Вести:
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове

четвртак, 14. новембар 2019.

Миодраг Новаковић: Шта је позадина пројекта ''Друга страна Косова'' у режији листа Данас!?

Већ на први увид у фељтон Данаса „Друга Страна Косова“ очигледно је да се овде не ради о „статусно неутралном чланку“- Питање Косова и Метохије које је и даље у уставном поретку Србије за Данас је (цитат): „Питање статуса и нормализације односа две државе“.

Миодраг Новаковић / Илустрација: КМ Новине

Пише: Миодраг Новаковић




Да ли се овде ради о безазленој омашци или свесном урушавању уставног поретка Србије- то би требало да буде у домену рада СРБских државних органа (под условом да су и они сами способни да изврше своју уставну и законску обавезу)...

Овакву активност Данаса, као и других прозападних медија, НВО, па и неких србских државника, треба сагледати у контексту „Незавршеног НАТО Рата“ против наше отаџбине, чији предратни циљеви из Рамбујеа 99-те и послератни из Братиславе (НАТО конференција 2000-те) још увек нису остварени, тај рат је окончан само формално у свом „физичком облику“, али је настављен до данашњих дана у субверзивном, пре свега у форми Психолошког Рата (против властите нације). Суштина таквог рата је описана у приручнику америчке војске, из доба Хладног рата: „Психолошки рат ће бити коришћен да би уништио изнутра, да покори једну нацију кроз саму себе“...

...Додатни увид у Данасов избор саговорника на ову осетљиву тему нам пружа „прави укус“ наводне непристрасности и независности тих саговорника- буквално сви до једног су, у овој или оној форми, на платном списку западних државних и парадржавних агенција. Овде посебно падају у очи оне нај-ноторније: озлоглашени Сорошев фонд („Отворено друштво“ Србије и Косова), НЕД (водећа америчка парадржавна и параобавештајна НВО), Водеће западне амбасаде, Европска Комисија, Геј Лоби, Рокефелер фондација, Миридита, Реком Наташе Кандић, Хелсиншки одбор Соње Бисерко и многи други. Сви ми знамо веома добро, колико се те организације „добронамерне и пријатељске“ према Србији.

..Што се тиче саме анкете, односно врсте питања понуђених „репрезентативном узорку“ становништва Србије - очигледно је да се ради о вешто режираним и сугестивним опцијама, са намерним изостављањем опција које би биле прикладне србском патриотском корпусу, и свесним игнорисањем илегалног статуса непријатељски окупиране територије „Косово“- Овде у конкретном случају: Када се 60% анкетираних де-факто „оптужују“ што у последњих 20 година (непријатељске и терористичке НАТО/УЧК окупације) нису посетили КиМ...


Толико о „објективности непристрасности“ западно спонзорисаног и контролисаног медија „Данас“.


О „НЕУТРАЛНОСТИ“ ДАНАСА

На самом почетку свог такозвано „статусно неутралног“ фељтона „Друга страна Косова“ редакција листа Данас истиче, вероватно подсвесно, свој упадљив „статусно пристрасни статус“ у обради ове (наводно добронамерне) осетљиве теме. Наиме у најави фељтона, који се своди на једну просто проширену реченицу, редакција Данаса описује „однос“ између криминогеног сепаратистичког ентитета на Косову и Метохији на једној страни, и на другој страни легалне државе Србије, као: „питање статуса и нормализације односа две државе“. Дакле у самом уводнику фељтона редакција листа Данас ставља до знања читаоцима да је за њих „Косово“ легална држава а не илегални сепаратистички ентитет, што наравно аутоматски доводи до алијенације многобројног патриотског корпуса у Србији, прилагођавајући ову политички темпирану тему властитом „другосрбијанском читалачком корпусу“- ако томе додамо чињеницу да оваквим јавним и пристрасним писањем редакција Данаса дефакто напада уставни поредак државе Србије (са чије територије „делује субверзивно“), онда је све то много озбиљније. Наравно ако нам је познат „педигре“ листа Данас, који је од средине 90их година, укључујући и пост - петооктобарски период, био на платном списку западних НВО и озлоглашених европских фондација, такво „анти-уставно“ деловање листа Данас није изненађујуће- рецимо само у периоду између 2000 и 2002 Сорош фондација је исплатила прозападним медијима (Б92, Време, Данас..), и разним НВО у Србији, преко 12 милиона евра.1


НАТО РАТ КОЈИ НИКАДА НИЈЕ ПРЕСТАО, САМО ЈЕ „ПРОМЕНИО ДЛАКУ“

Наравно овде се поставља питање мотивације пласирања оваквих тема не само од стране Данаса ( и других западно финансираних и контролисаних медија у Србији), већ и од стране највиших државних институција и њихових представника, укључујући и самог „шефа наше државе“. Ако се сва та медијска и политичка баража сагледа у једној целини, онда се неминовно намеће закључак да се овде ради о (западно спонзорисаном) Психолошком рату против властите нације. Ми не смемо да заборавимо контекст и историјски оквир у коме је извршена западна НАТО агресија на Србију и оружану анексију Косова и Метохије.

Рат чији циљеви су одређени у предратном периоду током такозваних „Рамбује преговора“ 99-те, и послератном током Евратлантске конференције у Братислави 2000-те: У Рамбујеу је била зацртана потпуна (копнена) окупација Србије од стране НАТО трупа, док је у Братислави била зацртана потпуна економска и политичка блокада Србије у Европи! Као што знамо ти ратни циљеве (осим анексије КиМ) нису остварени током варварске тромесечне НАТО агресије против Србије, што значи да ни „ратна дејства“ према Србији нису престала, само су попримила нову форму, превасходно у облику „меке окупације“ наше земље путем делегираних „бриселских конзула“, и у облику Психолошког рата, који има за циљ пасивизацију и деморализацију становништва, и уништење нашег националног идентитета. Дакле овакво писање Данаса и других (про)западних гласила као и сродни јавни наступи домаћих „бриселских конзула“ су у функцији таквог психолошког рата (против властите нације).


ПСИХОЛОШКИ РАТ ИМА СВРХУ ДА УНИШТИ ЈЕДНУ НАЦИЈУ ИЗНУТРА

Недавно сам у свом уводном коментару на интервју професора Ломпара објаснио главне циљеве „психолошког рата“, користећи се оригиналним документом (приручником) америчке војске. Једна од кључних реченица у том приручнику је: „Психолошки рат ће бити коришћен да би уништио изнутра, да покори једну нацију кроз саму себе“. Следећа кључна реченица приручника „америчког ратног колеџа“ описује психолошке методе које ће бити коришћене: „Стварање унутрашње деморализације, конфузије и незадовољства, користећи домаће пропагандне методе... постиже велики степен успеха.“ Као закључна (кључна) реченица приручника за вођење психолошког рата против циљаних нација (у овом случају србске) може да послужи следећа: „Сентимент мира, базиран на уверењу да је сваки отпор безнадежан, је доказани предмет експлоатације психолошких метода пропаганде... стварајући конфузију која резултира из наизменичног оптимизма и песимизма“. (Напомена: овде су цитирани само ударни сегменти пар реченица, цео текст приручника је доступан на уграђеном линку на почетку овог поглавља)


КАДА СЕ ПРИСТРАСНИ (САМО)ПРИКАЗУЈУ КАО НЕПРИСТРАСНИ

На западу кажу ако желите да сазнате праву позадину неких „мутних активности“ пратите „траг новца“- то правило је веома применљиво у нашем случају, ако желимо да „демаскирамо“ наводно неутралне саговорнике Данаса. Ја се овде нећу упуштати у тумачење и анализе изјава тих саговорника, само ћу указати на њихове аутентичне спонзоре и финансијере, док ћу (последичне) закључке оставити нашим читаоцима - Један од првих саговорника је М. Живановић из БИРН-а: Према наводима листа Србија Данас, Бирн је само у периоду од три године примио из западних извора око 600.000 евра.2

Следећи саговорник Данаса је И. Ђурић из Иницијативе младих за људска права. На први поглед је било тешко наћи „логистичку позадину“ подршке овој „иницијативи“, али на „други...“ открили смо да су ту: Миридита, Геј лоби, Реком, Нед... 3 Данас је такође „разговарао“ и са А. Поповим из Центра за регионализам, за њега је довољно рећи да иза њега стоје: озлоглашени Сорош, Рокефелер фондација. 4 За Данасовог саговорника М. Антонијевића није потребно рећи ништа друго, осим да је у питању директор Сорошеве фондације за Србију (Фондације за отворено друштво). 5 Наравно Данасова листа другосрбијанских квазипатриотских саговорника не би била комплетна без Санџаклије - Ф. Кладничанина, који представља Академску иницијативу „Форум 10“, иза које поред Сороша стоји и Бошњачко веће. 6 По мишљењу писца ових редова, прави бисер је Б. Варга, наводно независни новинар, који током интервјуа за Данас, предлаже за неутралног медијатора између Србије и Косова озлоглашени Хелсиншки Одбор Соње Бисерко. Ту постоји само један мали проблем, Варга је заборавио да спомене да је он сам последњих 12 година на платном списку тог истог одбора (као водећи аналитичар)7


УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Што се тиче саме Данасове анкете о односу грађана Србије према Косову, она иако техничко-статистички обрађује прописан узорак у односу на популацију Србије, садржинека тендециозна и необјективна питања. На пример, Данас наглашава да 60% анкетираних (што би требало да представља 60% грађана Србије) није посетило Косово у последњих 20 година. Наравно да би тај број био забрињавајући у нека нормална и мирнодопска времена, али сугерисати да би најмање 4 милиона грађана Србије требало да „туристички путује“ на Косово које је под страном војном и терористичком окупацијом је у најмању руку злонамерено и нереално. Такође као понуђени разлози за хипотетичку посету КиМ се дају скоро сви други осим „духовних и верских“, који би били најпримеренији нашем „србском националном бићу“. Али наравно, Данасу и његовим спонзорима овде и није био (психолошко пропагандни) циљ да грађане Србије приближи својој „духовној и државној колевци“ и уједини наше сународнике с обе стране „окупаторске демаркационе линије“, већ да нормализује „ненормално илегално стање“ на једном делу наше међународно признате државне територије.

...Надајући се да ће тако грађани сами „спознати“ попут нашег председника, да је „Косово баласт кога се треба решити“, а све у духу идеје водиље америчког ратног приручника за психолошки рат: „Психолошки рат ће бити коришћен да би уништио изнутра, да покори једну нацију кроз саму себе..“



1 Између 2000 и 2002 Сорош Фондација је „прозападним медијима“, укључујући и Данас исплатила12 милиона евра- „ПроЗападни Злочин- М. Новаковић, друго издање 2014, стр. 169

2 Између 2012 и 2015 Бирн је примио од западних влада и амбасада око 600,000 евра - СрбијаДанас наводи да је само 2013 Бирн добио од холандске амбасаде 25,000 евра, ради се о уплати које се нико из уредништва Бирна „не сећа“)

3 YIHR је организација „ко-спонзорисана“ од стране „Миридите“, србског Геј Лобија, Светског омладинског покрета за демократију, Реком Иницијативе озлоглашене Наташе Кандић, и других - На први поглед је теже уочити ко стоји логистички и финансијски иза тих организација, али пажљивијом провером се долази до података који указују да су главни спонзори ових „де-факто западних филијала“ поред Западних амбасада у Београду и ЕУ администрације и неких других: озлоглашени НЕД (Национална Задужбина за Демократију- продужена рука америчке владе) и Рокефелер Задужбина.

4 Центар за регионализам А. Попова је директно спонзорисан од водећих западних влада и амбасада, као и десетине других (про)западних „наменских агенција и фондација“ попут:
Рокефелер фондације, Косовског Сорош Фонда, ОЕБС-а, Европске Комисије идр...

5 Фондација за отворено друштво је оригинално Сорошева Фондација у Србији, која је 2012 само променила „озлоглашено име“ зарад камуфлирања своје праве субверзивне делатности

6 Иницијатива „Форум10“ је тзв. НВО спонзорисана и финансирана, поред владе Србије, од стране водећих западних амбасада- док посебно падају у очи „финансијери“: Сорош Фондација, ОЕБС и Бошњачко национално вијеће...

7 Пада у очи да Борис Варга намеће опцију мешања у унутрашње ствари Србије, примарно кроз прозападне НВО попут Хелсиншког одбора- истовремено пропуштајући да наведе да је он сам, у последњих 12 година, један од водећих аналитичара београдског Хелсиншког Одбора на чијем челу се налази озлоглашени „србо-мрзитељ“ Соња Бисерко




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Косово #Метохија #Анализа #Лист #Данас #Албанци #Пропаганда #Медији #Новац #kmnovine

понедељак, 04. новембар 2019.

Експанзија Албанаца на југ Србије: власти тзв ''републике Косово'' донирале помоћ Бујановцу, најављена изгрaдња 350 кућа

Да су Косово и Метохија за Вучићев режим већ једна засебна, како је Ђурић говорио "географска целина" али и много више од тога, потврђено је јуче у Бојановцу.

 #Bujanovac #Donacije #Ilegalno #vlast #tzvrepublikaKosovo #Separatisti #Beograd #kmnovine
Илустрација: КМ Новине





Такозвани "министар заштите животне средине и просторног планирањана" при систему албанских сепаратиста са КиМ, односно тзв "републике Косово", Фатмир Шехоли у Бујановцу је уручио локалној самоуправи и комуналном предузећу ове општине на југу Србије донацију од 350 пластичних контејнера за изношење смећа.
– Ово је подршка унапређењу еколошке свести код грађана коју спроводимо на Kосову, али желимо да подржимо и грађане у Прешевској долини и то ћемо да наставимо и даље – рекао је представник илегалних сепаратистичких квази-институција, преносе локални медија са југа земље.

Додела контејнера





Председник Општине Бујановац Шаип Kамбери рекао је да је ово други пројекат који „власти из Приштине спроводе у бујановачкој општини“.  Матоши је током боравка у Бујановцу имао и разговор са председником Националног савета Албанаца (НСА) Рагмијем Мустафом, представником Албанаца за кога е верује да тренутно има највећу подршку међу тамошњим Албанцима.

Иако би овакав гест морао да буде недопустив, он није једини који у сврху албанске експанзије чине сепаратисти са КиМ.

Како преносе Бујановачке новине  албански хуманитарац са Kосова и Метохије Халил Kастрати најавио је у понедељак (28. октобра) изградњу 50 кућа у 2020. години на подручју Бујановца и Прешева.

Председник хуманитарне организације „Балканска сирочад“  се у Бујановцу такође састао са председником општине Шаипом Kамберијем након чега је објавио план о изградњи 50 кућа за сиромашне и породице без једног или оба родитеља – вредан милион евра.

„Потписали смо споразум о сарадњи између Општине Бујановац и хуманитарног удружења „Балканска сирочад“, а лидер ове организације Халил Kастрати, у пратњи представника наше дијаспоре, најавио је изградњу 50 домова у Прешевској долини током 2020. године“, навео је Kамбери.


"Хуманитарци"

Kастрати, који је поред Бујановца посетио и Прешево, рекао је да ће куће бити изграђене новцем из донација које ће прикупити његова организација.

Седиште „Балканске сирочади“ је у Призрену и организација има огранке у дијаспори, речено је Бујановачким, а највећи донатори су управо исељеници.

„Kастрати и удружење које води су до сада изградили неколико стотина кућа за породице којима је то најпотребније. Прошле године су једној таквој породици из Великог Трновца поклонили стан у Бујановцу. Посебно су фокусирани на децу без једног или оба родитеља. Дијаспора из Прешева и Бујановца даје огроман допринос тим хуманитарним подухватима“, рекао је саговорник Бујановачких из локалне самоуправе.


Оно што је прећутано је да су тим пројектом обухваћени искључиво Албанци који су и једини финансијери и донатори ове организације. 

Јуна месеца ове године оснивача организације "Балканска сирочад", наградио је и Рамуш Харадинај, неосуђени ратни злочинац за убиства цивила која је чак и сам признао у својојкњизи а касније и коалициони партнер Алексндра Вучића на КиМ. Харадинај је изразио спремност сепаратистичке "владе" да помогне пројекте ове организације, са посебним нагласком на подршку изградњи сиротишта за напуштену децу.

Халил Kастрати и Рамуш Харадинај јуна месеца ове године.

Треба подсетити да су посете представника илегалне сепаратистичке власти Албанаца са КиМ централној Србији, предвиђене и договорене Бриселским споразумом о "узајамним посетама" и да их "није могуће спречити.

Поред тога одсуство жеље да се сузбије, контролише или неутралише агресивна албанска експанзија на југ Србије предствља истински разлог за забринутост. А у такву тиху подршку оваквим идејама спада и намерно игнорисање тих вестију од стране водећих медија у Србији чиме се дозвољава ширење и реализација замишљене "окупације народом" односно албанизације југа Србије која ће у блиској будућности створити идентичан проблем који на Косову  и Метохији имамо данас, и дубоко у јужни део централне Србије па готово све до источне јер је одавно забележено да Албанци масовно купују станове и некретнине у том граду. 

Један од свежијих примера медијске подршке шиптарском сепаратизму представља и писање листа "Данас" и пројекат који спроводе у фазама промовишући "односе између две државе" мислећи при том на Косово и Метохију и централну Србију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Миодраг Зарковић: ''Данас'' злонамерно ''брине'' о КиМ - КМ Новине

Ипак, не треба потценити моћ чак ни релативно минорних медија какав је управо лист "Данас". Непрестаним понављањем одређене мантре која не наилази на значајнији отпор, свакако ће оставити свој траг или залудети млађе који нису упућени у суштну проблема.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Bujanovac #Donacije #Ilegalno #vlast #tzvrepublikaKosovo #Separatisti #Beograd #kmnovine

среда, 23. октобар 2019.

Злочинци траже правду за терористе: САД резолуцијом захтева да Србија реши ''случај Битићи''

Представнички дом Kонгреса САД у пуном саставу по први пут је једногласно усвојио резолуцију, којом се од Србије захтева да реши случај убиства тројице браће Битићи - Илија, Агрона и Мехмета.

#Kosovo #Metohija #Albanci #Teroristi #Amerikanci #Zlikovci #Rezolucija #Beograd #Srbija #Separatisti  #kmnovine
Битићи, учесници терористичких напада на Србе, цивилно становништво и редовне војне и полицијске снаге на Косову и Метохији.

По процедури, резолуцију треба да усвоји и Сенат, њу је у априлу ове године поново поднео конгресмен Ли Зелдин из Њујорка, а усвојио је Одбор за спољну политику Представничког дома 17. јула.

Ова невиђена бахатост империјалистичког зликовца у виду Владе Сједињених Америчких држава, није само иритантна већ и крајње провокативна и понижавајућа! ово је један од ретких случајева где владе траже да се пронађу одговорни за егзекуције терориста, иако ни један међународни закон ни право не регулишу случајева страних плаћеника и терориста, што су браћа Битићи била.
 
Оно што би морало да се догоди јесте да се држава Србија захтева да се пронађу одговорни који су омогућили да амерички грађани учествују у оружаном сукобу на страни албанских терориста и то у бригади која је позната по бројним и монструозним злочинима!


У документу се наводи се да од напретка у решавању тог случаја треба да зависи развитак односа Сједињених Држава и Србије.



Конгресмен Ли Зелдин - лицеалбанског новца за лобирање
и америчке криминогене "правде"
- Неприхватљиво је да ниједна особа никада није проглашена кривом за убиство браће Битићи или било којих других злочина повезаних са њиховом смрћу и да се нико не суочава са оптужбама за те злочине - наводи се у резолуцији.

Србија би, према резолуцији, решење тог случаја требало да постави као приоритет за истрагу и кривично гоњење оних за које верују да су одговорни за тај злочин.

- Влада Србије и њена релевантна министарства и канцеларије, укључујуц́и и Тужилаштво за ратне злочине Србије, требало би да поставе као приоритет истрагу и кривично гоњење званичника за које се верује да су одговорни за те смрти - указује се у тексту документа.

По принципу да су старешина српских војних јединица, и то оних које су показале највишу војничку способност и вештину и онемогућиле било какву војну победу најјачег војног савеза на планети у то доба, проглашавају се аутоматски кривцима. Тако се наводи се да Горан Радосављевић Гури, некадашњи командант полицијске јединице Жандармерија, ради као консултант једне фирме у Београду, а такође је и високо позиционирани члан владајуће Српске напредне странке, чији је председник уједно и председник Србије Александар Вучић.

Глас Америке преноси да се породица убијене браће Битићи захвалила на ангажману америчким конгресменима Елиоту Енгелу и Лију Зелдину, а сада и читавом Представничком дому, због чињенице да им "дају снагу, која им је неопходна да наставе да се боре за правду" како су окарактерисали хистеричну кампању против српске државе за откривање и кажњавање лица за која се препоставља да су албанске терористе а америчке грађане лишили живота у сврху спречавања даљих злочина против српског народа.


Елиот Енгел - један од водећих албанских лобиста и изразити мрзитељ Срба / Фото - илустрација: КМ Новине



 
А сви знамо за геноцид који је над Србима почињен у то време управо под контролом и логистиком Владе САД док су починиоци били косовски сепаратисти.

- Надамо се да ће специјални представник за Западни Балкан Метју Палмер и специјални изасланик за преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел чути ове гласове и у свом раду поставити као приоритет случај браће Битићи и правду за жртве ратних злочина. Kонгрес је данас показао да се жртве не могу игнорисати - пише у саопштењу породице Битићи.

Иљир Битићи је неколико пута у својим јавним наступима истицао да је од председника Србије Александра Вучића добио информације, према којима је за убиство његова три брата одговоран некадашњи високи полицијски функционер Горан Радосављевић Гури - данас члан Вучићеве владајуће Српске напредне странке, пише ВОА.​


Тела пронађена са везаним рукама и рупама од метка на потиљку што је доказ да нису мучени а какав је био обичај албанских терориста са киднапованим Србима над којима су вршена невиђена зверства.


Сахрани, на чијим фотографијама су видно истакнута обележја терористичких јединица чији су припадници били, присуствовао је и главни кривац и фалсификатор случаја "Рачак", Американац Вилијам Вокер, који је тиме пружио повод за почетак бомбаровања и бројне злочине које су Америка, НАТО и албански терористи, починили на тлу Србије.




 
Браћа Мехмет, Агрон и Илија Битићи ухапшени су 1999. године на уласку у Србију због преласка границе, да би по одслужењу казне били пуштени из затвора.

Њихова тела су откривена јула 2001. године у масовној гробници у Петровом Селу, у источној Србији на подручју базе коју је контролисала јединица под командом Горана Радосављевића Гурија. Иначе, та масовна гробница пружа исувише много повода да се о њој говори као о лажној и исценираној гробници за сврху антисрпске медијске пропаганде. То је омогућила власт која је дошла превратом уз подршку америчког новца након 5. октобра а која и данас без поговора у Србији спроводи политику својих интереса рушећи сва права и противно интересима српских грађана. 


Двојица полицајаца оптужених за помагање у убиству браће Битићи, Сретен Поповић и Милош Стојановић су, према одлуци одељења Вишег суда у Београду за ратне злочине, ослобођени кривице. Суд је навео да нема доказа о њиховој умешаности у убиства почињена јула 1999. 





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo #Metohija #Sajam_knjiga #oktobar #Beograd #Štand #Izdavač #LESTVE #Srbija #Separatisti  #kmnovine

понедељак, 14. октобар 2019.

Вучићеву ''Српску листу'' по обављеном послу сепаратисти желе да прогласе неуставном по свом систему

Међу косовским сепаратистима изродила се идеја да "Српска листа" буде проглашена "неуставном" по систему илегалне творевине, такозване "републике Косово".


Извесни "Професор међународног права" Виган Чороли сматра да такозвано "државно тужилаштво" илегалне албанске творевине на Косову и Метохији, има довољно основа да захтева да се "Српска листа" прогласи неуставном.
Он је на Фејсбуку објавио да сепаратистички центар у Приштини има званичан извештај међународних посматрача за квази-изборе 6. октобра, у којем се јасно каже да су Срби са Косова и Метохије застрашивани, уцењивани и да им је прећено како би дали свој глас одређеној политичкој странци, у овом случају "Српској листи", пренела је „Коха“.

О томе су писале и КМ Новине непосредно пред одржавање илегалних сепаратистичких квази-избора на којима је учествовала "Српска листа" поред других "Срба" жељних сепаратистичке власти и новца. Ови други су претили да угрозе позицију "Српске листе" због чега је она институционалзовала притисак на Србе који живе на Косову и Метохији.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ЕКСКЛУЗИВНО: Листа сигурних гласова! (ФОТО) - КМ Новине

ЕКСКЛУЗИВНО: Листа сигурних гласова! (ФОТО) „Српска листа" је пустила у оптицај тзв. листу сигурних гласова. Листа садржи лого „Српске листе", општину и податке оног ко је сигурне гласове обрадио: Име и презиме, адресу, контакт, ЈМБГ, број личне карте издате од ПУ, место пребивалишта, место боравишта, возачка дозвола ДА/НЕ са категоријама.


Такође, он тврди да су истим методом обезбеђени гласови косовских Срба који живе у Србији.

(Такозвано) "Тужилаштво" има довољно законских основа да покрене кривичну истрагу против илегалног обезбеђивања ових гласова и у случају тровања у ЦИК-у да затражи од надлежног суда да ову политичку странку прогласи "неуставном" – каже Чороли, преноси про-сепаратистички портал Косово онлајн.

Тако је створено стање у коме ће Вучићева власт још једном испасти најјаднија у свом политичком брлогу. Уместо да никада није ни настала, јер је од самог почетка противна уставу Републике Србије и има једину функцију да албанским сепаратистима пружи легитимитет у њиховом одвајању остатка државе од покрајине, то ће сада учинити Шиптари.



Сепаратисти не гаје никакве емотивне ни сентименталне симпатије према странци Александра Вучића која им је омогућила да власт њихове илегалне творевине прошире на целом простору покрајине. Они своје експанзионистичке циљеве сматрају природним а својом бестидношћу чак нормалним да им Срби предају своју територију и опросте све злочине почињене против Срба. Због тога би "Српска листа" и њен творац, Александар Вучић, заједно са свим члановима Владе који су ову сепаратистичку странку прогласили "државним пројектом", морали да буду процесуирани пред надлежним Судовима а за све што се дешава на територији Србије, наравно као и на делу државе под окупацијом НАТО снага, надлежни су једино Судови у оквиру правног система Републике Србије.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Плачљивко са Орденом Светог Саве: ''Не дају нам ништа на Косову'' - КМ Новине

Нико нам не нуди ништа по питању Косова и Метохије, неће да нам дају ништа, рекао је председник Александар Вучић, срамни носилац Ордена Светог Саве за борбу за КиМ.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kosovo, #Metohija, #Srpska_Lista, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž,  #Šiptari, #Albanci, #Ekstremisti, #Srbija, #Separatisti, #kmnovine,

среда, 18. септембар 2019.

Сепаратисти увидели грешку и КиМ у својим уџбеницима ставили где и припада, у оквиру Србије, а медији на српском га третирају као ''државу''

Сепаратистички медији на Косову и Метохији јавили су да се у уџбеницима Географије, Косово и Метохија налазе у саставу Србије.

#Kosovo #Je #Srbija #Udžebnik #Geografija #Mediji #Izdaja #kmnovine
Из уџбеника при сепаратистичком систему




 
Иако потпуно исправан податак он је наишао на изненађење међу шиптарским сепаратистима јер они стање покушавају да представе другачије, као "независну" државу. Међутим, неправду и лаж ни мало није једноставно сместити у реалан контекст те се истина на овај или онај начин, ипак пројављује.

Мапа целовите Србије, са покрајином у свом саставу, представљена је на мапи света у умањеном облику. Ипак, и оваква, како тумачи албанска телевизија "Кљан Косова", подрива "суверенитет" земље.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Оно што Србе треба да забрињава јесте најезда тврдокорних про-сепаратистичких медија на српском језику. Управо један од таквих на Косову и Метохији, "Косово онлајн" пренео је ову вест и то одмах на њеном почетку истичући да је у питању "грешка". Наиме, овакви портали се оснивају и постоје једино са циљем да се путем лажног извештавања, у коме ће се у потпуности повиновати шиптарским сепаратистичким намерама, дође до што веће количине новца. Када се конкретно погледа ко чини редакцију овог портала, лако ће се утврдити да ни једно од одговорних лица није са Косова и Метохије или не живи у покрајини али се латило њене продаје како би дошли до мало маснијег комада хлеба на терету српског страдања и жртава.

Такође, врло лако се може уочити усиљена жеља да се у извештају "Косово", које је и у својим уџбеницима географије саставни део Србије, прикаже као засебна "држава" мимо Устава Републике Србије Међународног права!

Подсетићемо, ово крши многе одредбе закона а једна од њих предвиђа казну затвора у трајању од десет година и то за сваког грађанина Републике Србије који прихвати окупацију!



Многи медији на српском у трци да међу првима пренесу вест, преузимају их у неизмењеном формату чиме се шири утицај ових илегалних и криминалних вести и утиче на много ширу свест српске јавности промовишући управо шиптарске циљеве, чиме и злочин нарочито много добија на тежини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Evropa #Francuska #Zastava #eu #Anti-EU #Evroskepticizam #kmnovine #kmnovine

недеља, 01. септембар 2019.

За Србином убијеним пре 16 година у Церници на КиМ, остало писано сведочанство о страдању

Након окупације КиМ од стране Кфора и међународнме мисије УНМИК, у селу Церница код Гњилана, 1. септембра 2003. године убијен је седми по реду Србин, Миомир Савић (35), а неколико Срба теже је рањено.

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija
Поглед на Церницу из снајперског гнезда америчких војника, у време када је убијено највише Срба!





Због неадекватне и неблаговремене медицинске помоћи, Миомир је издахнуо у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца.

На месту где је убијен, данас стоји плоча са натписом: "ХЕЈ ЧОВЕЧЕ, ПОГЛЕДАЈ МЕ, СТАНИ, ШТО МЕНЕ УБИ, А ДРУГЕ РАНИ, МОЈА ДУША МЛАДА РАЊЕНА, У НЕДОГЛЕД ОСТАЛА УСАМЉЕНА. МИЛЕ"



Миомир Савић, у време када је убијен, био је учитељ у школи у Церници, а пре 1999. године радио је као саобраћајни полицајац у Гњилану.

Косовске власти ни након десет година нису успеле да пронађу убицу Миомира Савића.

Меморијални турнир у фудбалу Миомир Савић - Гуџа организује се сваке године у селу Партеш.

До дана када је настрадао водио је дневник догађаја у селу Церница.


Део трагичних сведочења Миомира Савића

Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници.

Миомир је водио дневник и оставио сведочанство о данима терора над сељацима, о небројеним прогонима, бомбашким нападима и гранатирањима, пуцањем из кола у пролазу, пљачкама, паљевинама, убиствима и киднаповањима. Све то имало је само један циљ - да Срби побегну из села. Остало је сведочанство о уништавању имовине, био је сведок и првог напада на цркву Св. Илије 7. јула 1999, а доживео је и њено коначно разарање 4. јануара 2000. године, када је минирана и разнета у ваздух. Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници. Сваки живот има свој смисао, а ја осећам част и обавезу да теби, читаоче, пренесем ове трагичне догађаје његовог кратког живота (1968-2003).


Сахрана Миомира Савића

Напади почињу у сумрак

Оно што ћете прочитати је у малом испричана прича о читавом Косову. Миомир Савић је децу у Церници учио до доба кад су били спремни за средњу школу. Поштован у својој заједници, приметно посвећен свом позиву, образовању и учењу, потпуно је природно то што је одлучио да води дневник о догађајима који су се одвијали у селу. Први запис је из 14. јуна 1999. године када су Албанци извршили први напад на српске куће у селу, тог истог дана, недуго након уласка НАТО/Кфор трупа на Косово. Напад је извршен из Смакића Махале, дела села насељеног Албанцима. Мета су биле српске куће, те су многе од њих оштећене ватреним оружјем. Нападачи су, без разлике, пуцали на сваку српску кућу, али, срећом, није било жртава. Кфор није интервенисао. То је била тек претходница онога што је требало да се деси, а према дневничким записима од 14. до 28. јуна 1999. године ови напади ниског интензитета настављали су се сваког дана, обично почињући у сумрак. Током дана крали су, уз уперено оружје, личну имовину, аутомобиле и стоку.

А онда 28. јуна 1999, на сам Видовдан, напади су постали интензивнији. Мноштво Албанаца, наоружано разноврсним оружјем, напало је Србе. Постарији човек, Живко Савић, умро је од срчаног удара, који је засигурно био последица шока због напада који је трајао три сата. Одсуство Кфора било је очигледно, а није неразумно у овом случају закључити да су се нападачи осећали још и охрабрени одсуством одговора од стране Кфора, јер су и напади од тада постали учесталији и смртоноснији.



Први од многих киднапованих Срба из Цернице био је Добривоје Костић, отет 2. јула 1999. године. Одвели су га у Гњилане, у бившу зграду ЈНА. Пре него што су га пустили, испитивали су га и тукли ланцима. Он је један од ретких који је успео да измакне канџама УЧК. 7. јула 1999. године Албанци су полили бензин око улаза у цркву Св. Илије, натопивши бензином неке крпе на вратима. Онда су бацили две бомбе у покушају да бензин запале. Срећом, нанели су нека мања оштећења споља. Албанци су 8. јула 1999. започели нову тактику, пуцајући ка селу светлећим мецима из оближње шуме. Од погодака светлећим мецима запалило се неколико кућа и амбара, па је тако изгорела храна за стоку. То је приморало многе Србе да стоку продају, јер више нису имали чиме да је хране, а напади на сељаке који су радили у пољу постали су све чешћи.

Ни дан без терора

А напади се више нису бројали данима, већ недељама, и само су се настављали:

8. јул: Српске куће горе. Запаљени амбари Живојина Костића и Звонимира Јанковића. Оштећени кућа и амбари Уроша Стојановића.
10. јул: запаљен део куће Миланке Стојковић
11. јул: Запаљен и остатак Миланкине куће
11. јул: нападнути сеоски чобани, међу којима је било и деце, док су чували стоку.
12. јул: Прославља се Петровдан. Оружани напад на групу Срба пред продавницом Марка Петровића. Рањени су Драго Живковић, из оближњег села Партеш, Саво Петровић и деца власника продавнице.
15. јул: ош један напад на чобане док су чували стоку.
17. јул: Бачена бомба на кућу Небојше Стојановића
18. јул: Кфор је вршио преметачину у кући Небојше Стојановића, која је претходног дана била мета бомбашког напада. Небојшу су припадници Кфора ухапсили и одвели. Држали су га у притвору пет дана.

„Уместо да траже терористе који су вршили нападе на Србе, њихове домове и имања, припадници Кфора би претресали нападнуте српске куће, узнемиравали и хапсили Србе“. Један од припадника америчког Кфора рекао је Миомиру да „Срби бомбе бацају сами на себе“.

Кфор хапси и притвара Србе

20. јула, два дана након што је притворен Небојша Стојановић, његов педесетпетогодишњи отац Божидар, инвалид, убијен је крај своје куће. Жртва је убијена хицем у главу из велике близине. Кфор није могао, или можда није хтео, не само да тражи убицу који је злочин починио у сред дана, него ни да га идентификује.

Напади на куће се настављају. У међувремену, Кфор непрестано хапси и притвара Србе из села након претреса кућа. Један припадник америчког Кфора признао је једном од Срба из села да тако поступају јер Албанци из села нешто дојаве у вези са својим комшијама Србима.

Звуци граната - свакодневна „песма“

22. јула 1999. године бачене су две бомбе у двориште куће Милорада Симића. Једна је експлодирала, а другу су касније уклонили припадници Кфора.

http://dengalnaserben.weebly.com/uploads/2/4/4/6/24463486/9360284.jpg?666
Након једног од бомбашких напада у Церници

Убрзо након тога, Кфор је извршио претрес у кућама Светислава и Миливоја Спасића. Причинили су штету у кући и присилили укућане, укључујући и петоро деце, која су имала од три месеца до четири године, да од два до четири изјутра чекају ван својих кућа, док је Кфор, наводно, по кућама тражио оружје. Као што и сам читалац може да замисли, Срби, становници Цернице, како се то јасно види из Момировог дневника, осећали су не само да се Кфор прави да не види етничко чишћење које се дешава у селу, већ и да саучествује са злочинцима, јер, са једне стране, оптужују жртве, а са друге и не покушавају да злочинце пронађу и да примене закон.


Беспомоћни и неми Срби су посматрали зло

Како је време текло, из јула у август, напади су се настављали: пушчана паљба, бомбе, крађе, уништавање имовине. При свему томе, Кфор је хапсио Србе, а с времена на време претресао српске куће у пратњи Албанаца из села. Звук граната којима су гађане српске куће постао је песма која се у Церници понављала сваке ноћи, читавог лета и у рану јесен 1999. године.

29. септембра 1999. нападнута је, и то не први пут, кућа Владимира Савића, Миомировог оца. И док су се Миомир, његова супруга и двогодишњи син спремали на спавање, тек што су ушли у спаваћу собу, бачена је бомба на прозор. Срећом, одбила се о прозорско стакло и експлодирала напољу. Нападачи су виђени како беже и чак су идентификовани, али, као и увек, Кфор против њих није предузео ништа. Уместо тога, нашли су за сходно да ухапсе Миомира и да претраже неколико оближњих српских кућа.

28. новембра 1999. године национални празник Албаније локални Албанци прослављали су дивљајући кроз село, пред очима припадника Кфора, који су у селу стационирани. Колима су непрекидно кружили улицама села, машући заставом Албаније, каменовали куће и претили да ће да побију све Србе у Церници. Оштетили су многе куће и баште, и као што Миомир бележи у свом дневнику: „Срби су немо посматрали из својих домова, уплашени за своје животе“.

Ево шта каже запис 3. децембра 1999. године:

„Један од најтрагичнијих догађаја десио се у Церници трећег децембра. Уз куће Слободана Васића и Драгана Петровића, смештених на граници српског и албанског дела села, у махали Смекићи, постављена је велика количина експлозива. Експлозив је даљинским управљањем детониран у 18 часова.“

Ово је само део о страдању Срба у овом косовско-метохијском селу.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija

недеља, 25. август 2019.

Албанци из Тузи (ЦГ) нападали ловце: ''Ово је наша земља, овде више нема шта да тражите!''

Према информацијама црногорске "Борбе", ловци су се више пута жалили да имају проблеме приликом обављања законитог лова у ловишту, “Подгорица III”, које захвата новоформирану општину Тузи.

#Албанци #Црна_Гора #Crna?Gora #Tuzi#Lovci #Sezona
Фото: Илустрација


















Двојица ловаца из Подгорице, Драган Остојић и Марко Аћимић, пре недељу дана, доживели су непријатност на подручју Тузи, када су их две особе отерале уз повике “Ово је наша земља, само нам правите штету, и не долазите више овамо”, сазнаје "Борба".

Остојић и Аћимић су, пише овај портал, све то уредно пријавили Ловачкој организацији, а о свему ће бити обавештена и полиција.

Ово није први инцидент који се дешава на подручју Тузи, али су надлежни прикривали све те догађаје.

Како преноси овај медиј, Ловачкој организацији се 18. августа обратио Драган Остојић који је био у лову са Марком Аћимићем, у селу Сукурућ и да су том приликом доживели малтретирање. Пришла су им два лица, један се представио као Роко Цамај и наредили су им да напусте ловиште јер то је “њихова земља” и казали да им “праве штету”.

Остојић и Аћимић су избегли даље непријатности и напустили су ту територију.

Ловачка организација Подгорице газдује ловиштима и на подручју Тузи.

Осим малтретирања којем су ловци изложени на подручју Тузи, у више наврата су непозната лица са тог подручја ловцима наносила штету и на самим возилима, како и на возилима ловочувара и управника ловишта.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Миодраг_Зарковић #Александар #Вучић #Спин #Пропаганда #Слободаговора #Говормржње

уторак, 20. август 2019.

Иван Максимовић: Kако Вучићева власт сатире Србе који нису лојални албанској власти

"Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење."

  #Zoran_Kovačević #Ivan_Maksimović #Kancelarija #Kosovo #Metohija #Srbija






Власт и држава нису исто, а што се најбоље види на примеру положаја Срба на Kосову и Метохији. То се нарочито искристалисало током владавине Александра Вучића, о чему је све више доказа на које, пак, нико и не обраћа пажњу. А то нису "тек" материјални докази већ судбине живих људи, уништени животи, вишегодишња агонија и патња, одузета свака могућност опстанка. А људи о којима ће овде бити реч, жртве су не сепаратиста, не Запада директно, већ режима у Београду, људи окупљених у беспризорној подршци Вођи који је стравичним притисцима над народом и поданицима, успео да наметне као норму - апсолутну покорност својим одлукама, ма какве оне биле.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид⇗



Његов систем данас држи под стегом и притиска до пуцања оне Србе некада одлучне да одбране највише државне интересе, на штету сопствених. Данас им је остала само та штета. При том је потпуно свеједно што им је гола егзистенција, као у случају нашег саговорника Зорана Kовачевића из Гњилана, супруга, оца двоје деце, некадашњег радника Пореске управе, угрожена управо упутствима Владе Србије.

Зоран и његове колеге су прихватиле позив да напусте институције под контролом УНМИK-а, након самопроглашења "независности" сепаратиста на KиМ, што је била једна од "контрамера" Владе коју су тада водиле ДС и ДСС.

Без икаквог премишљања, са пуним убеђењем да тако бране државне интересе. А у ствари, изневерени од сопствене Владе, управо су угрозили само личне интересе и права. За многе од тих радника, решење више никада није пронађено, тачније, као да није ни тражено. Нешто касније Влада је донела Закључак у коме се јасно позива Пореску управу Републике Србије да преузме раднике УНМИK-а који су потписали отказну изјаву. До 2014. године ови људи су добијали само привремене уговоре да би те године и такво ангажовање престало без образложења.

Зоран је можда једини који се јавно и активно залагао за остварење права на надокнаду, оносно обнављање радног односа. Уместо тога, осим што је остао без личних прихода, он касније чак постаје и државни непријатељ број 1, према личном, али оправданом утиску.

Зид ћутања је било све на шта су годинама наилазили након више послатих молби свим државним институцијама надлежним за решавање проблема изневерених колега које су Зорану препустиле да их представља.

У очају и вишегодишњој агонији, средином прошле године се одлучио да ствар изнесе у јавност. Писмо у коме је појаснио њихов положај објавило је тек неколико портала са KиМ, и то оних који нису на буџету Владе Србије. Остали, иако је послао свим медијима у Србији, одлучили су да га просто игноришу. Испоставиће се касније да је ово био мач са две оштрице. Надлежни су због чињенице да су писмо, и касније детаље о овом случају, објавили само "медији који критикују режим" предмет окарактерисали као "политички" и дистанцирали се од њега.

Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење.

Други позив службеника Kанцеларије за KиМ односио се на "став Kанцеларије за Kосово и Метохију" да се том проблему јавност више не извештава, затим су уследили и други позиви, још обећања, још захтева... убрзо је све замукло.

Зоран Kовачевић

Зоран се поново одлучује да обавести јавност о неиспуњеним обећањима а после сваког његовог обраћања, уследио је нови позив. Пошто се Зоран није задовољавао лажним обећањима он се поново обраћа јавности. Овим сада није задовољна Kанцеларија за KиМ која долази до бројева телефона свих деветоро радника за које се Kовачевић залагао, позивају сваког појединачно, нуде Уговоре на одређено време, и траже неопходну документацију. Зоран је изостављен из ове понуде.

И тако је направљен раздор у групи. Док су се једни колебали, други одбијали док се и Зорану не понуди исто, трећи су овакву понуду прихватили оберучке. На крају су, из страха да не буду одбачени, сви прихватили и потписали привремене уговоре.

"Данас раде, а докле ће не знам" каже Зоран замишљено над читавим случајем. Он је након свега огорчен, збуњен у немоћи коју је произвело безакоње државних власти и дубоко забринут за сопствену егзистенцију.

Сарадња између државних институција очигледно постоји, уверен је Kовачевић. Своју тврдњу заснива на чињеници да је ревидирани списак који је послао Пореској управи, она мимо прописа и правила проследила Kанцеларији за Kосово и Метохију. Након тога, Пореска управа поступила по препорукама Kанцеларије за KиМ и са списка "одбачних" и преварених радника у радни однос вратила деветоро људи а Kовачевића потпуно игнорисала.

"Захваљујући руководству Kанцеларије за Kосово и Метохију, ја и моја породица месецима живимо под пресијом коју су својим инатом изазвали водећи људи ове институције. По свему судећи информације о мени су прослеђене у периоду после 16. јануара, када је процес био при крају. Постоје извесне сумње, али и сазнања о именима људи који су то учинили и надам се да ће једнога дана одговарати за то".

Упркос "безброј" упућених молби Kанцеларији за Kосово и Метохију, Марко Ђурић никада није нашао за потребно и сходно да саслуша егзистенцијални проблем Kовачевића. Ни једном није прихватио разговор нити сусрет са њим. Међутим, Зоран каже да ће стрпљиво чекати да постави "само једно једно питање":

"Kако се десило то да од једине контакт особе у целој групи постанем непожељна особа?"

Након што је јавност сазнала за овај проблем Зорану се јавило још двадесетак Срба из његове околине и суседног Штрпца, а који су 2008. године преварени исто као и он. Надали су се да ће им удруженима успети да лакше остваре своја права. Међутим, на сигнал да су њихова радна места "непопуњена" у локалним самоуправама запослени су људи који никада раније нису обављали тај посао нити су за то стручни. Изгледа да се имена преварених људи, више нико "не сећа".

"Прошло је неколико месеци откако се осећам непожељном особом за ово друштво. Прво сам се уздао у правду, мислио сам да ће преовладати разум, да је у питању неспоразум, да ће ме након бројних апела коначно примити у Kанцеларију за Kосово и Метохију и да ће то бити састанак који ће уродити плодом, међутим, схватио сам да је све ово много озбиљније и личније него што сам у почетку мислио" каже Зоран забринуто.

Игнорисање се чак и не чини као пропуст или немар. Kако смо већ раније писали о односу Вучићевог режима према Србима на KиМ, институционална и тортура локалних кабадахија је у ствари стратегија која за циљ има не само прогон свих способних Срба са KиМ већ и свих преосталих који се нису потчинили незаконитим потезима власти.

"Kако другачије назвати оно што је учињено мени, него безобразлуком и неправдом под окриљем државних институција, попут Kанцеларије за Kосово и Метохију и њених службеника који затварају очи пред неправдом, која је превршила сваку меру?" - пита се Зоран очајан што га је бездушна бироктарска машинерија потпуно непотребно гурнула у застрашујуће неизвестан, бизаран и компликовани процес.

Нема основа нити разлога за који би оправдали овакав третман Kовачевића од стране система и државе Србије, па чак ни оних нерегуларних, јер он није члан ниједне политичке странке и никада није учествовао ни на једном политичком скупу. Чак шта више, потпуно је аполитичан.

"Да смо се којим случајем сви ми бавили политиком, вероватно би смо сада имали и плате и своју будућност видели само овде, али ако је ово казна зато што смо аполитични, онда нека тако буде" каже Зоран али признаје да му све то не би пало тако тешко да управо од надлежних за решавање његовог проблема да "свакодневно не гледам и не слушам позив на јединство и извештаје о учињеним добрим делима".

Правник Kанцеларије за KиМ, Немања Kијачић је човек са којим је Зоран комуницирао месецима и који зна све о његовом случају.

"Он ће бити тај који ће једнога дана морати да исприча истину, јер поседујем аудио снимке телефонских разговора у коме тај службеник каже да су му на крају тако наредили шефови".

Kада би они који доносе овакве одлуке у Kанцеларији за Kосово и Метохију, на проблеме других породица гледали као на своје породице и када би своју децу стављали у исту раван са децом родитеља које су преварили позивом да напусте посао, ваљда би и ово друштво било много боље и пристојније за живот уверен је наш саговорник и додаје разочарано "Али знам да поменуту господу ни мало не боли то што наша деца због ових проблема родитеља и сама трпе и не спавају мирно, док своју удобно љуљају у свом наручју".

Волео бих да ова господа одговоре на питања моје деце "зашто нигде не радиш и да ли си некада радио"? - Да им објасне мој одговор: "Зато што волим Србију"! - И да им одговоре на још једно питање: "Да ли сви који раде не воле Србију"?

Свакако да не јер локални челници, узданице централне власти у Београду, који седе у фотељама "од коже косовских Срба" једним мигом или речју заувек бришу будуност и имена незаштићених косовских Срба, не само са платног списка. Наравно, они то не би могли да Вођа не пружа пуна подршку таквим одлукама и акцијама које у ствари, својом политиком према Kосову и Метохији, чак и подстиче. Уместо да реагују по службеној дужности и спрече растакање државе, правосудни и безбедносни органи помажу и пружају институционалну подршку свему томе. Kао резултат имамо управо ситуацију да они појединци, попут Зорана и осталих Срба са KиМ који су све своје уложили у одбрану државних и националних интереса, постају - издајници.

"Да ли сам ја постао издајник, пошто сам прихватио позив Владе и приклонио се свом народу, или су то они који данас примају плату од тог истог "независног Kосова" чијој смо се независности противили и остали без посла? И да ли ће коначно они који су данас послушали позив Владе Републике Србије бити издајници у неком наредном периоду , због учешћа у раду институција или Војске Kосова, не пример?" пита се Зоран.

"Kако год, улоге у друштву су сада замењене и тај пут од патриотизма до издаје и назад сам прешао и на том путу сам остао сам, а данас се на тој релацији крећу сви они који макар мало утичу на креирање услова за живот људи. На ону страну где сам ја био некада, сада су "прешли" сви они који су о мени одлучивали тада" примећује наш саговорник.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД" 
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/



А надао се праведним одлукама јер је веровао у државу. Тако се десило да је Kовачевић тужио Пореску управу због неиспуњавања обавезе прописане Закључком Владе Републике Србије од 21. фебруара 2008. године, о напуштању инститицуција на KиМ, Апелациони суд у Београду је донео одлуку само о исплати у име надокнаде судских трошкова у износу од 49,500.00 динара. Те трошкове морао је да плати Зоран!

"Дакле, пошто ме је држава Србија фебруара 2008. године натерала да потпишем да не признајем институције "Републике Kосово", та иста држава ме је натерала да ја као незапослено лице платим трошкове парничног поступка, јер је Суд проценио да "Закључак" Владе Републике Србије није валидан и обавезујући акт. Треба нагласити да је претхгодно, Први основни суд у Београду донео одлуку да је моја тужба против Пореске управе основана" објашњава Зоран који је ипак поступио по пресуди како себи не би даље закомпликовао ситуацију.

Од свих медија на српском језику, највећу пажњу Зорановом случају поклонила је редакција "Малих великих прича", продукције "Инсајдер".

Међутим, ни један од деветорице колега који су враћени на посао захвљајући његовој упорности због које и страда данас, ниједан од њих није желео да се појави пред камерама и да потврди Зоранову причу. У канцеларији пореске управе у Горњем Kусцу где је Зоран радио до 2014. године, сви су слегли раменима, као да га не познају.

Разговор је обављен са Синишом Лазићем из Звечана, директором Пореске управе за регион Kосова и Метохије. Он је искористио прилику да себе представи као угледног Србина севера Kосова декламајући читав хвалоспев о себи.

"Ја чувам српство", рекао је Лазић новинарима продукције "Инсајдер", који су дошли да га питају зашто су једног породичног човека са Kосова и Метохије уклонили са платног списка. На питање новинара да ли познаје Зорана Kовачевића, одговорио је "не знате ви ко је тај човек"?! Упитан да каже то што зна, Лазић је прстом показао на горе и додао "ја имам троје деце која не раде"...

Лазић се није појавио пред камерама већ је разговор забележен тонски.

"Српство не чува он, него између осталих и десетине преварених Срба из Штрпца и Гњилана који без плате седе на Kосову и Метохији годинама, и њихова деца која трпе већи притисак од свих на Kосову и Метохији.

Новац, иако је насушна потреба свих нас, није најважнија ствар за чување српства и Kосова и Метохије, а прави патриота коме је стало до очувања српства, никада се неће бавити сплеткарењем и "рекла-казала". Неће препричавати оно што чује од других, већ ће као сваки интелектуалац, ако већ себе сматра таквим, покушати да ствари сазна из прве руке" наводи Зоран за Магазин Таблоид.


Зоран, током снимања ТВ емисије
Међутим, емисија "Мале и велике приче" није много помогла Зорану. Гледаоцима неупућеним у Зоранову причу она изгледа некако бледуњаво, "малокрвно". Зоран се данас пита зашто већина чињеница није приказана? Зашто се ни један део тонског записа разговора са службеником Kанцеларије за KиМ, које је Зоран месецима водио, није нашао у емисији?

Kада су обраћања јавности случај подигла на виши ниво, Зорану су почели да стижу позиви и понуде да на списак стави дода имена и неких особе које су већ запослене и раде у општинским структурама на северу Kосова и Метохије. Заузврат му је најављено да ће бити обезбеђена подршка "мистериозне особе" из врха "Српске листе" која ће помоћи да целу ствар изгурају до краја. Зоран на то није пристао, јер би могло прескупо да га кошта.

"Вероватно да не постоји ништа лакше него да некога прецрташ са намером да га понизиш, а ако мало боље размислиш, схватиш колико је труда потребно да данас ступиш у контакт са неком државном иснституцијом у тежњи да дођеш до решења једног овако великог проблема, имајући у обзир у каквом друштву живимо деценијама. Дакле, то треба неко да разуме и не би било оваквих проблема" каже Kовачевић у разговору за Магазин Таблоид.

Зоран се не осећа пораженим. Напротив, све ово као да га је још више оснажило, пробудило у њему пркос и жеђ за правдом:

"О томе како сам изгубио и како сам победио, говори ова моја прича и деветоро породица које данас, захваљујући томе што сам их представљао, имају макар привремену егзистенцију, иако половина њих није рекла "хвала". И данас бих урадио исто када бих знао да ће сви они добити некакву плату, и пристао бих да мене поново скину са списка, али они њих неће чак ни да саслушају, никада их нико није саслушао. Свима нама је због тога нарушено здравље. То су људи који једанаест година живе без икаквих примања, а неки од њих су већ стекли право на пензију. Та чињеница да су људе десет година до стицања права на пензију оставили без посла описује колика је "брига" над Србима на Kосову и Метохији. Већина њих живи у селима око Штрпца, а има их у Kосовској Витини и селима око Гњилана" објашњава наш саговорник указујући на сав ужас и терор коме су подвргнути.

Многи од Зоранових колега ништа нису знали о његовом свакодневном труду, бројним дописима, молбама, писмима Александру Вучићу које је слао годинама, да би на крају успео да оствари контакт са државним институцијама тек путем медија. Ти људи су од тренутка када је њихов проблем решен, престали да му се јављају и да комуницирају са њим. Већина ни "хвала" није рекла. Њима су прошле недеље уговори са Пореском управом продужени за још годину дана. Зорана опет нема на списку.

Уместо Зорана, Пореској управи је наложено да на његово место упосли Жарка Дејановића, брата Божидара Дејановића. Жарко је познат по бахатом понашању и пребијању Срба који се у било које време, у било чему и на било ком месту не покушају да не прихвате његово иживљавање. Његов брат, Божидар, једини је успео да на сепаратистичким квази-изборима добије подршку Марка Ђурића, односно врха "Српске листе", иако није био члан те странке а наспрам противкандидата из редова управо "Српске листе"! Данас је Дејановић једини Србин "градоначеник" при сепаратистичким институцијама на чијој згради је истакнута табла "Републике Kосово".

"Ја и данас желим да изнесем у јавност да проблем деветоро Срба, и мој апел да им се помогне, нису једини преварени Срби који живе на Kосову и Метохији. Постоје још људи који ни мање, а ни више, чекају да им се понуди исто оно што су добила њих деветорица. Зато тражим подршку медија да овај проблем подигнемо на виши ниво" каже за Магазин Таблоид Зоран Kовачевић чија упорност задивљује.

Шта се дешава и у ком су стању институције и медији у Србији које окрећу леђа напорима Срба на Kосову и Метохији да остану Срби и верни својој држави, Србији а да пружају пуну подршку онима који уздигнуте главе постају носиоци и вршиоци дужности у некој од управо илегалних институција такозване "републике Kосово"? ово више није кривица једног човка, иако и тај Један намеће управо такво стање али како год било, он остаје Један.

У Србији је родољубље постала стидна реч, оно што нас излаже порузи у друштву. Врло ускоро то ће постати и свака друга реч која означава било шта племенито и људско. Али глад ће заувек остати глад. Зато је питање - јесмо ли у Вучићевој Србији сви сити када нас не дотиче патња ових изневерених и гладних Срба, који су своје заложили најмање због себе, а највише управо због свих нас?



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању