На данаши дан 1999. НАТО убио 15-торо деце у Лужану, на Косову и Метохији (ФОТО) - КМ Новине

На данаши дан 1999. НАТО убио 15-торо деце на Косову и Метохији (ФОТО) #Косово #Метохија #Рат #Србија #НАТО #Агресија #Злочин #Убиство Да се 1. маја, паљењем ватри обележава још један у низу глобалистичких, сатанских датума, доказао је и НАТО током бомбардовања 1999. године.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 05. јул 2020.

Прве тужбе жртава НАТО бомби пред нашим судом

Италијански и српски адвокати, Тартаља и Алексић, за "Новости", о правосудној бици. Ускоро процеси у Врању, Нишу, Београду, Крагујевцу и Новом Саду. Стратегија базирана на пресудама у корист италијанских војника

#НАТО #Злочин #Тужба #Осиромашени #Уранијум


Познати италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља, који је у двадесет година тешке борбе у правосудним институцијама у Италији остварио више од 170 пресуда у корист оболелих међу италијанским војницима који су боравили и у мисији на Косову и Метохији, сада креће у помоћ жртвама и оболелима због осиромашеног уранијума у Србији! По договору са колегом из Ниша, адвокатом Срђаном Алексићем, ускоро ће поднети првих пет тужби вишим судовима у Србији.

У ексклузивном разговору, за "Новости", Тартаља објашњава да је дошло време да испуни обећање из новембра прошле године.

- Зауставио нас је на неко време вирус корона, сада крећемо са првим случајевима. Адвокат Алексић и ја смо нашли заједничку стратегију. Почињемо са правним суочавањем са трагичном реалношћу, 21 годину после бомбардовања ваше земље и сејања отрова од којег се увелико умире и данас - истиче италијански адвокат.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Док разговарамо са Тартаљом, телефоном се јавља и адвокат Алексић, да бисмо сви заједно попричали о стратегији коју су усагласили у више сусрета, овде у Риму, потом и у Нишу.

- Чекам те у Нишу, по договору, после 12. јула, радим константно и као што смо се и договорили, крећемо са првих пет тужби вишим судовима у Србији, у Врању, Нишу, Београду, Крагујевцу и Новом Саду - каже адвокат Алексић. - У питању су тужбе у корист оболелих од канцера, са представљањем необоривих медицинских доказа да је узрочник осиромашени уранијум посејан у време НАТО бомбардовања. Реч је о особама које су или боравиле и радиле на КиМ, или су живеле у Врању.

Анђело Фјоре Тартаља и Срђан Алексић

Адвокате Тартаљу и Алексића чека тешка правничка борба, али они не намеравају да одустану. Ниш ће, практично, постати "друга кућа" Анђелу Тартаљи, све док траје битка за истину.

- Наш напор мора донети резултате у корист народа који пати, оболева, умире. Све се одвија у тишини и на међународном плану, пред међународним институцијама. Следећи корак биће извођење доказа на идентичан начин као за италијанске војнике, иако је реч о цивилима у Србији - појашњава, за наш лист, Тартаља.

Италијански адвокат додаје да ће бити предочено вештачење Универзитетске клинике "Ла сапијенца" у Риму, Института за нанотехнологије у Милану и, што је важно, Универзитета у Торину, који анализом треба да квантитативно верификује присуство тешких метала код оболелих, као и у средини одакле потичу оболели.

- Ангажоваћемо и италијанске онкологе у вештачењу, онако како су вештачили и у случајевима италијанских војника - напомиње Тартаља.

Адвокат Алексић додаје да у Србији не постоји институт за нанотехнологије, а Закон о парничном поступку дозвољава вештачење из иностранства. Српски судови прихватају налазе из иностранства, па тако и из Италије. Алексић истиче да ови процеси у Србији не би били могући без истинског труда и Тартаљине жеље да помогне српском народу, због чега му је веома захвалан.

- Следећи корак је да обавестимо Европски парламент о томе које су све земље учествовале у бомбардовању Србије и поднесемо захтев за чишћење територије загађене осиромашеним уранијумом. Паралелно, следи представка коју ћемо поднети УН, Комитету за заштиту људских права, за више од 1.000 грађана у Србији - појашњава нам Алексић.




Додаје да ће тражити ангажовање независних истражитеља на два плана: за заштиту животне средине и заштиту људских права, и ту представку ће такође упутити и Европском парламенту.

- Желимо да ове институције информишемо о загађености територије на којој се умире од рака у великом броју и 21 годину после бомбардовања - истиче адвокат Алексић.

Тартаља подвлачи да је још рано износити детаље стратегије коју ће применити на том правосудном путу, али је јасно да је реч о процесу у којем никога, па ни надлежне у Србији, неће поштедети одговорности:

- Неопходно је хитно урадити нешто да би подручја загађена осиромашеним уранијумом била очишћена, а народ заштићен. Не ради се само о одштети за пострадале, већ треба учинити нешто да се такве ствари у Србији не понављају. Већ је увелико пунолетна генерација рођена после бомбардовања, која ништа нема са ратом и бомбама, али зато трпи последице и оболева од бачених уранијумских направа.

Тартаља за крај разговора, за "Новости", у који се из Ниша укључио и адвокат Алексић, свом колеги поручује да ускоро долази и да је спреман да до краја брани право на бољи живот људи који трпе последице монструозног НАТО бомбардовања.

ЈАВИЛО СЕ 2.000 ЉУДИ

Детаљно ћемо представити мапу бомбардованих терена осиромашеним уранијумом и сабрати све особе које су оболеле или изгубиле живот због овог чина. Већ сам то и учинио, оних који су ми се јавили је више од 2.000, међу њима су били и они који су у међувремену умрли, оболели или оболевају од последица бомбардовања у тим подручјима - додаје Срђан Алексић.

ИНСТАНЦА У СТРАЗБУРУ

Тартаља наглашава да у чишћењу животне средине морају да се ангажују земље ЕУ које су учествовале у бомбардовању јер НАТО нема својство правног лица:

- Постоји и суд у Стразбуру, али морамо кренути од српских судова да бисмо стигли и до те судске инстанце. Ми са правне тачке гледишта имамо веома јасне идеје и пут који започињемо је једини могући, уверени смо да ће донети одличне плодове. Пресуде које сам остварио у Италији биће полазна тачка на том путу.
Милица Остојић,
Новости




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део - КМ Новине

ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648" У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - l део #Косово #Метохија #Србија #Резолуција1244 #Подметање #Мржња #Америка #Ватикан #Немачка #Михајло_Макић #Трилатерала #Трилатерална #комисија "Завера САД, Ватикана и Немачке против православља, па према томе и против српског народа, договорена је 1976., 24.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Москва о НАТО агресији: Ни Хитлер се током Другог светског рата није усудио да бомбардује хемијске фабрике на Балкану - КМ Новине

Говор Сталног представника Руске Федерације Александра Лукашевича на састанку Сталног савета ОЕБС-а поводом 20. годишњице НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Манифестација посебно нехуманог исмејавања српског народа биле су и чињенице да су на бомбама и ракетама НАТО пилоти писали: "Да ли и даље желите да будете Срби?" или "Срећан Ускрс!"




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

''Очекивали су да ћу се слагати, али нисам: Бомбардовање СРЈ и признање Kосова је грешка'' - КМ Новине

''Очекивали су да ћу се слагати, али нисам: Бомбардовање СРЈ и признање Kосова је грешка'' #Kosovo, #Metohija, #Bosna #NATO #bombardovanje #Srbija, #Zlločini, #General #Mekenzi #kmnovine Kанадски генерал у пензији, некадашњи командант Унпрофора у Сарајеву, Луис Макензи, поновио да је бомбардовање СРЈ и признање Kосова била "лудост".







КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 29. јун 2020.

Историјски аутошовинизам Бојана Д. Ђокића - НДХ није имала логоре за децу ни крематоријуме

Настојање да се вишеструко умањи званични број жртава логора Јасеновац није више својствено само хрватским историчарима.

Ужасе Јасеновца после хрватских умањују и српски историчари

Протеклих неколико година колегама из лепе њихове у тој работи прикључили су се и неки од српских историчара.

У свом научном раду под насловом „Логор Јасеновац у уџбеницима историје за 8. разред основне школе“ историчар Музеја жртава геноцида у Београду, Бојан Ђокић, у ревизији и дисторзији Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ, отишао је много даље.

Следи неколико ауторових научних сазнања и закључака а чланак у његовом интегралном облику можете прочитати ОВДЕ.

Анализа осам уџбеника историје за 8. разред основне школе који су одобрени од надлежних просветних органа Републике Србије показала је да је логор Јасеновац неодговарајуће и недовољно представљен. Такво представљање логора Јасеновац у уџбеницима историје носи са собом опасност да ће се код деце пре стварати предрасуде, стереотипи, мржња, реваншизам и шовинизам, него толеранција, праштање и хуманост.

Бојан Ђокић - био, видео, слагао... Иначе је запослен и у Фонду за отворено друштво чији је оснивач Наташа Кандић / Фото: лична архива


О броју жртава логора Јасеновац

У већини уџбеника, аутори су узели процене о броју настрадалих које су настале током Другог светског рата или непосредно после рата, а не нова научна достигнућа.

Такво представљање логора Јасеновац у уџбеницима историје носи са собом опасност да ће се код деце пре стварати предрасуде, стереотипи, мржња, реваншизам и шовинизам, него толеранција, праштање и хуманост.

Приказивање једне бројке има за циљ индоктринирање омладине и одржавање мита да је у логору настрадало 600.000 или 700.000 хиљада људи, иако то није научно доказано. У овоме лежи велика опасност, јер се на тај начин стварају предрасуде, али и мржња, стереотипи, реваншизам, шовинизам, уместо других хуманих вредности. Усвајањем погрешних уверења и етичких вредности повећава се могућност за (зло)употребу Јасеновца у политичке и пропагандне сврхе.

За разлику од процена, Јавна установа „Спомен-подручје Јасеновац“ поименично је идентификовала око 80.000 жртава, а Музеј жртава геноцида у Београду у својој бази података има око 89.000 настрадалих у јасеновачким логорима смрти.

Са друге стране, новија научна истраживања процењују да је укупан број жртава овог логора између 122.000 и 130.000 (Музеј жртава геноцида у Београду, Цветковић, 2007).


Да ли је у логору Јасеновац постојао крематоријум?

Крематоријум у Јасеновцу није постојао, већ је то била пећ за печење цигли, а која је, према сведочењима, била у функцији само око три месеца у првој половини 1942. године.

Према подацима, пећ се користила и за убијање људи и спаљивање тела настрадалих логораша, али она није била „крематоријум“ какви су постојали у нацистичким логорима смрти.

Такође, треба имати у виду да осим сведочења (извори којима треба прићи опрезно и увек са сумњом), нема других доказа који би поткрепили тврдњу о постојању тзв. Пићилијеве пећи у Јасеновцу. У ширим расправама оспорава се спаљивање људи у Јасеновцу.

„Крематоријум“ се прави по одређеним стандардима, а не адаптацијом пећи.

О постојању „крематоријума“ се може говорити када се нађу докази за то, када се утврди да ли је у тој пећи било могуће спаљивати људе, колику је температуру достизала та пећ, колику је кубикажу имала.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




Да ли су на територији НДХ оснивани и логори за децу?

Тврдња да је на територији НДХ основано и „неколико дечјих логора у којима су нестале десетине хиљада српске, јеврејске и ромске деце“ је велика грешка. Као прво, искључиво дечији логори нису основани/постојали у НДХ, него су, као што је то случај и са другим логорима у Европи, у тим логорима међу другим заточеницима била и деца.

Међутим, у литератури и понеким историографским делима постоји тенденција да се прихватилишта и сабиралишта за децу прикажу као логори.

Други проблем у овој истој реченици је што аутори не наводе тачну цифру када говоре о страдању деце, него наводе да је у тим логорима нестало „неколико десетина хиљада“ деце.

И у другом уџбенику (Димић, Љушић 2015: 179) највећи проблем представља тврдња да су на територији НДХ формирани и логори за децу.

Тако се за Стару Градишку тврди да је био дечији, иако је претходно наведено у уџбенику да су у њему биле и жене.

За логор Сисак се, такође, тврди да је био дечији, иако су у њему били и жене и старији људи. У оквиру логора Сисак основано је „Прихватилиште за дјецу избеглица“ у коме су смештена деца која су одвајана од родитеља, а у њега су допремљена и деца из других логора.

Деца су у Сиску смештана и на друге локације, али се никако не може тврдити да је то био логор за децу, већ логор у коме су била и деца.

Логор у Горњој Ријеци није био код Карловца као што аутори тврде, него код Крижеваца, а, такође, није био искључиво дечији, већ је то био женски сабирни логор у коме су била и деца са мајкама. Наводни дечији логори у Новској и Приједору нису постојали, а могуће је да се овај податак односи на привремена сабиралишта формирана за време Козарске (или Козарачке) офанзиве.

Шта се то догоди учовеку па овакве ствари може не да "опрашта", него да негира и покушава да релативизује?

Тврдња да је и Јастребарско био дечји логор, такође, не стоји, јер је реч о прихватилишту или дому за децу, а службени назив је био „Прихватилиште за дјецу избеглица“.

Деца су у Јастребарском била смештена на неколико локација. Од 3336 малишана, преживело је 2887, а 449 је умрло (Peršen, 1990).

О постојању логора за децу је довољно речено у анализи претходног уџбеника, па нема потребе понављати да је неистина да су у Јастребарском, Сиску, Новској и Старој Градишки постојали логори за децу, што се тврди у још једном уџбенику (Бонџић, Николић 2015: 172).

Чак се и за логор Цапраг тврди да је био дечији логор, иако он то није (Дујковић, Свилар Дујковић 2013: 156).

Ни уџбеник чији су аутори Боснић и Павловић није успео да избегне неистину да су постојали посебни логори за децу у Старој Градишки, Јастребарском и, рекли смо, Новској, где није постојао дечији логор (Боснић, Павловић 2013: 122).


Јасеновац је био и радни логор?

У неким уџбеницима нису добро формулисане реченице и садржај текста, а постоје и друге озбиљне мањкавости.

Код Ђурића и Павловића није добро формулисана реченица да је логор у Јасеновцу служио искључиво као логор смрти, јер је он био и радни логор, а што се не наводи.


Фотографије?

Фотографије уз текст о логору Јасеновац су, у већини случајева, неутралне, али има и оних неприхватљивих. Тако се у једном уџбенику налази фотографија под називом „Усташки злочинац окружен телима убијених Срба у логору Јасеновац“ (Димић, Љушић 2015: 197), којој ту није место, јер није педагошки и упутно деци приказивати ужасе рата.

По Ђокићу "није прикладно" овакве призоре показивати деци узраста у коме се агресивно излажу пропаганди педерастије већ је "прикладније" заборавити их, толерисати и опростити иако нико нема право да опрашта туђу бол, неправду и несрећу


* * *

Чланак Đokić Logor-Jasenovac-u-udzbenicima-za-8.-razred је резултат истраживања на пројекту „Жртве рата 1941–1945.“, који је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије (Уговором о годишњем финансирању рада Музеја жртава геноцида за 2016. годину).


Приредио:

Душан Ј. Басташић

УГ Јадовно 1941. Бања Лука





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД - КМ Новине

Данас се навршава 19 година од терористичког акта над аутобусом "Ниш експреса" који је превозио расељене Србе до гробних места у својим местима дакле су протерани. За не мали број њих, то је значило сусрет са оним што су годину или две раније избегли, смрт.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Ексклузивно: Ватикан скрива усташку пљачку - КМ Новине

Амерички адвокат Џонатан Леви тражи од Хрватске и "Свете столице" да врате Србима, Јеврејима и Ромима, убијеним у логорима НДХ, злато, сребро и накит који је отет од усташких жртава "Долазак Зорана Милановића на чело Хрватске и његов став да усташама нема места у данашњој Хрватској оснажио је надаља потомака српских жртава у Јасеновцу и другим усташким логорима смрти, да ће хрватски председник помоћи да се исправи неправда начињена Србима, Јеврејима и Ромима.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Ватикан расрбљава Црну Гору од 1610. године - КМ Новине

Ватикан расрбљава Црну Гору од 1610. године #Vatikan, #Srbi #Crna_Gora #Papa #Razdor #Uništenje Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонствуиздалаје саопштење за јавност, које преносимо уцелости, а у коме "уочавају језив поступак црногорских власти против припадника српског народа у Црној Гори". Истовремено, државници Црне Горе обављају монструозност против Српске православне цркве, православних старешина, свештеника, монахиња и монаха.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању