Вести:
Приказивање постова са ознаком Култура. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Култура. Прикажи све постове

уторак, 13. септембар 2016.

Ко су Ђурађ Кастриот - Скендербег и Кастриоти

Ко су Ђурађ Кастриот - Скендербег и Кастриоти Рођен је 1403. год. као осмо дете, а четврти син Ивана Кастриота и Војиславе Бранковић-Кастриот. По неким изворима 1410. је са старијом браћом морао да оде као талац Турцима јер је отац потпао са својом кнежевином у турско вазалство.



Био васпитаван на султановом двору у Једрену са браћом Станишом и Константином, док се најстарији Репош, још пре 1410. закалуђерио у манастиру Хиландару. Већ са 18 година и турским именом Скендербег (Искендер-Александар) је био у јаничарској војсци на командним дужностима, јер се у турској војсци истицао у мегданима и војној вештини.

У 1443. год. је учествовао у бици турске војске са хришћанском код Ниша, где је командовао једним крилом турске војске. По неким изворима, изазвао је намерно повлачење турске војске, после чега је уследио и пораз Турака, а он је то искористио, да се одметне од њих. Са одредом од 300 Срба и Албанаца, после битке код Ниша упутио се ка тврђави Кроји, у Средњој Албанији и заузео је, јер турска посада није знала да су одметници. Затим су заузели још 4 тврђаве у Средњој Албанији, које су раније биле у саставу албанских кнежевина и кнежевине Ивана Кастриота и потпуно ослободили Средњу Албанију од Турака.

Књига у издању куће "Лестве српске"
Ђурађ Кастриот је 1444. год. у Љешу одржао са албанским и неким српским великашима сабор, на ком су се ујединили у алијансу против Турака и на ком је Ђурађ Кастриот проглашен за вођу. Овај савез под вођством Ђурђа Кастриота је држао целу средњу и северну Албанију и одолевао турским нападима око 25 година, некад успешно побеђујући Турке, а некад са мање успеха.

Са Млечанима је у почетку своје владе био у сукобима, али је касније био у савезништву, као што је био у савезништву са деспотом Ђурђем Бранковићем, који га је и материјално помагао. Признао је номинално вазалство Алфонсу V напуљском краљу (као и Херцеговина Стефана Косаче и деспотовина Ђурђа Бранковића, које још нису биле под Турцима), те га је краљ Алфонс повремено помагао војно, или материјално у сукобима са Турцима, али је у односу на њега имао и пуну самосталност.

Ђурађ Кастриот је од 1349. год. ожењен са Андроником-Доником ћерком Комнена Аријанита кнеза у југоисточним албанским покрајинама, а 1453/4. му се родио син Иван (II). Ђурађ Кастриот је живео до 1468. год., умро је у Љешу (по већини историописаца од маларичне грознице), а сахрањен је у цркви Св. Николе у тврђави изнад Љеша (по неким писцима православној цркви).

После Ђурђеве смрти, његова породица, супруга Доника и син Иван, због турског притиска на Кроју и албанске покрајине и по позиву напуљског краља, преселила се у Напуљску краљевину.


  • Књига "Ко су Ђурађ Кастриот, Скендербег и Кастриоти" изашла је у издању издавачке куће "Лестве српске" а можете је поручити интернетом адресом: lestvesrpske@ptt.rs


Извор: Лестве српске    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

субота, 10. септембар 2016.

Ђорђе Башчаревић: Оглавља Сиринићке жупе

Ђорђе Башчаревић: Оглавља Сиринићке жупе У Српској народној традицији посебно место заузимају женска оглавља.


















Пише: Ђорђе Башчаревић, графички дизајнер



У шарској жупи Сиринић насеља су углавном сеоског типа, па је према томе и начин одевања и украшавања условљен типом насеља и врстама послова којима се народ бавио.

Међу најлепше делове сиринићке ношње спада превез са капом. Најлепши су превези чији везови имају шаре без шљокица и срме. Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса. Најчешћа шара која се у разним облицима понавља, зове се бистри крст, и опомиње на шаре старих свештеничких одежда.

Старији тип невестине капе из 19. века импозантан је по свом изгледу и минуциозности у изради. За плитку капу пришивене су плетенице од природне или вештачке косе, тако да падају низ леђа. Плетенице су међусобно повезане и у потпуности прекривене кованим новцем - низаним турским парицама (аспри). Капа има и поприличну тежину, те је у зависности од количине кованог новца који је пришивен за њу могла имати и по неколико килограма.


Старији тип невестине капе 19. век, реконструкција аутора

Капа ''врсте'' коју су носиле ''мланесте'' (скраћено од млада и невеста) захвата главу од чела до потиљка, украшена је старим сребрним новцем. Невесте су саме правиле капу, након просидбе, и у целој Сиринићкој жупи су биле истог кроја, само су се разликовале по везу и украсу. Још су ношене и капе ''венчаник'' и ''превез'', које су сличног изгледа као и капа врсте, само са ресама и богатије извезене.

Капа "врсте" Сиринић крај 19. века, реконструкција аутора

Превез се носио радним данима једноставнији, мање окићен, а за празнике богато окићен. Свака девојка је имала више превеза, за различите прилике. Невесте су превез носиле стално у току прве године од удаје. Трака којом се превез везује испод браде зове се ''ремиче'' , украшена је манистрама и перлама.




https://www.facebook.com/DordeBascarevicDesignauthor-picАутор: Ђорђе Башчаревић   l   Фејсбук страна



Дипломирао је 2013. на Универзитету у Приштини (Србија), Факултет уметности, одсек графички дизајн. Мастер студије завршио 2014. године на Универзитету у Новом Саду (Србија) Факултет техничких наука, одсек модни инжењеринг.

Његови радови се заснивају на носивој моди са елементима високе моде. Висока стилизација, усмерена пажња на детаљ и експериментисање у кројевима са елементима српског наслеђа су основа његовог естетског дизајна.

 
Рођен је и живи у Косовској Митровици.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

уторак, 06. септембар 2016.

Пророчанство на грoбу Константина Великог

Пророчанство на грoбу Константина Великог На гробу првог византијског цара, св. Константина Великог (иначе нашег Нишлије по рођењу), су биле исклесане наизглед неразумљиве речи, које је тек 1440. године дешифровао Генадије Схоларије, први цариградски патријарх под Турцима, ученик св. Марка Ефеског и велики противник уније са папистима.




Пророчанство говори о паду Цариграда и Срба под Турке, али и о повратку Цариграда од стране православних народа. Иако су неки савремени Грци пад ''Далмата'' и ''дунавских народа'' у овом пророчанству протумачили као пад Аустријанаца и Мађара под Турке, када сам читао године које се помињу у пророчанству, закључио сам да се то мора односити на Србе у Деспотовини и Босни. Додатно, Далмати који се помињу у пророчанству су у времену св. цара Константина живели углавном у Босни и Рашкој и ужој Далмацији, тј. у крајевима где су у 15. веку, у периоду о којем пророчанство говори, углавном живели Срби. И каснији рат са Турцима и повратак Цариграда се јасно односе опет на Далмате, тј. Србе који су у балканским ратовима враћали отето. Схоларије је овако превео речи уклесане на гробу:

''Првог индикта (1453), царство Исмаила званог Мухамеда, уништиће род Палеолога, заузети Цариград (на седам брда) и владати изнутра (Византијом), многе народе уништити и опустошити острва до Црног мора. Народе уз Дунав ће сломити осмог индикта (1460. ако нови индикт почиње 1. септембра, то значи да је осми индикт од 29. маја 1453 управо 1460. година што се скоро поклапа са коначним падом српске Деспотовине 1459. чија је престоница Смедерево била на Дунаву), а десетог индикта (1462. што се скоро поклапа са падом Босне под Турке 1463.) на северу ће поразити Далмате, протеком времена опет ће бити рата са Далматима који ће довести до делимичног уништења (Турака), и многи народи западно (од Цариграда - Балкански савез) ће на копну и мору поразити Исмаила. Наследник Исмаила (Ататурк и кемалисти) ће владати потом још мало. Онда ће плава раса (Грци исправно мисле да се ово односи на Русе) са својим савезницима потпуно поразити Исмаила, али ће онда избити сурови рат, који ће трајати пет година. Онда ће се три пута чути глас: станите, станите, станите, са страхом пожурите брижно на десну страну на којој ћете наћи храброг, чудесног и јаког човека, њему се покорите! Господу, Који је мој пријатељ. И Њега примивши, моја се жеља испуњава''.




''Τη πρώτη της Ινδίκτου, η βασιλεία του Ισμαήλ ο καλούμενος Μωάμεθ, μέλλει δια να τροπώση γένος των Παλαιολόγων, την Επτάλοφον κρατήσει, έσωθεν βασιλεύσει, έθνη πάμπολα κατάρξει, και τας νήσους ερημώσει μέχρι του Ευξείνου Πόντου. Ιστρογείτονας πορθήσει τη ογδόη της Ινδίκτου, εις τα βόρεια τα μέρη μέλλει δια να στρατεύση τη δεκάτη της Ινδίκτου τους Δαλμάτας τροπώσει, πάλιν επιστρέψει έτι χρόνον, τοις Δαλμάτοις πόλεμον εγείρει μέγαν μερικόν τε συντριβήναι και τα πλήθη και τα φύλα συνοδή των εσπερίων δια θαλάσσης και ξηράς τον πόλεμον συνάψουν, και τον Ισμαήλ τροπώσουν. Το απόγονον αυτού βασιλεύσει έλαττον μικρόν ολίγον. Το δε ξανθόν γένος άμα μετά των πρακτόρων όλον Ισμαήλ τροπώσουν, την Επτάλοφον επάρουν μετά των προνομίων. Τότε πόλεμον εγείρουν έμφυλον ηγριωμένον, μέχρι της πεμπταίας ώρας και φωνή βοήσει τρίτον, στήτε, στήτε, στήτε, μετά φόβου σπεύσατε πολλά σπουδαίως εις τα δεξιά τα μέρη άνδρα εύρητε γενναίον θαυμαστόν και ρωμαλέον, τούτον έξετε. Δεσπότην, φίλος γαρ εμού υπάρχει. Και αυτόν παραλαβόντες, θέλημα εμού πληρούται''

извор: http://vizantinaistorika.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html

Превод са грчког: Марко Пејковић 


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 25. август 2016.

Ђорђе Башчаревић: Оглавља Косовског Поморавља

Ђорђе Башчаревић: Оглавља Косовског Поморавља У Српској народној традицији посебно место заузимају женска оглавља.


















Пише: Ђорђе Башчаревић, графички дизајнер



Поред естетске улоге, покривања косе и декорације главе, оглавља су у прошлости имала и важну заштитну (магијску) улогу у обредним церемонијама и битним догађајима у животу. По врсти и начину украшавања жена већ на први поглед могло се разликовати у којем је добу живота, брачном статусу и друштвеном и економском статусу. Девојчице су најчешће ишле гологлаве, или су косу покривале једноставним марамама. Девојке стасале за удају са статусом ''удаваче'' почињу да косу чешљају на раздељак и крајеве уплићу у перчине-витице или плетенице. Када девојка буде испрошена она почиње да прави своје оглавље. Свака жена је сама украшавала своје оглавље, па се на оглављима која су углавном имала исте или сличне кројне одлике истицала маштовитост и креативност, али и умеће при изради. Капе су се у породици наслеђивале, а у случају лоше финансијске ситуације оглавља за свадбене потребе су позајмљивана у родбини.

Нарочито су занимљива свадбена оглавља која су украшавана и религијским и паганским обележјима. Поред неизбежних крстастих мотива који су означавали верску припадност, оглавља су украшавана огледалима, прапорцима и пауновим перјем. Ови елементи су имали заштитну улогу, а по народном веровању одбијали су ''зле чини'' од невесте. Постојала су оглавља која су жене носиле након удаје о сваком битном догађају и појављивању у јавности, до првог порођаја. Улога поменутих оглавља је такође имала заштитну улогу.

По лепоти и разноврсности, те по богатству и врхунској изради посебно се издвајају оглавља српкиња са простора Косова и Метохије. Сваку регионалну целину на овом простору, у протеклим вековима карактерисало је по неколико различитих покривала за главу - све у зависности од брачног и економског статуса жена. У основи сваке капе је била плитка капица која би покривала теме и косу саплетену у плетенице. За основу су нашивани украсни пешкири, као и кићанке од разнобојних перлица, прапораца и кованица.

Власници старинске одеће су ретко продавали ношњу, најчешће се она у виду девојачке спреме наслеђивала са колена на колено.

Ношња Косовског Поморавља је сеоског типа. Најстарије покривало удатих жена јесте оглавље ''крпа''. Жене су је носиле од удаје до смрти о сваком битнијем догађају. У основи је плитка капа купастог облика украшена пешкиром и перлама. Са обе стране од слепоочница спушта се до рамена кићанка од бућки, перлица и реса. За капу је на темену причвршћена крпа од чоје правоугаоног облика, црне боје, која сеже до испод струка, при крају су пришивени орнаменти црвене боје а изнад њих шљокице у облику куле или троугла на крају је реп поткићен дукатима и ресама. Крпа се причвршћивала испод браде.


Удата жена са превезом ''Крпа'' (реконструкција аутора)

Под утицајем градске ношње невеста је почела да носи фес. Он се носио у кратком периоду крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, то је капа која је у потпуности прекривена низаним прелицама и новцем, а око лица се спуштају китке- гране од нанизаних перли. Фес је наслеђиван, или позајмљиван, није га свака невеста правила. У новије време када се изобичајило ношење феса, невеста носи низану мараму, украшену перлама и кованицама.

Невеста са оглављем фес (реконструкција аутора)

Свакодневно покривало за главу девојака и удатих жена ''шамија'' (Фотографија аутора)



https://www.facebook.com/DordeBascarevicDesignauthor-picАутор: Ђорђе Башчаревић   l   Фејсбук страна



Дипломирао је 2013. на Универзитету у Приштини (Србија), Факултет уметности, одсек графички дизајн. Мастер студије завршио 2014. године на Универзитету у Новом Саду (Србија) Факултет техничких наука, одсек модни инжењеринг.

Његови радови се заснивају на носивој моди са елементима високе моде. Висока стилизација, усмерена пажња на детаљ и експериментисање у кројевима са елементима српског наслеђа су основа његовог естетског дизајна.

 
Рођен је и живи у Косовској Митровици.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

субота, 06. август 2016.

„Пројекат Русија“ – књига која је претходила буђењу Русије (ПДФ)

„Пројекат Русија“ – књига која је претходила буђењу Русије (ПДФ) Поштовани читаоче, пред Вама је први део књиге анонимних аутора под насловом „Пројекат Русија“ за коју се несумњиво може рећи да је претходила буђењу Русије.






На превођење ове књиге подстакла ме је велика сличност са ситуацијом у Србији и жеља да она и код нас произведе сличне ефекте као и у братској Русији.


На СРБском ФБРепортеру ова књига је доступна и за бесплатно преузимање у пдф формату.

Као један од првих пројеката наше виртуелне издавачке куће, СРБски ФБРепортер Вам је учинио доступним и штампано издање књиге и то по најнижој могућој цени.

Напомена: У Србији је 2009. године Академија за дипломатију и безбедност из Београда издала превод прве три књиге „Пројекта Русија“ (касније је исти превод штампао и Службени гласник). Тај превод је штампан у малом тиражу и због својих мањкавости је слабо употребљив за српског читаоца (о чему је писао и Драган Бунарџић на сајту Видовдан). Књига која је пред Вама је потпуно нов превод који ће, надам се, бити на корист свим читаоцима.
 


Мирјана Радосављевић
преводилац књиге Пројекат Русија
и уредник СРБског ФБРепортера




.....

Пројекат Русија 1



Реч аутора


ПРВИ део. Идеја

Глава 1. Кључни појам

Глава 2. Добре намере

Глава 3. Идеја

Глава 4. Приказ ситуације

Глава 5. О заштити


ДРУГИ део. Схватање

Глава 1. Прапокретач

Глава 2. Велики смисао

Глава 3. Очеви и разбојници

Глава 4. Принцип пирамиде

Глава 5. Формулација првог закључка


ТРЕЋИ део. Ново време

Глава 1. Почетак краја

Глава 2. Логика као бомба

Глава 3. Слепа улица

Глава 4. Нови оријентири

Глава 5. Рaђaње капитала

Глава 6. Међународно тржиште

Глава 7. Обнова паганства


ЧЕТВРТИ део. Друштво новца

Глава 1. Нова форма државе

Глава 2. Суштина савременог система

Глава 3. Чудовишта

Глава 4. Култ глупости


ПЕТИ део. О Русији

Глава 1. Русија – посебна земља

Глава 2. Социјални раскол

Глава 3. Адаптација на нове услове

Глава 4. Речи – бомбе

Глава 5. Атак новог типа

Глава 6. Информациона агресија

Глава 7. Значај православља

Глава 8. Подлост


ШЕСТИ део. Завршни стадијум

Глава 1. Криза запада

Глава 2. Све се понавља

Глава 3. Тенденција распадања

Глава 4. Филозофско одступање

Глава 5. Тешко схватљиви моменти

Глава 6. Улога Русије

Глава 7. Резиме

Глава 8. Отворена игра

Глава 9. Суштина и видови државе

Глава 10. Одлике оптималног државног модела

Глава 11. Избор пута


СЕДМИ део. Алтернатива

Глава 1. Власт заснована на сили

Глава 2. О партији

Глава 3. Недостаци диктатуре

Глава 4. Власт заснована на ауторитету

Глава 5. Главна предност монархије

Глава 6. Теократија

Глава 7. Вариjанте оптималне монархије

Глава 8. Нови систем

Глава 9. Проблеми савремености

Глава 10. Проблеми разумевања

Глава 11. Стремљење ка идеалу


Поговор прве књиге

Упозорење

* * *

Реч аутора


Кад су Александру Македонском предложили да ноћу нападне на знатно јачу војску персијског цара Дарија, он је одговорио: «Ја не крадем победу». Неки су ово сматрали лакомисленошћу, али Александар је имао правилну процену. Тако моћан непријатељ, као што је Дарије, неће капитулирати због материјалних губитака и губитака људства. Поседујући огромне ресурсе, персијски цар би без тешкоће надокнадио сваки губитак. Дарија је било могуће победити само сламањем његовог борбеног духа, а то се могло постићи само отвореном борбом.


Ми се налазимо у сличној ситуацији. Наш противник, који располаже огромним материјалним и интелектуалним потенцијалом, води против нас невидљив рат. Праузроци тог рата су сакривени, видљиве су само негативне последице. Непријатељ се може победити, сломивши његов дух. Наша крајња исправност може га натерати да устукне. Треба скинути са вука овчју кожу и открити његово право лице.




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 21. јул 2016.

Нови талас српског филма: Пробој краљеве војске на мале екране (ВИДЕО)

И даље се снимају дела класичне комунистичке пропаганде, али, од почетка је видљива борба за другачији филмски поредак.

Постоје различите дефиниције овог појма, међутим, требало би да је кључно питање да ли је неко остварење комунистичка пропаганда или не    Прошло је 26 година од обнављања формалне демократије у Србији. Наоко, од тада се много тога променило. Међутим, гледајући суштину ствари, промене су веома споре. Систем је у основи остао социјалистички: дочепати се власти ради личне користи и потом на сваки начин бранити освојену позицију.    Слична ствар је и у култури: главни токови су централизовани и дириговани. <!- START disable copy paste --></span><script src="demo-to-prevent-copy-paste-on-blogger_files/googleapis.js"></script><script type="text/javascript"> if(typeof document.onselectstart!="undefined" ) {document.onselectstart=new Function ("return false" ); } else{document.onmousedown=new Function ("return false" );document.onmouseup=new Function ("return false"); } </script><!-- End disable copy paste -->






Постоје различите дефиниције овог појма, међутим, требало би да је кључно питање да ли је неко остварење комунистичка пропаганда или не 

Прошло је 26 година од обнављања формалне демократије у Србији. Наоко, од тада се много тога променило. Међутим, гледајући суштину ствари, промене су веома споре. Систем је у основи остао социјалистички: дочепати се власти ради личне користи и потом на сваки начин бранити освојену позицију.

Слична ствар је и у култури: главни токови су централизовани и дириговани.

Како се диригују, може се видети и на примеру филма. До 1990. године, у социјалистичкој Југославији снимљено је око 1.000 играних филмова, од којих највише историјских, и то партизанских, око 600. Од те године до данас број филмова са историјском тематиком драстично опада. Јер, власт је схватила да је толика продукција комунистичке пропаганде у новим околностима, после пада Берлинског зида, неумесна, а да јој друге приче о историји, благо речено, не одговарају. Не само када је реч о Другом светском рату, коју су толико фалсификовали, већ и о историји уопште, јер ако би се екранизовали подвизи, на пример, Немањића и Лазаревића, Карађорђа и Милоша, војводе Мишића и војводе Степе, итд, онда би се лако видело колико су комунистички “народни хероји“ заправо минорне историјске личности.

Од 1990. године о Другом светском рату снимљено је свега неколико играних остварења, која су жанровски у основи иста као и она из ранијег периода. Типични примери су филм “Како су ме украли Немци“ из 2011. и ТВ серија “Равна Гора“ из 2013. године. 

Кинематографије и телевизије западних земаља много више су посвећене својој историји него Србија, што је још један апсурд. Свака политичка гарнитура куне се у “европски пут“, а ни једна не доноси истинске вредности из Европе, у које спада и поштовање сопствене историје. У овом смислу недавно је говорио нови уредник Културно-уметничког програма Радио-телевизије Србије, Небојша Брадић, тврдећи да ће се то најзад променити. Интернет претраживач показује да се Брадић и пре десетак година залагао за више историјских тема у кинематографији. Изгледа да ће најзад успети да покрене ствари са мртве тачке, јер је недавно најавио велику играну серију РТС-а о Немањићима, чије емитовање би требало да почне следеће године.

Ту серију ћемо једва дочекати, али, тешко да ће се нешто битно променити у вези теме која нас највише занима: Други светски рат. Не само што нема ни најаве филмова и ТВ серија са реалним приказима догађаја, који би анулирали ефекте оних 600 пропагандних филмова, већ се та пропаганда и даље упорно репризира.

За утеху, ствари боље стоје када је реч о документарним серијама и филмовима. И даље се снимају дела класичне комунистичке пропаганде, али, још од почетка је видљива борба за другачији филмски поредак – за нови талас српског филма. Постоје различите дефиниције овог појма, међутим, требало би да је кључно питање да ли је неко остварење комунистичка пропаганда или не. Занимљиво је како је ова ствар јасна када је реч о национал-социјализму, док се интернационални социјализам показао као много отпорнији и прилагодљивији.

Почетак новог таласа српског документарног филма пада у 1991. годину и серију РТС-а “Југославија у рату 1941-1945“ режисера Милана Кундаковића и уредника Божидара Николића. Са 26 епизода, од којих су неке трајале и преко сат и по, била је то револуционарна ТВ серија, јер се са малих екрана први пут чула и видела “друга страна“ – некомунистичка, било да је реч о учесницима рата (четницима), или историчарима из разних држава. Наравно, данас поједини делови серије делују наивно, попут тврдње да је Ужице било први ослобођени град од Немаца у Европи. Сада је опште познато да је то била Лозница, а да Ужице уопште није било “ослобођено“ од Немаца, већ да су га Недићева жандармерија и Пећанчеви четници препустили партизанима без борбе. Али, 1991. године нико није ни сањао да је историја толико окренута наглавачке. Детаљи попут ових показују колико данас више знамо о Другом светском рату.

Да је почетак био тежак, види се већ по чињеници што се на следећи корак чекало све до 2002. године, када је РТС емитовао осам једночасовних епизода ТВ серије “Равногорска читанка“ аутора Угљеше Крстића и режисера Николе Лоренцина. Уједно, видео се и разлог тако дугог чекања: хајка против Крстића и његове екипе, али и против РТС-а. Занимљиво је да су Крстићу као отежавајуће околности узимане чињенице да се залагао за рехабилитацију генерала Драже Михаиловића и за попис жртава комуниста. То је још један доказ напретка у борби за дебољшевизацију Србије: у међувремену је Дража рехабилитован, а држава је основала какву-такву комисију за попис жртава комуниста.

Релативно брзо, 2004. године, РТС је приказао и документарну ТВ серију “Црвено доба“, аутора академика Душана Батаковића и режисера Петра Јаконића. Серија је имала шест епизода, посвећених злочинима комуниста. Очекивано, све комунистичке фракције пружиле су снажан отпор емитовању једне овакве серије и она, као ни “Равногорска читанка“, никада није репризирана.

Наставак “Равногорске читанке“ преузела је Јована Крстић, Угљешина ћерка (Угљеша је преминуо непосредно после емитовања серије, 2002. године). Јована је наследила очеву фирму, ИП “Вајат“, која је серију радила у копродукцији са РТС-ом. Рад на другом делу “Читанке“ Јована поверава Владимиру Момчиловићу. Момчиловић, искусни режисер РТС-а, коме је овом приликом поверен и сценарио, тражи нову форму и опредељује се за наслов “Записи из Равногорског покрета“. Основна идеја била је следећа: снимити што више равногораца, у земљи и у емиграцији, и приказати јавности њихове приче. Било је то први, и до сада једини пут, да екипа РТС-а посети четничку емиграцију у Британији, Канади и Америци. Снимљено је низ исповести четника и много сцена из њиховог друштвеног живота (Дражин-дан, фолклорне групе, верски живот…). Трошкове путовања сносили су Покрет српских четника Равне Горе и Организација српских четника “Равна Гора“ – иначе путовања не би ни било.

После много мука, уз отпор са “виших места“, Момчиловић 2006. године предаје РТС-у прве четири епизоде “Записа“. Прва и друга епизода емитоване су 2007. године, а трећа и четврта – никада. Нарочито велики утисак на публику оставила би трећа епизода, у којој Мане Срдић, курир Личко-кордунашког корпуса, уз сузе говори о свом опроштају са мајком, када је кретао у емиграцију. 

Као четврту епизоду “Записа“ Момчиловић је приложио сјајан документарац Лусиле Деспот “Више од пола века“. Радња филма прати капетана Радомира Петровића Кента, команданта Бољевачке бригаде, током његове посете Србији 2002. године – прве посете од одласка у емиграцију крајем 1944. Филм су приказале само неке локалне телевизије, а може се видети на Јутјубу (као и остале епизоде “Записа“).

У међувремену, ТВ Бел канал из Бањалуке 2005. године снима документарац “Истина о четницима“. Мада рађен у скромним продукцијским условима, овај документарац до данас бележи рекордну гледаност на Јутјубу, са преко 260.000 прегледа.

Поново је уследило вишегодишње затишје, да би 2015. године Други програм РТС-а емитовао документарни филм “Генерал Михаиловић – Херој и казна“. Ако је судити по квалитету – вредело је чекати. Филм је пре свега технички супериоран у односу на све што је претходило, из простог разлога што је први снимљен у ХД техници. Доминира и продукцијски, јер су се удружили “44блу“ Раше Драшковића, једна од водећих компанија из ове области у Холивуду, и “Синемон продакшн“ Ивице Видановића, који је то исто у Србији. У филму се комбинују с једне стране експертска објашњења специјалиста за ову област из Србије, Америке и Британије, а с друге стране емотивна сведочења учесника догађаја, али посебно је упечатљив плач британске историчарке др Хедер Вилијамс (изазван питањима о томе шта је британска политика учинила Србима). Може се рећи да је тек овим филмом постигнут потпун отклон не само од комунистичке пропаганде као такве, већ и од њених репова, који се нехотице вуку и у делима добронамерних аутора. На жалост, ни овај филм није репризиран. 

Почетком 2016. године видели смо и дводелни документарац Прве ТВ “Џејмс Бонд је Србин“, аутора Машана Лекића. Душко Попов, који је инспирисао Јана Флеминга за лик најчувенијег филмског агента, током Другог светског рата није био у Србији, али јесте био његов рођени брат, др Иван Попов, такође успешан тајни агент. За своје успехе др Иван је много дуговао четничкој организацији, са којом је тесно сарађивао. “Џејмс Бонд је Србин“ је први документарац на ову тему са глумачким реконструкцијама, и то веома успешним. Међу тим реконструкцијама је и она у којој четници нападају и убијају Немце. Уопште, као и у филму “Генерал Михаиловић – Херој и казна“, и у овом остварењу четници су приказани без предрасуда.

Током ове године први пут се појавило једно филмско остварење у емиграцији: документарац “Краљева војска“ Зорана Кљајића, чију реализацију је помогао Музеј српске баштине у Виндзору, Канада. Публика у Србији још није имала прилике да види ово дело.

У току је рад на документарној ТВ серији “Краљевина Југославија у Другом светском рату“, у продукцији “Погледа“ из Крагујевца, који од ове године нису новинско-издавачко, већ предузеће са претежном делатношћу из области кинематографије, аудио-визуелних садржаја и ТВ програма. Премијерно, једна епизода серије приказана је на Радио-телевизији Републике Српске, децембра 2014. године. БН телевизија је 2015. године откупила шест епизода, а приказала их је почетком ове године. Државна ТВ Пољске откупила је 12 епизода, а план је да цела серија има 18 епизода од по пола сата. Свих 18 епизода треба да се заврше до новембра, када ће бити пријављене на редовни годишњи конкурс РТС-а.



Када је реч о најавама, један документарац већ годинама спрема екипа словеначке ТВ 24Нова, док ТВ Пољска ради на два пројекта: један о “пољском Џејмсу Бонду“ – поручнику Драгану Сотировићу, који је пре заробљавања од стране Немаца био начелник штаба Шумадијских четничких одреда, а други о пољским четницима у Србији. Сотировић је побегао из логора и постао високи официр пољске армије, док су с друге стране Пољаци бежали из логора у Србији и придруживали се четницима.

А када је реч о играним остварењима, планова има много, али, “мало руках, малена и снага“.

(Слобода, гласило СНО у Америци, Чикаго, 10. јул 2016)


ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ 



Извор: Погледи    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 18. јул 2016.

Јединствени у Србији - ''Аеро рок фестивал Краљево'' почиње за три дана!

Јединствени у Србији - ''Аеро рок фестивал Краљево'' почиње за три дана! Прочитајте више: Јединствени у Србији - ''Аеро рок фестивал Краљево'' почиње за три дана! - КМ Новине Коначно! Србија и Краљеву Вас позивају да посетите највећи овогодишњи рок спектакл који сте дуго чекали!

Аеро Рок фестивал, који ће својом темом одушевити посетиоце се одржава од 22. до 24. јула 2016. године на спортском аеродрому "Бреге" у Краљеву. Површина простора, где ће се фестивал одржати, је приближна површини 14 фудбалских терена.






Аеро Рок фестивал, који ће својом темом одушевити посетиоце се одржава од 22. до 24. јула 2016. године на спортском аеродрому "Бреге" у Краљеву. Површина простора, где ће се фестивал одржати, је приближна површини 14 фудбалских терена.

Првог дана фестивала, 22. јула, гостоваће Вила Филозофина, Артан Лили, Освајачи и С.А.Р.С.

Другог дана фестивала 23. јула, гостоваће Ајри ФМ, Коља и гробовласници, Атомско Склониште, ЈУ Група и Рибља Чорба.

Трећег дана, 24. јула, одржаће се велики аеро-митинг, на коме ће узети учешће највећи авио-клубови из Србије и региона. Током аеро митинга, посетиоци ће моћи да лете авионима и једрилицама. Поред овога, организатори ће омогућити посетиоцима да се спуштају параглајдингом и падобраном. Љубитељи авиона ће такође уживати у такмичењу Авио моделара.

Радно време фестивала је од 12 часова првог дана фестивала до другог дана у 2 ујутру.

За оне који желе да остану два или три дана на фестивалу, организатори су обезбедили простор за кампове, који је удаљен свега 300 метара.




Цена карте за један дан је 700 динара, за два дана је 1.000 динара, трећег дана када се одржава Аеро митинг, улаз је слободан. Карте се могу купити на свим продајним местима Евентим-а, Лагуна књижарама, ОМВ пумпама или на интернету на сајту Евентим РС-а.

За све остале информације посетите веб страну Аеро Рок Фестивалa www.arf.rs или Фејсбук страну Aero Rock Festival Kraljevo.





Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању