Вести:
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Косово и Метохија. Прикажи све постове

субота, 01. август 2020.

Разрешење Александра Вучића (ВИДЕО)

"Разрешење Александра Вучића" назив је конференције за новинаре одржане у Прес центру у Београду.

Конференција за новинаре "Разрешење Александра Вучића"
Са конференције за новинаре






"Ова конференција је резултат скупа којије почео као народни отпор низом скупова испред Дома народне скупштине" рекао је др Љубомир Т. Грујић на самом почетку.

"Ја сам желео да пренесем, целој Србији, свим држављанима Републике Србије где год су, оно што се догађа на том скупу који ја оцењујем да из скупа протеста прераста у скуп одбране очувања територије, права и слободе народа Републике Србије. И да је то клица, која ће можда да усахне, а можда ће да доведе до тога, што је циљ и ове конференције, да се такви скупови организују широм Србије сваког петка, суботе и да представљају сабор за очување територије, права и слободе народа Републике Србије" додао је др Грујић.

Он је затим говорио о досадашњим настојањима да се одржи Уставни поредак Републике Србије који, како је подсетио, Александар Вучић крши од када је дошао на власт.

После њега говорили су проф. Божидар Митровић, доктор правних наука и новинар Дарко Васовић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Тражио смену А. Вучића који је изигравањем и одбацивањем Устава дошао на власт - КМ Новине

Тражио смену А. Вучића који је изигравањем и одбациванјем Устава дошао на власт #Aleksandar #Vučić #Predsednik #Srbija #Kosovo #Metohija #Ustav #Vlast #Smena Показно је како су сложни у противуставним деловањима и актима безобзирно се ругајући народу у немоћи да уставним путем, поступком, мирнодопским средствима, заустави њихово растурање државе и јачање двоструке окупације: њихове и стране окупације.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО: Александру БУЧИЋУ и народним посланицима - КМ Новине

ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО: Александру БУЧИЋУ и народним посланицима #Vučić #Mediji #Laž #Manipulacija #Neistina Тачно је да Србија не може да издржи гомилу Ваших обмана и превара које чините после доласка на власт, од 2012. године, у односу на Ваша обећавања и уверавања дотле.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Закључак државотворне конференције ''Васкрсавање Србије'' - КМ Новине

Закључак јавне државотворне конференције за новинаре "Васкрсавање Србије", одржане у Прес-центру УНС-а 24. априла. 1. Срби , в рат имо се сви Богу и покајмо се сви заједно за све наше грехе и молимо Господа Бога да нам у овој тешкој ситуацији помогне . Он ће одлучити колико смо заслужили Његову помоћ .




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 30. јул 2020.

Живадин Јовановић: Тзв. немачки модел - Ултиматум Немачке Србији

Не може Србија због донација, субвенција и обећања да се одрекне самопоштовања, идентитета и историје.




Пише: Живадин Јовановић



Да ли је тачно то што пишу "Вечерње новости", да ће Брисел сутра уручити Марку Ђурићу текст свеобухватног, право обавезујућег споразума о Косову и Метохији, или није, брзо ћемо сзнати.

По свему судећи „дипломатски извори“ на које се Новости позивају су извори из државних структура Србије. Видеће се такође, да ли се ради о припреми српске јавности, или о пробном балону. У сваком случају време и начин саопштавња, не показују много поштовања према тој истој јавности. Српски званичници су увек до сада тврдили да не постоји никакав предлог споразума, да о томе није било преговора и критиковали су као недобронамерне све коментаре и упозорења да је директно или индиректно признавање једностраног одцепљења штетно и опасно по Србију и српски народ. Данас, министар спољних послова Ивица Дачић, саопштава да текст и евентуална намера да се уручи српском званичнику, нису били познати нити најављени. Могло би се разумети да је то припремано и планирано иза леђа званичне Србије. Уколико би стварно дошло до уручивања текста неког споразма, у чијој припреми Србија није учествовала, није знала, нити је унапред обавештена, онда би се чин уручивања могао третирати, не само као уцена, већ и као ултиматум Србији. Пошто се дуго у медијима врти теза о споразуму „по немачком моделу“, онда је очигледно реч о ултиматуму, а не о споразуму, као изразу слободне воље Србије, јер у томе, заиста, више има свега другог него слободне воље.

О чијем је ултиматуму реч? Формално, то је ЕУ, фактички то је ултиматум Немачке. Додуше, поред Меркелове, опет више формално него суштински, то има и подршку Макрона. Суштински, међутим, Макрон данас по питању Косова и Метохије, игра сличну улогу коју је септембра 1938. године одиграо француски премијер Даладје приликом одузимања Судета од Чехословачке. Француска је данас повукла подршку суверенитету и теритријалном интегритету Србије, онако како је 1938. године повукла гараниције дате Чехословачкој. Гурнула је у страну своје ставове изражаване у Контакт групи и у СБ УН, све једно да ли због „обуздавања“ или слепог праћења немачке експанзионистичке геополитике. Уколико би се обистинила најава Новости, то би предстваљало флагрантно понижавање Србије, које би се тешко могло покрити стандардним „објашњењима“ о реализму, будућности и мудрости српскеполитке. И Даладје и Чемберлен су 1938. године говорили да је предаја Судета у интересу спашавања мира. Председник Путин, међутим, у свом недавном тексту објављеном у америчком часопису „Национални интереси“ (The National Interest), поводом 75. годишњице победе над фашизомом, тајчин Даладјеа и британског премијера Чемберлена, окараткерисао као издају. Када се најављује уручивање споразма о Косову и Метохији „по немачком моделу“?



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Пре свега, то се дешава непосредно пошто је, после дуже паузе због опструкције Приштине (албанских сепаратистиа са КиМ, прим. ред.), обновљен дијалог о техничким, економски и питањима спровођења раније потписаних договора, укључујући и тзв. Бриселски, након што је утврђен календар и дневни редови наредних састанака. Како онда објаснити тај заокрет иза леђа Србије, да се уручи свеобухватни правно обавезујући споразум који се суштински своди на признавање једностраног одцепљења Косова и Метохије?! Може ли се такав однос Немачке уз асистенцију Француске сместити у оквире узајамног поштовања, партнерства и „заједничких европских вредности“? Надајмо се да ће Србија препозанти да су њени кључни западни партнери погазили црвену линију толерисања непоштовања Србије и српског народа. Не може Србија због донација, субвенција и обећања да се одрекне самопоштовања, идентитета и историје. Јесте криза, биће још већа, али Србија не може и не жели да изневери себе, своју прошлост, ни своју будућност у слобод и инезависности.

Ово је време када Србија има техничку владу и када је преокупирана формирањем нове владе, чија ће орјентација и политика зависити од воље народа, независно од притисака „квинте“, запада или појединаца. Покушаји прејудицирања политике нове владе, тако што ће јој се предати у наслеђе један ултиматум, у најмању руку нису принципијелни, још мање партнерски. Преокупирани пандемијом и знацима економске кризе ни један истински партнер не би то злоупотребљавао, онако како то чине Немачка уз сагласност Француске и неке друге земље. Најзад ово је време када су Европа и свет у епохалним превирањима, а глобални односи се суочавају са растућим тензијама, неповерењем, глобалном светском кризом. Ако је општа карактеристика глобална нестабилност, поделе и криза, да ли је то тренутак када може доћи до одрживог решења за Косово и Метохију и то под ултиматумима. Србија треба чврсто да остане на принципијелним позицијама одбране свог суверенитета и територијалног интегритета, мирног решавања питања Косова и Метохије на основама универзалних принципа међународног права, Повеље УН, Резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Таква позиција ће у будућности наилазити на све одлучнију и ширу међународну подршку, јер једино таква позиција одговрава миру, стабилности и напретку.

Живадин Јовановић
Београд, 29. 07. 2020. године





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Југ Србије званично посетили чиновници тзв ''републике Косово'' - КМ Новине

Југ Србије званично посетили чиновници тзв ''републике Косово'' #Косово #Метохија #Бујановац #Прешево #Медвеђа #Југ #Србија #Шиптари #Сепаратиста #Издаја Док у Србији трају протести против режима, југ Србије - званично - обилазе илегални шиптарски представници косовскометохијских сепаратиста и то у својству "државника" такозване "републике Косово".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

НП ''Отаџбина'': Главна опасност за јужну српску покрајину крије се у лику председника Србије - КМ Новине

НП ''Отаџбина'': Главна опасност за јужну српску покрајину крије се у лику председника Србије #Lavrov #Vučić #Kosovo #Metohija #Reyolucija #Reyolucija1244 #Izdaja #Beograd Посета Сергеја Лаврова Београду разбила је илузије Александра Вучића да ће Москва да прихвати независност самопроглашене републике Косово. Било целовитог, било кроз форму разграничења са Србијом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење - КМ Новине

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење #Ивица #Дачић #Издаја #Косово #Метохија #Србија #Брисел #Споразум #Шиптари #Албанци Србија је привремно зауставила акцију повлачења признања окупиране територије, Косова и Метохије, због тога што су се сепаратисти обавезали да неће водити кампању за признавања и учлањење тзв „Косова" у међународне организације, поручио је у интервјуу за Блиц, министар спољних послова Србије, Ивица Дачић.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

уторак, 28. јул 2020.

Слободан Самарџић: И ја се питам – чему расправа, али ипак расправљам

"Jако је занимљива прича о нашем лошем уставу, који је дело наших прилика и домаћих актера, и албанског, који су написали други, али јесте меродаван за решење проблема".

Илустрација: КМ новине


Пише: Слободан Самарџић



Напомена: Овај текст написао сам као одговор на прилог Радета Вељановског који је под насловом „Ако је Косово део Србије, чему онда расправа“ објављен у дневном листу Данас од 27. јула. Овде је аутор на већем броју места реаговао на мој текст „Дављење јавности косовским стереотипом“ који сам објавио у истом листу од 23. јула (вид. овде). Мој одговор на прилог Р Вељановског послао сам редакцији Данас-а 27. јула, и добио следећи одговор главног уредника, Драгољуба Петровића:

Poštovani g. Samardžiću,

primljeno, ali smo odlučili da obustavimo ovu polemiku jer mislimo da su sve strane rekle svoje. I da je dalja rasprava besmislena. Pozdrav Draža Petrović

Одговорио сам речима:

Поштовани г. Петровићу,

хвала на одговору.

Мислим да грешите што заустављате ову полемику, јер се не ради о "странама" него о људима појединцима који имају своја мишљења. Да сте стварно мислили на "стране", не бисте пустили чланак Р. Вељановског, јер би онда "једна страна" дошла до свог права већ чланком Д. Теодоровића. Нисте ме убедили вашим одговором, премда сам вам захвалан што сте пустили мој први текст.

С поштовањем,

Слободан Самарџић

Пред читаоцима нашег блога сада је мој одговор Р. Вељановском, који је прво требало да се нађе на страницама Данас-а.


У свом напису „Ако је Косово део Србије, чему онда расправа“ Раде Вељановски ипак расправља с мојом маленкошћу у худом покушају да демантује оно што сам приметио у политички громогласном, али аргументативно слабом иступу Душана Теодоровића. Али, овај прилог иде само у ширину дате теме – набацује друге догађаје – не дајући ни најмање објашњење основног проблема. То није чудно, будући да Вељановски, исто као и Теодоровић, полази од аксиома „реалности“, не осврћући се на моје упозорење да је реч о изузетно полемичком термину, можда и по себи, али свакако у контексту његове екстремне политичке злоупотребе у западној политици према Косову и Метохији.

Слободан Самарџић / Илустрација: КМ новине
Вељановски не примећује да ја говорим о „реалности“ у строго новозападном политичком говору (од јуна 1999), као језичкој конструкцији за убеђивање српских „постоктобарских“ политичара и целокупне српске јавности у то да је „ствар готова“, без освртања на читав низ материјалних и правних чињеница које говоре сасвим супротно. То што Вељановски и део културног погона у Србији узима ово специфично значење „реалности“ као меродавно, њихово је право, али, што се мене тиче – само право на заблуду са потенцијално рђавим последицама.


Оно што таквом становишту не одговара, и зато од тога бежи као ђаво од крста, јесте друга слика реалности на Косову и Метохији, она са којом се суочила постоктобарска власт. Као прво, Србија је годину дана пре тога била кажњена због политике тадашње власти и то: бомбардовањем са тешким људским и материјалним последицима, делимичном суспензијом (не одузимањем, тј. поништењем) њеног правног субјективитета у покрајини, пријемом око 250 000 – број прихваћен од UNHCR – интерно расељених лица, узгред под тешким насиљем Албанаца и др. Нове власти су прихватиле ову казну као свршену ствар, али нису могле да прихвате даље кажњавање Србије, овога пута под демократском влашћу, коначним одузимањем територије у корист албанске заједнице. За тако нешто није постојао ни један валидан правни акт или фактички разлог. Одмах да кажем, онај чувени „разлог“ новог неписаног права за одузимање територије због етничког чишћења и непоштовања људских права, тј. њиховог бруталног гажења, Албанци су одмах после доласка међународне мисије и пред њеним очима анулирали још горим етничким чишћењем и још тежим (по последицама) гажењем људских и грађанских права Срба и осталих заједница у покрајини.

Овај пример, који је немогуће фактографски негирати, говори о новој реалности са којом се суочила нова власт у Србији. Да је у покрајини неким случајем успостављена каква-таква демократска управа уз поштовање специфичног правног механизма Резолуције СБ УН 1244, нова власт у Србији суочила би се са непријатним аргуменом праве а не измишљене реалности и тај аргумент јако би утицао на тумачење правних чињеница које иду у прилог Србији. Такав сценарио није се могао појавити из глиба албанских злодела, и ћутања западних миротвораца на терену, тако да није реално настала ни евентуална предност значајна за постепено решавање статуса Косова и Метохије у корист албанске стратегије. Албанци су ултимативно захтевали независност одмах, што није било у супротности са геостратешким интересима западних сила. Такав ултиматум стварао је озбиљне спорове са новим властима Србије, које су имале врло помирљиву политику и преговарачку платформу за мирно и компромисно решавање (не напросто „решење“) овог дуговременог сукоба. (Узгред нека Р. Вељановски боље прочита Платформу, јер видим да му је за око пао њен ефемерни, па и тај слабо прочитани, део).

Из оваквог повеза на очи, стављеног како се о „реалности“ не би судило на основу колико год сложених чињеница, него на основу приземне политичке персуазије, следи скучена перцепција „Косова“ са погледом на „реалност“ који се слаже са погледом косметских Албанаца и западне политике. (Знаковито је да Вељановски, можда десетак пута у овом недугом тексту, за врло препознатљиву политику западних чиниоца на КиМ користи еуфемизам „међународна заједница“). Из тог готово јединства погледа следи низ препознатљивих фигура без којих нема ни сопствених речи ни полемике са другачије мислећим. Ни Вељановски није одолео овим популарним фигурама:

Срби су криви за радикализацију прилика; аутор почетак смешта у средину осамдесетих година прошлог века; он тврди да је са стране Албанаца наводно било само „појединачних напада“ на Србе. Човек тако бенигно говори о времену када је на делу била етнификација тржишта некретнина, где су Срби били само продавци а Албанци само купци. Државне власти Југославије и Србије то нису примећивале.

Какве год аргументе неко употреби, у овом случају моја маленкост, наићи ће на фигуру „митоманије“; и Вељановски, као по шаблону, не може да избегне ову омиљну фигуру; ergo, свака, ама баш свака, прича која није за предају Косова Албанцима, јесте по дефиницији митоманска.

Албанци имају јаке разлога да се одвоје од Србије; реч је о претрпљеним мукама које су доживели под управом државе Србије; нема ни примисли на то да су Албанци, под западним патронатом, направили „пропалу државу“ која функционише као скупни нарко-картел, из које данас беже и Албанци.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Из слике „реалности“ коју протежира Вељановски излећу ове вирусне мимикрије, које инфицирају све чега се дохвате. Тако је Устав Србије основ „националистичког консензуса“ због својих одредаба о Косову и Метохији. Реч је о темељном државном документу, који је израз дугогодишње јавне расправе, друштвеног и политичког консензуса, одлуке огромне већине посланика и референдума са изузетно захтевном већином. Ваљда је требало да га усвоје Чеда и Чанак, па да буде легитиман! Иначе, јако је занимљива прича о нашем лошем уставу, који је дело наших прилика и домаћих актера, и албанског, који су написали други, али јесте меродаван за решење проблема.

Наравно да Косово, какво је изникло из једног вишедеценијског сецесионистичког покрета и акта, данас нико не узима озбиљно осим, као што сам рекао, геополитички. Не знам зашто се Вељановски буни против тог мог става. Управо зато што се оно обнажило као чисти геополитички пројекат, а у међувремену је постало неодрживо у форми државе, нико, па ни његови западни спонзори, не мисли добро о тој наказној творевини. То што таква перцепција није довољна западним силама за његово напуштање и демонтирање, не би смело ником, па ни Р. Вељановском, да даје повод за кројење илизује о добром споразуму о међусобном признању, како он каже, између „два ентитета“. Замислите, после свега што се догодило од јуна 1999. наовамо (21 година) - после масовног протеривања, запоседања земљишта, уништавања верских објеката и светиња, отуђења приватне имовине и имовине јавних предузећа, свакодневног хапшења и држања у затвору невиних људи без покретања поступака, застрашивања и претњи - да неко говори о „решењу“ у виду „постизања договора о заштити свих људски права, безбедности и имовине Срба, о одређеној самосталности општина са већинским српским становништвом, заштити верских и осталих објеката, и све то уз гаранције ЕУ и УН“. То делује као неукусна шала.

Ни једна држава на свету не би ушла у овакав хазард са елементарним правима свог становништва, територије и имовине макар и били окупирани, али бојим се да ова наша јесте. Па зашто се онда буните против Вучића?





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење - КМ Новине

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење #Ивица #Дачић #Издаја #Косово #Метохија #Србија #Брисел #Споразум #Шиптари #Албанци Србија је привремно зауставила акцију повлачења признања окупиране територије, Косова и Метохије, због тога што су се сепаратисти обавезали да неће водити кампању за признавања и учлањење тзв „Косова" у међународне организације, поручио је у интервјуу за Блиц, министар спољних послова Србије, Ивица Дачић.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Зоран Влашковић: Невероватна антисрпска и антихришћанска пропаганда сепаратиста из Приштине - КМ Новине

Зоран Влашковић: Невероватна антисрпаска и антихришћанска пропаганда спаратиста из Приштине #Косово #Метохија #Србија #Албанци #Уништавање #Светиње #Прогон #Антисрпство #Антисрби Албанци траже извињење ЕУ због књиге о хришcћанству на КиМ кога они и Стубла затиру Такозвана министарка спољних послова и дијаспоре привремених приштинских институција Мељиза Харадинај Стубла упутила је ноту Европској комисији.

/div>


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Супруга хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину - КМ Новине

"Био је најбољи супруг и отац. Последњи пут смо га видели седам дана пре погибије. Дошао је на два дана да нас види. Живели смо у собици од девет квадрата у колективном смештају код породилишта на Звездари од септембра 1991, када смо избегли из Задра."




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

четвртак, 23. јул 2020.

Крвави трагови безакоња: Старо Грацко 23. 07. 1999. – Косово и Метохија

Масакр у Старом Грацку је убиство 14 српских земљорадника, који су отишли у поље да жању пшеницу на својим њивама.




Српске жетеоце су убили припадници албанске терористичке тзв. "Ослободилачке Војске Косова" "ОВК/UQK" , 23. јула 1999. свега месецдана дана по доласку припадника КФОР-а и власти УМНИК-а на Косово и Метохију, после Кумановског споразума 10. јуна 1999.

Иако су имена убица добро позната, ни данас нико није изведен пред лице правде, јер је ЕУЛЕКС одустао од даље истраге. Најтрагичније је то што ни српске власти не желе да ово свирепо убиство квалификују као (ратни) злочин.


ЗЛОЧИН

У смирај дана 23. јула 1999. догодио се можда и највећи злочин у покрајини, након доласка КФОР-а. Око подне тај дан 14 српских земљорадника (међу којима и једно дете) је изашло у поље, на своје њиве да пожању жито на једној малој њиви. Српски земљорадници су у страху за своје животе тражили од војника КФОР-а да их заштити када иду у поље да раде, али они су се правдали да нема довољно средстава. Из суседног албанског села Стари Алаш у рано предвечерје око 20 сати, пришла је група албанских терориста "ОВК/UQK" коју је предводио Бег Шаћири са својом групом. Након свирепог мучења, где су ћртвма вадили су срца, мозак и секли делове тела, излагали их врелом ваздуху из ауспуха и друго, терористи - монструми су пуцали по њима из 9 пушака (7,62мм) и 2 пиштоља, а затим отишли. После злочина неколико мештана Старо Грацко је покушало да приђе месту злочина али су били страховито уплашени видевши шта се десило. Неки мештани су кренули одмах у избеглиштво, а већи део је остао, желећи да остану да остану на својој земљи. Наредних дана су мештани ископали раке и достојно сахранили жетеоце.

Једна од рођака са фотогрфијама свих убијених . / Фото: И. М.

Сат времена након злочина у Старом Грацку, припадници британског КФОР-а су затворили све прилазе око Старог Грацка. Потрага за злочинцима је настављена наредних дана. Тек 9. августа 1999. је ухапшена Шаћиријева група (56 терориста "ОВК/UQK"), која је у НАТО бази провела 12 дана. Пуштени су по налогу „са врха“. Јавности је објављено да „нема довољно доказа“. Иако је тада у НАТО бази сачињено неколико докумената које говоре о томе да су злочинци били испитивани и да су све признали британским војнцима КФОР-а.

Полиција УМНИК-а је 28. јула 1999. извршила претресе у 25 кућа Албанаца, али није нашла доказе. На школи у Старом Грацку је стављена плоча са именима свих 14 погинулих у овом злочину. На плочи су поред имена погинулих записани и следећи стихови:


„У МОМЕ ПОЉУ ВЕСЕЛА
ЖЕТВЕНА ПЕСМА НЕ ЧУЈЕ СЕ ВИШЕ!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ,
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМ!“

Недуго након сахране српских жетеоца из Старог Грацка, надгробне плоче жртава су порушене и уништена је спомен-плоча. Поред тога постављене су нагазне мине око гробља, тако да Срби не могу да иду на гробље нити да запале свеће својим најмилијима. Када су Срби затражили опет помоћ од КФОР-а да разминира гробље, војници КФОР-а су се смејали рођацима погинулих у лице.

Капелна црква на гробљу у Старом Грацку. Минирана у једном од више насртаја до сада. / Фото: И. М.

Један Албанац из села Стари Алаш, који је долазио у Старо Грацко да ради, дружио се са мештанима Србима убијен је након 26. јула 1999. јер су се Албанци бојали да не ода комшијама Србима ко је убио српске жетеоце старограчане.

Породице жртава су у Косовској Митровици (администрација Републике Србије) добиле решења, да су жртве из Старог Грацка умрле природном смрћу?!


ИМЕНА ЖРТАВА

Седам жртава је живело у селу Старо Грацко, а остали у суседним селима.

  1. Андрија М. Одаловић (1967.), није имао доњи део, јер му је био одсечен.
  2. Јовица Живић (1970.), погођен метком, а исечена му је десна рука и уво.
  3. Радован И. Живић (1967.), погођен метком, масакриран ножем.
  4. Слободан Ч. Јанићијевић (1965.)
  5. Миле Ђ. Јанићијевић (1957.)
  6. Новице М. Јанићијевић (1961.)
  7. Момчило Ђ. Јанићијевић (1946.)
  8. Станимир М. Ђекић (1955.), заклан и вене му исечене.
  9. Бождар Ђекић (1955.), заклан, гркљан му пресечен, одсечене му руке и ноге.
  10. Саше Ј. Цвејића (1973.)
  11. Љубише Д. Цвејић (1939.), погођен метком, потом заклан, није имао гркљан.
  12. Никола Д. Стојановић (1936.), масакриран
  13. Миодрага Тепшић (1951.), масакриран по ногама и телу. Он је највише масакриран.
  14. Милована Јовановић (1969.), масакриран и очи су му паљене на ауспух трактора. 

Чланови породице Јанићијевић са фотографијама својих најближих убијених на пољу / Фото: И. М.


ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Косова и Метохије 1998-1999 командовао је јединицом „Фортуна“ у оквиру 121. бригаде ОВК, са којом је по сопственом признању починио многе злочине. Између осталих и овај у Старом Грацку.

Линда Кренази, од оца Сабрија, рођена 30. марта 1979. године. Била је чланица 96. батаљона при "ОВК/UQK", која је вршила злочине у околини Неродимља, на југоистоку Косова и Метохије. У Урошевцу јој је био штаб "ОВК/UQK". Од 10. априла 1999. борави на Паштрику. Тада је приступила "ОВК/UQK" и учествовала је у неколико напада на српске цивиле и полицајце. 22. маја 1999. је рањена и отишла на лечење у албански град Брурел. Вратила се на Косово и Метохију 8. јуна 1999. и наставила борбу у својој терористичкој јединици "ОВК/UQK".

Ајваз Корпузи, од оца Бехрама, рођен је 21. маја 1956. у селу Седларе, општина Липљан. Отишао је као младић у Републику Албанију, где је боравио 1991. Тамо је одслужио војни рок. После одлази у Западну Европу где се придружио албанској емиграцији, која се бавила организованим криминалом (дрога, проституција, шверц оружја, пљачке, уцене…). На Косово и Метохију долази 1998. године, па је одмах постао члан 121. бригаде "ОВК/UQK", официр њихове "Војне полиције". Са својом јединицом је био активан у борби против српске полиције и ВЈ. Имао је подугачак низ злочиначких акција у којима је учествовао (Клечка, Црнољево, Лапушник, Магура, Словиње…). Сматра се главним организатором етничког чишћења општине Липљан. Један од његових злочина је и овај у Старом Грацку 23. јула 1999.

  1. Ахмет Батифу
  2. Илир Батифу
  3. Наим Батифу
  4. Мухамед Адеми
  5. Зенел Амерлаху
  6. Ментор Амерлаху
  7. Блерим Хокса
  8. Али Мејзиноли
  9. Милазим Битићи
  10. Блерим Јашаница
  11. Рахим Подварица
  12. Шабани
  13. Салиху Шаћири
  14. Бесим Алиу
  15. Зења Бечај

Имена осталих злочинаца који су пронађени, именовани и лоцирани од стране УНМИК полиције такође бивају окривена у међувремену. Њихов списак објавиоје Милован Дрецун у једној од својих емисија "Изазови истине" посвећене Старом Грацку. Из неког разлога, како сам каже, чекао је да прође десет година да би објавио емисију.




"Располажемо обимним, строго поверљивим материјалом УНМИК полиције о масакру у селу Старо Грацко. Из материјала који је означен као "веома осетљив", види се да је спроведена детаљана истрага, да је ухапшено 20-торо људи осумњичених да су испланирали и реализовали овај масaкр" каже Дрецун у емисији "Изазови истине", сниманој 2002. године али емитованој више од десет година касније.


Од 2010. године, некако упоредо са прогоном епископа Артемија као тврдог борца за очување Косова и Метохије, на парастос који служе узурпатори и безаконици ове Епархије, почињу да долазе и сарадници шиптаских сепаратиста, запослених у њиховим квази-институцијама. Из године у годину долазили су све "важнији" представници шиптарских квази - институција и то у друштву велеиздајника из српске Владе.

Тако је ред дошао и на онога за кога нико не би могао помислити да ће доћи. Како се то каже, "вратио се на место злочина" - Хашим Тачи лично. Он је 2016. године повукао незамислив потез - положио је венац српским жетеоцима масакрираним у Старом Грацку у лето 1999. године од стране шиптарских терориста чијих јединица је он био командант.

У краткој изјави тада Хашим Тачи ни једном једином речју није обећао нити најавио хапшење теориста и зликоваца којису ово починили. На тај начин је изразио чврсто уверење да злочин над српским жетеоцима и није злочин и да се и сам слаже са тавим методама јер не намерава да казни друге злочинце.

На овај начин Тачи је показао и да зна ко су починиоци! Да јесте био би прозиван зашто ништа не чини. Ћутањем је исказао своју праву намеру.


ПОСЛЕДИЦЕ

Рашко-призренски епископ Артемије је успео са неколико људи септембра 1999. године да оснује Српско Народно Веће Косова и Метохије, које је требало да организује живот Срба у покрајини након окупације. "ОВК/UQK" је тада трансформирана у Косовски Заштитни Корпус (КЗК), па су од терористичке организације постали легална оружана формација. Нереди и хаос у српској покрајини су настављени у наредним годинама. 2003. године је убијено двоје деце, а рањено четворо у Гораждевцу. Средином марта 2004. отпочиње велики погром српског живља, када је више од 50.000 Албанаца напало око 16.000 Срба у целој покрајини Косово и Метохија, почињена је огромна материјална штета, а убијено је више Срба.

Британци, који су здушно помогли Албанцима да изврше геноцид над Србима, протерују их, убијају и пљачкају, данас се хвале својим учешћем у тој "мировној мисији", ето, баш у Липљану.



17. фебруара 2008. године у Приштини под одобрењем НАТО пакта и ЕУ, проглашена је држава тзв. "република Косово". Неколико десетина држава у свету је по диктату САД и Велике Британије признало ту парадржаву и успоставило дипломатске везе са њом. Ипак, она је до данас остала марионета која никоме не делује убедљиво нити је способна за самостално функционисање. Русија не дозвољава да се усваја као коначно решење које није у складу са Резолуцијом 1244 која гарантује пуни интегритет Републике Србије.

ХАПШЕЊА

Октобра 2007. године полиција УМНИК-а је ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана, због сумње да је умешан у овај злочин, али је пуштен после 2 месеца, због „недостатка доказа“. До данас нико није одговарао за овај злочин јер постоји огроман интерес Запада, који и врши снажан притисак на све, да истина не изађе на светлост дана. Са једне стране то чува кредибилитет "мировне мисије", са друге за јавност прећутно а за Србе са Ким више него јасно показује се да злочинци неће бити кажњавани ни за најмонструознија непочинства.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има ''Српске листе'' - КМ Новине

Село Старо Грацко на Косову и Метохији, познато је по томе што су терористи "ОВК" у једном дану, 23. јула 1999., убили 14 српских жетеоца на повратку са својих њива. Масакр неко још и помене с времена на време али само село и његове житеље тек о парастосу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО) - КМ Новине

Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО) #Staro #Gracko #Masakr #Žeteoci #Ubistvo #Šiptari #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine Тела погубљених сељака одмах су превезена у Приштинску болницу, није се чекало јутро да се место злочина подробније сними и истражи. Ово је предупредила то да новинари евентуално сниме тела на њиви.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Ко је вратио Тачија у Старо Грацко, на место злочина? - КМ Новине

Ко је вратио Тачија у Старо Грацко, на место злочина? Бесомучна кампања за вештачком "нормализацијом односа" одвија се ових дана активније него икада до сада. Тачи је пред спомен плочом положио венац у боји заставе такозваног "независног Косова"Но, запрепашћењу овде ниј крај.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 20. јул 2020.

Зоран Влашковић: Невероватна антисрпска и антихришћанска пропаганда сепаратиста из Приштине

Албанци траже извињење ЕУ због књиге о хришcћанству на КиМ кога они и Стубла затиру

#Косово #Метохија #Србија #Албанци #Уништавање #Светиње #Прогон #Антисрпство #Антисрби
Црква у Ђаковици грађена између два светска рата. Данас није остао никаакв траг од ње, на том месту изграђен је парк.


Пише: Зоран Влашковић



Такозвана министарка спољних послова и дијаспоре привремених приштинских институција Мељиза Харадинај Стубла упутила је ноту Европској комисији. Нота је упућена због књиге “Хришћанско наслеђе Косова и Метохије”, која је у четвртак, 16. јула, стајала на сточићу током састанка комесара ЕУ за проширење и суседство Оливера Вархељија и председника Србије Александра Вучића у Мисији Србије при ЕУ у Бриселу.

Oна је навела да је Косово “надалеко познато по свом мултиетничком карактеру, толеранцији и медурелигијској хармонији” и истакла да све етничке и верске заједнице на Косову имају “проширена права и снажну заштиту”.

- Ми Срби са Косова и Метохије, упутили су Срби отворено писмо тзв. "министарки спољних послова и дијаспоре" привремених приштинских институција Мељизи Харадинај Стубла, желимо истином и само истином да вам одговоримо тзв. министарко спољних послова и дијаспоре привремених приштинских институција Мељиза Харадинај Стубла.

Пример албанскog "мулти-
етничког" живота на
Косову и Метохији
- Све што сте изрекли у овој ноти Европској комисији је лаж, Гебелсова лаж. Пре свега, Албанци и Приштина никога не поштују од других народа на Косову и Метохији осим Албанаца.


Да поштујете Србе, одавно би омогући повратак прогнанима, да поштујете Горанце и Бошњаке одавно би и њима то исто дозволили, не би сте их ометали у самосталном организовању живота у својим срединама, које траже годинама, у Гори, односно Витомииривци и Речану.

Да газите хришћанство, цивилизацију и Европу ево примера.

Од 1999. године до сада Албанци су уништили више од 10.000 надгробних споменика на српским, хришћанским гробљима. 

Зар је ово поштовање хришћанства госпођо Стубла?

Затрли сте и са лица земље избрисали чак 13 српских цркава. Одите и видите то у Великој Реци код Вучитрна, у центру Ђаковице, у Петровцима код Косовске Витине, у Краљевици код Подујева, у Сувој Реци, у Сићеву, код Клине у Горњем и Доњем Неродимљу. Ниједна биста, споменик српских књижевника нигде није остао где живе Албанци на Косову и Метохији, сви до једног су уништени. Баш сте ви госпођо Стубла поборник антицивилизације, антидемократије и антихришћанства. 

Албанци су у сваком граду срушоли и уништилчи српске споменике. На слици срушен споменик Његошу у Приштини

Европа у својој историји није забележила такав вандализам над мртвима него што су представници твог народа, госпођо Стубла, урадили према хришћанским српским гробљима и светињама.

Албанци на очиглед војника Кфора уништавају цркву у јужном делу Косовске Митровице, 17. марта 2004. године, коју су касније и запалили.

Како вас није срамота да ширите гебелсове лажи и то према Европи којој тежите. То руштељство хришћанства је главни разлог што вас нико неће у УНЕСКО - у. Због Албанаца данас се чува чак 24 српских цркава и споменика културе и то даноноћно. Не чувају се од ванземаљаца већ од зла.

Манастир Високе Дечане и даље чувају италијански воојници Кфора

Кад сте тако паметни, реците бар два албанска топонима на Косову и Метохији који нису српски. Нема их, сви су српског порекла али ви упорно са институцијама прекрајате топониме на Косову и Метохији. Зашто не желите да чујете реч Метохија, јер добро знате да је то црквени посед али ви не желите истину, чињенице и реалност.
Безочна је лаж да је и Скендербег био Албанац. Цео научни свет, документа, архиве говоре да је он Србин. 

Чињенице говоре да је Скендербег био Србин, то доказује најпре његово порекло.

Ви лажима присвајате Скендербега да је Албанац. Прочитај књигу немачког универзитетског професора Оливера Шмита о Скендербегу и од прве до задње странице се говори да је он Србин. А ти и сепаратистички врх Албанаца данас свакодневно пролазећи поред споменика Скендербегу у центру Приштине, знајући то, смејете се лажном Албанцу на коњу.

Жалосно је само што ти, госпођо Стубла, припадаш, као поборник уништења хришћанства, тој хришћанској Европи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Да ли је мајка Ђурађа Кастриота - Скендербега, Војислава Бранковић? - КМ Новине

Војислава се удала у периоду од 1384. год. до 1388. год., док је Полошка долина још била код Бранковића. Брак између Војиславе и Ивана Кастриота је настао у време, када је Ивану још био жив отац Павле, иначе пронијар, са пронијом од два или три села у Маћи, још док Кастриоти нису били у успону као властелинчићи и нису проширили свој посед и формирали кнежевину.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Порекло Албанаца и њихово отимање Косова и Метохије - КМ Новине

Порекло Албанаца и њихово отимање Косова и Метохије Србска историја је фалсификована како би им се створило неко имагинарно право Албанаца, измишљено, створено на лажним премисама. Они се и данас држе те велике историјске лажи како би оправдали своје тежње за отимањем Косова. Први проблем у вези са њима јесте питање имена.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Рим: Шиптарски сепаратисти ''замрљани'' злочинима против човечности - КМ Новине

Рим: Шиптарски сепаратисти ''замрљани'' злочинима против човечности #Kosovo #Metohija #Šiptari #UĆK #OVK #Zločini #Teroristi Објављен извештај Клинт-а Вилиамсон-а, шефа Специјалног истражног тима, "Special investigative task force„ (SITF), који је успоставила Европска унија 2011. године како би се расветлило етничко чишћење против Срба и Рома, почињено од стране Ослободилачке војске Косова (ОВК).




author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању