https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

недеља, 5. јун 2022.

НП Отаџбина: Српске светиње у БЈРМ припале комунистичкој ''нацији'' заснованој на анти-српству

Наслов
"Бројне грађевине и културна и духовна баштина ставарани у време Немањића па онда српких велможа Мрњавчевића, Бранковића, браће Дејановић дају се у руке онима који су на таласу комунизма створили посебну нацију засновану на антисрпству."

НП Отаџбина: Српске светиње у БЈРМ припале комунистичкој ''нацији'' заснованој на анти-српству
Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, задужбина краља Милутина / Фото: М-Скрижевски


Данашње саопштење Народног покрета "Отаџбина" из Косовске Митровице за тему има издајнички онос екуменске врхушке СПЦ према делу својих светиња и историје на тлу такозване "Северне Македоније". Преносимо га у целости.

***

Давање аутокефалности Македонској православној цркви од стране Српске православне цркве није у интересу ни српског народа, ни српске духовне баштине а сигурно да није у интересу ни Српске православне цркве.

Није познат разлог за овакав поступак највиших институција Српске православне цркве али је сигурна ствар да у њему има много политике. Ваља подсетити да оно што није могла да уради власт у време Јосипа Броза нажалост одрадио је диктаторски режим Александра Вучића.

Српски патријарси почев од његове светости господина Германа, па до патријарха Павла и до Иринеја нису били склони овако штетним концесијама организације на чијем чели су били. Давањем аутокефалности Македонској православној цркви Србија и Српска правослана црква одриче се своје богате историје и духовне баштине коју су српски народ и његове велможе на тлу Македоније стварали. Бројне грађевине и културна и духовна баштина ставарани у време Немањића па онда српких велможа Мрњавчевића, Бранковића, браће Дејановић дају се у руке онима који су на таласу комунизма створили посебну нацију засновану на антисрпству. Шта би на ово све данас рекли Коста Абрашевић, Михајло Пупин, Анђелко Крстић и остали многобројни ствараоци пореклом са простора територије зване Северна Македонија.


Мало је тужно да је нови српски патријрах себи дозволио да се одрекне онога што су преци данашњих Срба оставили потомцима чега се ови данас одричу. Манастир Нагоричане код Куманова као и манастир Матејче дефитивино више нису српски. Бројне задужбине Мрњавчевића, Бранковића Дејановића нажалост овим поступком више не припадају српском народу. Давањем аутокефалности македонској цркви отвара се пут за одвајање и Црногорске православне цркве, па онда хрватске, и косовке...
 
Да ли је то цена за сулуду и антисрпску идеју Александра Вучића која се зове Отворени Балкан?

Шта данас радити са више од деценију тамновања владике Јована кога су власти из Скопља годинама држале у тамницама и казаматима. Како објаснити осталим македноским владикама које је иначе именовала Српска православна црква и најпосле шта казати српском народу у Македонији кога деценијама македонски неокоминисти сатиру и гуше.

Карловачка митрополија је 1867. године дала аутокефалност влашкој или румунској православној цркви која је до тада била у њеном саставу али у оквиру тог договора направљен је такав споразум да све цркве на територоји данашње Румуније које су градили српски трговци, кнезови и грофови и даље буду властништво Карловачке митрополије односно СПЦ. По том споразуму ускраћено је право Румунској православној цркви да у ондашњој кнежевини Србији отвара своје парохије. Садашњи српски патријарх Порфирије то је морао да има у виду. А можда сам патријарх не робује српској патриотској мисли и идејама имајући у виду да је подржао поделу Косова и Метохије као митрополит заграбачко-љубљански а коју је заговарао Александар Вучић. Иначе је он једини високи српски црквени великодостојник који је римском папи пољубио руку (ово ипак није тачно, више их је - прим. ред.). Стално одлагање његовог устоличења за пећког патријарха буди сумњу да му до ове титуле није много ни стало.

Оно што карактерише садашњу владавину Александар Вучића јесу три битне ствари. Потписао је Бриселски споразум са сепаратистима у Приштини којим је дефакто признао независност самопрогашене републике Косово. Изборио се за аутокефалност Македонске православне цркве и треће, на помолу је увођење санкција Руској Федерацији за које је, из авиона се види, он већ дао свој благослов. И све је то урадио гласовима Срба који су национално оријентисани.

Давање аутокефалности македонској цркви обавио је зид ћутања у јавности Србије. Нема коментара, свесно се избегавају дискусије на ову тему. Можда је необично како национално мислећи Срби покушавају да оправдају овакав поступак своје цркве. То се пре свега односи на историчара Раковића, политичког аналитичара Стевана Гајића, професора правног факулетета Зорана Чворовића који ову одлуку правдају тиме да црква није желела тзв. украјинизацију Србије, тј. боље да српска црква да аутокефалност македонској цркви него да то учини васељенски патријарх. Помало тупаво и непрактично објашњење у које мало ко може да поверује.

Али једно је данас сигурно, Српска православна црква данас више није иста као она која је била пре давања аутокефалности македонској цркви.








Косовска Митровица
05.06.2022. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 24. мај 2022.

Велико освећење храма и Света Архијерејска Литургија у манастиру Светог Саве у Жеровници

Велико освећење храма и Света Архијерејска Литургија у манастиру Светог Саве у Жеровници

"Осветисмо храм, дивни овај храм посвећен Светом Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском."

Велико освећење храма и Света Архијерејска Литургија у манастиру Светог Саве у Жеровници

У четвртак, 19. маја, на дан када Света Црква празнује Пренос моштију Светог Саве, првог архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт извршио је сверадосни чин Великог освећења истоименог храма у Жеровници на Косову и Метохији. Овај предивни и скромни храм дар је Српкога народа Богу у ово тешко време богоодступништва и издаје Православља. Круна је вишегодишњих великих трудова настојатеља манастира протосинђела Евтимија и његовог сабрата протосинђела Дамјана као и многих парохијана који су својим прилозима, радом и молитвама допринели завршетку изградње храма. Храм Светога Саве је благослов Божји и дар Божји српском народу у овом делу наше отаџбине, бедем Православља и извор воде живе која увире у живот вечни.

После Великог освећења храма Преосвећени владика Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење преосвећених хорепископа Николаја, Максима и Наума и 15 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво епархије и око двестотине верника из разних крајева Србије. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

После Свете Литургије Епископ Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива које је у част Светог Саве принело братство манастира. За следећу годину су се пријавили Милан и Весна Јездић, Јустин и Данијела Величковић и Саша и Мира Милетић, сви из Лепосавића.

У својој архипастирској беседи владика је, изражавајући радост и дивљење поводом Великог освећења овог храма, поучио присутне вернике:

„У овај благословени дан који Господ створи, сабрали смо се и ми на овоме светоме мјесту да извршимо овај свечани, дивни, велики и древни обред, обред освећења храма који је записан још од најстаријих времена у богослужбеним књигама и кажу они који тумаче, литургичари који тумаче обреде, да се врло мало кроз све те вјекове мијењао. Осветисмо храм, дивни овај храм посвећен Светом Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском.

Држимо се, браћо и сестре, Светога Саве и Светих Немањића, наших светиња, наших светих обичаја, наше свете вјере православне и никаква сила овоземаљска неће моћи да нас надвлада, никаква сила овоземаљска не може да надвлада васкрслога Христа. Посебно се сјећамо то и у ову недјељу када читасмо Јеванђеље о рслабљеноме и када видјесте како Господ једном ријечју својом учини да раслабљени који тридесетосам година чекаше исцјељење и чекаше избављење скочи на ноге своје, узе одар свој и прослави Господа.
Притичимо светим олтарима, притичимо црквама Божијим, видјели сте каква благодат данас сабра нас данас овдје у овај свети храм, какав диван обред и каква благодат спусти се данас Духа Светога на све нас да прославимо небескога Оца и Његовога Сина васкрслога и Духа Светога, да Га прослављамо не само данас него у све вјекове да да Бог.“


Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба
Епархије рашко - призренске у егзилу


Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.


























































































































































* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 10. мај 2022.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију

"Црквени проблем у данашњој Северној Македонији има дубоке корене и сеже најраније до времена од почетка Другог Светског рата."

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Предстојатељ расколничке МПЦ и епископат





Дана 9. маја 2022. године, на заседању Синода Константинопољске Патријаршије којем је председавао Патријарх Вартоломеј, детаљно је разматрано црквено питање Скопља, и oценивши га са позиције крајње инстанце у апелационом поступку, имајући у виду потчињавање Мајци Цркви од стране скопске Цркве, као и поновљени захтев Републике Северне Македоније о решавању тог питања, донете су одлуке:

1. да се прими у евхаристијско општење јерархија, свештенство и паства под Архиепископом Стефаном из скопске Цркве и да се на тај начин зацеле ране настале расколом, „зацељујући ране наше православне браће ‘вином и уљем’ „, о чему ће бити објављен Синодски и Патријаршијски акт.

2. да се успостави контакт са Српском Православном Црквом ради правног уређења детаља око односа између ње и Северне Македоније, у оквирима црквених канона и свештене традиције
3. да се скопска црква признаје се под именом Охридска Архиепископија под којом се подразумева искључиво територија државе Северна Македонија (- а парохије у дијаспори ће по свој прилици припасти Константинопољској Патријаршији – прим. ПЖВ), те у складу са писменим обећањима Константинопољској Патријаршији и њеном предстојатељу, искључујући појам „македонски“ као и без изведених речи из тог појма.


Вест о одлукама из Константинопољске Патријаршије објављена је на познатим интернет-порталима који се баве православном тематиком.

До овог момента, из Београдске Патријаршије нема никаквих коментара на ову вест. Међутим, током викенда, на појединим српским и македонским интернет порталима појавила се вест о проповеди Епископа зворничко-тузланског Фотија на празник Св. великомученика Георгија у којој је обнародовао вест о скором сусрету Синода Београдске Патријаршије са представницима тзв. Македонске Православне Цркве у Нишу и изразио оптимизам да на мајском заседању Сабора Београдске Патријаршије буде обновљено канонско јединство са „Македонцима“. Вест о томе да су преговори са Београдском Патријаршијом у току потврдио је и расколнички Митрополит Тимотеј, тзв. портпарол МПЦ. Занимљив детаљ јесте и вест о сусрету Патријарха Порфирија и америчког амбасадора Кристофера Хила од 7. маја 2022. године у седишту Београдске Патријаршије.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Митрополит скопски
Јосиф Цвијић
Црквени проблем у данашњој Северној Македонији има дубоке корене и сеже најраније до времена од почетка Другог Светског рата. Наиме, доласком бугарских окупатора обновљена је политика „Бугарске егзархије“ из 19. века и уследио је прогон канонског епископата и свештенства Српске Православне Цркве из епархија са подручја тадашње Вардарске Македоније и преузимање истих под власт Бугарске Православне Цркве која се још тада налазила у расколу са остатком Православне Цркве. Током 1944. године, бугарску окупацију Вардарске Македоније постепено је сменила власт комуниста и започето је спровођење политике Коминтерне, према којој је било одређено да се оснује македонска нација као посебна у односу на Србе. Имајући у виду историјску снагу Српске Православне Цркве за српски национални корпус, локалне комунистичке власти су инспирисале и потпомогле локално свештенство да организује „Иницијативни одбор за обнову Охридске Архиепископије“ већ у другој половини 1944. године са основним захтевом – да се обнови Охридска Архиепископија али као македонска црква, самостална (аутокефална) у односу на Српску Православну Цркву. По завршетку рата, комунистичке власти су онемогућиле и забраниле повратак канонском Митрополиту скопском Јосифу као и Епископу охридско-битољском Викентију на епископске катедре у послератној Македонији. Током наредних тринаест година, црквени живот у комунистичкој Македонији одвијао се без епископа, под окриљем властима блиским свештеницима и са тенденцијом уништавања свега што је имало везе са канонским епископима (нпр. уништавани су антиминси са потписом Митрополита скопског Јосифа). Године 1957. „Иницијативни одбор“ је организовао „Црквено-народни сабор“ на којем се појавио и викарни Епископ топлички Доситеј Стојковић који је том приликом изабран за „архиепископа охридског и скопског и митрополита македонског”. Под даљим притисцима комунистичких власти, Сабор архијереја Српске Православне Цркве ипак је признао безакони акт бившег викарног Епископа Доситеја и свештенства у Македонији и у наредном периоду, како би показао фактичку надлежност и власт над епархијама у Македонији, Патријарх Герман је током канонске посете Скопљу 1959. године извршио чин рукоположења Епископа преспанско-битољског Климента, што се показало као наиван и врло штетан потез који је злоупотебљен у сврхе развијања сепаратистичке македонске црквене организације.

Фанар признао расколничку МПЦ као Охридску Архиепископију
Године 1967. године на „Другом црквено-народном сабору“ у Охриду проглашена је аутокефалност „Македонске Православне Цркве“ што је довело до дефинитивног раскола између Београдске Патријаршије и епархија на простору тадашње СР Македоније. Године потом обележене су прогонима и насиљем над српским монаштвом које се затекло у манастирима СР Македоније. Иста судбина задесила је и епископат, свештенство и монаштво из Македоније које је коначно прихватило Нишки споразум 2002. године и обновило канонско јединство са Српском Православном Црквом. Од тада, у данашњој Републици Северној Македонији, као канонска Црква постоји аутономна Православна Охридска Архиепископија у саставу Српске Православне Цркве (али блиска новотарско-екуменистичким структурама Београдске Патријаршије) са Архиепископом Јованом Вранишковским као предстојатељем и насупрот ње тзв. Македонска Православна Црква, комунистичка творевина, под окриљем македонске државе.

Да ли је Београдска Патријаршија била упозната са корацима које ће предузети Патријарх Вартоломеј и у којој мери је учествовала у томе? Шта су следећи кораци у погледу односа Српске Православне Цркве и „Охридске Архиепископије“ односно Константинопољске Патријаршије? Какав ће бити расплет и епилог Православне Охридске Архиепископије? Одговоре на ова питања очекујемо у блиској будућности. Оно што је извесно јесте да је „Пандорина кутија“ беспоретка у Православној Цркви отворена „Критским сабором“ 2016. године и да папистички апетити Патријарха Вартоломеја започети разбојничким упадом у Украјину 2019. године узимају маха и  неконтролисано расту из дана у дан.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: ПЖВ    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 26. април 2022.

Васкршња посланица Епископа Ксенофонта (ВИДЕО)

Васкршња посланица Епископа Ксенофонта (ВИДЕО)

"Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља".

#Episkop #Ksenofont #Eparhija #Епископ #Ксенофонт #Епархија #рашко-призренска #Егзил #ПРавославлје #Вера #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti
Епископ ЕРП у егзилу, Владика Ксенофонт / Архива













 

 

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2021. године



К С Е Н О Ф О Н Т

по милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу

Свој духовној деци, монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав

 


ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


Анђео клицаше Благодатној: Чиста Дјево, радуј се, и опет велим: радуј се;

Твој Син васкрсе трећега дана из гроба, и подиже мртве; народи веселите се!



Блистај се, блистај, нови Јерусалиме, јер слава Господња тебе обасја.

Ликуј сада и весели се, Сионе, а Ти се радуј, Богородице Чиста,

због васкрсења Сина Твога.


(Ирмос IX песме канона Пасхе)




Овим речима, драга браћо и сестре, децо Наша духовна, обрадова Архангел Гаврило Пресвету Богородицу, када јој у Назарету, на празник Благовести, објави ту велику и дубоку тајну: да Син Вишњег постаје Син Дјеве, да Дух Свети силази на Девојку, да Сила Вишњега долази на Благодатну; да Бог постаје човек, да се проклетство Адама разрешава, да започиње спасење рода људскога, да је то, како и певамо у тропару празника Благовести: „почетак, темељ, нашег спасења и откривање вечне тајне…“ . И ето, радост, благовештена у Назарету, из гроба се излива, Ангели је објављују уплаканим Мироносицама и устрашеним Апостолима. Јављају ту радост и свима нама, браћо и сестре, који данас, у ову свештену и свепразновану и свеспаситељну ноћ празнујемо Светло и Преславно Васкрсење Христово.

Заиста, то: „ Радуј се!“, и то: „Радујте се!“ одзвања читавом Васељеном од оних дана до дана данашњег. Трепери та радост и на лицима свих вас и свих нас, који у ово васкршње јутро прослављамо и једним устима и једним срцем свету објављујемо ту велику и највећу радост за уморнога, осиротелога, уплашенога и усамљеног, умртвљеног и грехом обремењеног човека, дивним и сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“

О, има ли за човека лепше вести него да и иза гроба има живота, да и после Крста има Васкрсења? „Устаде, није овде!“ моћним гласом објављују Ангели са гроба. И нема већег и славнијег имена под Сунцем од имена Христовог, и нема радоснијег поздрава од овог васкршњег, нема лепше и победоносније песме од тропара Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!“. О како кратка хришћанска химна, а у њој садржана сва суштина хришћанске победе кроз Васкрсење Онога који нам рече: „Не бојте се, јер ја победих свет!“; победе над ђаволом Онога који сатре преворнице адове и сломи његове капије, пробадајући само срце Ада дрвеним копљем крста и силазећи у Ад пречистом душом својом као Бог; победе над грехом онога који Телом Својим осуди грех; победе над смрћу Онога што из гроба као Богочовек васкрсе, да узнесе обожено Тело на престо Небески, где са Оцем и Духом царује у векове.

Диван је, заиста, овај дан који створи Господ, радујмо се и узвеселимо се у њему! У тај дивни дан покајани разбојник задобија на крсту рај, Адам уместо проклете због њега Земље, хвата се за десницу Господњу и оправдан из Ада исходи, Ева уместо проклетства многих мука, Бога сишавшег у Ад гледа, а женски род први слуша радосну вест да је празан гроб и платна сложена, а Учитељ из гроба устао и ка Оцу треба да узиђе.

Каквим дивним речима, дивним химнама и песмама, дивним поукама преиспуњен је овај дан, дан осми, дан непролазни, дан једини, дан у којем се радујемо истинском и непролазним радошћу духовном!

Јасно нам је, браћо и сестре, данас можда као никад, да наш непријатељ и исконски ненавидник покушава да затре у роду људском, у роду хришћанском, у роду православном, оно што нам је највеће, најважније и најспасоносније, а то је, реч и свест о Васкрсењу, кога без Крст,а који је Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, не бива; јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо, како нас поучава Апостол народа, Павле, у првој глави своје Прве посланице Коринћанима.

Човек, данас, умањен до недостојности живинчета и скота, и поред свих повика за одбрану његових права и достојанства, усамљен и одбачен, изолован и посрамљен, лежи у јами у коју га изранављена бацише разбојници, слуге кнеза овога света, где полусвестан грца и јеца. А милостиви Самарјанин, чијом се раном ми исцелисмо, јер Он болести наше и немоћи наће узе на се, како нам пророкује велики пророк Исаија, вида нам те ране својим ранама, лечи нас својим страдањем, саваскрсава нас Својим Васкрсењем, како и певамо у канону Пасхе: „Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме!“

Зато не смемо икоме, икада, дозволити да нас одвоји од те Свесвештене Тајне Крста и Васкрсења, јер само Христом и Васкрсењем Његовим бивамо ово што јесмо, опстајемо и остајемо на овој ветрометини тужне земаљске долине суза и на овој нападнутој и раскопаној и обогаљеној раскрсници српских земаља. И док, по речима светог Владике Николаја, за сав род наш на коленима пред Престолом Владичним клечи свети Сава Српски, моли се за нас, док свето лице његово обузима стид због грехова наших, трудимо се, драга децо духовна, да останемо на путу Светога Саве и осталих светих предака наших.

Ево, први Васкрс који прослављамо без нашег Свеосвештаног Старца, Епископа и духовника, свагда помињаног Епископа Артемија, који нас је оставио, верујемо, не сироте, овде на земљи, и прешао из ове Долине Суза у Земљу Живих. Присутство блажене успомене нашег Старца и даље молитвено осећамо и уздамо се у његово и даље над нама бдење и руковођење, ако је Богу, а верујемо да јесте, угодно. Трудићемо се да његово свештено завештање о чувању вере православне употпунимо и испунимо, како нас је делатно својом речју и животом учио и поучавао, ревнујући за Цркву Божију и Истину Божију, чувајући међусобну хришћанску љубав, братољубље и гостољубље по коме ће познати да смо Христови ученици и мала браћа Христа и Његових Апостола. И нашег светог Старца у овај свечани дан поздрављамо и духовно целивамо сверадосним Васкршњим поздравом: „Христос Васкрсе!“

Чувајмо се, децо Наша духовна, у ова времена у којима нас застрашују болестима, смрћу и страдањима, да бисмо могли сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предати, не дајмо се уплашити и поробити ни од какве силе овога света, да не робујемо људима, јер смо купљени скупо, крвљу Христовом, како нас, свагда, Апостол Павле поучава у Првој посланици Коринћанима. Зато, нека нам и света Тајна Причешћа Тела и Крви Христове, којом се данас причешћујемо, освећујемо и оживљавамо, буде залог да нећемо, како обећасмо: одати Тајну Христову непријатељима Његовим, нити му дати издајнички цјелив као Јуда. Не упрежимо се у исти јарам са безбожницима, не општимо са предатељима и јеретицима Тајне Христове, не умачимо са Јудом залогај, немајмо удела са силама таме овога света и са онима који чисто учење Христово кривотворе, кваре и новотаре, него једни друге неустрашиво поздрављајмо поздравом од кога дрхти и небо и земља, поздрав пред којим сваки ђаво и свака смрт узмиче: „Христос васкрсе!“

Сећамо се у ове благе и дивне дане и све наше браће страдалне и намучене у свим српским земљама, који чувају пламен кандила и иконе славске у својим домовима па све њих, а посебно нашу страдалну браћу и сестре на Светом Косову и Метохији, поздрављамо сверадосним поздравом: „Христос Васкрсе!“ Нека Светло Васкрсење Христово донесе радост и мир свакој души вашој, растуженој и намученој и брзо ослобођење свима, и вама и нама, од сваке тиранске и безбожне власти, која не тражи само царево и људско, него и оно што је Божје.

Поздрављамо поздравом духовним и сву нашу браћу и сестре православне, широм васељене, који су се одвојили и прекинули општење са екуменистичким јеретичким, новотарским Архијерејима који застранише и одвојише се од Цркве и Истине предане једном Свима Светима. И све њих, који се, исповедајући Истину Православља, ставише под свештени омофор нашег светог Старца, а сада и под Наш Омофор, у Русији, Украјини, Грчкој, Аустрији, Великој Британији, па све до далеке Америке, поздрављамо радосно и честитамо им Празник над Празницима, желећи им да свагда трезвено пребивају у свештном окриљу Светог Православља, ревнујући и даље по разуму за Цркву Божију. Свима вама, од краја до краја Васељене радосно кличемо: „Христос Васкрсе!“

Уз ове срдачне и молитвене, радосне поздраве свима вама, још једном вас поздрављамо и подсећамо, у ову дивну и свештену ноћ Васкрса, да свака овоземаљска сила траје за свог времена и земана, а само Сила и Правда Божија остају у век века. Са таквим мислима радујмо се и веселимо се у овај Дан сви, целивајући једни друге, радујући се једни другима, поздрављајући једни друге овим дивним поздравом:


Христос Васкрсе! – Ваистину Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

+ Епископ рашко-призренски у егзилу – КСЕНОФОНТ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ

 

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




О Васкрсу 2021. године,

У манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама




* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

уторак, 15. фебруар 2022.

Сретење Господње

Сретење Господње, хришћански празник посвећен сусрету праведног старца Симеона с новорођеним Исусом Христом, Српска православна црква светкује 15. фебруара.

Сретење Господње
-
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Беседа владике Артемија на Сретење (ВИДЕО) - КМ Новине

На празник Сретења Господњег, 2/15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића). #владика #дудовица #епархија #рашко-призренска, #егзил, #сретење,




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Србија се данас присећа државности - КМ Новине

Сретење - Дан државности Србије је државни празник који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Скупштина АП КИМ одржаће Свечану седницу на Сретње - КМ Новине

Поводом дана државности републике Србије, а на Сретење 15.фебруара, Скупштина АП Косовo и Метохијa одржаће Свечану седницу амфитеатру Техничке школе у Косовској Митровици. На дневном реду ће се наћи Дан државнoсти Републике Србије и актуелно политичко - безбедносна ситуација. Седница ће почети у 11.00 ч., и биће јавна.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању