Вести:
Приказивање постова са ознаком Новорусија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Новорусија. Прикажи све постове

четвртак, 11. фебруар 2016.

Softpedia: Путинов саветник за интернет тражи да Русија забрани Виндоус и пређе на Линукс

Владимир Путин је и раније покушавао да стране информатичке компаније примора да податке о руским корисницима чувају у Русији и и да тамо обављају све своје активности, а сада му у остваривању плана помаже и његов новоименовани саветник за интернет.


Softpedia: Путинов саветник за интернет тражи да Русија забрани Виндоус и пређе на Линукс


Герман Клименко, који је главни Путинов саветник за сва питања везана за интернет, започео је нов поход против информатичких компанија залагањем да плаћају већи порез у Русији, а покушава да утре пут и за пребацивање са Виндоуса.
Пре шест месеци устоличени интернет цар на првом месту жели да подржи домаће компаније као што су "Јандекс" и "Mail.ru", па се сада залаже за наметање додатног пореза од 18% страним техно-гигантима - "Еплу", "Мајкрософту", Гуглу"...

Клименко, Герман — Википедия
"Краву хранимо ми, музу је они", каже Клименко за "Блумберг".

"Када било где у Европи купите неку апликацију из Гугл плеја или Ап стора, ПДВ се обрачунава тамо где је за њих плаћено, а не као у нашој банана држави."
Забрана Виндоуса
Део Клименковог плана фаворизовања домаћих компанија је забрањивање Виндоуса и вршење притиска да Русија пређе на Линукс.

Влада ће бити пионир у преласку на Линукс, каже Клименко, додајући да су власти у 22,000 општина већ спремне да оставе Виндоус и прихвате софтвер отвореног кода. Иако разлог за одбацивање Виндоуса није најјаснији, сматра се да га Руси напуштају због страховања да би "Мајкрософт" могао да америчким властима прослеђује податке са руских рачунара, које украде преко софтвера.

"То вам је као кад жена види мужа с другом - може он колико год хоће да се куне да ту нема ништа, али поверење је изгубљено", каже Клименко.

Наравно, потрајаће док Виндоус не испари из Русије - на "Мајкрософтовом" оперативном систему јој ради 93% рачунара.



Аутор: Богдан Попа
Извор: Softpedia
Превод: Ћирилизовано 




Извор: Ћирилизовано    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

уторак, 02. фебруар 2016.

Ноћни вукови: Путинова бајкерска полиција Луганска (ВИДЕО)

Ноћни вукови су највећа и најозлоглашенија руска бајкерска група, жестоко лојални Владимиру Путину, и тврде да су мотивисани хришћанством и патриотизмом, кажу у најави аутори филма успешно дајући ноту врхунске ексклузиве причи.

Ноћни вукови: Путинова бајкерска полиција Луганска (ВИДЕО) #косово, #вести, #рат, #км-новине, #луганск, #бајкери, #ноћни, #вукови, #новорусија, #украјина, #исток, #нацисти, #владимир, #путин,


У продукцији британског Гардијана појавио се документарни филм који говори о најпознатијој бајкерској групи која је често свраћала и има своје чланове и у Србији. Аутори додају да њихова база на истоку бивше Украјине, у Луганску, личи на сцену са снимања филма о побеснелом Максу.

Унутар њиховог упоришта, Ноћни вукови отворено говоре о породицама које су оставили за собом како би дошли у Луганск и борили се за свој народ против украјинских нео-нациста у Новорусији.

The Night Wolves: Putin's motorbiking militia of Luhansk



За свега три дана филм је имао преко 40 хиљада прегледа.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора


недеља, 31. јануар 2016.

Снајпериста Берић упао у заседу: Већ су ме прогласили мртвим али није им се дало

Српски снајпериста у армији ДНР-а, Дејан Берић јавља да је предходних дана било доста жестоко на линији разграничења са Украјинцима.

Снајпериста Берић упао у заседу: Већ су ме прогласили мртвим али није им се дало #Деја, #Берић, #КМ-Новине, #Вести, #Украјина,
Дејан Берић / Фото: лична архива

Мало смо упали у заседу они већ прогласили мртвим. Па и није им се баш дало, било чупаво али све је ок. На стотинак метара од нас је четири дана лежало је петнаестак мртвих Украјинаца. Давали смо им могућност да узмемо оружје од њих а да они покупе своје мртве, међутим нису хтели и просто су их раскомадали артиљеријом. Гину као муве у својим дебилним покушајима да заузму наше положаје – каже Берић.

Он је посебно незадовољан радом ОЕБС-а


Они слепци из ОБСЕ-а опет не виде ништа. Срели смо их у Коминтернову, као ништа не виде а од наших положаја на километар и по стоје украјински тенкови. Све у свему рат иде и даље, нажалост било је и на нашој страни пострадалаих али шта да се ради. Ако је за утеху много, много мање него код њих – каже Берић.




Извор: Ослобођење    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

недеља, 24. јануар 2016.

Јелена Гускова: Русија и Србија ће спасити човечанство

Академик, историчар др Јелена Гускова о приликама у Србији, о улози руске политике у свету и војној помоћи сиријском народу, о емигрантској кризи и енглеској подвали.

Јелена Гускова: Русија и Србија ће спасити човечанство
Разговарала Биљана Живковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Време силе страха и понижења пролази, стиже ново време, где ће Русија, Кина, Индија, Бразил и друге земље, које су за мир у човечанству имати непобедиво упориште.


Историчар др Јелена Гускова се немали број пута осведочила као истински пријатељ српског народа. Научник којој је једино оружје у рукама истина, налази прави пут да ту истину и докаже, без обзира на климу и у Србији и у Русији. Уважени руски балканолог, академик САНУ даје одговоре на питања која заокупљају пажњу српске јавности: шта ће бити са посрнулом српском политиком, куда иду арапске избеглице, шта чека Црну Гору, Македонију и Србију у новом таласу албанског насиља.


*Интервју започињемо дешавањима у Црној Гори, какав је ваш став поводом најаве уласка ЦГ у НАТО? Како коментаришете збивања у Подгорици, народ јасно показује да се не слаже са политиком Ђукановића?

– Када говоримо о уласку Црне Горе у НАТО, важно је проценити ко би од тога имао највише користи. И заиста придруживање ЦГ Алијанси је важно за сам НАТО. Зашто? Прво НАТО би добио тада комплетну јадранску обалу, јер су Словенија и Хрватска чланице НАТО са севера, а Албанија са југа. Дакле, остао им је без контроле само део обале Црне Горе. Та територија за НАТО у геостратешком и војном смислу може да буде опасна, знајући за вековну блискост црногорског и руског народа. НАТО може да процени да врло лако може да се деси да осване руска флота на црногорском делу Јадрана. На глас власти у Црној Гори како ће одмах по уласку у НАТО, стићи огроман новац у ЦГ, рећи ћу да НАТО никада никоме није дао новац, напротив, НАТО увек и бескомпромисно тражи новац од земаља које улазе у њен састав. Потом се чује, такође, како је напокон, ЦГ бити „безбедна”, јер ће их НАТО снаге „чувати”. А ја се питам, кога се то толико плаше садашњи црногорски лидери и од кога их треба бранити? Они виде највећег противника у Србији и Русији, што је апсурдно. Према мом мишљењу, НАТО чини све да би разјединио и поделио ЦГ и Србију, и ЦГ и Русију. Ако се нешто не промени, ЦГ ће бити врло близу уласка у НАТО.


Међутим, главна и веома озбиљна опасност која прети целој Црној Гори јесу Албанци. Када се посматра албански фактор на целом простору Балкана, евидентно је како се спремају на борбу против Срба на југу Србије и у Црној Гори. Они то, уз подршку САД, више не крију. Спремају се у исто време, уз садејство Албанаца са Косова и Метохије, на оружани устанак у Македонији у жељи да ратом заокруже своју причу о „великој” Албанији.


Актуелна црногорска власт иде на руку САД, НАТО, Албанији, и она чињеница је, сувише дуго траје. Јасно је да је народ осетио потпуно одсуство слободе и демократије и већина говори, управо о диктатури Ђукановића. И када говоримо о уласку нових чланова у НАТО, обавезан је био референдум у свим земљама које су приступиле НАТО. Ђукановић на то не обраћа пажњу, њега не интересује шта мисли народ у ЦГ. Он је желео преко Скупштине ЦГ да издејствује, ово за НАТО, важно питање. Народ у ЦГ је разочаран до те мере да месецима јавно демонстрира, показујући револт због опште социјалне беде у својој држави. Видела сам како народ у Подгорици прави свој црногорски Мајдан и он се разликује од украјинског. Мајдан у Украјини, у Србији 2000, потом у Грузији, били су темељно планирани и припремани на Западу, да би Запад срушио тада актуелну власт. У ЦГ садашњи протести грађана, који данима трају, нису припремани на Западу, али су људи у ЦГ покушали да усвоје и искористе метод, у намери да сруше режим Ђукановића. Пароле са којима су изашли испред црногорске Скупштине углавном су усмерене против Ђукановићеве власти. Упоредо са тим, реагује Ђукановићева власт, хушкајући полицију против народа. Убеђена сам, када се буду појавиле и пароле против НАТО, да ће се одазвати много више људи.


*Како процењујете унутрашњу политичку климу у Србији, а како спољњу политику коју води тренутна власт у Србији?

– Србија је земља, чији је суверенитет поништен до максимума. Данашња ситуација у вашој држави је веома тешка и озбиљна. Чини ми се да је ово време раскрснице за Србију, јер економска ситуација је неиздржива. Економски показатељи у Србији су алармантни. Ова власт је направила толико бесмислених уступака ЕУ, пристала на сва могућа условљавања и понижења, а да притом ни корака није ближа ЕУ, нити је српски народ од тог, до сада у спољној политици невиђеног понижења – видео икакав бољитак. Напротив, утисак је да Запад и САД на Србе гледају као на народ којег треба и даље понижавати.


Када се посматра политички живот у Србији, јасно је да немате ваљану и стабилну опозицију. Опозиција је, то сви добро знамо пре неколико година – разбијена. Све парламентарне странке заступају исту политику, користе сличну реторику. Добро би било да се у Србији што пре одрже избори и да се у Скупштини створи нови опозициони фронт, да после дуго времена почне да се изграђује независна политика и онда ће неке нове генерације у будућности моћи да се ослоне на Русију, на руско виђење праведности у међународним односима. Сигурна сам да ће Русија и Србија спасити планету од неправде.



Наставак интервјуа прочитајте кликом  на: ФБ Репортер

Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

четвртак, 21. јануар 2016.

Американци пред сусрет са Лавровим изврнули руску заставу (ВИДЕО)

"Не зезате нас? бела би требало да буде горе?" коментар је Американаца који су изврнули руску затаву пред врло важан сусрет Лавров - Кери, јавља РТ.

Американци пред сусрет са Лавровим изврнули руску заставу (ВИДЕО)
Грешка у детаљима. / Фото: РТ

Америчком Стејт департменту чини се да недостаје пажње када је реч о ситним детаљима у америчко-руским односима: Руска застава је висила наглавачке у конференцијској сали у Цириху уочи састанка највиших руских и америчких дипломата.

Уочи кључних преговора између руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Џона Керија о судбини Сирије, ситуацији на Блиском истоку и текућем сукобу у Украјини, званичници америчког Стејт департмента су оставили зацрвенели су се камерман истакао чињеницу да руска застава у сали је виси наглавачке.

Када је заменик помоћника америчког државног секретара за односе са јавношћу Глен Џонсон довео новинаре у просторије пре него што су дипломатски тимови стигли, сниматељ је упозорио званичника америчког Стејт департмента на очигледну грешку.


"Хеј Глен Руска застава је постављена наопако, тако су боје у погрешном смеру", рекао је камерман.

"Шта, јеси ли озбиљан?", Џонсон је питао. "Не зезаш ме, зар не?" " Не бих то радио", рекао је камерман потврдно. "Дакле, бела треба да буде на врху?".

  ПОЛЕДАЈТЕ ВИДЕО 
Switzerland: 'The white should be on top?' US hang Russian flag upside down at Lavrov-Kerry meeting

Глен Џонсон је проверио, таман на време да спасе ситуацију уочи ове дипломатског рунде.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

среда, 13. јануар 2016.

Дејан Берић о шиптарском екстремизму на Косову за ''Правду'' из Доњецка (ВИДЕО)

Српски добровољац, снајпериста у Новорусији, Дејан Берић, говорио је о шиптарском екстремизму на Косову и Метохији за онлајн медиј из Доњецка "Правда ДНР".


Дејан Берић о шиптарском екстремизму на Косову за ''Правду'' из Доњецка (ВИДЕО)

Тамошњу јавност, када су Косово и Метохија у питању, како сматра репортер "Првде ДНР", посебно занима растући шиптарски екстремизам, сложена ситуација на КиМ и како он себе види у сукобу који би на овом простору евентуално могао бити обновљен.

"На Косову и Метохији је ситуација тренутно сложена. Оно је тренутно саздано тако како на Балкану не би било мира. Неопходно је жариште из кога би сукоб могао да крене у различитим правцима. С обзиром на географски положај и близину са Албанијом, ради се на пројекту стварања велике Албаније" рекао је Берић и за тамошњу јавност напоменуо да Шиптари по утврђеном плану већ раде на отимању делова Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке.

Последњи догађаји у Приштини одакле у свет иду слику незадовољне и агресивне опозиције изазивају интересовање светске јавности и нагађања око могућег исхода тих сукоба.

Проницљиво и једноставно Берић објашњава да је све то само представа за медије а да сви они на терену јако добро сарађују.

"Сви лидери тамошњих (шиптарских) политичких партија су ратни злочинци из рата 1999. године али имају подршку НАТО-а и Америке па су они тамо сада добри "бизнисмени". Косово и Метохија су утврђена транзитна зона нарко дилера из Африке и Азије за Европу којом управљају Американци из својих база. Тамо нико ништа не ради а сви живе добро и зидају велике зграде. А ови су немири се организују с времена на време како би разбили монотонију. То се не дешава по први пут, то је тамо уобичајено" рекао је Берић између осталог.

Послушајте и остатак интервјуа, језичка разлика нече представљати посебну баријеру.




Дејан Берић је недавно издао књигу "Кад мртви проговоре" која се бави тематиком сукоба у последњем рату на Косову и Метохији крајем 90-тих година у коме је и Берић учествовао.




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

субота, 09. јануар 2016.

Српски добровољац Деки на Божић крстио троје деце (фото)

Српски добровољац у Новорусији, снајпериста Дејан Берић био је кум на крштењу троје мале деце из дома за незбринуту децу у који он често носи хуманитарну помоћ.

Новорусија – српски добровољац Деки на Божић крстио троје деце (фото)

Након божићне службе у цркви у Старобешеву, где се дом и налази, обављено је крштење.
 
На крштењу деце био је присутан и Србин са америчким држављанством Зак Новак који је све забележио фотоапаратом.


– Драги пријатељи, желим вам да проведете у срећи, здрављу и весељу овај свети празник. Мени је јуче био један од најлепших дана од кад сам дошао на Донбас. Пре једно две недеље мајка из дечијег дома ме је замолила да будем кум за троје деце. И овде је то велика част и велика одговорност – написао је Берић на свом Фејсбуку.



Сво троје деце које је Берић крстио су из једне породице, родитељи су им били алкохоличари и деца су предата дечијем дому. У међувремену их је преузела хранитељска породица где су и данас.




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

субота, 19. децембар 2015.

Русија: ''Мека'' сила, или млитава сила

Руски трошкови за промоцију својих интереса не могу се мерити са западним.

Русија: „Мека" сила, или млитава сила, Rusija, amerika, moc, mediji, srbija, sport,



Руски аналитичар Андреј Федјашин у свом ауторском тексту подсећа да сви тирани, диктатори, полудиктатори, сви слаби, неомиљени, корумпирани властодршци, више не могу само да „хране" и „држе под својом капом" медије, већ желе и да „завладају" и поменутим мрежама на интернету. То личи на покушај да се стегне обруч око мравињака, констатује овај аутор, који анализира моћ и немоћ такозване медијске "меке силе", на примеру британске глобалне информативне мреже ББЦ.

Нисмо морали дуго да тражимо повод за разговор о „мекој сили", „јакој сили" и свим другим „међусилама" које се налазе између њих. Хвала, и то не било коме, него ББЦ-у. Како бисмо без њих. Британска радиодифузна корпорација је за нас дуго времена управо била оваплоћење „меке силе", иако о њеном постојању нисмо говорили онако како се данас о њој говори. У Лондону је објављено да ће ББЦ од нове године добити огромну финансијску ињекцију - 289 милиона фунти за гајење „меке силе". Али, прво неколико речи о „мекој сили"...

Сматра се да је овај термин крајем осамдесетих година увео професор са Харварда Џозеф Нај млађи и укључио у њега „начин за остварење својих циљева помоћу привлачења и убеђивања", а не оружјем и војском. Према његовим речима, извори „меке силе" су култура једне земље, њене вредности и политика.

Остваривање „привлачности" и убеђивање у своју исправност путем интернета, Холивуда, Бољшој театра, Монмартра, Петерхофа (Петров летњи дворац) и Биг-бена, поп музике, класике, шаха, спорта, кухиње, књижевности, студентске размене, народне или јавне дипломатије итд. много је теже него нуклеарним бојевим главама и ракетама. Али је зато много јефтиније.

Џозеф Нај није заслужан за проналазак „меке силе". То би било исто као када би се рекло да краставци, киви, кенгури или слонови итд, нису постојали до тренутка док их нису описали биолози и ботаничари.

И пре Наја, пре САД, пре Британске и Руске империје, пре Византије, Старог и Новог завета, „мека сила" је већ постојала у политичким и освајачким подухватима свих светских сила.

Александар Македонски или Рим ослобађали су затворенике да би причали варварима каква одмазда их чека у случају непослушности или супротстављања, или - каква блага ако буду понизни. И то је „мека сила" - предаја, без ватре и мача.

Џозеф Нај Млађи
Нај је све то систематизовао, прерадио за савремено друштво, глобализацију и глобалне комуникације и увео одговарајућу терминологију. Ни то није мало. Најсвеобухватније је све то изложио у својој књизи из 2004. године: „Мека сила: средства за остварење успеха у светској политици". И ту је кључно питање: с којим циљем и какав успех вам је потребан? Сваку теорију и откриће могуће је окренути на потпуно различите стране.

Критичари Наја, а нема их превише, тврде, и своје тврдње заснивају на солидним темељима, да Нај уопште није идеалиста и борац за људско савршенство, за потпуно одустајање од „јаке моћи", већ да се његова „мека сила", у сваком случају у рукама САД, готово од рођења преобратила у средство пропаганде. И сада се од почетне „мекоће" дегенерисала у отворену манипулацију чињеницама, идејама и и деологијама, информационог и дипломатског делања. Њени циљеви су остали исти - како усадити у главе урођеника потребне идеје, потребне представе и смер кретања. Како им утувити у главу са ким треба а са ким не треба да се друже, од кога треба или не треба да купују робу, и од кога им је боље да не добијају помоћ, од кога не треба да копирају културна достигнућа, кога да не читају, не гледају или не слушају.

Најзлобнији противници Најеве школе мишљења саветују да се, пре него што почнете да му се дивите, упознате са његовим радом. Тамо има много чега интересантног...

Кад ББЦ раструби...

Целу своју каријеру у државној служби амерички политиколог провео је у Стејт департменту, у министарству одбране и обавештајним агенцијама. Био је помоћник заменика државног секретара за питања безбедности, науке и технологије, председник групе за питања неширења нуклеарног оружја Савета за националну безбедност; председник Савета националне обавештајне службе САД у време Била Клинтона, заменик министра одбране за питања међународне безбедности. У време председничке кампање садашњег државног секретара Џима Керија претендовао је на место његовог саветника за националну безбедност.

Нема ничег лошег у томе. То је уобичајена америчка пракса - привући за саветовање или рад познате научнике из области регионалне географије или политикологије. Чак је и у време председниковања Џорџа Буша млађег, администрација окупила главне специјалисте за Русију или бивши СССР и слушала њихова мишљења или савете. Друго је питање колико су их послушали. Али, чак и ако их нису узели на основу своје дипломатије или спољнополитичких корака, они су ипак помагали да се смекшају њихове акције.

Администрација Барака Обаме прекинула је ову традицију. Како каже један од најпознатијих америчких експерата за СССР и Русију, професор универзитета Принстон и Њујорк, Стивен Коен, он се не сећа да су њега или неког другог ауторитета за Русију чије мишљење се разликује од мишљења неоконзервативаца, некада звали у Белу кућу за време садашњег председника.

Са Би-Би-сијем прича је сасвим јасна. Овде је „мека сила" заснована на стратешкој супериорности, а не на цивилизацијској и културној равнотежи.



БиБиСи је данас већ познат као медиј који пре свега брани интересе своје Владе и нема пуно везе са истином ипак је толико моћан да му се прилично верује у свету.


Недавно је конзервативна влада Дејвида Камерона одлучила да додели, за период од 2016. до 2020. године, а за потребе „Светске службе" корпорацији ББЦ (радио, тв, интернет) 289 милиона фунти. Обратите пажњу, то је иста она влада која је пре пет година, одмах после доласка на власт, хтела да узме 253 милиона фунти годишње накнаде за ББЦ!

Како је рекао генерални директор ББЦ-а, Тони Хол, овако „солидан буџет за 'Светски сервис', још нико и никада у историји није издвојио". И све ће то бити искоришћено за јачање „меке силе" Британије и повећање светске публике ББЦ-а са садашњих 308 милиона слушалаца, гледалаца и посетилаца интернета, до пола милијарде корисника. „...'Светски сервис', је један од важнијих елемената културног извоза Уједињеног Краљевства и један од наших најбољих извора обезбеђивања глобалног утицаја", рекао је лорд Хол. И додао да ће посебну пажњу ББЦ обратити на јачање руске и украјинске службе. А такође и ширењу покривености на Африку, Азију и Блиски Исток.

Све о количини средстава и новим методама апликације „меке силе" можете прочитати и на 49. страни тек објављеног годишњака „Владино истраживање стања стратешке одбране и безбедности". То је програм војно-политичке стратегије Лондона који се објављује сваке године. У Британији не скривају да су финансијске ињекције у ББЦ неопходне, како би он могао да се носи са „руском пропагандом" и чињеницом да је „Раша тудеј" (РТ) веома енергично заузела место на англосаксонском делу светског информативног пространства и сасвим се слободно у њему осећа. Прошле године, према информацији РТ, број посета на њиховом сајту и преглед јутјуб канала прешао је 1 милијарду људи. Мање него што има ББЦ, али ипак - разлог за забринутост.

Треба признати да би свет без уобичајене дозе ББЦ-а био досадњикав. Посебно за људе у зрелим годинама који су навикли, како је певао Владимир Висоцки, "...а онда ће о том случају раструбити ББЦ".

Истина, ваља истаћи да су о ББЦ-у, највећој и најмеродавнијој светској радиодифузној корпорацији, његови познаваоци и англофили створили толико митова, да за неке он није обичан радио, већ готово религија. Његова руска служба је свакако оставила велики траг у историји СССР и његовом распаду. На неки начин, то је био „забрањени прозор" којем су многи стремили услед недостатака свежег информационог ваздуха.

И Висоцки не би написао поменути стих да ББЦ није шездесетих и седамдесетих у СССР-у значио толико колико је значио. Тако је било, нема ту шта да се скрива. Њега су забрањивали, али до краја нису могли да га забране и утишају, из једноставаног разлога - јер је то било скупо.

У та далека времена, када су „објективност" штампе пуштали да „прошета" на веома кратком повоцу, и само у затовреном кругу, ББЦ је сматран репером за објективност и истину. Али, не треба веровати онима који говоре да су за његово слушање затварали. Нико, никог, никада због тога, у совјетско време, није послао у затвор, то више спада у домен личне митологизације, хероизације самог себе. Могли су да вас ухапсе за ширење, у штампаном облику, онога што је слао у етар ББЦ. Мада је и то било ретко, обично као додатак још нечему.

ББЦ никада није имао јединствену објективност. Једноставно, као и све инострано, недоступно, забрањено у та давна времена, било је имуно на оно што је могло да се уради са домаћим медијима (радио, тв, новине, часописи). Није могло нешто што је направљено тамо да буде исто као овде. Немогуће је било говорити тако слободно и лагати. У том смислу ББЦ нису ни слушали. Многи су га узимали као лек од хроничне недовољне информисаности. Експлицитна манифестација „меке силе". Да ли је то био дашак ваздуха? Наравно да је био. Хоћу рећи да су се они који нису добијали своје дозе „Биба", како Енглези понекад зову ову радио станицу, угушили и нису могли бити „излечени".

Лондон озбиљно забринут радом тв мреже "Раша тудеј"

Ваља још нешто разјаснити о ББЦ-у. Објективности ради. Зато што и данас, као и пре, постоји неколико „Би-би-сија" у једном паковању.


Британска радиодифузна корпорација није нешто савршено јединствено. Њен „Светски сервис" је посебно одељење које се, за разлику од „основног", финансира на сасвим другачији начин и одржава се на сасвим другачијим структурама власти. ББЦ живи од неке врсте свебританске претплате за радио и тв. Приликом куповине телевизора у овој земљи, аутоматски плаћате претплату (акцизу) за ББЦ. Корпорација никада није живела од реклама, и тек је последњих година прешла на комерцијално спонзорство неких својих одељења. Она је добијала новац од претплате (акциза), а то је сума коју одређује кабинет премијера и само се делимично финансира из буџета.

„Светски сервис" је сасвим друга прича. Он се не финансира из претплате, већ у потпуности зависи од владе, а буџетски новац се преноси овом сервису искључиво преко Форин офиса, то јест министарстава иностраних послова.

Министарство иностраних послова се, номинално, не меша у уређивачку политику, ако та политика следи линију Форин офиса, не противречи британским интересима, њеној трговини, стратегији, националној безбедности, интересима њених партнера итд.

Чији новци, његова и... Уобичајена ствар.

Али у то коме ће се програм емитовати и у ком обиму, министарство спољних послова се веома меша. Сада оно тежи да програм обухвати арапске земље и Иран. Потпуно је јасно зашто: никакве медицинске чистоте објективности у свету медија није било и неће бити. На ББЦ-у раде истински професионалци, он је истински најинформисанија светска агенција. Али, веома је тешко опрати његову „Светску службу" од пропаганде.

Руске уши и очи почели су да се пребацују са ББЦ-а на домаће медије крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века. Тада смо се ми сами бавили таквим открићима, разобличавањима, самобичевањем и стриптизом, о којима ББЦ није могао ни да сања.

ББЦ тврди да „Светски сервис" сада слуша 308 милиона људи. Није јасно одакле им та цифра, ако се узме у обзир да су 2010. године новац за тај сервис конзервативци озбиљно ограничили, а да је број редакција и људи смањен. Тајна је како је публика могла да порасте за два пута. Обична инфлација сопственог значаја. Сви сервиси на страним језицима се баве добијањем што више новца, иако од њих већ дуго нема фидбека. Али, сад видимо да је Лондон озбиљно забринуо рад канала Раша тудеј...

У свом интернет сегменту „мека сила" може, и често и игра, улогу чисто субверзивног елемента. Све зависи од тога ко и на коју страну их окрене. Твитер, фејсбук и све сличне мреже на националном нивоу, могу да буду како пријатељи дипломатама, тако и непријатељи државама. Као што је то било у време „арапског пролећа" у Тунису, Египту, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима...



Друштвене мреже су из много разлога веома моћно средство али само ако се делује организовано и стратешки.

У Тунису то нису одмах схватили. И сада тунижански диктатор Зин ал Абидин Бен Али живи у изгнанству у Саудијског Арабији. У Египту власти су такође биле споре и сувише касно су покушали да електронским структурама блокирају револуцији други „улаз": артерије и капиларе светске мреже. Највећа држава арапског света је у потаји прогласила друштвене мреже за „непријатеља државе бр. 1". Оне су постале главни проводници немира и побуне, што је, генерално, чиста истина.

„Муслиманска браћа" су у значајној мери припремила долазак на власт путем примене „меке силе" интернет комуникације. То је био и први случај примене разарајуће револуционарне моћи „меке силе" путем сајбер проводника информација.

У земљи фараона и пирамида за дужи период су блокирали твитер, фејсбук, хотмејл, јутјуб, гугл, кинески претраживач бајду и прокси сервере, помоћу којих је било могуће заобићи многа ограничења и „блокаде" на мрежи и стићи на потребно место на вебу. Касније је постало јасно да су управо путем ових мрежа и путем мобилне телефоније и смс порука ширене вести и организовали се протести...

Тако смо ми већ ступили у сасвим нови период историје - стварање револуционарних ситуација путем новог моћног медија, електронских комуникација „малих форми".

Како се брзо мењају времена

Некада, да би свргли краља, било је довољно заузети замак или дворац. Затим су одузимани банке, телеграф и железничке станице, а још касније преузимане су новине, радио и тв станице. Сада се шема организације успешног устанка, или контрамера, раширила на сајбер простор.

Да би остали на власти, сви тирани, диктатори, полудиктатори, сви слаби, неомиљени, корумпирани властодршци, више не могу само да „хране" и „држе по својом капом" медије, већ треба да „завладају" и поменутим мрежама на интернету. Како? У „својој кући" још и могу да затворе све „рупе", али у иностранству? Апсурдно. То личи на покушај да се стегне обруч око мравињака. И ту наступа она, лоша моћ „меке силе".

Египат је притом земља у којој од 80 милиона становника само 24% или 19 милиона имају приступ интернету. Па и то путем тзв. интернет кафеа, а не од куће. Директан приступ мрежи има око милион људи. Али, око 26 милиона има мобилну везу (путем мобилних телефона). Туда је и ишла провокативна побуна и позиви да се изађе на улице. Власти то нису одмах виделе, а после је било касно.

На планети је тога већ бивало: нове појаве се развијају паралелно са „главним путем", а они који регулишу кретање на њему, то и не примећују. Како се брзо мењају времена.

За похвалу је што је Русија то већ почела да схвата, мада, као и обично, мало касни.

Плус, код нас у „Руском свету" постоје, поред осталог, и посебно објективне потешкоће коришћења „меке силе". Понекад у тој ствари није главно да ли таквом моћи влада држава, скоро све владају, већ то колико су сазрели услови за примену такве моћи и да ли допуштају тој држави да ту моћ употреби у пуној мери. Сумњам да је потпуна доминација на медијском простору англосаксонског блока могућа.

У концепцији руске спољне политике „мека сила" била је записана само 2013. године. Тада је била дефинисана као „комплексни инструментариј решавања спољнополитичких задатака са главним ослонцем на могућностима уједињених грађана, информационо-комуникационе, хуманитарне и друге методе и технологије, алтернативне класичној дипломатији". Сама „мека сила" призната је за „саставни део савремене међународне политике".

Код нас, у систем „меке силе" као инструменти улазе, пре свега, министарство иностраних послова и његове структуре, Росотрудничество (државна агенција за међународну друштвену сарадњу), невладине организације и фондови, сви медији, универзитети, спорт, Руска православна црква, сви исламски, будистички, јеврејски институти.

И, све би било добро, да није једног проблема - тако је мало новца за коришћење „меке силе", да то чак и не узнемирава, већ депримира. Преведите, на пример, новац који Лондон даје само за један „Светски сервис" корпорације ББЦ: 289 милиона фунти у рубље. Добићете око 29 милијарди рубаља по тренутном курсу. А код нас је цело Росотрудничество 2015. године добило 7 милијарди рубаља.

САД су у последњих 15 година повећале број иностраних студената за 70%. Од њих, готово половина је на буџетима федералних власти и држава. Године 2000. на америчким факултетима студирало је 515 хиљада страних студената. Године 2014. било је 886 хиљада студената. А број студената који уче код вас је један од главних показатеља паметне употребе „меке силе", то су већ спремни пропагатори предности и привлачности земље у којој су учили.

Код нас су 2015. године повећане буџетске квоте за стране студенте на бројку од 15 до 20 хиљада. Каква је ту „мека сила". А, у СССР-у је 1990. године, до увођења „болоњског система" студирало 126,5 хиљада страних студената - СССР је био на трећем месту у свету по броју страних студената, после САД и Француске.



Број страних студената у Америци пореклом из Азије, спада у најбројније. Чак и ту уочљиво је повећање броја студената из Кине, земље супер силе у развоју која већ дужи период заузима место једног од главних америчких непријатеља на геополитичкој сцени.

Иако економију у концепт „меке силе" не укључују, она је њен важан чинилац. Ствар није само у томе ко, где и колико је саградио фабрика, енергетских постројења и далековода. На други начин се прелама економска компонента „меке силе". Овде није важно где, шта и колико, већ коме и на који начин, или кроз какве медијуме сте раструбили, похвалили, изрекламирали све своје економске користи за стране земље. Главно у „мекој сили" није то што градите и коме и како помажете, већ да се о томе сазна и да то делује на вашу способност да то радите.

СССР и Русија такође су свима помагале и помажу. Још прошле године руско финансирање међународних организација за помоћ је износило 500 милиона долара. То не би било лоше, да нема једног проблема. Сва наша помоћ иде кроз канале међународних организација и фондова и они који помоћ добијају знају само име фонда, а ко и колико им је дао, њима је непознато. Са истим успехом може новац и да се баца: каква је разлика, кад нико неће сазнати чије су то паре.

Американци, на пример, у лицу озлоглашене Агенције САД за међународни развој, 85% помоћи шаљу сопственим каналима на адресу онога коме помоћ дају. Тамо је управо тако и записано: помоћ од америчког народа. Код нас такве методе користи само министарство за ванредне ситуације, част му и хвала.

О спортској компоненти наше „меке силе" на фону последњих дешавања на допинг, или антидопинг фронту, шта да кажем, не желим ни да мислим о томе. Цинично звучи, али да нема Сирије, да није било терористичког акта над Синајем, да није било терористичког напада у Паризу, да није било обарања руског борбеног авиона и одмазде, ми бисмо до сада распетљавали срамоту са сопственим антидопинг властима. Политичка провокација, резултат агресивног антируског расположења, лажи и русофобије? Врло вероватно. Само има ту и једно и то велико „не".

Мени, као ни већини мојих сународника, уопште није јасно зашто наше спортске власти нису поднеле тужбу за ове провокације?

Зар се сви руски лакоатлетичари, искључујући десетак кривих (нема их више него у било којој другој земљи), одричу атлетских такмичења и Олимпијских игара. Зашто се, уместо суда за заштиту части, или јединствене Елене Исинбајеве, нико није потрудио да покрене тужбе? Била је нека нејасна оргија посипања сопствених глава пепелом, признања кривице, улизичких обећања да ће сви службеници бити смењени, кажњени и замењени новима.

Каква је ту „мека сила". Она је млитава или никаква. На таквој „подршци" страна „мека сила" само јача.



Андреј Федјашин


Извор: Таблоид    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

понедељак, 14. децембар 2015.

ДЕЈАН БЕРИЋ: Не осећам ни мрвицу гриже савести, како га можеш сматрати за човека


ДОЊЕЦК – Српски снајпериста, добровољац у армији Доњецке Народне Републике, у ексклузивном интервјуу за Ослобођење говори о ситуаци у Новорусији, ликвидацији непријатељских војника, српским добровољцима, одласку људи из Новорусије на ратише у Сирију.



Какво је стање у Новорусији и да ли постоји опасност од нове ескалација сукоба?

Што се тиче стања код нас, рат никад није ни престајао само је био смањеног интензитета и ограничен на одређене реоне, углавном око великих градова, Доњецка , Горловке и Луганска. Појачавање бoрбених дејстава је веома видно последњих данa, а посебно после посете Бајдена. Вероватно је нешто велико обећао, или боље речено слагао Украјинце и они се спремају да крену да освоје Донбас или што је потпуно ван сваке памети, да крену на Крим, а сакупили су сасвим солидну војну силу, у смислу технике и људи на том правцу.

Њима је сада од суштинске важности да заузму Донбас , иначе има да се смрзну ове зиме. Донбас је достављао Украјини угаљ преко Русије, а Русија добијала за Крим струју. То је већ политика и хајде да не залазимо у њу. Просто, Украјинци више не добијају угаљ, гас су им Руси заврнули зато што неће да га плате, Европа и Америка су одустали од тога да дају гаранције за Украјину, једини избор им је угаљ са Донбаса. Тако да очекујемо са првим мразевима озбиљније наступање. И сад бију жестоко, али не крећу напред.

Какво је стање у армији ДНР-а и ЛНР-а и да ли могу да се носе са Украјинцима?

Није толико битно стање армије, колико је битно психолошко стање војника. Код нас људи бране своје домове и народ овде, а са друге стране иду у рат ради провода и пљачке, они немогу никад да победе, јер је морал низак. Тако да, не да можемо да се носимо са њима и ако их је пет пута више, него и да их потерамо још даље од Донбаса.

Према информацијама које имамо, већина српских добровољаца је напустила Новорусију и вратила се у Србију, зашто се то догодило и колико Срба још има у Новорусији?

Имате лоше информације, један број се вратио у Србију и захваљујући новом закону који су донели издајници у Србији сви су завршили у полицији. Не желим да коментаришем осуде, али ми је драго што органи власти имају нормални однос, нису никога тукли, малтретирали и слично.
Неколико наших момка је отишло до Русије да се одмори, неки ће да пробају да нађу посао али они се могу набројати на прсте једне руке. Углавном се после одмора врате. О бројкама не могу да говорим, али с обзиром да Срби знају да их чека проблем са властима, има их много који су се осмелили доћи, а с друге стране мало колико се бусамо у груди. Међутим једно је важно, а то је да се овде цене сви Срби који се ту налазе, као борци и као добро организовани, дисциплиновани војници. Тако да ви у Србији а и сви наши Срби у свету можете се поносити , и бити уверени да вас неће обрукати. Ко то покуша, проћи ће као неки који су протерани.



Недавно је новинар Грејм Филипс урадио репортажу са једне од твојих акција у којој си „скинуо“ тројицу украјинских војника. Акција је изведена као одговор на убиство једног војника ДНР-а. 

Са Грејм Филипсом је била друга прича, он је требао да одради репортажу са нашим борцима на првој линији у рововима, испало је тако да смо га водили нас двојица који знамо тамо све стазе и богазе, како не би налетео на мине или на непријатељске војнике пошто линија разграничења иде од 600 до 1500 метара, како где.

Међутим током ноћи смо добили наређење да уништимо снајпере на једној позицији који су убили нашег борца. Испоставило се да је то мој добри друг, момак од двадесет две године. Убили су га док је цепао дрва да наложи пећ у земуници. Пуцали су у момка који није имао оружје код себе , не видим разлику између фашистичког стрељања и тог чина.

Грејм је пошао са нама и могу га похвалити јер пет сати је лежао у јарку одакле је снимао, само тамо је био на сигурном, није се мрднуо нити је говорио, за мене изненађење, свео је ту акцију на петнаест минута видеа, и испало је добро.

Зашто? Ми тамо држимо 12 км линије, до тада су, нон стоп, сваки дан или сваки други дан како то Укропи кажу ишли у лов, углавном су то непрецизни стрелци, али понекад и погоде тако да је често било рањених и погинулих. Од тада до данас ниједан њихов назови снајпер није изашао на тај реон. Тачније, два дана касније један је кренуо, али није имао среће. Та зона је за сада мирна. Ради артиљерија, али просто људи уђу у земунице и нема проблема.

Колико често изводиш такве мисије?

Колико често? Тешко је то рећи, извиђачко диверзантске групе раде по потреби. Некад се деси да се има слободно по две недеље, дешавало се кад смо седели буквално два месеца, лежали, купали се на реци. Правили су провокације, али нису покушали да зађу на нашу територију. Тако да је било времена за одмор. Сад углавном време између акција користимо за обуку нових момака.

На снимку си рекао да не осећаш ништа после те акције јер непријатељи које си скинуо „нису људи“. Да ли има људи међу украјинским војницима? 

Тад сам причао у емоцијама, због погинулог друга. Али стварно не осећам ни мрвицу гриже савести, јер неко ко може да пуца по цивилима, и ненаоружаним војницима, како га можеш сматрати за човека. Друго они су под лажима њихових медија дошли овде као на сафари, и верујте да се тако и понашају. Али не дуго, јер са будалама се најлакше заврши.

Поред тога људи који долазе су добровољци или припадници „карателних батаљона“, у преводу би било казнени батаљони типа СС јединица из другог светског рата. Иначе и носе њихове ознаке. Долазе из сиромашних делова западне Украјине и виде могућност да покраду овде што више ствари.

Један пример, код Иловајска смо им заробили два БТР-а, и ако им је радило оружје, и било напуњено нису га користили. Ми смо пуцали у точкове и кад су се зауставили дали смо им могућност да изађу и остану живи или да их просто уништимо из ручних ракетних бацача.

Међутим, разлог зашто нису одговорили из оружја је што су куполе биле блокиране. Украли су негде врата од кованог гвожђа, ставили их на врх БТР- а и све то везали како би однели кући. Ето вам ослободилачке војске Украјине и њихове антитерористичке операције како они називају рат овде.

Какве задатке сада обављаш у Новорусији?

Тренутно сам заменик команданта батаљона. Много обавеза и велика одговорност, но када затреба, а треба, често идем са момцима на задатке. прво што се осећају много сигурније кад је неко искусни поред њих, а друго мени је много лакше кад сам са њима, много лакше него да седим у канцеларији и мислим како им је тамо.

Тако да сам, ај` да кажемо, обичан војник на позицији и заменик команданта батаљона у штабу.

Почела је зима, каква је хуманитарна ситуација у Новорусији и како се може помоћи?

Што се тиче хуманитарне ситуације, у односу на прошлу годину је више него добра. Русија је много помогла са хуманитаркама, има проблема али их је мало . Да вам дам поређење са Србијом за време рата и санкција, овде је сад благостање у односу на то како је било код нас. Говорим о цивилном сектору, у војсци је мало теже јер углавном све иде цивилима, постоје недостаци топле одеће, зимских чизама, али се сналазимо некако. Углавном донацијама од Руса. Такође велики су проблеми са лековима , међутим мој батаљон је у потпуности обезбеђен. Доста тога стиже право нама захваљујући добрим људима и добром гласу који је за нама.

Недавно си објавио књигу „Кад мртви проговоре“. Да ли си задовољан ефектом који је постигла?
 
По коментарима људи који су је прочитали више сам него задовољан. Треба узети у обзир да сам завршио три године средње школе за метало-глодача, додуше кренуо даље, али рат је спречио школовање.

Ја сам писао тај роман из душе, лично је мене  болело то што се дешавало и што се сада дешава са Србијом. Што покушавају да наше непријатеље сад представе као пријатеље, а оне искрене пријатеље као непријатеље.

Морам се опет вратити на власт. Небитно ова сада или она прошла, ја сам био члан ДС јер сам био против Милошевића, није ми било јасно, а ни данас није зашто је улазио у сукоб ако није мислио да ратује до краја. Колико год да нас је требало погинути, није проблем, али они који би остали живели би у слободној Србији, овако сад живе у колонији у којој је све уништено, у којој се прекраја историја, руше или потапају манастири и цркве само да нам будуће генерације не знају ко смо. Избришу историју и ми смо нико.

Књига је део историје коју не треба да заборавимо, интернет је сад опште присутан и мало ко чита али писана реч је нешто највредније и најдуже траје. Нажалост због цензуре власти ниједне новине или велики медији нису смеле да објаве да је написана и издата.

Да ли спремаш ускоро неку нову књигу?

Нову књигу пишем, али немам баш много времена. Она описује мој пут од Сочија, преко Севастопоља до данашњег дана. Хтео сам да оставим неко сведочанство о Србима који су били овде и који су се борили раме уз раме са руском браћом против повамнпиреног фашизма.

Описујем дешавања, а сваки догађај овде је повезан са неким личностима, и онда сами учесници тих догађаја изнесу своје виђење тога што је произашло, затим шта се даље дешавало и опет ликови који су били по нечему специфични пишу своје виђење следећих догађаја, и тако надам се до краја рата. Биће обимна али мени се свиђа концепција.

Проблем је што велики број сабораца са почетка рата није преживео, међутим има и оних који су остали живи и сведоци су догађаја и великих битки које су се овде одиграле. Већ су неки од њих написали свој део.

Колико су истините приче да су неки од добровољаца из Новорусије отишли у Сирију?

Да, један део бораца је отишао, међутим губици су велики, чисто сумњам да ће се било ко вратити за три месеца колико траје уговор. Неки наши момци су хтели да иду, али сам их одговорио и сада су и они срећни што нису отишли.
Ти терористи се налазе тамо две године, знају сваку кућу, сваку рупу, сваки буџак и треба их истерати одатле. За добро уигране екипе то није проблем, међутим да би неколико група које чисте терен биле функционалне морају да буду на вези, морају сви да говоре истим језиком, то је један од основних разлога што су губици у Сирији толики.

То није наш рат, нисмо ни вером ни било како свезани са Сиријом. Има тамо православаца, али мало. Моје мишљење је да треба нормалани муслимански свет да се супротстваи том злу јер они својим деловањем тамо праве невоље Муслиманима у целом свету, сви су обележени.

Шта би поручио људима у Србији?

Ако се не пробудите на време остаћемо и без те Србије коју сад имамо. Власт у Србији није у рукама Срба, него у рукама Велике Британије. Погледајте ко су саветници војске и полиције, Британци!

Наши министри су играчке у рукама тих истих саветника и систематски уништавају војску и полицију, и после ће да дође ловачко друштво из Албаније или мало организованија група назови избеглица са Блиског Истока и да заузме државу.

Мењајте власт, избори долазе, уједините се. Не идите на изборе због себе него због Србије. А ако то не може, треба их скинути на улици, протестима, и кренути из почетка. Отерати све те наказе из ММФ – а, ЕУ и НАТО пакта и окренути се Русији.

Они нас условљавају, а не помажу! Ти европејци хоће све, а не дају ништа за узврат, наша власт у Србији је више него дебилна кад ради то што ради. Нисам политичар и не морам бити фин. Да барем раде то што нису свесни па да им се и опрости, него они свесно уништавају државу.



Извор: Ослобођење    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

среда, 02. децембар 2015.

Скупштина АП КиМ: Подршка Криму који има сличну судбину као и КиМ

Искључење струје руској републици Крим од стране власти у Украјини, без обзира на уговоре које Руска Федерација има са Украјином, чини живот становника овог руског полуострва тегобним и мучним и доводи у питање његову егзистенцију.

Скупштина АП КиМ: Подршка Криму који има сличну судбину као и КиМ


Историја Косова и Метохије и Крима умногоме је идентична са свим тешкоћама, егзодусом, несрећама и прогоном које је народ доживљавао.

Са Крима је кренула христијанизација Русије када је у граду Херсонесу свети руски кнез Владимир примио хришћанство. У средњем веку је Крим освојен од стране Турака (Татара) који добар део руског становништва масакрирају а сами се на том рајском полуострву насељавају формирајући државу звану Кримски каганат. Нешто слично се дешавало и са Косовом и Метохијом после Косовског боја.

Године 1853. је руска царска војска вратила Крим у наручје Русије а 1912. године Балканским ратовима Србија Косово и Метохију. Комунизам је одвојио Крим од своје матице Русије као што је умногоме Јосип Броз Тито удаљио Косово и Метохију од Србије. На сву срећу Бог и руски председник Владимир Путин је Крим вратио мајчици Русији док Србија још увек чека државника који ће Косово и Метохију врати мајци Србији.

Зато Скупштина АП КиМ даје пуну подршку народу Крима да у овим тешким тренуцима издржи и истраје имајући у виду да их Русија без обзира на недаће и невоље неће препустити судбини. Они су ипак најтежи део пута прошли јер су део Руске Федерације а недостатак струје, воде је лакши део пута и сигурно је да ће народ Крима и ту препреку успешно пребродити.

Срби на Косову и Метохији не могу много да помогну Кримљанима због тешке ситуације у којој се и сами налазе, али братску љубав коју у себи носе је нешто на шта становници Крима увек могу да рачунају.

Јер ипак Крим је Русија а Косово ето Сербия је саджај великог мурала у строгом центру Косовске Митровице, са чиме се Срби јужне српске покрајине у потпуности слажу.



 
У Косовској Митровици
02.12.2015. године
Скупштина АП КиМ,
Потпредседник Скупштине
Добросав Добрић



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора