Вести:
Приказивање постова са ознаком Јово Вукелић. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Јово Вукелић. Прикажи све постове

субота, 27. јул 2019.

Неодговорна Ангела Меркел

Поводом здравствених тегоба немачке Канцеларке Ангеле Меркел.

Илустрација: КМ Новине


  • Чудно је што сама Меркел не износи до сада истину о свом здравственом стању.
  • Више чуди и забрињава да у немачком друштву и институцијама нема јаке личности да иступи у јавности и енегично каже: Доста! И да затражи хитно и јавно саопштавање истине о њеном здрављу и тиме отклони све недоумице, сумње и интриге.
  • Власт је дужна да положи рачуне грађанима о најважнијим питањима, а питање здравља канцеларке је једно од најважнијих, а не да крије истину.

Пише: Јово Вукелић



Протеклих недеља били смо сведоци да је канцеларка Немачке Ангела Меркел на неколико званичних међудржавних сусрета имала одређене здравствене тегобе које су се манифестовале дрхватицом и општом слабошћу. (Увек у ситуацији док је стајала у ставу мирно)


Та врста здравствених тегоба се поновила још два пута у петнаестак дана и изазвала велику пажњу политичке јавности у Немачкој, али и у целој Европи.
Кад се зна колики је политички утицај Меркелове и њена улога и снага у ЕУ онда и не чуди велико интересовање јавности и пажња медија на оно што се збива са времешном немачком канцеларком (ускоро навршава 65 година).

Прво су званичници из кабинета Меркелове покушали да минимизирају њене здравствене тегобе и слабости па су неубедљиво саопштили да је то пролазна слабост…


Али кад се врло непријатна ситуација са дрхтавицом целог тела поновила, а која је трајала доста дуго, прикривање и минимизирање здравствених проблема више није било могуће, тачније постаје немогуће и штетно. Јавност и грађани су постали исувише узбуђени и заинтересовани шта се догађа, јер је било јасно да само умор и исцрпљеност нису у питању.
Речено је од стране званичника да је Меркел на лекарским испитивањима, анализама и контролама и да се предузимају мере лечења, али опет је од јавности настављено скривање дијагнозе и стварног стања њеног здравља.
Здравље државника није приватна ствар

За разлику од обичних грађана здравље државника, председника владе или државе и министара, није и не може бити приватна ствар, јер они у име грађана, оних који су их изабрали и које ти политичари представљају,  обављају важне државне послове.

И до данас, после више од месец дана, њена дијагоза нија саопштена немачкој јавности, а грађани Немачке имају право да знају у каквом је здравственом стању политичар која води велику и моћну државу, као што је то Немачка. Тачније, грађани имају право на истину, а не и на небитности. Уколико постоје озбиљне сметње нормалном функционисању државе, онда то угрожава државу и грађани морају да знају о томе. Уколико озбиљних здравствених тегоба нема претњи нормалном вршењу власти, уколико се њена болест не одражава на успешно вршење власти, она не мора да обавештава јавност о прецизној дијагнози и болести.


Згражали смо се протеклих деценија када смо сазнавали да су у неким земљама владе или државе годинама водили премијери и председници који су били тешко болесни, али су то крили од јавности. Тако су они показивали своју неодговорност, несхватање да они служе народу, грађанима и да су дужни да њима полажу рачуне о свему, посебно о томе да су здрави и да су способни да воде и управљају важним државним пословима. Кад нису за то способни дужни су да оду са власти, да поднесу оставке.



Такви случајеви дешавали су се у недемократским режимима у којима је апсолутистички владао неки од диктатора и где је било опасно по живот рећи истину да је „цар го“.


У овом најновијем случају, за сада непознате болести или слабости Ангеле Меркел, међутим, показује се да ни у Немачкој, где би требало да владају демократска правила и процедуре, и где би одговорност за вршење јавних послова и власти требало да је на највишем нивоу нема одговарајућих и адекватних мера на овакву непријатну ситуацију у врху државе.

Тако имамо ситуацију да Немачком управља и одлуке доноси канцеларка која вероватно није у добром здравственом стању и можда је делом неспособна да обавља своју одговорну државну функцију.

Чак није ни на боловању, што би било нормално, док се врше медицинска испитивања и лекарске контроле њеног здравља. Може се ускоро показати да канцеларка није била способна за обављање функције председника.



Није толико чудно што сама Меркел не каже истину о свом здравственом стању, јер она је толико дуго на власти, да је њу толико дуга владавина делом отупила па је да тешко је очекивати да буде непристрасна, нарочито према самој себи.


Више чуди и забрињава да у немачком друштву и институцијама нема јаке личности да иступи у јавности и енегично каже: Доста! И да затражи хитно саопштавање јавности истине о њеном здрављу.

Оно што је евидентно је да се Немачка по први пут суочава са оваквом појавом у самом врху државе. И проблем није у томе што се то дешава први пут него што се показује да се немачки државни органи не сналазе довољно добро у овако важној ситуацији. Тај очигледни факат изазива подозрење јавности, неповерење у власт и сумњу да се скривају важне информације. Зато има све више спекулација, интрига, спиновања…

Власт је иначе дужна да положи рачуне грађанима о најважнијим питањима, а питање здравља канцеларке је једно од најважнијих, а не да крије истину.

Та чињеница показује неке озбиљне слабости и несналажења немачког друштва и органа власти у овој сутуацији. Иако би требало да у уређеном друштву, какво је немачко, све функционише и у оваквим приликама.

Ако се покаже да је скривана истина у оваквој деликатној ситуацији о здрављу „челичне“ канцеларке, која управља животима 80 милиона грађана Немачке, а утиче и на животе великог броја грађана Европе, то може имати врло негативне последице по саму владу Немачке, и владајућу странку, Хришћанско-демократску унију (ЦДУ), а и по углед саме Ангеле Меркел.



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

субота, 01. јун 2019.

Ј. Вукелић: Србија да води рачуна о интересима Европе у преговорима са сепаратистима из Приштине

Нова малигна иницијатива Волфганга Петрича поводом решавања питања Косова и Метохије

#Kosovo #Metohija #Srbija #Separatisti #Volfgang #Petrič



  • Петрич: Косово је европски проблем, Русија и Америка да се не мешају у његово решавање
  • Петрич: У преговорима Београд и Приштина морају да схвате да интереси Европе морају бити у првом плану
  • Петричеву иницијативу не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.

Пише: Јово Вукелић



Волфганг Петрич, бивши главни представник Европске уније (ЕУ) за Космет, баш у преломно доба решавања косовско-метохијског проблема крајем 90-тих, дао је после дужег ћутања, пре дан-два неочекивану и врло чудну изјаву: „Косово је европски проблем и Русија и САД не би требало да се мешају у његово решавање“(1).

Искусни аустријски дипломата (72 године) пореклом корушки Словенац, као да је преспавао пуне две деценије откако је европско ангажовање око решавања косметског чвора под његовим вођством доживело дебакл и пораз и завршило се бруталном и нелегалном агресијом, бомбардовањем Србије  1999. године и ратом у коме су масовно страдали углавном цивили на Косову и Метохији, али и широм Србије.

Петрич, доследно против Србије и Срба
Од тада ЕУ имају и играју другоразредну улогу у решавању косметског питања. Главне конце у својим рукама држе САД, НАТО и земље њени сателити, као што је В. Британија и оне протеклих година намећу решења и воде политичке игре око решавања статуса нелегалне државе „Косова“. Осим тога, често и водеће земље ЕУ на Космету вршљају са својим обавештајним службама и додатно муте воду радњама испод жита, па се не може поуздано дефинисати да ли и оне саме раде у интересу те апстрактне ЕУ, или их само спроводе у интересима својих националних држава. Ми заправо не знамо шта је интерес ЕУ, а шта Немачке или Француске, и да ли ту има разлике. Или пак, ако говоримо о Шпанији, где се она налази у тим тзв. интересима ЕУ према Косову и Метохији.
Остаје стога нејасно шта је овом изјавом хтео да постигне Петрич. Није баш до краја јасно зашто му одједном смета ангажовање САД и НАТО. Можда му смета нешто друго, а то је најављено веће и шире ангажовање Русије. Или долази до мимоилажења интереса ЕУ и САД.

Иначе, његов утицај на међународну политику и токове је данас скоро миноран. Али, очигледно амбиције остарелог Петрича су и даље велике и његова жеља да се меша у оне међународне послове и односе у којима се показао безуспешан. Пре ће бити да је његово буђење из дубоког сна последица нечијег мига из актуелне врхушке ЕУ који нема довољно храбрости да сам то изговори, па је Петрич изабран као повољан медијум који треба да некоме пошаље поруку шта се заправо у ЕУ мисли, а не сме гласно да каже.

Косметски чвор није решен, напротив закомпликован је после његовог некомпетентног ангажовања.

То доказује и невероватно немушта и нелогична изјава некадашњег специјалног опуномоћеника ЕУ за Косово (од 1997. до 1999. године): “У преговорима Београд и Приштина морају да схвате да интереси Европе морају бити у првом плану“(2).

Ова неочекивана изјава говори о старом себичном аустроугарском духу и менталитету где су вековима навикли да слабији и слуге треба да воде рачуна о интересима газда, а сопствене интересе могу да занемаре…

Ако би Србија водила рачуна о интересима Европе у преговорима са Приштином, а не о сопственим интересима, онда би Приштина постала независна и самостална држава, јер је интерес већине земаља ЕУ већ јасно исказан да се нелегална криминална и мафијашка отета српска територија Косово призна за независну и самосталну државу. 

Стара аустроугарска политика,само у новим нијансама:
Србе треба истребити!
Тако да ће бригу, по Потричу, о српским интересима, о интересима Београда  вероватно водити неки лик из ЕУ, као што је Петрич, што се, по Србију, већ показало кобним.
Уз све изречено, Петрич иде и даље и не противи се размени територија, разграничењу наравно само зато не би ли Србија добила парченце – мали део своје територије, коју су јој ЕУ, САД и НАТО отели, и не би ли онда Србија признала насилно одузети највећи део тероторије своје државе –за самосталну и независну државу.

Зато Петрич истиче: „У процесу налажења решења између Србије и Косова „требало би да се игра отвореним картама”, баш зато што је у Бриселу „очигледно одлучено да нема црвених линија, да је могућа и размена територија”.

Јасно је да је Петрич за мењање међунардно признатих државних граница кад је то на штету Србије. И он то и подржава.

У евентуалном мењању граница Босне и Херцеговине у којој би Срби из Републике Српске добили своју државу Петрич је енергично против и каже:

Упитан зашто би Република Српска остала у Босни и Херцеговини, ако Србија и Косово постигну споразум око промене граница, Петрич је цитирао хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића који је изјавио да не постоји веза између ситуације у БиХ и ситуације на Косову.„Ако дође до промене граница, ако се ради о резултату преговора о косовском питању, онда то мора да буде резултат који су прихватиле обе стране. Примењују се међународна правила, билатералне промене граница су могуће само између две суверене државе консензусом”, закључио је.

За разлику од тога, у БиХ нема консензуса по том питању и та земља постоји у границама које су успостављене Дејтонским споразумом“, закључује Петрич.


Треба истаћи и подсетити да је Петрич био и главни преговарач ЕУ на мировним преговорима о Космету у Рамбујеу и Паризу 1999. године, који су били предигра бомбардовању СР Југославије у марту те године. Тада је показао сву нетрпељивост и необјективност према Србији и интересима српског народа.

Зато никакву његову иницијативу па и ову најновију не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.

Карикатура Тоша Борковића
 

С друге стране, то може бити наговештај режања и нервозе у отимању плена с коначним решавањем проблема Косова између ЕУ и САД, или најпре унутар ЕУ чиме би се неутралисала ригидност немачко-француске варијанте решења и торпедовао двојац Меркел-Макрон.

Али било је да реч о томе или нечему другом, јасно је да Петрич хоће да каже да цех треба да плати Србија у сваком случају, а да велики играчи морају да немире своје интересе. Иако је ово историјски потврђено правило више пута доказано на штету малих народа, Србија мора да води рачуна о својим интересима, пре свега.





  1. http://www.politika.rs/scc/clanak/430883/Kosovo-je-evropski-problem-Rusija-i-Amerika-da-se-ne-mesaju
  2. исто



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

среда, 01. мај 2019.

Јово Вукелић: Компромис – то је кад се две стране подједнако компромитују

Православно туцање јајима на самиту о "Западном Балкану" у Берлину

#Kosovo #Metohija #Srbija #Berlin #Vučić #Haradinaj #Tači #Samit #Vaskrs #Jaja #Skrnavljenje
Све је у служби представе за јавност па и Ускршњи православни обичај







  • Ни у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини, у име Европске комисије, није изнела ни један предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави озбиљно решавањем кризних питања на Балкану, нити је то интересује.
  • Ништа се из силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно -није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема
  • Наставак „нових разговора“ (преговора) Београда и Приштине одложен је за почетак јула у Паризу до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ.
  • Без коректних предлога није било договора или компромиса и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је водећим земљама ЕУ као покриће пред европске изборе да покажу како се наводно баве Балканом

Пише: Јово Вукелић



Србија се одувек, била „велика или мала“, налазила у централном делу Балкана, источно је била и јесте Бугарска, јужно Грчка и Албанија, а на Западу се налазила и налази Босна и Херцеговина, а најзападнији део Балкана увек је припадао Хрватској и Словенији.

То евидентно потврђује и ова географска карта на којој се то јасно види.


Али, некакви хазбуршки креатори пропале аустрогуарске политике подржани од Британије и Немачке су у протекле две-три деценије насилно, из сопствених интереса, променили  у вербалном општењу те географске појмове и одреднице и Србију сместили на Западни Балкан, а Хрватску и Словенију су изместили са Балкана, јер ето те две католичке земље подржане од Ватикана и хазбуршке клике не припадају више Балкану, него по њима, припадају некаквој средњој, а можда чак и централној Европи!?

Овај безуспешни агресивни покушај мењања географских одредница, иако врло смешан и будаласт, и даље твродоглаво намећу представници западне Европе. Тако је пре неколико дана и у Берлину одржан Самит о “Западном “Балкану на коме је главна тема била решавање односа  између Србије и самопроглашене српске покрајине Косово и Метохија.


Скуп без икаквих рационалних идеја и предлога
На самиту су се окупили, уз “посредовање” ЕУ (и овог пута је ту била, у име ЕУ) одлазећа насмејана италијанска политичарка Федерика Могерини, која се чак туцала и јајима за српски, православни Ускрс, али ипак безуспешно.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: Гледање омогућиле "КМ новине".


У име Европске комисије у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини није изнела ниједан предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави ни сада озбиљно решавањем кризних питања на Балкану.
Без коректних предлога није било договора и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је као покриће водећим земљама ЕУ пред европске изборе (од 23. до 26. маја) да покажу како се наводно баве Балканом.

Ништа се из тих силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења  Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно  – није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема.

Макрон и Меркел отимају од Србије Косово и Метохију,
мењају границе на Балкану, а не дају, не нуде ништа.

Главне политичке личности на Самиту  у Берлину били су Емануел Макрон, председник Француске и немачка канцеларка Ангела Меркел окупљени са намером, или циљем да притискају, колико год могу, Србију не би ли, можда, у нечему попустила како би они, као вође и лидери ЕУ саопштили да су увели своје нелегално чедо „Косово“ у међународну  заједницу народа и  држава, у европске и ЕУ институције и што им је најважније у Организацију Уједињених нација (ОУН). Односно, вероватније је, имајући у виду расположеност српских власти да им удовоље, да су тај притисак донекле и глумили, а заправо задовољавали форму важности и неизвесности састанка.

Треба напоменути да овим западним лидерима ни овог пута није уопште сметало што Шиптари из Приштине не спроводе договорене Бриселске споразуме, посебно део о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), што су нелегално, супротно свим међународним договорима, формирали Војску Косова, што су увели, супротно свим међународним нормама, таксе од 100 одсто на све српске производе, што неометано отимају српску државну и приватну имовину на Космету, што је неприкосновени стандард у западним демократијама и што крше многе друге потписане споразуме и међународне прописе. Уз све то Шипштари вандалски руше српске гробове, гробља  и православне светиње. То Европи, за чудо, не смета!?!

Последица таквог односа и политике је била да на представнике шиптарских власти из Приштине није вршен никакав притисак у Берлину.

Европљани су, као празне флоскуле, по ко зна који пут поновили да се залажу за „непоколебљиву посвећеност демократији, владавини права, добром управљању, борби против корупције и организованог криминала, као и јачању улоге цивилног друштва и независних медија. Сложили су се да су одрживе реформе кључ за европску перспективу региона Балкана…“

А онда су сложно навалили да крше све те слаткоречиве пароле и уз помоћ лидера БиХ, Албаније, Црне Горе и Северне Македоније као и представника квази институција у Приштини, и бескрупулозно траже од Србије да пристане на све уцене ако жели да се интегрише у Европу и ЕУ. На скупу су учествовали и исту улогу су имали премијери Хрватске и Словеније, Андреј Пленковић и Маријан Шарец.

Групни портрет лидера Балкана са две одлазеће даме из ЕУ


 
ЕУ хоће компромис, али без уступака Србији
Европски лидери, исто као њихови спонзори и идејне вође Сједињене Америчке Државе, хтели би да  наметну решење држави Србији, назову га компромисом, а да не понуде никакве значајне уступке Србији за отимање дела државне територије, тачније покрајине Косово и Метохија.

Треба поновити, по ко зна који пут, да о таквој идеји нема и не може бити разговора, јер она крши важећи Устав Србије.

Српски Устав би морао да се промени, да би Срби могли поклонити Косово и Метохију Шиптарима, или се сагласити са отимањем те територије.



Уз то, нема рационалних разлога за такав акт Србије, зашто би Срби то урадили?

Мој професор на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Београду др Вељко Кораћ (половином 70-тих година прошлог века) учећи нас основним филозофским појмовима, често је истицао важност непоколебљиве борбе за истину, бескомпромисност у тражењу рационалних решења. „Ту уступака нема – говорио је…

Често, као у шали, говорио је : „Знате шта значи реч компромис?“ (Та реч се иначе, тих 70-тих година прошлог века све чешће била у употреби). И констатовао:
Компромис – то вам је је кад се обе (две или више) стране подједнако компромитију“.
Али, како у Берлину није било ни покушаја да се постигне некакав компромис, а коме наводно истински теже водеће земље Запада у решавању проблема на Балкану, између Београда и Приштине  није ни било компромиса – „компромитације“ између учесника Самита.

Што се тиче српске стране, предвођене председником А. Вучићем и премијерком А. Брнабић, она је исказивала већ познати став да би одмах наставила дијалог са Приштином само кад би – ако би Шиптари укинули таксе. Али, ни тог бенигног предлога није било!

Тако је све одложено за покушај нових разговора (преговора) Београда и Приштине за почетак јула у Паризу, до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ. (Избори за Европски парламент, одржаће се између 23. и 26. маја и биће изабрано 705 представника у највишем законодавном телу ЕУ).
До тада, безидејност и неконструктивност свих учесника ових међународних преговора (укључујући и САД и НАТО)  у покушају легализовања приштинске незаконите сецесије цароваће простором централног Балкана, Србије и Космета (а шта ће бити на Западном Балкану то је већ ствар суседа Хрватске и наравно Словеније, који се на Западном Балкану одувек и налазе).
 


author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

понедељак, 01. април 2019.

Јово Вукелић: Велика и озбиљна обмана грађана Србије

Комисија Владе Србије за испитивање последица бомбардовања - мртво слово на папиру.



  • Влада Србије је прошле године у јуну направила Комисију за испитивање за утврђивање последица НАТО бомбардовања. И од тада се ништа не догађа! Међуресорно координационо тело рогобатног назива (МРКТ) је формирано само на папиру, никад није основано, формирано и није почело да функционише.
  • Влада Србије до сада није донела одлуку о почетку рада ове Комисије, о омогућавању рада, просторијама, особљу и буџету. И зато Комисија и не постоји, она није стварна, она је витруелна, ње има само на интернету!
  • Поставља се питање ко је дао налог да све стоји, да се ништа не ради у овим Комисијама и ко је зауставио сва истраживања?
  • Да ли је такав налог дао Тони Блер, саветник владе Србије?
  • Или је то наредила председница владе Ана Брнабић, или неко други изнад ње, ко може стварно (не формално) да тако нешто нареди, а то је председник Србије  или неко из НАТО пакта, којима би то био итекако значајан интерес!
  • Апсурдно је да истовремено „постоји“ и Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије у Скупштини Србије

Пише: Јово Вукелић



У време апсолутне власти Ј. Б. Тита и Комунистичке партије ФНР Југославијом  и потом СФРЈ скоро пола века постојала је устаљена пракса да, када постоји неки проблем који комунисти неће да реше, онда они донесу одлуку да формирају посебну Kомисију за то питање и цео проблем наизглед (на први поглед)  добије на важности.

У састав Комисије су улазиле познате јавне личности, стручњаци, а Комисију је обично водио поверљиви кадар који је добио налог да се никако не дозволи решавање тог питања…
И тако се ситуација смири, сви почну да очекују да ћe почети да се озбиљно решава проблем, али  се од тада његово решевање одуговлачи, И одлаже се све док се не заборави или актери не помру…

Тако је било деценијама и кад би људи чули да се због неког питања, проблема, спора… формира Комисија прво би се насмејали и одмах знали да од „тога посла“ нема ништа.


Мамутска владина Комисија која не ради
Исто или и горе се догодило се и недавно у Србији. На скоро идентичан начин влада Србије је прошле године у јуну направила Комисију за испитивање за утврђивање последица НАТО бомбардовања. Чак је у том прављењу разних тела и органа ова власт  увелико надмашила комунисте: формирала је чак три државна међуресорна тела са тела! Што више органа то јаловије деловање, било је, а изгледа и остаје искуство из ере комунистичке владавине. 
Влада Србије је, значи, помпезно, са учешћем чак четири Министарства основала Заједничко тело које се састоји од:

  • Комисије, Међуресорног координационог тела (МРКТ);
  • Савета;
  • Националне мрежа лабораторија;
  • Управног одбора!

У овим органима је именовано чак 45 људи!

Четири министра, а ниједна одлука, акција, поступак, иницијатива…






Одржана је и Конференција за штампу владе Србије на којој су четири министра: А. Вулин, Г. Триван, З. Лончар и Шарчевић и свечано и званично саопштили у име владе Србије: «Ово је израз чврсте намере Србије да се испитају последице бомбардовања НАТО 1999. године».
Четири Министарства која су требала тесно да сарађују у овом важном послу су: Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, Министарство одбране и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
И од тада се, наравно, ништа не догађа! Међуресорно координационо тело рогобатног назива (МРКТ) је формирано само на папиру, никад није основано  и није почело да функционише.





Састав Међуресорне координационе комисије (МРКТ)
У овим телима има и часних и компетентних људи, стручњака. Али, држава их је бар до сада злоупотребила и прави од њих магарце, у складу са старом народном изреком о надању:  “Не липши магарче до зелене траве!”.

  • проф. др Александар Јововић, председник
  • проф. др Даница Грујичић, потпредседница за област здравља
  • проф. др Бранимир Јованчићевић, потпредседник за мониторинг животне средине
  • Слободан Петковић, генерал у пензији
  • др Јагош Раичевић
  • др Мирјана Анђелковић-Лукић
  • проф. др Ратко Кадовић
  • проф. др Дејан Крчмар
  • др Милица Томашевић
  • др Слободан Тошовић
  • др Здравко Ждрале
  • др сц. мед. Драган Крстић
  • проф. др сц. мед. Бранка Ђуровић
  • Дарија Кисић-Тепавчевић
  • Филип Радовић, в.д. директора Агенције за заштиту животне средине
  • Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност
  • Зоран Станојевић, начелник Одељења за националну лабораторију Агенције за заштиту животне средине
  • Сања Бановић Стевић, Институт за безбедност, БИА




Влада Србије до сада није донела одлуку о почетку рада ове Комисије, о омогућавању рада, просторијама, особљу и буџету. И зато Комисија фактички и не постоји, она није стварна, она је витруелна, ње има само на интернету и у «Службеном гласнику»!

Десетине врсних стручњака, доктора наука, професора универтизета и академика ни дан-данас ништа не ради на истраживању и утврђивању научних доказа о штетним последицама  НАТО бомбардовања Србије 1999. године. А то је, како је Влада прокламовала, био главни задатак овог мастодонтског државног тела састављеног из више делова.

Поставља се питање ко је дао налог да све стоји, да се ништа не ради у овим Комисијама и ко је зауставио сва истраживања?

Да ли је такав налог дао Тони Блер, саветник владе Србије?

 

Видео прилог РТС о бомбардовању Србије 1999. године: (траје 43 минута)

 

Или је то наредила председница владе Ана Брнабић, или неко други изнад  ње, ко може стварно (не формално) да тако нешто нареди, а то је председник Србије  или неко из НАТО пакта, којима би то био итекако значајан интерес!
 
Бесмисленост постојања скупштинске Комисије
Али, „домишљатости“ државне бирократије овде није крај. Наиме, треба да подсетимо да је и у Скупштини Србије, на иницијативу председнице парламента М. Гојковић у мају 2018. године (скоро истовремено, кад и Влада Србије), усвојена одлука о оснивању Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије (која је оформљена крајем маја).
Тако да се догодило да председница Скупштине вероватно не зна шта ради и припрема Влада Србије па је непотребно формирана и дуплиран  владина Комисија. Или председница парламента не верује у квалитет и ефикасност рада Комисије Владе Србије па је формирала другу, овог пута скупштинску.


Савет Комисије владе Србије
У овим телима има и часних и компетентних људи, стручњака. Али, држава их је, бар до сада, злоупотребила и прави од њих магарце, у складу са старом народном изреком о надању:  “Не липши магарче до зелене траве!”
  •  академик Марко Анђелковић, председник
  • проф. др Зорка Вукмировић, потпредседница за међународну сарадњу
  • проф. др Драган Веселиновић, потпредседник за сарадњу са домаћим институцијама
  • проф. др Павле Павловић, генерални секретар
  • академик Љубиша Ракић
  • проф. др Слободан Чикарић, онколог
  • проф. др Божо Далмација
  • проф. др Јасмина Вујић
  • проф. др Драган Јоксовић
  • проф. др Петар Пфендт
  • проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов
  • проф. др Иво Савић
  • проф. др Ивица Радовић
  • проф. др Иван Гржетић


 


У тој скупштинској Комисији за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије председник је посланик Дарко Лакетић (СНС), а његова заменица је председница одбора за заштиту животне средине Ивана Стојиљковић (СНС). Чланови Kомисије су посланици Милован Дрецун (СНС), Гордана Чомић (ДС), Данијела Стојадиновић (СПС), Драган Веселиновић (Двери) и  Дубравко Бојић (СРС).
И ова Комисија не ради скоро ништа од тада. Огласила се само једном у фебруару ове године саопштењем о првим прелиминарним резултатима научно-медицинске студије, која показују пораст учесталости болести, нарочито малигних болести крви, код деце од пете до девете године. Ова студија је урађена на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут“, и није још завршена. Ово су први резултати достављени свим посланицима у децембру ради њиховог информисања. (1)

На основу информација којима располажемо између ове скупштинске Комисије, и ове неоживљене „мртве“  владине Комисије нема никакве сарадње и координације.




Опструкција рада адвоката Алексића и његове комисије
Иницијативу о новој тужби против НАТО започео је 2017. године Срђан Алексић, адвокат из Ниша, града у коме је 18. јуна 2018, одржан први Међународни дводневни симпозијум и најављене су тада тужбе против 19 држава чланица НАТО (на јесен исте године).

Након тога, све до данашњег дана Срђан Алексић и иницијатива су волшебно нестали из свих медија у Србији. Њих нико није подржавао из органа власти, чак су ометани „минирани“, а у медијима игнорисани.



Закључујемо да, из још увек неутврђених разлога,  пројекат којим у име Владе Србије, руководи Министарство заштите животне средине, од јуна прошле године није ушао у процедуру одлучивања Владе Републике Србије. Зато потписани Уговор о формирању међуресорне Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања још није правоснажан. И стога не може ништа да се ради! (2)
 
Тако да се у овом случају, који смо покушали да представимо, показује огроман немар и неодговорност државних органа. 
Као да је у питању темељна опструкција и обмана грађана Србије са циљем да се бар привремено формиорањем Комисије умири узнемирена српска јавност о разорним последицама бомбардовања по здравље нације, а истовремено се задовољава и други циљ: да се не узбуђују зли духови из НАТО пакта – не ради се ништа!

Према садашњем стању ствари можда ће нека друга влада једног дана покренути озбиљна и темељна истраживања о НАТО злочину бомбардовања Србије и окренути решавање овог питања и тужбе против 19 земаља-агресора из НАТО.
Од ове Владе Србије то је заиста нереално очекивати.




Управни одбор
Горан Триван, министар заштите животне средине, председник; др Бранислав Блажић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, заменик председника; др Златибор Лончар, министар здравља; проф. др Ференц Вицко, државни секретар у Министарству здравља; Александар Вулин, министар одбране; Александар Живковић, државни секретар у Министарству одбране; Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја; проф. др Виктор Недовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја; проф. др Александар Јововић, председник Међуресорног координационог тела; проф. др Даница Грујичић, потпредседница Међуресорног координационог тела; академик Марко Анђелковић, председник Савета; проф. др Павле Павловић, генерални секретар Савета и Директор Националне мреже лабораторија (бира се конкурсом)




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању