Вести:
Приказивање постова са ознаком Полић Миланко. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Полић Миланко. Прикажи све постове

уторак, 10. фебруар 2015.

Полић Миланко: Вучић, Кирби, Есмарк и нова пљачка века

"Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш, он хоће опет". Ови стихови Боре Ђорђевића најбоље одсликавају тренутну ситуацију око Смедеревске железаре и нову пљачку коју режим припрема,а која је добила своју потврду у саопштењу Министарства Одбране Владе Републике Србије, о продаји више од 480 тенкова и хаубица, 220 оклопних возила, више од 20.000 пушака и пиштоља и велике количине друге муниције и опреме.

Пише:
Полић Миланко

На делу је тренутно једна од највећих пљачки државне и војне имовине у Србији, у којој учествују Александар Вучић, Премијер Србије, Мајкл Кирби, амерички амбасадор и Есмарк-америчка компанија (у свему и по свему, иста компанија као што је био Ју-ес стил, који је опљачкао државу Србију  у претходном периоду за (бар) неколико стотина милиона евра).

На страну све оно што је рекао Војислав Шешељ на својој конференцији за штампу, а односи се на то да је сам поступак преузимања железаре у Смедереву незаконит јер се мора разјаснити да ли се ради о "докапитализацији" Смедеревске железаре или о "куповини" при чему се мора узети у обзир да, ако се ради о докапитализацији, само на залихама Смедеревска железара има робе у вредности око 90 милиона евра и да удео Есмарковог улагања никако не може бити "само" 15 милиона евра (за које тражи банкарске гаранције). Оно што је важно и битно, а оцртава стварне намере Есмарка, Вучића и Кирбија, јесу две одлуке Владе Србије, донете ових дана, које нам разјашњавају целу причу:

Прва Одлука је o стечају 188  државних фирми у Србији а друга о продаји имовине и војних средстава војске Србије.

Обе ове одлуке су правни основ нове, у историји још незабележене, пљачке државне имовине Србије и Војске Србије чији главни организатори су горе наведени А. Вучић, Мајкл Кирби и Есмарк.

О чему се ради?


Наведеном Одлуком о стечају 188 фирми у Србији створен је правни основ да сва имовина тих фирми (углавном индустријске машине) могу бити (Одлуком Стечајних управника) продате да би се из њих намирио евентуални дуг. Наравно да погађате: биће продате Есмарковој железари у Смедереву. И, наравно да погађате, неће бити продате по тржишној цени и на начин како се то ради у тржишној економији него "иза кулиса", "у четири ока" и по ценама које ће више бити симболичне (а све под изговором да су машине старе и неупотребљиве).

На овај начин, можете сами израчунати, колико ће Есмарк да заради добијајући "за џабака" цела индустријска постројења у Србији, (грађена од 1946.г.) као сировинску базу (без икаквих "стварних" улагања) и све то претопити у чисти профит (који ће се мерити стотинама милиона евра.

Наравно да ништа од тога неће остати у Србији, што нам најбоље показује пример Ју-ес стила: сав профит је изнет из земље а Србији остављени дугови у износу од 300.000.000 евра.
Што се тиче Одлуке Владе Србије о продаји имовине војске Србије, средстава, технике и наоружања, ту је пљачка још видљивија и израженија: скоро све што поседује Војска Србије биће расходовано, претопљено у Смедеревској железари и претворено у екстра профит Есмарка. Наравно да се у јавности пласира прича да се ту ради о опреми и наоружању који су стари, неупотребљиви и слично. То је апсолутна неистина јер  све оно што је војска огласила да продаје (купац ће без сваке сумње бити Есмаркова железара у Смедереву), могло се врло лако продати земљама у развоју (највише земљама из Африке и Латинске Америке). Међу оружјем и оруђем оглашеним за "добош" налазе се и позамашни комади као што су 282 тенка из серије Т-55, десет оклопних транспортера ОТ М-60 или шездесетак транспортера БТР-50 и БТР-60. Има ту и мањих али не мање убитачних комада као што су хаубице од 105 и 155 милиметара као и више од хиљаду ракета за ручни бацач "оса".

Министарство одбране наводи на свом интернет сајту да Дирекција за набавке и продају планира да понуди на продају 282 тенка Т-55 и око 220 оклопних транспортера М-60, М-80, БТР-50 и БТР-60 и противоклопних оружја ПОЛО, 200 хаубица од 105 и 155  милиметра, око 16.700 пиштоља калибра 7,65 милиметра, 3.500 аутоматских пушака М-70, 120.000 тромблонских мина и око 1.500 ракета, више од 1.100 противавионских топова од 20 и 30 милиметара и око 5.400 ручних бацача ракета, минобацача и бестрзајних топова, 26 вишецевних лансера ракета М-63, три радара СНАР-10 за контрабатирање непријатељске артиљерије и више од 140.000 комада разне муниције.



Шта извући (после свега) као закључак?


Есмарк ће Смедеревском железаром управљати (највише) наредне две године, колико ће имати (скоро бесплатну) сировинску базу за своје производе. За то време радницима ће бити исплаћиване бедне, робовласничке наднице у виду плата. После две године, кад потроши сировинску базу која се састоји од наоружања српске војске и индустријских постројења из 188 фирми у стечају у Србији Есмарк ће, са оствареним екстра профитом у стотинама милиона евра, напустити железару (као што је то урадио и Ју-ес стил), наравно, остављајући Србији дугове.

Која је улога у свему овоме Александра Вучића и Мајкла Кирбија?

Па,провизија, наравно. Можете само замислити о којим цифрама се ту ради.

А, Срби?

Срби и даље спавају (буђење им никако не иде од руке). Али, гледајући српску историју, чини се да ће се и то ускоро догодити. А, онда, тако пробуђена Србија, неће бити више лак залогај као што је то Вучић планирао са својим западним пријатељима. Наде има, поготову ако видимо како наша браћа Грци то раде. Нек нам они буду пример како треба са ЕУ и Америчким колонизаторима а, притом, сачувати своју националну част, образ и достојанство.

Зато је улога Сиризе и Ципраса непроцењива и биће вечита инспирација будућим генерацијама (и у Србији и у другим слободарским земљама). Зато треба бити храбар и у сваком тренутку спреман на отпор. Србија није заслужила да има на власти отворене непријатеље своје земље и пљачкаше којима је једини циљ да на српској несрећи зараде а не да земљу опораве и уздигну.

Стоп страху.

Србија је вечна, док су јој деца верна.

Пише:Полић Миланко


Припремиле: КМ Новине

понедељак, 09. фебруар 2015.

Полић Миланко: Лажни цар Од Видојковића Мали

Између Марка Видојковића и Исидоре Бјелице,бирам Иву Андрића
Оно што бих хтео да кажем на самом почетку овог текста, а тиче се целокупне српске културе, је да је  врло неукусно Марка Видојковића називати писцем у земљи у којој су се писцем звале величине као што су: Иво Андрић, Меша Селимовић, Милош Црњански, Јован Дучић, Мика Антић, Лаза Костић и многи други.

Пише:
Полић Миланко

То што му је антисрпска телевизија Б-92 издавала књиге само по себи говори какве су то књиге биле и о каквом квалитету се ту радило (ако га је уопште и било). А,не би се ни звале књиге него свеске да се из њих избаце омиљени Маркови изрази који се односе на поједине (интимне) делове људског тела (а ла Чарлс Буковски), а који  су толико вулгарни да се и сам аутор овог текста (познат по својој директности), устручава да их цитира.


А, шта је то остало записано о Марку из доба његовог највећег "уметничког" прегалаштва:

"Дечко који је кроз свој књижевни опус описао свој "панкерски" живот, живописно и са много жара приказивао сцене секса, изгледа полних органа, неограниченог броја девојака које је "оверио", затим повраћања после хектолитара лозе, мокрења у соби, поремећених односа у породици, немаштини, фармеркама које су толико јадне да му ј**а вире кроз рупу међу ногама, и на основу свега тога постао најчитанији млади писац у земљи Србији"...

Неукусно је један посве медиокритетски, малограђански и прорежимски (ово "прорежимски" наглашавам да се зна да није грешка) акт Марка Видојковића, приликом његовог гостовања на једној телевизији, посматрати у равни у којој управо режим то и жели: некаквог српског "Ципраса" - човека који ће, ето, као бунтовник повести Србе ка ослобођењу (човека од стране човека, шта ли). А, притом, тај исти се сам хвалио да се дрогирао приликом писања сваке од својих књига и то називао "авангардним" ставом и "слободом избора". Такође, у свом интервјуу 2014.г. исти је рекао, одговарајући на питање новинара, да га највише узбуђује кад чита своје књиге на енглеском језику, јер су му тада много лепше него кад су на српском. И, ето, баш такав Марко Видојковић, напречац, игром судбине или нечијом намером, постаде "вођа српског духовног отпора западној дегенерацији". Да човек не поверује...

Од чега највише зависи понашање Марка Видојковића?

Од тога колико је чега натрп'о у своје тело у датом тренутку и на који начин његов организам жели да се ослободи тог (сувишног) терета. Па, кад се ушмрче мало више онда је храбар к'о Милош Обилић, а кад ушмрче мало мање, онда је несхваћени уметник, писац и поета. Да сви ми пошмрчемо оно што овај човек унесе у себе сваки дан, сви би ми били Обилићи, а Марко би остао без свог ексклузивитета (што би њему сигурно тешко пало).

У паузи између два доп-а,добро дође мало друштвено-корисног рада
Нажалост, код Марка Видојковића се не ради о "суштини", него о "форми". Као што се сада залаже за "отпор" и "бунт", сутра ће се залагати за "инцест" и "педофилију" ( и то са истом страшћу). Тако је то код сваког зависника. Предмет његовог интересовања није "стварна суштина" нечега, јер је то за њега оптерећујуће, него форма кроз коју ту суштину жели да провуче. Код наркомана никад није било "истинског садржаја" унутрашњег бића, већ бекство (кукавичко) од немоћи "пред самим  собом". Не од немоћи пред другима (што Марку служи само као изговор), него пред собом. А, немоћ пред собом је прва (и једина) одлика сваке истинске кукавице.

Зашто кажем да је овај гест Марка Видојковића "прорежимски"?

Без обзира да ли је он заиста инструисан од неког из власти или се све десило "случајно", једину корист од свега овога има режим. Зашто? Па, у ситуацији кад се СНС грчевито бори да се у односу на Грчку власт постави тако да "пређе" на страну већинског мишљења у Србији, а поводом Сиризе, ово им је дошло као Богом дан поклон. Зашто да имају проблем са Шешељем и са "правом" Сиризом, кад могу да имају "изрежиран" са наркоманом и антисрбином Марком Видојковићем, као вођом српске Сиризе.

Зато се, негде случајно, а углавном намерно, преко друштвених мрежа као вирус проширио и добио "невиђену пажњу" један бласфемичан акт, једног наркомана који није урадио ништа, што иначе не ради. Мало псовања, мало употребе речи: кењање, дупе и сл. и то је то. И, ево, од малтене ничега,  постаде Марко Видојковић (стипендиста Сорошеве Б-92) бунтовник и вођа српске Сиризе. А, у прилог свему томе иде и најновија вест да је са Јутјуба уклоњен видео његовог наступа на ТВ-у. Да ли баш зато што га се плаше или да му мало "подигну рејтинг" (као противнику режима), тешко је рећи. Време ће показати. Оно што може да се каже на крају је: "И вук сит и Марко на броју". За српску власт - сасвим задовољавајуће...

Пише: Полић Миланко

Припремиле: КМ Новине

недеља, 08. фебруар 2015.

Полић Миланко: Деструкција мржње Драгослава Бокана



Вероватно сте сви ви имали прилике да пратите рад и делатништво Драгослава Бокана и, с разлогом, дао се извући закључак да се ради о једном елоквентном човеку, интелектуалцу, Србину, патриоти, добром познаваоцу питања српске историје, културе и религије. И, наравно, нећу да спорим да дотични има одређена знања и елоквенцију,али у својим даљим наводима ћу показати да се ради о једном квазиинтелектуалцу и надрисрбину, који нема везе са српском националном идејом, напротив, једна је од највећих штеточина и највећих манипуланата, који својим лажним месијанством залуђује Србе и "обезбожује" све оно што је, по традицији, у Срба било вредно, здраво, морално, људско и поштено.

Чувена је изјава овог лажног Месије који је, отворено се тиме хвалећи, (уместо да се као сваки скроман човек постиди) да су му, после једног предавања, пришли неки младићи и "хтели да му пољубе руку".

Наведени је основао нову секту у Србији (нерегистровану, додуше) којој најбоље стоји име "Нововерци" и о томе као и разоткривању преварантске природе овог човека, објаснићу у овом сажетом тексту и то само неке основне премисе које су очигледне и које се не могу довести у сумњу.

Да ли сте се некад упитали шта је то чега се Драгослав Бокан највише боји? Ево, открићу вам тајну, па ћете бити богатији за једно ново (животно) искуство: Драгослав Бокан се највише на свету боји употребе три српске речи (спојене у једну просто-проширену реченицу), које гласе: "Извини,погрешио сам". На овај израз мислим у контексту Драгослављеве "међуљудске комуникације" са било ким, а не у погледу неке доказане или недоказане, чињенице. Ко буде успео да игде и икада нађе један цитат или објаву Драгослава Бокана, где у првом лицу једнине употребљава ове речи и некоме се извињава, то би било у равни оне чувене синтагме: "веровали или не".

Шта нам овај податак говори? Сви знамо да је једини грех који се никад не опрашта "грех непокајања". У хришћанској (а и у већини других религија) опрост је један од основих постулата односа и према Богу и вредностима живота и живљења уопште. Опрост као такав се манифестује на начин да, кад видите да сте погрешили и према некоме се понели како не треба, истом се извините и употребите прост српски израз: "извини, погрешио сам". Сад замислите да један човек који никада у свом животу се није извинио другом људском бићу које је повредио, пропагира себе као (можете замислити), не само верника, него и верског учитеља, који држи предавања по Србији о вери и Богу.

Наравно,да све оно што прича Драгослав Бокан је тачно. Да, али, као што једна дивна жена и патриота Мила Алечковић рече: "није важно шта неко прича, него ко прича". То би исто било као кад би локални силеџија, (за кога сви знају да је силеџија) држао предавања својим суграђанима о "лепоти толеранције" или прељубник држао предавања о "верности према жени".

Зашто је све ово опасно? Управо због тога што о свим најлепшим хришћанским вредностима и српској традицији и духовности предавања држи човек који није одан тим вредностима. У том смислу, код свих оних који иду на предавања или читају постове овог човека, долази до прекогнитивног, умишљајног, аутосугестивног и опсесивног стања да више није важно шта прича Бокан, него ко прича.

И тако дођосмо до стварања ове секте "Нововераца" којима нису важни ставови Драгослава Бокана (који су истинити) о вредностима вере, народа, државе, културе и сл, него искључиво сам Драгослав Бокан. Па, имамо и такве апсурде да неки овог преваранта људске душе хоће да љубе у руку, неки други га називају Месијом, а Драгослав Бокан све то одобрава и тиме се хвали (чиме показује, не Божију него сатанску природу своје јадне, мале душе) и свесно манипулише српском омладином. Да Драгослав Бокан каже да је земља четвртаста, ови "Нововерци" су спремни да "погину" да би доказали да је њихов Месија у праву. Је л' видите колико је опасно то што овај човек ради?

А, сада да вас питам да ли знате шта Драгослав Бокан највише мрзи и према чему не може да сакрије своје гађење? Изненадићете се: највише мрзи Србе. Али, не све Србе, него само оне изворне, аутентичне Србе који се зову: "крезуби Срби". Кад кажем "крезуби Срби" не мислим тиме никога да вређам, напротив, том синтагмом желим да означим обичног човека, Србина, који је сиромашан и без перспективе, а који је сачувао своју културу, душу и веру. Због тога Драгослав воли Воју Шешеља, а одвратни су му Радикали. Неки наивни се још чудили зашто Бокан неће да се учлани у Радикале, не знајући да би Драгослав пре издахнуо него што би ушао у Српску Радикалну Странку. Драгослав, једноставно, не може да сакрије своју мржњу према обичном чланству Радикала које углавном чине обични људи, аутентични Срби, који су сачували своју традицију, веру и културу.


Тако смо дошли у парадокс да о хришћанским вредностима Драгослав прича онима који нису аутентични представници Христовог наслеђа, већ одабраној скупини којој се жели наметнути (путем "предавања о истини") искривљена свест да није важна та истина, него је важан онај ко о томе прича (Месија Драгослав). То је исто као и код "Јеховиних сведока". Сви причају да воле Исуса и сви причају ИСТИНУ да је Исус једини пут, али, у суштини свега тога није љубав према Исусу, него љубав према онима који то секташтво предводе. Зато је већ време да се овом човеку и његовом неморалу стане на пут и демистификује његов "наводни" патриотски педигре српског мученика и националисте, који има везе са патриотизмом онолико колико и са лањским снегом...

Пише: Полић Миланко


Припремиле: КМ Новине