Вести:
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Албанска тама. Прикажи све постове

среда, 18. септембар 2019.

Сепаратисти увидели грешку и КиМ у својим уџбеницима ставили где и припада, у оквиру Србије, а медији на српском га третирају као ''државу''

Сепаратистички медији на Косову и Метохији јавили су да се у уџбеницима Географије, Косово и Метохија налазе у саставу Србије.

#Kosovo #Je #Srbija #Udžebnik #Geografija #Mediji #Izdaja #kmnovine
Из уџбеника при сепаратистичком систему




 
Иако потпуно исправан податак он је наишао на изненађење међу шиптарским сепаратистима јер они стање покушавају да представе другачије, као "независну" државу. Међутим, неправду и лаж ни мало није једноставно сместити у реалан контекст те се истина на овај или онај начин, ипак пројављује.

Мапа целовите Србије, са покрајином у свом саставу, представљена је на мапи света у умањеном облику. Ипак, и оваква, како тумачи албанска телевизија "Кљан Косова", подрива "суверенитет" земље.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Оно што Србе треба да забрињава јесте најезда тврдокорних про-сепаратистичких медија на српском језику. Управо један од таквих на Косову и Метохији, "Косово онлајн" пренео је ову вест и то одмах на њеном почетку истичући да је у питању "грешка". Наиме, овакви портали се оснивају и постоје једино са циљем да се путем лажног извештавања, у коме ће се у потпуности повиновати шиптарским сепаратистичким намерама, дође до што веће количине новца. Када се конкретно погледа ко чини редакцију овог портала, лако ће се утврдити да ни једно од одговорних лица није са Косова и Метохије или не живи у покрајини али се латило њене продаје како би дошли до мало маснијег комада хлеба на терету српског страдања и жртава.

Такође, врло лако се може уочити усиљена жеља да се у извештају "Косово", које је и у својим уџбеницима географије саставни део Србије, прикаже као засебна "држава" мимо Устава Републике Србије Међународног права!

Подсетићемо, ово крши многе одредбе закона а једна од њих предвиђа казну затвора у трајању од десет година и то за сваког грађанина Републике Србије који прихвати окупацију!



Многи медији на српском у трци да међу првима пренесу вест, преузимају их у неизмењеном формату чиме се шири утицај ових илегалних и криминалних вести и утиче на много ширу свест српске јавности промовишући управо шиптарске циљеве, чиме и злочин нарочито много добија на тежини.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Evropa #Francuska #Zastava #eu #Anti-EU #Evroskepticizam #kmnovine #kmnovine

недеља, 01. септембар 2019.

За Србином убијеним пре 16 година у Церници на КиМ, остало писано сведочанство о страдању

Након окупације КиМ од стране Кфора и међународнме мисије УНМИК, у селу Церница код Гњилана, 1. септембра 2003. године убијен је седми по реду Србин, Миомир Савић (35), а неколико Срба теже је рањено.

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija
Поглед на Церницу из снајперског гнезда америчких војника, у време када је убијено највише Срба!





Због неадекватне и неблаговремене медицинске помоћи, Миомир је издахнуо у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца.

На месту где је убијен, данас стоји плоча са натписом: "ХЕЈ ЧОВЕЧЕ, ПОГЛЕДАЈ МЕ, СТАНИ, ШТО МЕНЕ УБИ, А ДРУГЕ РАНИ, МОЈА ДУША МЛАДА РАЊЕНА, У НЕДОГЛЕД ОСТАЛА УСАМЉЕНА. МИЛЕ"



Миомир Савић, у време када је убијен, био је учитељ у школи у Церници, а пре 1999. године радио је као саобраћајни полицајац у Гњилану.

Косовске власти ни након десет година нису успеле да пронађу убицу Миомира Савића.

Меморијални турнир у фудбалу Миомир Савић - Гуџа организује се сваке године у селу Партеш.

До дана када је настрадао водио је дневник догађаја у селу Церница.


Део трагичних сведочења Миомира Савића

Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници.

Миомир је водио дневник и оставио сведочанство о данима терора над сељацима, о небројеним прогонима, бомбашким нападима и гранатирањима, пуцањем из кола у пролазу, пљачкама, паљевинама, убиствима и киднаповањима. Све то имало је само један циљ - да Срби побегну из села. Остало је сведочанство о уништавању имовине, био је сведок и првог напада на цркву Св. Илије 7. јула 1999, а доживео је и њено коначно разарање 4. јануара 2000. године, када је минирана и разнета у ваздух. Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници. Сваки живот има свој смисао, а ја осећам част и обавезу да теби, читаоче, пренесем ове трагичне догађаје његовог кратког живота (1968-2003).


Сахрана Миомира Савића

Напади почињу у сумрак

Оно што ћете прочитати је у малом испричана прича о читавом Косову. Миомир Савић је децу у Церници учио до доба кад су били спремни за средњу школу. Поштован у својој заједници, приметно посвећен свом позиву, образовању и учењу, потпуно је природно то што је одлучио да води дневник о догађајима који су се одвијали у селу. Први запис је из 14. јуна 1999. године када су Албанци извршили први напад на српске куће у селу, тог истог дана, недуго након уласка НАТО/Кфор трупа на Косово. Напад је извршен из Смакића Махале, дела села насељеног Албанцима. Мета су биле српске куће, те су многе од њих оштећене ватреним оружјем. Нападачи су, без разлике, пуцали на сваку српску кућу, али, срећом, није било жртава. Кфор није интервенисао. То је била тек претходница онога што је требало да се деси, а према дневничким записима од 14. до 28. јуна 1999. године ови напади ниског интензитета настављали су се сваког дана, обично почињући у сумрак. Током дана крали су, уз уперено оружје, личну имовину, аутомобиле и стоку.

А онда 28. јуна 1999, на сам Видовдан, напади су постали интензивнији. Мноштво Албанаца, наоружано разноврсним оружјем, напало је Србе. Постарији човек, Живко Савић, умро је од срчаног удара, који је засигурно био последица шока због напада који је трајао три сата. Одсуство Кфора било је очигледно, а није неразумно у овом случају закључити да су се нападачи осећали још и охрабрени одсуством одговора од стране Кфора, јер су и напади од тада постали учесталији и смртоноснији.



Први од многих киднапованих Срба из Цернице био је Добривоје Костић, отет 2. јула 1999. године. Одвели су га у Гњилане, у бившу зграду ЈНА. Пре него што су га пустили, испитивали су га и тукли ланцима. Он је један од ретких који је успео да измакне канџама УЧК. 7. јула 1999. године Албанци су полили бензин око улаза у цркву Св. Илије, натопивши бензином неке крпе на вратима. Онда су бацили две бомбе у покушају да бензин запале. Срећом, нанели су нека мања оштећења споља. Албанци су 8. јула 1999. започели нову тактику, пуцајући ка селу светлећим мецима из оближње шуме. Од погодака светлећим мецима запалило се неколико кућа и амбара, па је тако изгорела храна за стоку. То је приморало многе Србе да стоку продају, јер више нису имали чиме да је хране, а напади на сељаке који су радили у пољу постали су све чешћи.

Ни дан без терора

А напади се више нису бројали данима, већ недељама, и само су се настављали:

8. јул: Српске куће горе. Запаљени амбари Живојина Костића и Звонимира Јанковића. Оштећени кућа и амбари Уроша Стојановића.
10. јул: запаљен део куће Миланке Стојковић
11. јул: Запаљен и остатак Миланкине куће
11. јул: нападнути сеоски чобани, међу којима је било и деце, док су чували стоку.
12. јул: Прославља се Петровдан. Оружани напад на групу Срба пред продавницом Марка Петровића. Рањени су Драго Живковић, из оближњег села Партеш, Саво Петровић и деца власника продавнице.
15. јул: ош један напад на чобане док су чували стоку.
17. јул: Бачена бомба на кућу Небојше Стојановића
18. јул: Кфор је вршио преметачину у кући Небојше Стојановића, која је претходног дана била мета бомбашког напада. Небојшу су припадници Кфора ухапсили и одвели. Држали су га у притвору пет дана.

„Уместо да траже терористе који су вршили нападе на Србе, њихове домове и имања, припадници Кфора би претресали нападнуте српске куће, узнемиравали и хапсили Србе“. Један од припадника америчког Кфора рекао је Миомиру да „Срби бомбе бацају сами на себе“.

Кфор хапси и притвара Србе

20. јула, два дана након што је притворен Небојша Стојановић, његов педесетпетогодишњи отац Божидар, инвалид, убијен је крај своје куће. Жртва је убијена хицем у главу из велике близине. Кфор није могао, или можда није хтео, не само да тражи убицу који је злочин починио у сред дана, него ни да га идентификује.

Напади на куће се настављају. У међувремену, Кфор непрестано хапси и притвара Србе из села након претреса кућа. Један припадник америчког Кфора признао је једном од Срба из села да тако поступају јер Албанци из села нешто дојаве у вези са својим комшијама Србима.

Звуци граната - свакодневна „песма“

22. јула 1999. године бачене су две бомбе у двориште куће Милорада Симића. Једна је експлодирала, а другу су касније уклонили припадници Кфора.

http://dengalnaserben.weebly.com/uploads/2/4/4/6/24463486/9360284.jpg?666
Након једног од бомбашких напада у Церници

Убрзо након тога, Кфор је извршио претрес у кућама Светислава и Миливоја Спасића. Причинили су штету у кући и присилили укућане, укључујући и петоро деце, која су имала од три месеца до четири године, да од два до четири изјутра чекају ван својих кућа, док је Кфор, наводно, по кућама тражио оружје. Као што и сам читалац може да замисли, Срби, становници Цернице, како се то јасно види из Момировог дневника, осећали су не само да се Кфор прави да не види етничко чишћење које се дешава у селу, већ и да саучествује са злочинцима, јер, са једне стране, оптужују жртве, а са друге и не покушавају да злочинце пронађу и да примене закон.


Беспомоћни и неми Срби су посматрали зло

Како је време текло, из јула у август, напади су се настављали: пушчана паљба, бомбе, крађе, уништавање имовине. При свему томе, Кфор је хапсио Србе, а с времена на време претресао српске куће у пратњи Албанаца из села. Звук граната којима су гађане српске куће постао је песма која се у Церници понављала сваке ноћи, читавог лета и у рану јесен 1999. године.

29. септембра 1999. нападнута је, и то не први пут, кућа Владимира Савића, Миомировог оца. И док су се Миомир, његова супруга и двогодишњи син спремали на спавање, тек што су ушли у спаваћу собу, бачена је бомба на прозор. Срећом, одбила се о прозорско стакло и експлодирала напољу. Нападачи су виђени како беже и чак су идентификовани, али, као и увек, Кфор против њих није предузео ништа. Уместо тога, нашли су за сходно да ухапсе Миомира и да претраже неколико оближњих српских кућа.

28. новембра 1999. године национални празник Албаније локални Албанци прослављали су дивљајући кроз село, пред очима припадника Кфора, који су у селу стационирани. Колима су непрекидно кружили улицама села, машући заставом Албаније, каменовали куће и претили да ће да побију све Србе у Церници. Оштетили су многе куће и баште, и као што Миомир бележи у свом дневнику: „Срби су немо посматрали из својих домова, уплашени за своје животе“.

Ево шта каже запис 3. децембра 1999. године:

„Један од најтрагичнијих догађаја десио се у Церници трећег децембра. Уз куће Слободана Васића и Драгана Петровића, смештених на граници српског и албанског дела села, у махали Смекићи, постављена је велика количина експлозива. Експлозив је даљинским управљањем детониран у 18 часова.“

Ово је само део о страдању Срба у овом косовско-метохијском селу.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Церница, #Гњилане, #Окупација #Жртве #Убиство #КФОР #Косово #Метохија #Србија #Kosovo #Metohija

недеља, 25. август 2019.

Албанци из Тузи (ЦГ) нападали ловце: ''Ово је наша земља, овде више нема шта да тражите!''

Према информацијама црногорске "Борбе", ловци су се више пута жалили да имају проблеме приликом обављања законитог лова у ловишту, “Подгорица III”, које захвата новоформирану општину Тузи.

#Албанци #Црна_Гора #Crna?Gora #Tuzi#Lovci #Sezona
Фото: Илустрација


















Двојица ловаца из Подгорице, Драган Остојић и Марко Аћимић, пре недељу дана, доживели су непријатност на подручју Тузи, када су их две особе отерале уз повике “Ово је наша земља, само нам правите штету, и не долазите више овамо”, сазнаје "Борба".

Остојић и Аћимић су, пише овај портал, све то уредно пријавили Ловачкој организацији, а о свему ће бити обавештена и полиција.

Ово није први инцидент који се дешава на подручју Тузи, али су надлежни прикривали све те догађаје.

Како преноси овај медиј, Ловачкој организацији се 18. августа обратио Драган Остојић који је био у лову са Марком Аћимићем, у селу Сукурућ и да су том приликом доживели малтретирање. Пришла су им два лица, један се представио као Роко Цамај и наредили су им да напусте ловиште јер то је “њихова земља” и казали да им “праве штету”.

Остојић и Аћимић су избегли даље непријатности и напустили су ту територију.

Ловачка организација Подгорице газдује ловиштима и на подручју Тузи.

Осим малтретирања којем су ловци изложени на подручју Тузи, у више наврата су непозната лица са тог подручја ловцима наносила штету и на самим возилима, како и на возилима ловочувара и управника ловишта.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Миодраг_Зарковић #Александар #Вучић #Спин #Пропаганда #Слободаговора #Говормржње

уторак, 20. август 2019.

Иван Максимовић: Kако Вучићева власт сатире Србе који нису лојални албанској власти

"Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење."

  #Zoran_Kovačević #Ivan_Maksimović #Kancelarija #Kosovo #Metohija #Srbija






Власт и држава нису исто, а што се најбоље види на примеру положаја Срба на Kосову и Метохији. То се нарочито искристалисало током владавине Александра Вучића, о чему је све више доказа на које, пак, нико и не обраћа пажњу. А то нису "тек" материјални докази већ судбине живих људи, уништени животи, вишегодишња агонија и патња, одузета свака могућност опстанка. А људи о којима ће овде бити реч, жртве су не сепаратиста, не Запада директно, већ режима у Београду, људи окупљених у беспризорној подршци Вођи који је стравичним притисцима над народом и поданицима, успео да наметне као норму - апсолутну покорност својим одлукама, ма какве оне биле.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид⇗



Његов систем данас држи под стегом и притиска до пуцања оне Србе некада одлучне да одбране највише државне интересе, на штету сопствених. Данас им је остала само та штета. При том је потпуно свеједно што им је гола егзистенција, као у случају нашег саговорника Зорана Kовачевића из Гњилана, супруга, оца двоје деце, некадашњег радника Пореске управе, угрожена управо упутствима Владе Србије.

Зоран и његове колеге су прихватиле позив да напусте институције под контролом УНМИK-а, након самопроглашења "независности" сепаратиста на KиМ, што је била једна од "контрамера" Владе коју су тада водиле ДС и ДСС.

Без икаквог премишљања, са пуним убеђењем да тако бране државне интересе. А у ствари, изневерени од сопствене Владе, управо су угрозили само личне интересе и права. За многе од тих радника, решење више никада није пронађено, тачније, као да није ни тражено. Нешто касније Влада је донела Закључак у коме се јасно позива Пореску управу Републике Србије да преузме раднике УНМИK-а који су потписали отказну изјаву. До 2014. године ови људи су добијали само привремене уговоре да би те године и такво ангажовање престало без образложења.

Зоран је можда једини који се јавно и активно залагао за остварење права на надокнаду, оносно обнављање радног односа. Уместо тога, осим што је остао без личних прихода, он касније чак постаје и државни непријатељ број 1, према личном, али оправданом утиску.

Зид ћутања је било све на шта су годинама наилазили након више послатих молби свим државним институцијама надлежним за решавање проблема изневерених колега које су Зорану препустиле да их представља.

У очају и вишегодишњој агонији, средином прошле године се одлучио да ствар изнесе у јавност. Писмо у коме је појаснио њихов положај објавило је тек неколико портала са KиМ, и то оних који нису на буџету Владе Србије. Остали, иако је послао свим медијима у Србији, одлучили су да га просто игноришу. Испоставиће се касније да је ово био мач са две оштрице. Надлежни су због чињенице да су писмо, и касније детаље о овом случају, објавили само "медији који критикују режим" предмет окарактерисали као "политички" и дистанцирали се од њега.

Вероватно у настојању Kанцеларије за KиМ да спречи "буктање" истине о изданим Србима док агресивна пропаганда о "помоћи" тим истим људима запљускује и најдаље обале блатњавог океана медија на српском, свега сат времена након што је његово писмо објављено, уследио је први телефонски позив из ове установе и, наравно, прво обећање да ће ускоро бити пронађено решење.

Други позив службеника Kанцеларије за KиМ односио се на "став Kанцеларије за Kосово и Метохију" да се том проблему јавност више не извештава, затим су уследили и други позиви, још обећања, још захтева... убрзо је све замукло.

Зоран Kовачевић

Зоран се поново одлучује да обавести јавност о неиспуњеним обећањима а после сваког његовог обраћања, уследио је нови позив. Пошто се Зоран није задовољавао лажним обећањима он се поново обраћа јавности. Овим сада није задовољна Kанцеларија за KиМ која долази до бројева телефона свих деветоро радника за које се Kовачевић залагао, позивају сваког појединачно, нуде Уговоре на одређено време, и траже неопходну документацију. Зоран је изостављен из ове понуде.

И тако је направљен раздор у групи. Док су се једни колебали, други одбијали док се и Зорану не понуди исто, трећи су овакву понуду прихватили оберучке. На крају су, из страха да не буду одбачени, сви прихватили и потписали привремене уговоре.

"Данас раде, а докле ће не знам" каже Зоран замишљено над читавим случајем. Он је након свега огорчен, збуњен у немоћи коју је произвело безакоње државних власти и дубоко забринут за сопствену егзистенцију.

Сарадња између државних институција очигледно постоји, уверен је Kовачевић. Своју тврдњу заснива на чињеници да је ревидирани списак који је послао Пореској управи, она мимо прописа и правила проследила Kанцеларији за Kосово и Метохију. Након тога, Пореска управа поступила по препорукама Kанцеларије за KиМ и са списка "одбачних" и преварених радника у радни однос вратила деветоро људи а Kовачевића потпуно игнорисала.

"Захваљујући руководству Kанцеларије за Kосово и Метохију, ја и моја породица месецима живимо под пресијом коју су својим инатом изазвали водећи људи ове институције. По свему судећи информације о мени су прослеђене у периоду после 16. јануара, када је процес био при крају. Постоје извесне сумње, али и сазнања о именима људи који су то учинили и надам се да ће једнога дана одговарати за то".

Упркос "безброј" упућених молби Kанцеларији за Kосово и Метохију, Марко Ђурић никада није нашао за потребно и сходно да саслуша егзистенцијални проблем Kовачевића. Ни једном није прихватио разговор нити сусрет са њим. Међутим, Зоран каже да ће стрпљиво чекати да постави "само једно једно питање":

"Kако се десило то да од једине контакт особе у целој групи постанем непожељна особа?"

Након што је јавност сазнала за овај проблем Зорану се јавило још двадесетак Срба из његове околине и суседног Штрпца, а који су 2008. године преварени исто као и он. Надали су се да ће им удруженима успети да лакше остваре своја права. Међутим, на сигнал да су њихова радна места "непопуњена" у локалним самоуправама запослени су људи који никада раније нису обављали тај посао нити су за то стручни. Изгледа да се имена преварених људи, више нико "не сећа".

"Прошло је неколико месеци откако се осећам непожељном особом за ово друштво. Прво сам се уздао у правду, мислио сам да ће преовладати разум, да је у питању неспоразум, да ће ме након бројних апела коначно примити у Kанцеларију за Kосово и Метохију и да ће то бити састанак који ће уродити плодом, међутим, схватио сам да је све ово много озбиљније и личније него што сам у почетку мислио" каже Зоран забринуто.

Игнорисање се чак и не чини као пропуст или немар. Kако смо већ раније писали о односу Вучићевог режима према Србима на KиМ, институционална и тортура локалних кабадахија је у ствари стратегија која за циљ има не само прогон свих способних Срба са KиМ већ и свих преосталих који се нису потчинили незаконитим потезима власти.

"Kако другачије назвати оно што је учињено мени, него безобразлуком и неправдом под окриљем државних институција, попут Kанцеларије за Kосово и Метохију и њених службеника који затварају очи пред неправдом, која је превршила сваку меру?" - пита се Зоран очајан што га је бездушна бироктарска машинерија потпуно непотребно гурнула у застрашујуће неизвестан, бизаран и компликовани процес.

Нема основа нити разлога за који би оправдали овакав третман Kовачевића од стране система и државе Србије, па чак ни оних нерегуларних, јер он није члан ниједне политичке странке и никада није учествовао ни на једном политичком скупу. Чак шта више, потпуно је аполитичан.

"Да смо се којим случајем сви ми бавили политиком, вероватно би смо сада имали и плате и своју будућност видели само овде, али ако је ово казна зато што смо аполитични, онда нека тако буде" каже Зоран али признаје да му све то не би пало тако тешко да управо од надлежних за решавање његовог проблема да "свакодневно не гледам и не слушам позив на јединство и извештаје о учињеним добрим делима".

Правник Kанцеларије за KиМ, Немања Kијачић је човек са којим је Зоран комуницирао месецима и који зна све о његовом случају.

"Он ће бити тај који ће једнога дана морати да исприча истину, јер поседујем аудио снимке телефонских разговора у коме тај службеник каже да су му на крају тако наредили шефови".

Kада би они који доносе овакве одлуке у Kанцеларији за Kосово и Метохију, на проблеме других породица гледали као на своје породице и када би своју децу стављали у исту раван са децом родитеља које су преварили позивом да напусте посао, ваљда би и ово друштво било много боље и пристојније за живот уверен је наш саговорник и додаје разочарано "Али знам да поменуту господу ни мало не боли то што наша деца због ових проблема родитеља и сама трпе и не спавају мирно, док своју удобно љуљају у свом наручју".

Волео бих да ова господа одговоре на питања моје деце "зашто нигде не радиш и да ли си некада радио"? - Да им објасне мој одговор: "Зато што волим Србију"! - И да им одговоре на још једно питање: "Да ли сви који раде не воле Србију"?

Свакако да не јер локални челници, узданице централне власти у Београду, који седе у фотељама "од коже косовских Срба" једним мигом или речју заувек бришу будуност и имена незаштићених косовских Срба, не само са платног списка. Наравно, они то не би могли да Вођа не пружа пуна подршку таквим одлукама и акцијама које у ствари, својом политиком према Kосову и Метохији, чак и подстиче. Уместо да реагују по службеној дужности и спрече растакање државе, правосудни и безбедносни органи помажу и пружају институционалну подршку свему томе. Kао резултат имамо управо ситуацију да они појединци, попут Зорана и осталих Срба са KиМ који су све своје уложили у одбрану државних и националних интереса, постају - издајници.

"Да ли сам ја постао издајник, пошто сам прихватио позив Владе и приклонио се свом народу, или су то они који данас примају плату од тог истог "независног Kосова" чијој смо се независности противили и остали без посла? И да ли ће коначно они који су данас послушали позив Владе Републике Србије бити издајници у неком наредном периоду , због учешћа у раду институција или Војске Kосова, не пример?" пита се Зоран.

"Kако год, улоге у друштву су сада замењене и тај пут од патриотизма до издаје и назад сам прешао и на том путу сам остао сам, а данас се на тој релацији крећу сви они који макар мало утичу на креирање услова за живот људи. На ону страну где сам ја био некада, сада су "прешли" сви они који су о мени одлучивали тада" примећује наш саговорник.


ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД" 
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/



А надао се праведним одлукама јер је веровао у државу. Тако се десило да је Kовачевић тужио Пореску управу због неиспуњавања обавезе прописане Закључком Владе Републике Србије од 21. фебруара 2008. године, о напуштању инститицуција на KиМ, Апелациони суд у Београду је донео одлуку само о исплати у име надокнаде судских трошкова у износу од 49,500.00 динара. Те трошкове морао је да плати Зоран!

"Дакле, пошто ме је држава Србија фебруара 2008. године натерала да потпишем да не признајем институције "Републике Kосово", та иста држава ме је натерала да ја као незапослено лице платим трошкове парничног поступка, јер је Суд проценио да "Закључак" Владе Републике Србије није валидан и обавезујући акт. Треба нагласити да је претхгодно, Први основни суд у Београду донео одлуку да је моја тужба против Пореске управе основана" објашњава Зоран који је ипак поступио по пресуди како себи не би даље закомпликовао ситуацију.

Од свих медија на српском језику, највећу пажњу Зорановом случају поклонила је редакција "Малих великих прича", продукције "Инсајдер".

Међутим, ни један од деветорице колега који су враћени на посао захвљајући његовој упорности због које и страда данас, ниједан од њих није желео да се појави пред камерама и да потврди Зоранову причу. У канцеларији пореске управе у Горњем Kусцу где је Зоран радио до 2014. године, сви су слегли раменима, као да га не познају.

Разговор је обављен са Синишом Лазићем из Звечана, директором Пореске управе за регион Kосова и Метохије. Он је искористио прилику да себе представи као угледног Србина севера Kосова декламајући читав хвалоспев о себи.

"Ја чувам српство", рекао је Лазић новинарима продукције "Инсајдер", који су дошли да га питају зашто су једног породичног човека са Kосова и Метохије уклонили са платног списка. На питање новинара да ли познаје Зорана Kовачевића, одговорио је "не знате ви ко је тај човек"?! Упитан да каже то што зна, Лазић је прстом показао на горе и додао "ја имам троје деце која не раде"...

Лазић се није појавио пред камерама већ је разговор забележен тонски.

"Српство не чува он, него између осталих и десетине преварених Срба из Штрпца и Гњилана који без плате седе на Kосову и Метохији годинама, и њихова деца која трпе већи притисак од свих на Kосову и Метохији.

Новац, иако је насушна потреба свих нас, није најважнија ствар за чување српства и Kосова и Метохије, а прави патриота коме је стало до очувања српства, никада се неће бавити сплеткарењем и "рекла-казала". Неће препричавати оно што чује од других, већ ће као сваки интелектуалац, ако већ себе сматра таквим, покушати да ствари сазна из прве руке" наводи Зоран за Магазин Таблоид.


Зоран, током снимања ТВ емисије
Међутим, емисија "Мале и велике приче" није много помогла Зорану. Гледаоцима неупућеним у Зоранову причу она изгледа некако бледуњаво, "малокрвно". Зоран се данас пита зашто већина чињеница није приказана? Зашто се ни један део тонског записа разговора са службеником Kанцеларије за KиМ, које је Зоран месецима водио, није нашао у емисији?

Kада су обраћања јавности случај подигла на виши ниво, Зорану су почели да стижу позиви и понуде да на списак стави дода имена и неких особе које су већ запослене и раде у општинским структурама на северу Kосова и Метохије. Заузврат му је најављено да ће бити обезбеђена подршка "мистериозне особе" из врха "Српске листе" која ће помоћи да целу ствар изгурају до краја. Зоран на то није пристао, јер би могло прескупо да га кошта.

"Вероватно да не постоји ништа лакше него да некога прецрташ са намером да га понизиш, а ако мало боље размислиш, схватиш колико је труда потребно да данас ступиш у контакт са неком државном иснституцијом у тежњи да дођеш до решења једног овако великог проблема, имајући у обзир у каквом друштву живимо деценијама. Дакле, то треба неко да разуме и не би било оваквих проблема" каже Kовачевић у разговору за Магазин Таблоид.

Зоран се не осећа пораженим. Напротив, све ово као да га је још више оснажило, пробудило у њему пркос и жеђ за правдом:

"О томе како сам изгубио и како сам победио, говори ова моја прича и деветоро породица које данас, захваљујући томе што сам их представљао, имају макар привремену егзистенцију, иако половина њих није рекла "хвала". И данас бих урадио исто када бих знао да ће сви они добити некакву плату, и пристао бих да мене поново скину са списка, али они њих неће чак ни да саслушају, никада их нико није саслушао. Свима нама је због тога нарушено здравље. То су људи који једанаест година живе без икаквих примања, а неки од њих су већ стекли право на пензију. Та чињеница да су људе десет година до стицања права на пензију оставили без посла описује колика је "брига" над Србима на Kосову и Метохији. Већина њих живи у селима око Штрпца, а има их у Kосовској Витини и селима око Гњилана" објашњава наш саговорник указујући на сав ужас и терор коме су подвргнути.

Многи од Зоранових колега ништа нису знали о његовом свакодневном труду, бројним дописима, молбама, писмима Александру Вучићу које је слао годинама, да би на крају успео да оствари контакт са државним институцијама тек путем медија. Ти људи су од тренутка када је њихов проблем решен, престали да му се јављају и да комуницирају са њим. Већина ни "хвала" није рекла. Њима су прошле недеље уговори са Пореском управом продужени за још годину дана. Зорана опет нема на списку.

Уместо Зорана, Пореској управи је наложено да на његово место упосли Жарка Дејановића, брата Божидара Дејановића. Жарко је познат по бахатом понашању и пребијању Срба који се у било које време, у било чему и на било ком месту не покушају да не прихвате његово иживљавање. Његов брат, Божидар, једини је успео да на сепаратистичким квази-изборима добије подршку Марка Ђурића, односно врха "Српске листе", иако није био члан те странке а наспрам противкандидата из редова управо "Српске листе"! Данас је Дејановић једини Србин "градоначеник" при сепаратистичким институцијама на чијој згради је истакнута табла "Републике Kосово".

"Ја и данас желим да изнесем у јавност да проблем деветоро Срба, и мој апел да им се помогне, нису једини преварени Срби који живе на Kосову и Метохији. Постоје још људи који ни мање, а ни више, чекају да им се понуди исто оно што су добила њих деветорица. Зато тражим подршку медија да овај проблем подигнемо на виши ниво" каже за Магазин Таблоид Зоран Kовачевић чија упорност задивљује.

Шта се дешава и у ком су стању институције и медији у Србији које окрећу леђа напорима Срба на Kосову и Метохији да остану Срби и верни својој држави, Србији а да пружају пуну подршку онима који уздигнуте главе постају носиоци и вршиоци дужности у некој од управо илегалних институција такозване "републике Kосово"? ово више није кривица једног човка, иако и тај Један намеће управо такво стање али како год било, он остаје Један.

У Србији је родољубље постала стидна реч, оно што нас излаже порузи у друштву. Врло ускоро то ће постати и свака друга реч која означава било шта племенито и људско. Али глад ће заувек остати глад. Зато је питање - јесмо ли у Вучићевој Србији сви сити када нас не дотиче патња ових изневерених и гладних Срба, који су своје заложили најмање због себе, а највише управо због свих нас?



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању

понедељак, 19. август 2019.

Албанске полицијске снаге вршљају кроз села у Црној Гори, мештани се самоорганизују!

Неколико грађана села Ђулића у општини Андријевица обавестили су медије у Беранама о догађају који је изазвао велико узнемирење јавности у том крају, у пограничном делу са Албанијом.

#Албанија #Полиција #ЦрнаГора #Андријевица #Патрола
Фото: Илустрација






 
"На катуну Асанац, изнад Ђулића, приметили смо полицијску патролу из Албаније! Додуше, били су ненаоружани, али, симптоматично је да се баш сада појављују на нашој територији. Обавештавамо надлежне да ћемо се самоорганизовати и да више нећемо дозволити никакву контролу наше територије, па макар се са било ким Албанци договарали", казали су мештани Ђулића.

Из полиције је незванично речено да је реч о спровођењу договора између Црне Горе и Албаније, којим би се полиције две државе боље супротставиле организованом криминалу, пишу Новости.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Митрополит #Амвросије #Оставка #Мужеложник #Пропаганда #Слободаговора #Говормржње

недеља, 18. август 2019.

А јужно од Ибра: Срби годинама без воде, навикли и на то

Село Доња Гуштерица налази се на централном Косову, удаљено је од Грачанице око десетак километара и најистуреније је село те енклаве у правцу југа.

#Доња_Гуштерица #Косово #Метохија #Србија #кмновине
Доња Гуштерица



 
И ово село дели судбину многих српских средина, нарочито мањих. Овде, као још у суседном Добротину и Ливађу, прошле године су и званично уведене осмочасовне рестрикције. Наравно, водовод као и остале службе од виталног значаја, налазе се у рукама шиптарских сепаратиста.

Вода, наравно, нестаје у периоду када је најнеопходнија и то свакодневно. У јутарњем термину од 8 до 12 и од 20 часова до поноћи, како је предвиђено. Како нема ефективне контроле тако се и ови термини не поштују.

Мештани Доње Гуштерице за КМ Новине кажу да су у последње време рестрикције од 14.00 до 20.00 или 21
.00 час а некада и од 10 ујутру до 16 часова поподне кад је буде са повременим прекидима "иако је скупља него у Београду"

Разлог овако критичном снабдевању водом српских средина лежи у пренасељености Липљана.

"Барем нама продају ту причу" каже Милош Кукурековић за КМ Новине. Он мисли да је решење да свако домаћинство ископа сопствени бунар и тако постане независно од мрежног снабдевања водом "јер је насељеност у Липљану, у последњих 20 година, повећана за 20-так пута" каже он. Да ли је тако и у срединама насељеним Шиптарима, овдашњи Срби не знају поуздано али претпостављају да делимично јесте.


Рестрикције воде "можда и не утичу толико негативно на српско становништво јер је вода свакако скупља за 15 до 20 евра месечно него што би то била струја за напајање хидрофора за редовно водоснабдевање. Осим тога и квалитет воде, на основу анализе узорка из мог бунара, је двадесет пута бољи него у 'градском' водоводу, тако да је боље да се снабдевамо водом из наших бунара" каже Кукурековић за КМ Новине.

У већ поменутим местима није до краја решен ни проблем канализације.


Међутим, локална власт коју представљају "Срби" односно "Српска листа", заправо представља власт потчињену шиптарским сепаратистима и махом се труде да не поремете личне позиције и тако пружају легитимитет трајању и снажењу сепаратистичким квази-институцијама на штету преосталог српског живља које је принуђено да се самостално организује и преживљава како зна и уме.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Доња_Гуштерица #Косово #Метохија #Србија #кмновине #кмновине

петак, 09. август 2019.

Све већа срамота српских политичара - Шиптарима света ''државна'' граница КиМ

Ратни злочинац из редова шиптарских терориста, данас илегални председник сепаратистичке такозване "Скупштине", Kадри Весељи поручио је на церемонији у касарни Адем Јашари да сепаратисти са Kосова и Метохије "никоме не прете, али да неће дозволити да буду угрожени".

Кадри Весељи






Весељи је истакао оно што је све српске политичаре стид да јавно кажу а односи се управо на Косово и Метохију а то је да су "територијални интегритет и границе државе (Косова и Метохије, прим. ред) свете, неприкосновене, данас и заувек". То су Весељијеве речи! Но, шиптарска надобудност не треба да чуди. Она се кроз векове није мењала а посебно према Србима који су народ вечито на мети великих сила због свог пркоса и слободе што Шиптаре чини идеалним савезницима у борби против српског утицаја и постојања.

Обраћајући се припадницима илегалне шиптарске "војске",  чије је оснивање потпомогнуто од стране режима Александра Вучића [1][2][3][4][5], Весељи је ово и сам потврдио:


"Ви сте део одбрамбених снага, рођених и развијених у партнерству са НАТО, најмоћнијом Алијансом на свету, гарант вредности слободе и демократије", преноси Весељијеве речи шиптарска телевизија на српском језику.

Услужност српског режима и политичара охрабрила је шиптарски дух "јунаштва" који се увек јавља онда када је потпуно безбедан и нико га не гони. Тако је Весељи рекао да такозвана "република Kосово гради војску која одражава слободарски дух народа, вредности на којима стоји косовска независна и суверена држава и визију заузимања достојног места у западним политичким и војним структурама".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Фељтон: Писма српских конзула из Приштине - Арнаути нису никакви јунаци, већ их нико не гони - КМ Новине

Албанци су од тренутка свог вештачког "националног буђења" о себи имали превисоко мишљење које су наметали и другима али и себи, о чему су и сами Турци говорили. Овде преносимо други део писаног извештаја Данила Катанића, тајно извештача српског конзула у Приштини, иначе управитеља српских основних школа у Митровици, из лета 1899.

Српски поданици у шиптарским и они у медијима на буџету традиционалних српских непријатеља са Запада, а савезника шиптарских сепаратиста, верно и доследно су пренели Весељијеве речи не наговштавајући никакву неисправност нити угрожавање српских националних интереса и важећих закона. Ни мало се у раду не разликују ни новинари који раде у медијима на буџету Владе Србије. А и како би када су баш са шиптарским злочинцима у коалиционој вези?

Кадри Весељи је један од најистакнутијих шиптарских сепаратиста и један од оних са најкрвавијим рукама, према сазнањима истражних органа ЕУ и извештаја Дика Мартија који је до данас један од најоспораванијих - не и званично али конкретно да.

Наиме, Весељи је чак две деценије први обавештајац међу Албанцима. Завршио је курсеве терористичке обуке у Албанији, Немачкој и Швајцарској, а сумња се да и данас контролише токове новца на KиМ, криминал, трговину дрогом, нафтом, као и да је одговорна за бројне ликвидације. Група коју је тада контролисао бавила се трговином - од дроге до људских органа. Уз Хашима Тачија, управо се Весељи помиње у извештају Савета Европе у афери трговине људским органима, углавном киднапованих Срба током рата 1989-1999. године на KиМ. Верује се да је одговоран за терористички напад на аутобус Ниш-Експреса код Ливадица а предњачи у наметању идеје о "геноциду" Срба над Шиптарима на КиМ. [6][7][8][9][]

Ужасно је било видети челне људе Вучићеве "Српске листе" како се разгаљени смешкају у друштву управо овог злочинца: 

Кадри Весељи и Горан Ракић, председник Вучићеве "Српске листе"

То није био једини пут! Чувена је прослава Харадинајеве странке, с почетка маја месеца прошле године, на којој је "Српска листа" учествовала, частила се и гостила опет у друштву Кадрија Весељија:

Кадри Весељи (у позадини) се смешка док Далибор Јевтић из Вучићеве "Српске листе" на функцији сепаратистичког тзв "министра" у шиптарској "влади" срдачно и понизно поздравља највећег српског крвника, Рамуша Харадинаја.

На тој прослави се пило за истим столом са Фатмиром Љимајем, одговорним за многе логоре у којима су заточени, мучени и убијани киднаповани Срби са Коова и Метохије. Међу њима најстрашнији је крематоријум Клечка у којима су спаљивани остаци масакрираних Срба али и живи, након мучења и силовања.

Врх Вучићеве "Српске листе" издајника за истим столом са Фатмиром Љимајем (сасвим десно).

За то време службеници "Српске листе" издајника, у свим оним местима где врше локалну власт, истичу се по тортури над Србима какву нико до сада није спроводио. Такав однос српских издајника представља главни подстрек исељавању преостлог српског становништва са КиМ о чему смо у више наврата писали. Погледајте само један од последњих примера у низу:


Исељавање Срба са КиМ на леђима вола на ражњу (ФОТО) - КМ Новине

Исељавање Срба са КиМ на леђима вола на ражњу (ФОТО) #Korupcija #Mito #Srpska_Lista #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine Огорчени житељи Косовског Поморавља јавили су редакцији КМ Новина о догађају који се збио кад му време није. На први поглед - во на ражњу, када је намењен свима који се ту нађу, је нешто чему нема замерке.




1 - https://www.kmnovine.com/2018/10/ost.html
2 - https://www.kmnovine.com/2018/12/19.html
3 - http://www.kmnovine.com/2018/12/t.html
4 - https://www.kmnovine.com/2017/07/1717.html
5 - https://www.kmnovine.com/2017/10/oruzje-v-kosova.html
6 - https://www.kmnovine.com/2019/03/s.html 
7 - https://www.kmnovine.com/2019/05/k.html
8 - https://www.kmnovine.com/2018/05/st10.html
9 - https://www.kmnovine.com/2016/02/vikiliks-kim.html




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

 #Šiptari #Balisti #Stranka #Fašisti #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine