Вести:
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове

понедељак, 19. април 2021.

Демолирана улазна врата српске школе у Обилићу, медији релативизују напад

Улазна врата једине школе коју похађају српски ђаци у Обилићу, обијена су у недељу поподне, медији релативизују догађај приписујући напад "непознатим особама".

Улазна врата једине школе коју похађају српски ђаци у Обилићу, обијена су у недељу поподне, медији релативизују догађај приписујући напад "непознатим особама". #Школа #Обилић #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti

Након што су готово сви Срби прогнани из Обилића, ОШ "Бранко Радичевић" једина је која обезбеђује континуирану наставу за 21 српског ђака у Обилићу. Због тога је она честа мета напада па је то била и ове недеље када су улазна врата обијена.

Разбијена врата први је уочио домар школе, рекао је директор Александар Поповић и додао да се "ово не дешава први пут. Претходних година је школа била у више наврата мета вандала"".

Медији наводе да су то учинили "непознати починиоци" јер је тако најбезбедније - за медије!Како не би изгубили своје спонзоре, медији избегавају да јавности саопште да се ради о албанским нападачима који по сваку цене желе да протерају и последњег Србина.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Шиптарима није довољно ни то што преостали Срби у енклавама живе у својеврсном концентрацином логору и што су њихови животни услов највећа црна рупа онога што сматрам "цивилизованом Европом". Наравно, и та Европа одлично зна шта се дешава али циљ је неутралисати сваки, па и најмањи, знак и сећање на то да су Косово и Метохија део Србије. Зато се прећутно одобрава и овакво насиље које се, као што видимо, догађа у континуитету.

Најболнија тачка јесу новинари који извештавају на српском језику па зарад сопственог бнефита и личних интереса активно учствују у прикривању идентитета албанских починилаца због чега ментори тог насиља, како домаћи Шиптари, тако и ЕУ и остатак политичког Запада, на савање одлазе мирне савести. Јер - ако са тим насиљем, па и над децом, могу да се слое Срби, зашто би се неки Европљанин узнемиравао?



* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   
...........................................

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   
...........................................

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   
...........................................



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

среда, 31. март 2021.

ПРИТИСЦИ НА СРБЕ: Повратница на KиМ ухапшена под лажном оптужбом да је фалсификовала папире за стан

Повратница на Kосово и Метохији, Мила Анђелковић (44) из села Новаке код Призрена, саслушана је данас у сепаратистичком "Основном тужилаштву" Призрену.

ПРИТИСЦИ НА СРБЕ: Повратница на KиМ ухапшена под лажном оптужбом да је фалсификовала папире за стан #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev


Она је након тога пуштена да се брани са слободе, до даље одлука тужиоца.

Такозвана "Kосовска полиција" синоћ је ухапсила ову повратницу на Kосово и Метохију, на прелазу Мердаре, због наводно фалсификованих папира за стан у Сувој Реци, који је њен отац добио од Електрокосмета још 1998. године.


Њен бранилац Дејан Васић рекао је Тањугу да је тужилац сепаратистичког "Основног тужилаштва" у Призрену уважио документацију коју су му Анђелковићеви, Мила и он презентовали, а којом је, како је нагласио, несумњиво утврђено да она није извршила кривично дело које јој се ставља на терет.

Одмах након саслушања, она је пуштена да се брани са слободе, а о даљем току поступка одлучиће тужилац, напоменуо је адвокат Васић.




http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Анђелковићева је ухапшена због стана који је узурпирао Албанац, бивши колега њеног покојног оца. Иако је донето решење о исељавању узурпатора, направљен је договор да он остане у стану и плаћа кирију.

Међутим, кирију је платио само један месец, а после тога је наставио да бесправно живи у стану.

На овом случају Канцеларија за Kосово и Метохију није пропустила да се испромовише. Након што су први јавили о хапшењу Анђелковићеве, истакли су и да јој је Kанцеларија за KиМ обезбедила адвоката, и о њеном хапшењу "обавестила све релевантне представнике међународних мисија у јужној српској покрајини".

"Хапшење Миле Анђелковић још један је од бруталних примера застрашивања Срба повратника на Kосово и Метохију. Очигледна је намера власти у Приштини да се Срби различитим механизмима притисака и претњама хапшењем одврате од повратка", истиче Kанцеларија за KиМ.

Истина је заправо нешто другачија. Масовна и неоснована хапшења Срба отпочела су након потписивања Бриселског споразума априла 2013. године и нарочито након што је актуелна власт сарађивала у успостављању царине, децембра 2014. коју са једне стране контролише српска полиција а са друге припадници шиптарских оружаних формација те она функционише као права међународна граница!

Административни прелаз Мердаре чију је изградњу финансирала ЕУ, изгледа и опремљен је "вероватно као најбољи прелаз на Балкану" оцењују из ЕУЛЕКС-а.

Од тог момента појачана је контрола протока људи и робе те је лакше уочити и ухапсити сваког Србина који "смета". Како сметају лако се може схватити када се зна да у хапшењима која су се догађала до сада, посебно повратника, готово је у 100% случајева мотив био њихова жеља да се на Косово и Метохију врате и да поврате право на своју имовину.

Упркос великом броју на овај начин ухапшених Срба, Канцеларија за КиМ, односно сама Влада Србије на чијем је челу Александар Вучић, није учинила ништа да то спречи јер је потписивањем Бриселског споразума предала део свог суверенитета косовскометохијским сепаратистима и дешава се управо ово што се дешава. Срби су остављени без заштите што Албанци неће пропустити да искористе те ће уз помоћ Владе Србије протерати и оно мало Срба што је преостало.

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Наставак застрашивања Срба, сепаратисти ухапсили Светомира Бачевића у Пећи - КМ Новине

Србин са КиМ, Светомир Бачевић ухапшен је данас у општини Пећ под изговором да је одговоран за наводни ратни злочин. Бачевић је проганик са Косова и Метохије а живи у Горњем Милановцу, родом је из села Бело Поље у општини Пећ у коју је данас дошао по лична документа.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Наставак притисака: ухапшен Србин на Јарињу - КМ Новине

На Јарињу, једном од прелаза које су по налогу ЕУ и парафу из Брисела инсталирале Дачић - Вучићева влада, јуче је ухапшен Србин. Наставак притисака: ухапшен Србин на Јарињу Такозвана "косовска полиција", чија је управа у центру шиптарских сепаратиста у Приштини, о овом инциденту изашла је са штурим и нејасним подацима.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Шиптари оптуже Србе, па онда тек траже сведоке и доказе - КМ Новине

Шиптари оптуже Србе, па онда тек траже сведоке и доказе #Šiptari #Progon #Srbi #Hapšenje #Zločin #optužnice #Rat #Imanje #Prodaja Више нема никакве сумње да такозвано "Сепцијално одељење суда за ратне злочине" у Приштини постоји само због прогона Срба - готово све оптужнице су по правилу без основа и без доказа.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Мушкарац албанске националности ухапшен због ратних злочина у Србици

Једна особа је ухапшена због ратних злочина против цивилног становништва током рата на Kосову и Метохији.

Једна особа је ухапшена због ратних злочина против цивилног становништва током рата на Kосову и Метохији.  #Косово #Метохија #КМновине #Вести #Kosovo #Metohija #KMnovine #vesti #RTS #Kosovoonline #TANJUG #TVMost #RTVKIM #KancelarijazaKiM #Kossev
Фото: Илустрација



Специјално тужилаштво Kосова саопштило је да је ухапшена особа М.А. албанске националности са српским држављанством.

Kако се наводи, он је осумњичен за злочин у Избици у Србицу.

Kосовопресс подсећа да су наводно, према албанским изворима, 28. марта 1999. године српска полиција и војне снаге у селу Избица и околним насељима издвојиле "147 младића и стараца" и убили их, док су остали протерани са Kосова и Метохије.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html




* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

НП ''Отаџбина'': Хапшење Дејановића одраз Вучићеве политике према КиМ која се врти око пара - КМ Новине

НП ''Отаџбина'': Хапшење Дејановића одраз Вучићеве политике према КиМ која се врти око пара Помениту „градоначелник" је ухапшен под оптужбом да је на протеклим сепаратистичким парламентарним изборима лобирао и Хапшење Божидара Дејановића градоначелника Клокот Бање бираног по законима самопроглашене републике Косово је одраз националне и државне политике председника Србије, наводи СНП "Отаџбина" у свом саопштењу за јавност које у целости преносимо.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Еулекс: Немамо тајне спискове за хапшење - КМ Новине

Главна тужитељка Еулекса Јарослава Новотна изјавила је да Еулекс нема тајне спискове за хапшење, али да постоје истраге које спроводе и које укључују припаднике свих националности . Новотна је у изјави Танјугу рекла да су потпуно неосноване спекулације да постоје тајни спискови за хапшење или тајне оптужнице и да мисија Еулекса категорички тврди да нема таквих листа.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Изненадним хапшењима у Немачкој откривено да план тајне инфилтрације Исис-а у Европу успева - КМ Новине

четвртак, 17. септембар 2015. | КМ новине ИСИС терориста који се представљао као `тражилац азила` ухапшен је у `избегличком` центру у Штутгарту, а немачки цариници запленици су кутије са десет хиљада (10 000) сиријских пасоша прошверцованих у Европу. Пасоше су ИСИС ћелије могле да злоупотребе како би се лакше уклопили у немачко друштво.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године (II)

У претходном тексту је показано да су демонстрације Албанаца на Косову 1981. имале знатно комплексније узроке од обичног студентског незадовољства, како се у највећем делу литературе наводи.

Демонстрације у Приштини 1981.




Постепена ескалација немира, од подстакнутих, али ипак чисто студентских демонстрација 11. марта, па до (поново инсценираних) демонстрација 26. марта, довела је до промене парола демонстраната, од оних са социјалних захтевима ка оним са националном тематиком. Циљ овог текста је да расветли ток демонстрација и одговори на питање: да ли су оне заиста све време остале доминантно студентске?

Бурни пролећни дани на простору САП Косова су ескалирали 1. априла. У раним јутарњим часовима око 200 средњошколаца у Подујеву је започело са бојкотом наставе. Изашли су на улицу и запутили се према центру града, узвикујући пароле већ добро познате са улица Приштине. Наставници и активисти Савеза комуниста су покушали да разговарају са њима, али су ђаци одбили да се разиђу. Прикључио им се један број грађана, и маса је постајала све више насилна. Полиција је интервенисала око 13.00 часова. Успели су да разбију скуп, али су снаге безбедности биле малобројне па су се демонстранти поново окупили. Тек након доласка појачања из Приштине, три сата касније, полиција је поново интервенисала и разбила скуп. У окршају су поломљена стакла на продавницама, прозори на новом мотелу, згради поште и на фабрици „Полиестер“. Повређени су један полицајац и више демонстраната, од којих три теже.

Ситуација у Подујеву је била само увод у догађаје у Приштини. Око подне, група ученика Економске школе, смештене на тадашњем ободу града близу излаза из Приштине ка Косову Пољу, кренула је из дворишта школе према центру скандирајући „Република!“ Прикључило им се неколико студената и ученици оближње Пољопривредне школе. Полиција је интервенисала и разбила групу, али су окупљенима пришли грађевински радници са градилишта у насељу Дарданија. Присуство радника је спречило нову интервенцију. Полиција је чекала одлуку шта да учини, па су у међувремену пустили групу да прође ка студентским домовима. Маса је све време расла. Прикључивали су им се студенти и радници грађевинских предузећа, Фабрике амортизера и Комбината у Обилићу.

Врење се брзо пренело и на друге тачке у граду. Током поподнева на више места у граду су се окупиле групе демонстраната. Покрајинско руководство је губило контролу. Махмут Бакали се касније жалио да су окупљени на чело колоне постављали децу, као штит од полиције. У самом центру града, недалеко од Покрајинског комитета и хотела „Гранд“, демонстранти су успели да потисну полицију. Код зграде Извршног већа кордон је једва успео да издржи јуриш. Међу функционерима је завладала паника и страх да ће демонстранти ући у зграде институција.

Пароле су се потпуно измениле у односу на претходна окупљања. Доминирали су повици „Хоћемо републику!“ и „Јединство“. Скандирали су име Адема Демаћија и тражили „Ослободите другове!“

Једна од ретких фотографија демонстрација у Приштини

Полиција је тек око 21.00 час успела да разбије највећу групу демонстранта. Акција растурања преосталих групица је потрајала до 23.00 часа. У демонстрацијама су поломљени бројни излози, стакла на аутомобилима, зградама. Према информацијама из покрајинског СУП-а повређено је 17 полицајаца, тројица теже, и 15 демонстранта, такође тројица теже.

Током ноћи ситуација се смирила, али је било јасно да криза још није прошла. Институције покрајине су биле потпуно паралисане. Систем ОНО и ДСЗ није функционисао. Руководство је дуго током дана оклевало са мобилизацијом територијалне одбране, делом зато што би то био показатељ савезном руководству да су се догађаји отргли контроли, а делом и зато што су се плашили да се мобилисани (и наоружани) припадници ТО не придруже демонстрантима. Када је мобилизација коначно наређена, до истека рока за одзив јавило се испод 50% позваних.

Док су политичари провели ноћ у бесплодним расправама, вагајући политичке последице сваке одлуке, покрајином су се шириле гласине о десетинама мртвих, о српским полицајцима који без милости убијају албанску омладину и о приштинским улицама прекривеним деловима тела. Генералштаб ЈНА, на челу са Бранком Мамулом, одлучио се се појача војно присуство у покрајини и да се јединице, ради демонстрације силе, стационирају на ободима градова.

Другог априла је букнуо велики део покрајине. Окупљање у Приштини је почело ујутро, на неколико различитих локација. Поново су предњачили учесници, из Економске, Средње техничке и Учитељске школе. За то време, на другом крају града, радници ГИК „Рамиз Садику“ су опколили око 300 радника грађевинског предузећа „Каблар“ из Краљева. Претили су да ће запалити градилиште и захтевали да сви Срби одмах напусте Косово. Неколицина је то и учинила, док су се остали склонили са градилишта и повукли у бараке. Радницима „Рамиз Садику“ су се придружили и радници Фабрике амортизера, потом „Воћар“-а, „ПУТ“-а, Крепоциглане, као и ученици центра за усмерено образовање Џевдет Дода. Наставници су покушали да у Средњом техничком центру „19. новембар“ задрже ученике закључавајући врата од школе, али су и они изашли кроз прозор и придружили се маси. Велика група, од преко 2000 људи, окупила се код Пољопривредне школе и кренула према центру.

Око 9.00 часова пале су прве жртве, недалеко од Народне банке. Двојица ученика средње електротехничке школе „Миладин Поповић“. Руководство покрајине је изгубило контролу над догађајима. У 9.30 часова Комитет за ОНО и ДСЗ је одлучио да кроз град прођу тенкови. Јединице ЈНА су запоселе виталне објекте, а полиција је добила задатак да штити прилазе. Град су надлетали авиони и хеликоптери. На основу договора Председништва СФРЈ и председника Председништва САП Косова у покрајину су током поподнева хитно упућене специјалне јединице републичке полиције из Србије, Македоније и Црне Горе. Касније, током ноћи, авионима су пребачене и специјалне јединице републичких полиција Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и САП Војводине.

Смотра јединица ЈНА стационираних недалеко од Приштине након демонстрација, 21. април 1981. године

Долазак војске није зауставило плиму окупљања. Становници приградских насеља су у групама хрлили ка центру Приштине. Најкритичнији тренуци су наступили око 18.00 часова. Демонстранти су блокирали Скупштину САП Косова и радио станицу. Покушали су да продру у зграде Председништва Покрајинског комитета и зграде органа безбедности. Тек у вечерњим сатима полиција је успела да разбије све групе окупљених.

Поред Приштине, дошло је до масовних окупљања у Подујеву, Вучитрну, Липљану и Глоговцу, а покушана су окупљања и у Ђаковици и Гњилану. У свим градовима су се чуле исте пароле: „Хоћемо републику!“ „Живела република Косово!“, „Ослободите другове!“, „Трепча ради, Београд се гради!“, „Живео Адем Демаћи“, „Албанци смо, не Југословени!“, „Јединство“, „Уједињење са Албанијом“.

Демонстранти у Подујеву су забарикадирали улазе у град и покушали да провале у оближње војно складиште. Претила је опасност да се докопају преко 15.000 аутоматских пушака и разног другог наоружања. Одбачени су тек након доласка војних јединица из Ниша. Колона ЈНА је морала да се пробије кроз барикаду на путу, начињену од аутомобила и камиона. Једна група демонстраната је покушала да уђе у зграду ОК СК Подујева. Када су до окупљених стигле вести да је полиција из остатка федерације ушла у покрајину упали су у 34 српске куће, отели Србе које су затекли и претили да ће им наудити уколико војска и полиција уђу у град. Отети Срби су ослобођени тек када је стигло полицијско појачање из Приштине.

Већи део дана пут Приштина-Подујево је био у прекиду. Недалеко од села Бесиња група Албанаца је отела неколико пушака из магацина оближњих предузећа. Славили су „Косово републику“, па су бандеру подигли албански заставу и заустављали возила да би „легитимисали“ возаче. Возачима Србима су говорили да следећи пут понесу пасоше. Пуцали су у ваздух, аутомобиле који се нису заустављали гађали су каменицама и физички злостављали возаче које би пресрели. Један камион нишких регистрација су сурвали са пута и запалили. Када је путем наишао полицијски конвој, сачекали су да већина возила прође препреку коју су поставили на путу, а потом су одсекли два последња возила. Први камион, са опремом, су запалили, и из њега украли 12 калашњикова. Специјалци из Србије, из другог камиона, одлучили су да се повуку, јер су у првим редовима демонстраната била деца.

На заједничкој седници Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СК Југославије 2. априла донета је Одлука о проглашењу кризне ситуације на територији САП Косова, потом Одлука о проглашењу ванредног стања на подручју општине Приштина и Одлука о завођењу мера приправности првог, друг и трећег степена на целој територији СФРЈ.

У складу са овим одлукама, покрајински Комитет за ОНО И ДСЗ је наредио да се активира 100% ратне организације органа унутрашњих послова САП Косова. Наређена је мобилизације територијалне обране али је оружје подељено само појединим, специјалним јединицама. Колики је био степен страха руководства сведочи то што су јединици ТО распоређеној да обезбеђује зграду ТВ Приштине одлучили да поделе само маневарску муницију јер су се плашили да би могли да пређу на страну демонстраната. Покрајински секретар за унутрашње послове је издао наредбу о забрани кретања на јавним местима у већем броју. Извршно веће Скупштине САП Косова је донело одлуку да забрани или ограничи кретање на одређеним местима. Мере су заокружене одлуком Извршног већа општине Приштина да се обустави настава у свим основним, средњим и вишим школама, да се затворе студентски домови и средњошколски интернати. Покрајински органи су потом одлучили да се ова мера примени и на друге општине у покрајини.

Биланс демонстрација 2. априла је према подацима покрајинског СУП-а био 52 повређена полицајца, од чега 5 теже. Двојица су се налазила у животној опасности. Повређена су и 74 грађанина, од чега је 67 рањено ватреним оружјем. Страдало је четири лица, сви у Приштини.

Подаци о материјалној штети су показивали жестину нереда. Запаљен је један камион савезног СУП-а, разбијено је 12 возила полиције, демонстранти су покушали да запале 4 возила полиције, препречили су 6 камиона на путевима како би зауставили пролазак снага безбедности, одузели су једно возило за превоз смећа и два аутобуса, сурвали су са пута два камиона, један аутобус и један багер, запалили су једну кућу, разлупали су 40 возила грађана и запалили 5, разбили су преко 240 излога и извршили преко 25 упада у станове које су демолирали.

Други април је био врхунац догађаја. Војска и јаке полицијске снаге на улицама Приштине онемогућили су нова окупљања. Ситуација у остатку покрајине још није била под контролом. У петак, 3. априла, дошло је до нових нереда у Витини, Митровици, Урошевцу и Вучитрну.

У Митровици је неколико стотина ученика и радника „Електролизе“, „Фафоса“ и Фабрике акумулатора изашло је на улице. Узвикивали су „Косово република“, „Трепча је наша“, „Трепча ради, Београд ужива“, „Република, устав, милом или силом“, „Ослободите другове“. Део демонстранта је упао у фабричке кругове „Трепче“ и „Фафоса“ где су се вербално сукобили са другим радницима који нису хтели да им се придруже. Демонстрације су разбијене након интервенције полиције сузавцем и палицама.

У Урошевцу се више од хиљаду грађана, махом радника из Дрвног комбината и младих, сукобило се са полицијом. Узвикивали су пароле: „Нећемо тенкове у покрајини“, „Нећемо да нам туче децу и студенте полиција ван покрајине“, „Хоћемо републику“, „Хоћемо другове из затвора“. Пуцано је са обе стране. Рањен је 21 демонстрант. Двојица су подлегла ранама. Повређено је и пет милиционера.

У Вучитрну се окупило неколико стотина студената, ученика и радника из предузећа „Полет“. Носили су две Титове слике и узвикивали пароле „Хоћемо републику, милом или силом“, „Ослободите нам другове“ и сл. Покушали су да продру у школу унутрашњих послова, где је дошло до сукоба са полицијом. Пуцано је са обе стране. Погинула су два демонстранта, а пет их је тешко повређено.

Одлуком Председништва САП Косова 3. априла је уведено ванредно стање и у Липљану, Глоговцу, Вучитрну и Подујеву. Потом је 4. априла проширено и на Урошевац и Косовску Митровицу. Укупно у седам општина покрајине је заведено ванредно стање. Током три дана до нереда је дошло у 12 од 21 општине САП Косова.

Догађаји током првих дана априла више нису биле студентски протест. На улицама су се нашли радници, студенти, ученици, чак и деца. Режим је посебно погодило присуство великог броја радника, што је касније умањивано и прикривано. Све окупљене су ујединили повици „Косово република“.

Неспорно је да је на улицама Приштине и других градова у покрајини било највише младих. То је било неизбежно, будући да је 1977. процењено да у Приштини од око 100.000 становника има 82.000 студената и ђака. Сви поверљиви извештаји показују да су важну улогу у демонстрацијама од. 1. до 3. априла играли средњошколци, који су најчешће започињали са окупљањем. Најбоље сведочанство о социјалном саставу демонстраната, или бар њиховог најагресивнијег дела, јесте списак осуђених током лета 1981. „због непријатељског и контрареволуционарног деловања, организовања непријатељских демонстрација и илегалног непријатељског рада са позиција албанског национализма и иредентизма“. Међу 232 осуђенима је било највише студената 61, потом радника у производњи 55, ученика 44, просветних радника 32, земљорадника 16, новинара, правника и других интелектуалца 14, незапослених 10. Списак показује да су студенти чинили тек око четвртине осуђених, и да их је било тек нешто више од радника у производњи, који су сматрани за главни стуб комунистичког друштва. Сличну слику даје и списак погинулих демонстраната, међу којима су била два ученика, три студента, два радника и један пензионер.

Подаци неспорно показују да се не може говорити о „студентским“ демонстрацијама. Једино заједничко за све демонстранте је то да су били Албанци. Током ескалације ситуације, догађаји су попримили сва обележја отворене побуне. Маса је тражила проглашење републике. Многи су желели уједињење САП Косова са Албанијом. На мети су им били симболи федерације и републике, па су на више места скидали и палили заставе СФРЈ. У борби за остварење захтева прибегли су насиљу. Покушали су да уђу у зграде институција и медија. На више места су покушали да провале у складишта наоружања територијалне одбране. Имали су прећутну подршку дела нижих кадрова СК, припадника полиције, СДБ, и бројних интелектуалца. На седници Председништва СФРЈ 28. априла Лазар Колишевски је констатовао:

„Чињеница је да на сцену нису ступиле јединице ЈНА и милиције, САП Косово би пало.“

•Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I)

* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I) - КМ Новине

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I) "Догађаји од 11. марта су били искра која је подстакла каснију ескалацију немира. Тензија се осећала током наредних дана." „На неки начин, рак који је убио Југославију појавио се на Косову." Ове речи Тима Џуде сумирају доминантни став у делима академских аутора, публициста и других тзв.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сви српски мартови - КМ Новине

1919. - Састао се први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1992. - У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 2. март 1844. - Основана Војномедицинска академија. 1919. - Одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна).



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље - КМ Новине

Циљано насиље Шиптара над Србима не престаје, траје и даље #Kosovo #Metohija #Srbija #Orahovac #17mart #Pogrom2004 Што су нам Албанци више наносили неправду, ми Срби, постајали смо свеснији да смо на праведном Божијем путу, путу страдања.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Петар Ристановић   l     Контакт



Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Основно и средње образовање је стекао у Ужицу. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектулана елита и косовско питање 1974-1989“. Добитник је награде „Гаврило Принцип“, издавачких кућа „Просвета“ и „Принцип“, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје.
   
За књигу „Косовско питање 1974-1989“ награђен је наградом Ђурђа И. Јеленића, коју додељује Архив Србије.
 
Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству, и учесник више међународних и националних научних конференција.

Извор: Изгубљени рај    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању

недеља, 28. март 2021.

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I)

Петар Ристановић: Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (I)

"Догађаји од 11. марта су били искра која је подстакла каснију ескалацију немира. Тензија се осећала током наредних дана."

"Догађаји од 11. марта су били искра која је подстакла каснију ескалацију немира. Тензија се осећала током наредних дана."
Овако је све почело - док су се жалили на "терор" јер им је супа хладна, дотле су свуда исписивали и узвикивали "Косово република"





Пише: Петар Ристановић



„На неки начин, рак који је убио Југославију појавио се на Косову.“

Ове речи Тима Џуде сумирају доминантни став у делима академских аутора, публициста и других тзв. „експерата за Балкан“, којима и Џуда припада, да је распад Југославије отпочео на Косову. Тврдња није случајна, и разјашњење мотива који су се иза ње крили заслужује посебан текст. Подједнaко је, међутим, значајно и расветлити догађај за који се тврди да је најавио крах Југославије – демонстрације Албанаца на Косову у пролеће 1981. године.

„Обавезно напиши да су демонстрације биле студентске, то се овде не доводи у питање.“ Овај добронамерни савет ми је упутио колега са једног од најутицајнијих европских института на коме се проучава историја југоисточне Европе, када сам пре неколико недеља писао предлог истраживања за боравак на овом институту. И заиста, у књигама и стручним чланцима практично свих аутора који су писали о развоју косовског питања у другој половини 20. века, као опште место наводи се тврдња да су демонстрације биле „студентске“, да су биле мотивисане лошим условима живота и студирања, да су се националистичке и сепаратистичке пароле зачуле тек када су догађаји ескалирали, и да је у њима вероватно страдало на стотине, а можда и читавих 1000 демонстраната. Ниједна од ових тврдњи није до краја тачна. Неке су потпуно погрешне. Да бих расветлио стварне околности избијања, тока и последица демонстрација у овом и наредна два текста коју ћу објавити покушаћу да пружим одговор на три кључна питања: 1. Како и зашто су избиле демонстрације? 2. Ко су били учесници и организатори? 3. Колико је било жртава и под којим околностима су страдале?


Бурно пролеће 1981. у Социјалистичкој аутономној покрајини (САП) Косово је отпочело 11. марта. Око 19 часова је дошло до инцидента у мензи, у оквиру студентског центра у Приштини. У литератури се може пронаћи неколико тврдњи шта је инцидент подстакло: бубашваба у јелу, лош квалитет хране, предуго чекање у реду или слабо осветљење у мензи. Тек, један студент је бесно преврнуо послужавник. Групица око њега га је подржала. Почели су да преврћу столове и узвикују „Услови!“. Инцидент је током вечери подстакао окупљање између две и четири хиљаде младих. Доминирале су пароле „Услови“ и „Храна“. Повремено, чула се парола „Јединство“, која се односила на јединство Косова и Албаније. У једном тренутку се кроз масу пронела гласина да је више демонстраната ухапшено, па су се зачули повици „Пустите нам другове“. Чуле су се и пароле: „Хоћемо дела, а не речи!“, „Неко у фотељама, неко без хлеба!“, „Докле у подрумима?“, „Доле буржоазија!“

Махмут Бакали, председник
Председништва Покрајинског
комитета Савеза комуниста
Косова (1971-1981)
Демонстрације су разбијене интервенцијом полиције, када је постало јасно да професори и партијски активисти не могу на наговоре окупљене да се разиђу. Одлуку о интервенцији је донело највише тело задужено за безбедност у покрајини, Комитет за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту (ОНО и ДСЗ), на чијем челу је био први човек партије у покрајини, Махмут Бакали. Бачен је сузавац и скуп је разбијен. Укупно 18 лица се пријавило у медицинске установе током ноћи, са лакшим повредама. Теже су повређена два полицајца. Једном је глава разбијена каменом, а други је рањен ватреним оружјем.

Демонстрације 11. марта су без икакве сумње биле студентске. Суштински сви захтеви изнесени на њима су били социјалне природе. Сведочанства учесника говоре да је међу окупљенима, поред већинских Албанаца, било и Срба. Разлози за незадовољство су били бројни. Покрајинска СДБ је месецима раније руководству достављала извештаје у којима је истицана опасност од студентских немира. Незадовољство је било мотивисано лошим условима студирања и, још више, потпуном бесперспективношћу коју су млади осећали. У економски најзаосталију федералну јединицу Југославије сливало се скоро половина средстава (48%) Фонда за неразвијене (републике Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и покрајина Косово) у који су значајна средства издвајале федералне јединице које су сматране за развијене (републике Словенија, Хрватска, Србија и покрајина Војводина). Па ипак, јаз између САП Косова и остатка федерације је растао, незапосленост је била огромна, а промашена политика развоја, са нагласком на базну индустрију (делом мотивисана националним разлозима), није могла да смањи социјални притисак у покрајини где је 1974. године просечна старост становништва било 23.5 година.

Током седамдесетих Универзитет у Приштини је убрзано растао, па је 1981. био други највећи у држави. На факултетима и вишим школама је 1981. студирало око 44.000 студената (око 75% Албанаца), мада је покрајинско руководство са бројем манипулисало и преувеличавало га, како би добило више средстава. До 1981. на Универзитету је дипломирало 8.038 студената (4.321 Албанаца и 3.717 Срба, Црногораца и др). У истом периоду, на вишим школама је дипломирало 18.970 студената (9.680 Албанаца и 9.290 Срба, Црногораца и др). Могућности за запослење су биле изузетно слабе. У општини Качаник је 1974. године од око 23.000 становника запослено било тек 2.300. У Урошевцу од 90.000 само 6.620. У Истоку од око 42.000 становника само 1.400. У најразвијенијој општини Приштина од 162.000 становника запослено је било 39.500. Колико је проблем био озбиљан сведочи податак да се на конкурс за посао за једно место дактилографа на албанском језику јавило 140 а на српском 50 кандидата. До краја деценије ситуација се додатно погоршала. Захваљујући улагањима из федерације, запосленост је на Косову расла за 30% брже него у остатку државе. Али, раст становништва који је повремено прелазио 3% годишње, стварао је огроман социјални притисак који ни знатно развијеније привреде не би могле да апсорбују.

Гани Коци, акитавн члан "ОВК" од 1996.
године, током рата командант у зони
Дренице,а потом посланик у Скупштини
Косова (2001-2011). Обављао је функцију
заменика тзв. министраза економски развој.
Социјални проблеми су створили погодне околности за излив незадовољства. Али, до њега, по свој прилици, 11. марта није дошло спонтано, иако се у постојећој литератури тако једногласно тврди. У августу 1981. Гани Коци, Јануз Јанузи, Рамадан Добра, Кадри Круезиу, Мурат Мусљиу, Селим Геци и Бедри Делиу су осуђени на затворске казне због организовања демонстрација 11. марта. У пресуди је наведено да су оптужени вече пред избијање нереда у соби у студентском дому договорили да искористе незадовољство студената који су већ неколико дана уназад негодовали због лоше услуге у мензи. Разрадили су план, поделили улоге, и потом сутрадан у своју намеру упутили још студената који су пристали да им се придруже. Након што су изазвали инцидент у мензи повели су незадовољне студенте испред домова и диктирали пароле. Придружили ли су им се Али Љаићи, Бајрам Косуми, Мусли Косуми и Халит Османи, сви већ повезани са албанским илегалним сепаратистичким покретом, који су активно учествовали у организацији каснијих демонстрација. Међу окупљеним студентима су били и Адем Прапаштица, Фатон Топали и Фатмир Грајкевици, чланови руководства илегалне Комунистичке марксистичко-лењинистичке партије Албанаца у Југославији (КМЛПАЈ). Нико од осуђених није порицао да је у демонстрацијама учестовао али су тврдили да није било никаквог организовања већ да је букнуо бунт због лоших услова живота студената.

Део пресуде Врховног суда Косова групи осуђеној за подстрекавање и организацију демонстрација у Приштини 11. и 26. марта 1981.


Догађаји од 11. марта су били искра која је подстакла каснију ескалацију немира. Тензија се осећала током наредних дана. Након кратке Танјугове информације о догађајима од 11. марта југословенски медији су ћутали о инцидентима који су се догађаји у покрајини, што је погодовало ширењу гласина. Међу Албанцима се шапутало о десетинама ухапшених студената који су у затвору завршили само јер су тражили боље услове студирања, иако у ствари ухапшених није било. У запаљивој атмосфери нова искра је бачена 26. марта.

Дан раније, у Призрену, дошло је до демонстрација мањег обима у којима су учестовали средњошколци из Призрена и оближње Суве Реке. Нове демонстрације су, ипак, поново букнуле у Приштини. Рано ујутру, група младих се окупила испред студентских домова. Блокирали су улаз у три дома и почели да позивају студенте да им се придруже. Захтевали су да им се обрате ректор и покрајински функционери. Они су убрзо стигли и кроз разговор почели да убеђују окупљене да се разиђу. За то време маса је расла. Придружили су им се средњошколци из оближњих школа, па их је до поднева било преко 1000. Ректор и функционери су безуспешно покушавали да преговарају са најгласнијима. Они су брзо са социјалних тема прешли на питања о положају радника, па на жалбе о „експлоатацији Трепче“, „попису Албанаца у Македонији“ и „пуштању другова из затвора“. Постало је очигледно да намерно саботирају сваки договор. Активисти су се тада повукли а маса је почела да узвикује пароле: „Јединство“, „Трепча ради за друге“, „Живео марксизам-лењинизам – доле ревизионизам“, „Албанци смо, не Југословени“, „Косово је наше“, „Живела Велика Албанија“, „Уједињење албанских крајева“, „Хоћемо да се политички осуђеници врате на Косово“, „Тражимо затворене другове“, „Данас са песницама – сутра ћемо се одупрети пушкама“. У поподневним часовима окупљени су покушали да се пробију према центру града где је тога дана било окупљено око 40.000 Приштеваца на дочеку Штафете младости. Покрајинска полиција, ојачана одредом савезне полиције који је након 11. марта пребачен у покрајину, добила је наређење да интервенише. Наредну је поново издао Комитет за ДЗС и ОНО, на челу са Бакалијем. Након више сукоба, употребе сузавца и палица, скуп је разбијен у вечерњим часовима. Полиција је ушла у домове, у потрази за организаторима демонстрација. Том приликом је више студената је пребијено.


У демонстрацијама је укупно повређено 32 демонстранта, од чега један теже. Махом су у питању била тровања сузавцем и повреде приликом покушаја да петарде са сузавцем, пре него што експлодирају, баце назад на полицију. Повређено је и 12 полицајаца, један теже. Приведено је око 200 демонстраната а 21 је задржан у притвору. Били су то први ухапшени током мартовских догађаја.

Али Љаићи, граодначелник Пећи
(2001-2007) и посланик у Скупштини
Косова испред Демократске партије
Косова (2007-2010)
Избијање демонстрација 26. марта је омогућило постојање дубоко незадовољства младих, првенствено студената, даље појачано гласинама које су колале претходних дана о ухапшеним студентима. Међутим, конкретан догађај који је подстакао окупљања је поново био инсцениран. Претходне вечери, 25. марта, покрајинска полиција је покушаја да приведе Али Љаићија, који се истакао током демонстрација од 11. марта. Околности нису до краја јасне. Током покушаја хапшења на лицу места се појавио инспектор СДБ, задужен за контролу универзитета, Авдулах Прапаштица, за кога се касније сазнало да је био вођа илегалне КМЛПАЈ. Љаићи је, уз Прапаштицину помоћ, успео да избегне хапшење и склони се у студентски дом. У пресуди групи студената оптуженим да су организовали демонстрације 11. и 26. марта наводи се да су Али Љаићи, Бајрам Косуми, Хамди Халдини, Риза Демај, Суљ Мујај и Рамс Демај потом током ноћи у студентском дому планирали демонстрације. Припремили су транспаренте са паролама, откуцали списак захтева и договорили се да у 06.00 часова ујутру блокирају улаз у домове. Риза Демај је пред окупљенима прочитао захтеве који су се завршавали претњом да уколико не буду испуњени, „ми смо спремни на све“. Љијићи је студентима говорио о израбљивању Трепче, злоупотребама при попису у Македонији и Црној Гори, и позивао на стварање републике. Диктирали су пароле које је маса прихватала и покушали да се са групом окупљених пробију полицијски кордон како би се умешали међу окупљене на митингу. Улогу у демонстрацијама су одиграли у припадници Прапаштицине КМЛПАЈ који су се прикључили окупљенима и растурали „Програм револуционарних парола“, са потписом „Штаб демонстрација“, у коме је писало да главна парола треба да буде „Косово република“, и да не треба узвикивати пароле подршке ПРА, Енверу Хоџи и Албанији.

Бајрам Косуми, члан делегације
Албанаца са Косова у Рамбујеу.
Након рата потпреседник Алијансе
за будућност Косова. Обављао је
функцију премијера Косова (2004-
2005), после оставке лидера странке,
Рамуша Харадинаја.

Током догађаја 26. марта поново је искоришћено свеприсутно незадовољство, увећано гласинама о хапшењима и полицијској тортури. Осуђени за организовање демонстрација су били део три одвојене групе које су повремено сарађивале између 11. и 26. марта. Припадници групе Бајрама Косумија, коју су поред њега чинили Мусли Косуми, Гани Маџуни, Гани Влахна, Фахри Имери и Халит Османи, илегално су деловали још од краја 1980. Основали су групу у чијем програму су као задаци наведени идеолошко уздизање чланова, снабдевање политичком литературом и њено ширење, придобијање нових следбеника, борба против славизације и припајање САП Косова, односно „свих албанских крајева“ Албанији. Заклињали су се речима: „Заклињем се у бесу Албанаца и албанску заставу да ћу се без престанка борити за уједињење албанских крајева.“

Сви осуђени су веровали да су Албанци потлачени у Југославији и да је Косово економски експлоатисано. Тражили су даљу националну еманципацију и проглашење републике. Један од осуђених, Зум Чета, први је пред масом почео да узвикује пароле „Ми нисмо Југословени, ми смо Албанци“ и „Хоћемо уједињење албанских територија“. Најутицајнији међу осуђенима су били чланови или су били повезани са другим групама илегалног покрета. Али Љаићи је био пријатељ Ибахима Кељмендија, који је у Немачкој био на челу енверистичког Црвеног фронта (обојица су Пећанци). СДБ је касније дошла до информација да је одржавао везе са Јакупом Краснићијем, високопозиционираним чланом Марксистичко-лењинистичке организације Косова. Гани Коци је 25. марта, заједно са Салихом Салихуом, у Подујеву присуствовао оснивању илегалне организације Шабан Шаља и учестовао у договору око организовања демонстрација у том граду.


Демонстрације 26. марта су донеле значајне промене у односу на оне од 11. марта. Студентима се придружио велики број ученика. Поново су започеле паролама социјалне природе, али су потом јасно изражени и политички захтеви. Из информације ПК Косова се види да је један број окупљених напустио групу када је повике „Услови“ и „Ослободите другове“ сменили „Косово република“, „Јединство“, „Албанци смо, не Југославени“, и слични. Други су прихватили нове пароле. Овога пута међу окупљенима Срба уопште није било. Вође демонстрација су покушале да масу усмере га градском центру где је велики број грађана био окупљен на митингу. Желели су прошире базу демонстранта са студента и ученика на све грађане покрајине.

Интервенција полиције, пребијање више студената и хапшење 21 лица били су коначна искра која је запалила атмосферу испуњену тензијом. У данима након 26. марта покрајином су колале гласине о десетинама ухапшених и мртвих. Говорило се о бруталности српске полиције иако ниједан припадник републичких снага безбедности није био ангажован у покрајини. Моћно је била пропаганда од човека до човека. Једна од учесница демонстрација, Шукрије Гаши, сећајући се ових дана је изјавила: „Неки моји пријатељи и ја, као и чланови породице, пратећи шта се десило у домовима, почели су да се организују, да се мобилишу. […] И ми смо почели да састављамо и пишемо обавештења, памфлете, и преко ноћи успели смо да напишемо 2000 примерака ручно, преко 2000 примерака, са оловком, ручно писано, како бисмо могли да их поделимо 26. марта, ако се тачно сећам. И тако смо успели да их поделимо.“

Исечак из поверљиве информације о догађајима у Приштини од 26. марта 1981. године.

Инциденти су се догађали широм покрајине. У Приштини су се 29. марта појавили графити: „Студенте на слободу!“ У Митровици је група студената у мензи негодовала због лоше хране, али их нико није подржао. У Обилићу, 30. марта, група од око 200 средњошколаца је уместо на наставу изашла на главну улицу, узвикујући пароле и ломећи стакла. Када је полиција покушала да интервенише и растера их, ученике су заштитили радници са градилишта „Косово Б“ предузећа „Рамиз Садику“. Испратили су их кућама и на аутобусе за Приштину. Био је то први случај да су радници пружили подршку демонстрантима.

Покушај да се успостави редовна настава на факултетима није успео. На Економском, Филозофском, Правном и Природно-математичком студенти су се окупљали у двориштима, али је велики део одбијао да присуствује настави. У Вучитрну се 31. марта у школском дворишту окупило око 120 средњошколаца и одбило да уђе на наставу. Желели су да се солидаришу са студентима, па су мирно прошетали улицама града. У Подујеву су истог дана пронађене цедуљице којима су позивани средњошколци да од сутрадан бојкотују наставу „док се не ослободе наша браћа студенти који доживљавају страшан масакр.“ Бојкот наставе на факултетима је постао скоро потпун. Са студентима се солидарисао један број професора и асистената који нису дошли на факултете. Превирање се осећало и у Студентском центру где је било видљиво да се студенти окупљају, договарају и потом разилазе. Започели су бојкоти наставе и у средњошколским центрима.


Ситуација је ескалирала у јутарњим часовима 1. априла. Током наредна три дана више десетина хиљада Албанаца је изашло на улице покрајине. Из свега наведеног је видљиво да су демонстрације букнуле захваљујући дуготрајном, нараслом незадовољству које је било социјално мотивисано. Али, у периоду од 11. марта до 1. априла, захтеви демонстраната су од социјалних („Услови“, „Храна“) постали изразито национални („Косово република“, „Јединство“ (са Албанијом)). То се догодило под утицајем неколико фактора.

На првом месту то је била политика вођена у покрајини током претходне деценије, која је под окриљем еманципације Албанаца често прерастала у огољени национализма и опијеност национал-романтизмом. Циљ покрајинског руководства је био да САП Косово постане седам југословенска република, и један од начина за остваривање тог циља је било ширење тврдњи у масама да ће Албанци бити дискриминисани и економски заостали све док не добију своју републику.

Хидајет Хиесни , прерушен, са дрвета говори
демонстрантима преко мегафона. Хисени је
током седамдесетих био један од вођа Орга-
низације марксиста-лењиниста Косова.
Ухапшен је 1981, а након пуштања на слободу
постао је потпреседник Руговиног Демократског
савеза Косова. Сматран је за неформалног лидера
екстремног тзв. „затвореничког крила“ у покрету.
Био је главни и одговорни уредник „Рилиндје“
током деведесетих, а након рата 1999. био је
посланик у Скупштини Косова, испред Тачијеве
Демократске партије Косова. Након разлаза са
Тачијем био је члан Самоопредељења.

Други фактор који је допринео ескалацији догађаја и померању захтева окупљених са социјалних на националне теме је била делатност албанског илегалног сепаратистичког покрета. Током седамдесетих су у покрајини деловале три веће и више мањих илегалних група, са неколико стотина чланова и до 1000 присталица. Такав покрет није представљао значајнији друштвени фактор. Али, његови чланови су социјално незадовољство и тензију након догађаја од 11. марта искористили за своју легитимацију и ширење пропаганде. Припадници ових екстремно левичарских група, повезаних са албанском обавештајном службом и екстремном емиграцијом, желели су да искористе демонстрације на начин на који су то учинили комунисти 27. марта 1941. у Београду. На све начине су покушавали да се ставе на чело незадовољства и диктирају пароле. Колико им је то било важно сведочи случај бившег новинара Рилиндје и члана вођства Организације марксиста-лењиниста Косова, Хидајта Хисенија, који се од 1978. скривао и живео на релацији Швајцарска-Косово. У жељи да подстакне бес масе, Хисени се 2. априла, преобучен у радника и са лажним брковима, попео на дрво испред зграде Покрајинског комитета и преко мегафона позивао масу на побуну.


* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com



Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Сви српски мартови - КМ Новине

1919. - Састао се први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1992. - У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 2. март 1844. - Основана Војномедицинска академија. 1919. - Одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна).



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Да ли је Косово независна држава? - КМ Новине

"Косово није независна држава, а још је мање суверена држава, иако има неке назнаке када су у питању грађанска права, тзв "косовске институције" и унутрашња безбедност. Де јуре, Косово је Србија: * Проглашење косовске независности 2008. године од стране групе људи која је себе прогласила "демократским изабраним лидерима Косова" нема ништа већи значај од каталонског проглашења независности 2017.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:   

Проблем стар 137 година - Косово и Метохија, рана у срцу Балкана - КМ Новине

Прихватањем да се у преговарачку платформу за отварање погавља 35 уграде одредбе којима се унапред одређује исход бриселског дијалога и намеће став Приштине о статусу Косова, велике силе би ставиле тачку на посао започет 1878. године. Србија се поново налази пред великим изазовом, и опет је у питању Косово.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Петар Ристановић   l     Контакт



Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Основно и средње образовање је стекао у Ужицу. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектулана елита и косовско питање 1974-1989“. Добитник је награде „Гаврило Принцип“, издавачких кућа „Просвета“ и „Принцип“, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје.
   
За књигу „Косовско питање 1974-1989“ награђен је наградом Ђурђа И. Јеленића, коју додељује Архив Србије.
 
Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије“ Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству, и учесник више међународних и националних научних конференција.

Извор: Изгубљени рај    :: © 2014 - 2021 ::    Хвала на интересовању