Вести:
Приказивање постова са ознаком Јово Вукелић. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Јово Вукелић. Прикажи све постове

субота, 01. јун 2019.

Ј. Вукелић: Србија да води рачуна о интересима Европе у преговорима са сепаратистима из Приштине

Нова малигна иницијатива Волфганга Петрича поводом решавања питања Косова и Метохије

#Kosovo #Metohija #Srbija #Separatisti #Volfgang #Petrič



  • Петрич: Косово је европски проблем, Русија и Америка да се не мешају у његово решавање
  • Петрич: У преговорима Београд и Приштина морају да схвате да интереси Европе морају бити у првом плану
  • Петричеву иницијативу не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.

Пише: Јово Вукелић



Волфганг Петрич, бивши главни представник Европске уније (ЕУ) за Космет, баш у преломно доба решавања косовско-метохијског проблема крајем 90-тих, дао је после дужег ћутања, пре дан-два неочекивану и врло чудну изјаву: „Косово је европски проблем и Русија и САД не би требало да се мешају у његово решавање“(1).

Искусни аустријски дипломата (72 године) пореклом корушки Словенац, као да је преспавао пуне две деценије откако је европско ангажовање око решавања косметског чвора под његовим вођством доживело дебакл и пораз и завршило се бруталном и нелегалном агресијом, бомбардовањем Србије  1999. године и ратом у коме су масовно страдали углавном цивили на Косову и Метохији, али и широм Србије.

Петрич, доследно против Србије и Срба
Од тада ЕУ имају и играју другоразредну улогу у решавању косметског питања. Главне конце у својим рукама држе САД, НАТО и земље њени сателити, као што је В. Британија и оне протеклих година намећу решења и воде политичке игре око решавања статуса нелегалне државе „Косова“. Осим тога, често и водеће земље ЕУ на Космету вршљају са својим обавештајним службама и додатно муте воду радњама испод жита, па се не може поуздано дефинисати да ли и оне саме раде у интересу те апстрактне ЕУ, или их само спроводе у интересима својих националних држава. Ми заправо не знамо шта је интерес ЕУ, а шта Немачке или Француске, и да ли ту има разлике. Или пак, ако говоримо о Шпанији, где се она налази у тим тзв. интересима ЕУ према Косову и Метохији.
Остаје стога нејасно шта је овом изјавом хтео да постигне Петрич. Није баш до краја јасно зашто му одједном смета ангажовање САД и НАТО. Можда му смета нешто друго, а то је најављено веће и шире ангажовање Русије. Или долази до мимоилажења интереса ЕУ и САД.

Иначе, његов утицај на међународну политику и токове је данас скоро миноран. Али, очигледно амбиције остарелог Петрича су и даље велике и његова жеља да се меша у оне међународне послове и односе у којима се показао безуспешан. Пре ће бити да је његово буђење из дубоког сна последица нечијег мига из актуелне врхушке ЕУ који нема довољно храбрости да сам то изговори, па је Петрич изабран као повољан медијум који треба да некоме пошаље поруку шта се заправо у ЕУ мисли, а не сме гласно да каже.

Косметски чвор није решен, напротив закомпликован је после његовог некомпетентног ангажовања.

То доказује и невероватно немушта и нелогична изјава некадашњег специјалног опуномоћеника ЕУ за Косово (од 1997. до 1999. године): “У преговорима Београд и Приштина морају да схвате да интереси Европе морају бити у првом плану“(2).

Ова неочекивана изјава говори о старом себичном аустроугарском духу и менталитету где су вековима навикли да слабији и слуге треба да воде рачуна о интересима газда, а сопствене интересе могу да занемаре…

Ако би Србија водила рачуна о интересима Европе у преговорима са Приштином, а не о сопственим интересима, онда би Приштина постала независна и самостална држава, јер је интерес већине земаља ЕУ већ јасно исказан да се нелегална криминална и мафијашка отета српска територија Косово призна за независну и самосталну државу. 

Стара аустроугарска политика,само у новим нијансама:
Србе треба истребити!
Тако да ће бригу, по Потричу, о српским интересима, о интересима Београда  вероватно водити неки лик из ЕУ, као што је Петрич, што се, по Србију, већ показало кобним.
Уз све изречено, Петрич иде и даље и не противи се размени територија, разграничењу наравно само зато не би ли Србија добила парченце – мали део своје територије, коју су јој ЕУ, САД и НАТО отели, и не би ли онда Србија признала насилно одузети највећи део тероторије своје државе –за самосталну и независну државу.

Зато Петрич истиче: „У процесу налажења решења између Србије и Косова „требало би да се игра отвореним картама”, баш зато што је у Бриселу „очигледно одлучено да нема црвених линија, да је могућа и размена територија”.

Јасно је да је Петрич за мењање међунардно признатих државних граница кад је то на штету Србије. И он то и подржава.

У евентуалном мењању граница Босне и Херцеговине у којој би Срби из Републике Српске добили своју државу Петрич је енергично против и каже:

Упитан зашто би Република Српска остала у Босни и Херцеговини, ако Србија и Косово постигну споразум око промене граница, Петрич је цитирао хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића који је изјавио да не постоји веза између ситуације у БиХ и ситуације на Косову.„Ако дође до промене граница, ако се ради о резултату преговора о косовском питању, онда то мора да буде резултат који су прихватиле обе стране. Примењују се међународна правила, билатералне промене граница су могуће само између две суверене државе консензусом”, закључио је.

За разлику од тога, у БиХ нема консензуса по том питању и та земља постоји у границама које су успостављене Дејтонским споразумом“, закључује Петрич.


Треба истаћи и подсетити да је Петрич био и главни преговарач ЕУ на мировним преговорима о Космету у Рамбујеу и Паризу 1999. године, који су били предигра бомбардовању СР Југославије у марту те године. Тада је показао сву нетрпељивост и необјективност према Србији и интересима српског народа.

Зато никакву његову иницијативу па и ову најновију не треба посматрати другачије, него као нови покушај угрожавања легитимних српских државних и националних интереса.

Карикатура Тоша Борковића
 

С друге стране, то може бити наговештај режања и нервозе у отимању плена с коначним решавањем проблема Косова између ЕУ и САД, или најпре унутар ЕУ чиме би се неутралисала ригидност немачко-француске варијанте решења и торпедовао двојац Меркел-Макрон.

Али било је да реч о томе или нечему другом, јасно је да Петрич хоће да каже да цех треба да плати Србија у сваком случају, а да велики играчи морају да немире своје интересе. Иако је ово историјски потврђено правило више пута доказано на штету малих народа, Србија мора да води рачуна о својим интересима, пре свега.





  1. http://www.politika.rs/scc/clanak/430883/Kosovo-je-evropski-problem-Rusija-i-Amerika-da-se-ne-mesaju
  2. исто



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

среда, 01. мај 2019.

Јово Вукелић: Компромис – то је кад се две стране подједнако компромитују

Православно туцање јајима на самиту о "Западном Балкану" у Берлину

#Kosovo #Metohija #Srbija #Berlin #Vučić #Haradinaj #Tači #Samit #Vaskrs #Jaja #Skrnavljenje
Све је у служби представе за јавност па и Ускршњи православни обичај







  • Ни у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини, у име Европске комисије, није изнела ни један предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави озбиљно решавањем кризних питања на Балкану, нити је то интересује.
  • Ништа се из силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно -није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема
  • Наставак „нових разговора“ (преговора) Београда и Приштине одложен је за почетак јула у Паризу до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ.
  • Без коректних предлога није било договора или компромиса и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је водећим земљама ЕУ као покриће пред европске изборе да покажу како се наводно баве Балканом

Пише: Јово Вукелић



Србија се одувек, била „велика или мала“, налазила у централном делу Балкана, источно је била и јесте Бугарска, јужно Грчка и Албанија, а на Западу се налазила и налази Босна и Херцеговина, а најзападнији део Балкана увек је припадао Хрватској и Словенији.

То евидентно потврђује и ова географска карта на којој се то јасно види.


Али, некакви хазбуршки креатори пропале аустрогуарске политике подржани од Британије и Немачке су у протекле две-три деценије насилно, из сопствених интереса, променили  у вербалном општењу те географске појмове и одреднице и Србију сместили на Западни Балкан, а Хрватску и Словенију су изместили са Балкана, јер ето те две католичке земље подржане од Ватикана и хазбуршке клике не припадају више Балкану, него по њима, припадају некаквој средњој, а можда чак и централној Европи!?

Овај безуспешни агресивни покушај мењања географских одредница, иако врло смешан и будаласт, и даље твродоглаво намећу представници западне Европе. Тако је пре неколико дана и у Берлину одржан Самит о “Западном “Балкану на коме је главна тема била решавање односа  између Србије и самопроглашене српске покрајине Косово и Метохија.


Скуп без икаквих рационалних идеја и предлога
На самиту су се окупили, уз “посредовање” ЕУ (и овог пута је ту била, у име ЕУ) одлазећа насмејана италијанска политичарка Федерика Могерини, која се чак туцала и јајима за српски, православни Ускрс, али ипак безуспешно.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: Гледање омогућиле "КМ новине".


У име Европске комисије у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини није изнела ниједан предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави ни сада озбиљно решавањем кризних питања на Балкану.
Без коректних предлога није било договора и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је као покриће водећим земљама ЕУ пред европске изборе (од 23. до 26. маја) да покажу како се наводно баве Балканом.

Ништа се из тих силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења  Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно  – није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема.

Макрон и Меркел отимају од Србије Косово и Метохију,
мењају границе на Балкану, а не дају, не нуде ништа.

Главне политичке личности на Самиту  у Берлину били су Емануел Макрон, председник Француске и немачка канцеларка Ангела Меркел окупљени са намером, или циљем да притискају, колико год могу, Србију не би ли, можда, у нечему попустила како би они, као вође и лидери ЕУ саопштили да су увели своје нелегално чедо „Косово“ у међународну  заједницу народа и  држава, у европске и ЕУ институције и што им је најважније у Организацију Уједињених нација (ОУН). Односно, вероватније је, имајући у виду расположеност српских власти да им удовоље, да су тај притисак донекле и глумили, а заправо задовољавали форму важности и неизвесности састанка.

Треба напоменути да овим западним лидерима ни овог пута није уопште сметало што Шиптари из Приштине не спроводе договорене Бриселске споразуме, посебно део о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), што су нелегално, супротно свим међународним договорима, формирали Војску Косова, што су увели, супротно свим међународним нормама, таксе од 100 одсто на све српске производе, што неометано отимају српску државну и приватну имовину на Космету, што је неприкосновени стандард у западним демократијама и што крше многе друге потписане споразуме и међународне прописе. Уз све то Шипштари вандалски руше српске гробове, гробља  и православне светиње. То Европи, за чудо, не смета!?!

Последица таквог односа и политике је била да на представнике шиптарских власти из Приштине није вршен никакав притисак у Берлину.

Европљани су, као празне флоскуле, по ко зна који пут поновили да се залажу за „непоколебљиву посвећеност демократији, владавини права, добром управљању, борби против корупције и организованог криминала, као и јачању улоге цивилног друштва и независних медија. Сложили су се да су одрживе реформе кључ за европску перспективу региона Балкана…“

А онда су сложно навалили да крше све те слаткоречиве пароле и уз помоћ лидера БиХ, Албаније, Црне Горе и Северне Македоније као и представника квази институција у Приштини, и бескрупулозно траже од Србије да пристане на све уцене ако жели да се интегрише у Европу и ЕУ. На скупу су учествовали и исту улогу су имали премијери Хрватске и Словеније, Андреј Пленковић и Маријан Шарец.

Групни портрет лидера Балкана са две одлазеће даме из ЕУ


 
ЕУ хоће компромис, али без уступака Србији
Европски лидери, исто као њихови спонзори и идејне вође Сједињене Америчке Државе, хтели би да  наметну решење држави Србији, назову га компромисом, а да не понуде никакве значајне уступке Србији за отимање дела државне територије, тачније покрајине Косово и Метохија.

Треба поновити, по ко зна који пут, да о таквој идеји нема и не може бити разговора, јер она крши важећи Устав Србије.

Српски Устав би морао да се промени, да би Срби могли поклонити Косово и Метохију Шиптарима, или се сагласити са отимањем те територије.



Уз то, нема рационалних разлога за такав акт Србије, зашто би Срби то урадили?

Мој професор на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Београду др Вељко Кораћ (половином 70-тих година прошлог века) учећи нас основним филозофским појмовима, често је истицао важност непоколебљиве борбе за истину, бескомпромисност у тражењу рационалних решења. „Ту уступака нема – говорио је…

Често, као у шали, говорио је : „Знате шта значи реч компромис?“ (Та реч се иначе, тих 70-тих година прошлог века све чешће била у употреби). И констатовао:
Компромис – то вам је је кад се обе (две или више) стране подједнако компромитију“.
Али, како у Берлину није било ни покушаја да се постигне некакав компромис, а коме наводно истински теже водеће земље Запада у решавању проблема на Балкану, између Београда и Приштине  није ни било компромиса – „компромитације“ између учесника Самита.

Што се тиче српске стране, предвођене председником А. Вучићем и премијерком А. Брнабић, она је исказивала већ познати став да би одмах наставила дијалог са Приштином само кад би – ако би Шиптари укинули таксе. Али, ни тог бенигног предлога није било!

Тако је све одложено за покушај нових разговора (преговора) Београда и Приштине за почетак јула у Паризу, до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ. (Избори за Европски парламент, одржаће се између 23. и 26. маја и биће изабрано 705 представника у највишем законодавном телу ЕУ).
До тада, безидејност и неконструктивност свих учесника ових међународних преговора (укључујући и САД и НАТО)  у покушају легализовања приштинске незаконите сецесије цароваће простором централног Балкана, Србије и Космета (а шта ће бити на Западном Балкану то је већ ствар суседа Хрватске и наравно Словеније, који се на Западном Балкану одувек и налазе).
 


author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

понедељак, 01. април 2019.

Јово Вукелић: Велика и озбиљна обмана грађана Србије

Комисија Владе Србије за испитивање последица бомбардовања - мртво слово на папиру.



  • Влада Србије је прошле године у јуну направила Комисију за испитивање за утврђивање последица НАТО бомбардовања. И од тада се ништа не догађа! Међуресорно координационо тело рогобатног назива (МРКТ) је формирано само на папиру, никад није основано, формирано и није почело да функционише.
  • Влада Србије до сада није донела одлуку о почетку рада ове Комисије, о омогућавању рада, просторијама, особљу и буџету. И зато Комисија и не постоји, она није стварна, она је витруелна, ње има само на интернету!
  • Поставља се питање ко је дао налог да све стоји, да се ништа не ради у овим Комисијама и ко је зауставио сва истраживања?
  • Да ли је такав налог дао Тони Блер, саветник владе Србије?
  • Или је то наредила председница владе Ана Брнабић, или неко други изнад ње, ко може стварно (не формално) да тако нешто нареди, а то је председник Србије  или неко из НАТО пакта, којима би то био итекако значајан интерес!
  • Апсурдно је да истовремено „постоји“ и Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије у Скупштини Србије

Пише: Јово Вукелић



У време апсолутне власти Ј. Б. Тита и Комунистичке партије ФНР Југославијом  и потом СФРЈ скоро пола века постојала је устаљена пракса да, када постоји неки проблем који комунисти неће да реше, онда они донесу одлуку да формирају посебну Kомисију за то питање и цео проблем наизглед (на први поглед)  добије на важности.

У састав Комисије су улазиле познате јавне личности, стручњаци, а Комисију је обично водио поверљиви кадар који је добио налог да се никако не дозволи решавање тог питања…
И тако се ситуација смири, сви почну да очекују да ћe почети да се озбиљно решава проблем, али  се од тада његово решевање одуговлачи, И одлаже се све док се не заборави или актери не помру…

Тако је било деценијама и кад би људи чули да се због неког питања, проблема, спора… формира Комисија прво би се насмејали и одмах знали да од „тога посла“ нема ништа.


Мамутска владина Комисија која не ради
Исто или и горе се догодило се и недавно у Србији. На скоро идентичан начин влада Србије је прошле године у јуну направила Комисију за испитивање за утврђивање последица НАТО бомбардовања. Чак је у том прављењу разних тела и органа ова власт  увелико надмашила комунисте: формирала је чак три државна међуресорна тела са тела! Што више органа то јаловије деловање, било је, а изгледа и остаје искуство из ере комунистичке владавине. 
Влада Србије је, значи, помпезно, са учешћем чак четири Министарства основала Заједничко тело које се састоји од:

  • Комисије, Међуресорног координационог тела (МРКТ);
  • Савета;
  • Националне мрежа лабораторија;
  • Управног одбора!

У овим органима је именовано чак 45 људи!

Четири министра, а ниједна одлука, акција, поступак, иницијатива…






Одржана је и Конференција за штампу владе Србије на којој су четири министра: А. Вулин, Г. Триван, З. Лончар и Шарчевић и свечано и званично саопштили у име владе Србије: «Ово је израз чврсте намере Србије да се испитају последице бомбардовања НАТО 1999. године».
Четири Министарства која су требала тесно да сарађују у овом важном послу су: Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, Министарство одбране и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
И од тада се, наравно, ништа не догађа! Међуресорно координационо тело рогобатног назива (МРКТ) је формирано само на папиру, никад није основано  и није почело да функционише.





Састав Међуресорне координационе комисије (МРКТ)
У овим телима има и часних и компетентних људи, стручњака. Али, држава их је бар до сада злоупотребила и прави од њих магарце, у складу са старом народном изреком о надању:  “Не липши магарче до зелене траве!”.

  • проф. др Александар Јововић, председник
  • проф. др Даница Грујичић, потпредседница за област здравља
  • проф. др Бранимир Јованчићевић, потпредседник за мониторинг животне средине
  • Слободан Петковић, генерал у пензији
  • др Јагош Раичевић
  • др Мирјана Анђелковић-Лукић
  • проф. др Ратко Кадовић
  • проф. др Дејан Крчмар
  • др Милица Томашевић
  • др Слободан Тошовић
  • др Здравко Ждрале
  • др сц. мед. Драган Крстић
  • проф. др сц. мед. Бранка Ђуровић
  • Дарија Кисић-Тепавчевић
  • Филип Радовић, в.д. директора Агенције за заштиту животне средине
  • Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност
  • Зоран Станојевић, начелник Одељења за националну лабораторију Агенције за заштиту животне средине
  • Сања Бановић Стевић, Институт за безбедност, БИА




Влада Србије до сада није донела одлуку о почетку рада ове Комисије, о омогућавању рада, просторијама, особљу и буџету. И зато Комисија фактички и не постоји, она није стварна, она је витруелна, ње има само на интернету и у «Службеном гласнику»!

Десетине врсних стручњака, доктора наука, професора универтизета и академика ни дан-данас ништа не ради на истраживању и утврђивању научних доказа о штетним последицама  НАТО бомбардовања Србије 1999. године. А то је, како је Влада прокламовала, био главни задатак овог мастодонтског државног тела састављеног из више делова.

Поставља се питање ко је дао налог да све стоји, да се ништа не ради у овим Комисијама и ко је зауставио сва истраживања?

Да ли је такав налог дао Тони Блер, саветник владе Србије?

 

Видео прилог РТС о бомбардовању Србије 1999. године: (траје 43 минута)

 

Или је то наредила председница владе Ана Брнабић, или неко други изнад  ње, ко може стварно (не формално) да тако нешто нареди, а то је председник Србије  или неко из НАТО пакта, којима би то био итекако значајан интерес!
 
Бесмисленост постојања скупштинске Комисије
Али, „домишљатости“ државне бирократије овде није крај. Наиме, треба да подсетимо да је и у Скупштини Србије, на иницијативу председнице парламента М. Гојковић у мају 2018. године (скоро истовремено, кад и Влада Србије), усвојена одлука о оснивању Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије (која је оформљена крајем маја).
Тако да се догодило да председница Скупштине вероватно не зна шта ради и припрема Влада Србије па је непотребно формирана и дуплиран  владина Комисија. Или председница парламента не верује у квалитет и ефикасност рада Комисије Владе Србије па је формирала другу, овог пута скупштинску.


Савет Комисије владе Србије
У овим телима има и часних и компетентних људи, стручњака. Али, држава их је, бар до сада, злоупотребила и прави од њих магарце, у складу са старом народном изреком о надању:  “Не липши магарче до зелене траве!”
  •  академик Марко Анђелковић, председник
  • проф. др Зорка Вукмировић, потпредседница за међународну сарадњу
  • проф. др Драган Веселиновић, потпредседник за сарадњу са домаћим институцијама
  • проф. др Павле Павловић, генерални секретар
  • академик Љубиша Ракић
  • проф. др Слободан Чикарић, онколог
  • проф. др Божо Далмација
  • проф. др Јасмина Вујић
  • проф. др Драган Јоксовић
  • проф. др Петар Пфендт
  • проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов
  • проф. др Иво Савић
  • проф. др Ивица Радовић
  • проф. др Иван Гржетић


 


У тој скупштинској Комисији за истраживање последица НАТО бомбардовања Србије председник је посланик Дарко Лакетић (СНС), а његова заменица је председница одбора за заштиту животне средине Ивана Стојиљковић (СНС). Чланови Kомисије су посланици Милован Дрецун (СНС), Гордана Чомић (ДС), Данијела Стојадиновић (СПС), Драган Веселиновић (Двери) и  Дубравко Бојић (СРС).
И ова Комисија не ради скоро ништа од тада. Огласила се само једном у фебруару ове године саопштењем о првим прелиминарним резултатима научно-медицинске студије, која показују пораст учесталости болести, нарочито малигних болести крви, код деце од пете до девете године. Ова студија је урађена на основу истраживања у сарадњи с Институтом „Милан Јовановић Батут“, и није још завршена. Ово су први резултати достављени свим посланицима у децембру ради њиховог информисања. (1)

На основу информација којима располажемо између ове скупштинске Комисије, и ове неоживљене „мртве“  владине Комисије нема никакве сарадње и координације.




Опструкција рада адвоката Алексића и његове комисије
Иницијативу о новој тужби против НАТО започео је 2017. године Срђан Алексић, адвокат из Ниша, града у коме је 18. јуна 2018, одржан први Међународни дводневни симпозијум и најављене су тада тужбе против 19 држава чланица НАТО (на јесен исте године).

Након тога, све до данашњег дана Срђан Алексић и иницијатива су волшебно нестали из свих медија у Србији. Њих нико није подржавао из органа власти, чак су ометани „минирани“, а у медијима игнорисани.



Закључујемо да, из још увек неутврђених разлога,  пројекат којим у име Владе Србије, руководи Министарство заштите животне средине, од јуна прошле године није ушао у процедуру одлучивања Владе Републике Србије. Зато потписани Уговор о формирању међуресорне Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања још није правоснажан. И стога не може ништа да се ради! (2)
 
Тако да се у овом случају, који смо покушали да представимо, показује огроман немар и неодговорност државних органа. 
Као да је у питању темељна опструкција и обмана грађана Србије са циљем да се бар привремено формиорањем Комисије умири узнемирена српска јавност о разорним последицама бомбардовања по здравље нације, а истовремено се задовољава и други циљ: да се не узбуђују зли духови из НАТО пакта – не ради се ништа!

Према садашњем стању ствари можда ће нека друга влада једног дана покренути озбиљна и темељна истраживања о НАТО злочину бомбардовања Србије и окренути решавање овог питања и тужбе против 19 земаља-агресора из НАТО.
Од ове Владе Србије то је заиста нереално очекивати.




Управни одбор
Горан Триван, министар заштите животне средине, председник; др Бранислав Блажић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, заменик председника; др Златибор Лончар, министар здравља; проф. др Ференц Вицко, државни секретар у Министарству здравља; Александар Вулин, министар одбране; Александар Живковић, државни секретар у Министарству одбране; Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја; проф. др Виктор Недовић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја; проф. др Александар Јововић, председник Међуресорног координационог тела; проф. др Даница Грујичић, потпредседница Међуресорног координационог тела; академик Марко Анђелковић, председник Савета; проф. др Павле Павловић, генерални секретар Савета и Директор Националне мреже лабораторија (бира се конкурсом)




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

среда, 20. март 2019.

Јово Вукелић: Могу ли се новцем купити животни циљеви грађана

Отпочела нова медијска хајка САД и НАТО на Србију и Балкан

#NATO #Ubice #Mediji #Propaganda #Kosovo #Metohija #Srbija #kolonija


  • У новој информативној хајци САД заснованој на антируској и антисрпској кампањи поред ангажовања невладиних организација плаћених са Запада и прозападних медија у Србији учествују и највеће ИТ компаније Гугл, Твитер и Фејсбук
  • Амерички Центар за контролу избора, али и начина живота, чак и одређивања животних циљева грађана и наметања НАТО вредности биће за цео регион Балкана постављен у Црној Гори
  • Вашингтон одлучио да глобалним системом у виду мреже Националних центара за дигитална истраживања по целом свету сузбија руски утицај, а уистину јача и промовише свој, јер је руски утицај у многим земљама измишљен и преувеличан 100 пута!
  • Циљ ове акције је да се не чује никакав глас Русије, да се сузбије и најмања пропаганда Москве.
  • САД и НАТО сада почињу један специјални психолошки, а не само пропаганди рат, јер су им позиције доминације уздрмане и ослабљене
  • Сада сви Западни, НАТО центри са овим новим Америчким Центром имају још један нови циљ: треба демонизовати Србију како би под притисцима признала криминалну и нелегалну државу Косово и одрекла се свог дела територије.

Пише: Јово Вукелић



Специјалне посматрачке Мисије САД имају задатак да у свим европским земљама у којима се одржавају избори у 2019. и у 2020. Године не само прате изборне догађаје, кампање и дешавања у земљи, већ да утичу и помажу у раду политичким партијама наклоњеним Западу и евроатланским интеграцијама и НАТО пакту, и да на све начине убеђују бираче да гласају за њих! То ће се постизати антируском кампањом, сатанизацијом Русије, Путина и ширењем страха да ће Русија окупирати њихове земље.

Прва таква кампања САД и НАТО почела је већ у Украјини, где се крајем марта одржавају председнички избори. Не штеди се новац из америчких фондова да се блате код Украјинаца дојучерашња браћа Руси, суседна земља Русија која је најтешње везана историјом, културом и религијом за простор и народ Украјине. Од две донедавно пријатељске земље праве се две државе које треба да су у сталном сукобу, чак и оружаном!

И НАТО има своје посебне фондове за финасирање оваквих бруталних политичких акција мешања у унутрашње ствари других земаља. Ти фондови, да би читаоци знали о коликом новцу се ради, износе стотине милиона евра и долара!

Тако политички лидери са простора Дивљег Запада схватају ширење њихове каубојске „демократије“.

Може ли се све и свуда купити тим огромним новцима? Могу ли се новцем купити животни циљеви грађана?

По свему судећи не може, али неки са Запада то никако да схвате.




Колико је овај пројекат важан за Америку показује и податак да ће се све акције у Европи дириговати, водити и контролисати из Централног штаба у Вашингтону. Нема препуштања никавих овлашћења нижим центрима моћи! У складу са тим у току је и акција снажног утицања на бираче у земљама ЕУ пред изборе у мају за парламент ЕУ, где Америкаци чине све да сатанизују и оцрне партије које су против њиховог снажнијег утицаја на политику ЕУ. А таквих националних партија има свуда, на све стране у земљама ЕУ и оне политички јачају.


Глобална цензура и комплетно гушење другачијег мишљења

Према сачињеном плану активности , како наводи из поузданих обавештајних извора руска „Известија“ , САД ће „надледати, пратити“ председничке изборе у Kазахстану, Молдавији (чак и на Тајвану и Шри Ланки), а позабавиће се и парламентарним изборима у Венецуели, Грузији, Литванији, Црној Гори и наравно, посебно и у Србији!

У тој новој информативној хајци САД заснованој на антируској и антисрпској кампањи поред ангажовања невладиних организација плаћених са Запада и прозападних медија у Србији учествују и највеће ИТ компаније Гугл, Твитер и Фејсбук.

Амерички Центар за контролу избора, начина живота, чак и одређивања животних циљева грађана и наметања НАТО вредности биће за цео регион Балкана постављен у Црној Гори. У земљи која је однедавно у НАТО, али где је већина становништа и даље настојена антинатовски. Циљ ове акције је да се не чује никакав глас Русије, да се сузбије и најмања пропаганда Москве.

 

Зато је главни циљ ове нове агитпроповске акције САД стварање механизма глобалне цензуре и комплетно гушење другачијег мишљења, уз евентуално развијање сопственог механизма за пропаганду и убеђивања. И зато им је потребна помоћ великих ИТ компанија као што су Гугл, Твитер и Фејсбук, који јесу сателити САД, и створени су и измишљени управо да фабрикују неистине, лажи и дезинформације.

О томе је убедљиво сведочио и то доказао и Џулијан Асанж и његов „Викиликс“ са стотинама хиљада докумената који су показали мешање САД у састављање влада, обарање режима, изаззивања немира и сукоба у државама широм света.

А све то је потврдио и Едвард Сноуден открићем целог система контроле интернета и глобалних мрежа од стране ЦИА и других обавештајних америчких агенција и служби.

Тако да најновији пројекат САД и НАТО значи да се осећају угрожено, да процењују да губе чврсте позиције које су имали протеклих деценија и да сада почињу један специјални психолошки, а не само пропаганди рат. Разлог је јасан: доминантне позиције з периода протеклих деценија су им увелико уздрмане и ослабљене.

Према наводима сајта „Факти“ руководилац Америчког универзитета у Москви Едуард Лозанскиј је истакао: „Стејт департман је већ издвојио 120 милиона долара за информативне ратове против Русије. Исто тако, НАТО за то има посебни буџет. У истој функцији су могућности америчког Националног фонда за демократију. Формирање центара је на линији глобалне политике контрирања Русији. Другим речима: Москва је непријатељ па су информативни ратови саставни део борбе против ње“. (1)

C:\Users\Jovo\Desktop\Medij agr SAD, mart 19\Лозанскиј.jpg
Едуард Лозанскиј

Према сазнањима извора из „Известије“ Центар у Подгорици требало би да почне са радом у мају ове године. 

О канцерогеном утицају Русије у свету, па и у самој Америци, а посебно у Европи, са центром у Србији постоје већ више пута изречене јединствене оцене САД, В. Британије и НАТО. Зато овде на Балкану, посебно у Србији већ делује више Центара и програма за сатанизацију Русије, Путина и посебно православља.

Московски експерт Денис Денисов упозорио је поводом овог пројекта: „Русија у негативној улози потребна је Вашингтону као оправдање за његову милитаристичку политику“. Сада имају сви ти Западни, НАТО центри са овим новим Америчким Центром још један нови циљ: треба демонизовати Србију како би под притисцима признала криминалну и нелегалну државу Косово и одрекла се свог дела територије.




Трамп тражи пола милијарде долара за сузбијање утицаја Русије

Треба нагласити да је недавно у годишњем буџетском захтеву Конгресу САД, за финансијску 2020-ту (која ће почети овог 20. Октобра) Доналд Трамп затражио чак пола милијарде долара за „супротстављање злонамерном утицају Русије у Европи“.

То је сума од које се врти свима у глави, па и највећим русофобима из Демократске странке и Клинтоновских кланова.

Наводи се још „да ће тај огромни новац бити употребљен за одрицање земаља-партнера од руске војне технике, а такођеза отклањање слабости у макроекономској боласти чиме настоје да се окористе власти Русије, укључујући зависност од енергетике и трговине“.

Да је државни пројекат САД далекосежан са дугорочним и опасним агресивним циљевима потврђује и истраживање новинара француског листа „Монд“ Дамјен Лелуа.

Он је открио велики и врло развијен, разуђен систем, у коме паралелно са овим пројектом о коме пишемо, амерички милијардери тајно финансирају кампању дезинформисања у Европи преко више компанија, агенција, фондова. У питању је опет инвестирање огромних сума новца, али не тичу се сви ови пројекти Балкана и Србије, већ и других европских држава. (2

 Све ове информације потврђују да САД и њена администрација са својим агенцијама, службама и Фондовима се и даље непрекидно меша у све важне светске послове, и политичке и економске и настоји да све организује и усмерава у интересу САД, а на штету других земаља и народа у свету.

C:\Users\Jovo\Desktop\Medij agr SAD, mart 19\11 wpc-campain2019_flyer_1.jpg

Таква доминација САД узроковала је протеклих деценија многе ратове, агресије САД и НАТО широм света, као и разарања, масовне смрти и пљачке држава и народа. Изгледа да томе није крај и да САД имају намеру да то чине и даље не обазирући се на масовне људске жртве, кршења људских права, нелегална мешања у унутрашње послове других земаља, изазивања трагедија и несрећа народа.

Србија је у овој ситуацији у тешком положају, јер САД безобзирно желе да од криминалне државе на простору Косова и Метохије направе свој војни и политички полигон којим би контролисали Балкан и Србију и имали одскочну даску у војном походу на Русију коју желе да ослабе, распарчају и експолоатишу, као што то чине и са другим државама.

Зато је Србија под притиском, пропаганди рат против Русије и Србије стално бесни и јача, укључују се, уз постојеће, нове и нове организације, НВО финансиране са Запада.




Жеља САД НАТО: Србија да буде послушна слаба, колонија

Србија треба да се удаљи од Русије у сваком погледу. Политичком, економском, војном па и културном, а најсрећнији би били на Западу, САД , а нарочито Британци, кад би се Срби и верски сукобили са Русима.

Истовремено, Србију малтретирају разним уценама, захтевима, ултиматумима на бесмисленом путу ка ЕУ у којој за Србију (све да ЕУ опстане и ојача, што је тешко и нереално очекивати) нема места ни 2025, а ни знатно касније у тој организацији где и сада управљају и одлучују две-три најаче земље...И где нема никакве велике демократије, често мање него у сатанизованој Русији.

Србији је јасно испланирано место у том друштву држава: да буде послушна, колонија, сама и економски слаба... са све мање становништва, посебно Срба.

Али, једно су планови САД, НАТО, Запада, а друго је стварност, живот и ставови увелико непредвидивих Срба, показали су многи ранији догађаји у историји.

 

Не може се ипак новцем купити баш све, научиће ваљда једном за свагда то Американци и Британци, јер им и Православље смета, прави проблеме, та ћирилица коју деценијама сатиру не нестаје, ти „чудни“ обичаји као што су српске Славе, култ Војске код Срба и непроменљиви став огромне већине Срба: „Косово је срце Србије!“ 




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: KM Новине   :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању