Вести:

Косово и Метохија

Наша реч

Најновије ►►►

среда, 12. август 2020.

Драган Тонић, заборављена жртва шиптарског терора наших дана

Драган Тонић из Скуланева код Липљана, један је од српских страдалника са Косова и Метохије о чијој се несрећи до данас није говорило.

Драган Тонић из Скуланева код Липљана, један је од српских страдалника са Косова и Метохије о чијој се несрећи до данас није говорило.
Драган Тонић, заборављена жртва шиптарског терора нашег доба / Фото: КМ новине
 
Пише: Иван Максимовић




ВАЖНА НАПОМЕНА: БЕЗ ИЗРИЧИТЕ САГЛАСНОСТИ АУТОРА НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО УНОСИТИ БИЛО КАКВЕ ИЗМЕНЕ У ТЕКСТ, ИЗБАЦИВАЊЕ БИЛО КОГ ДЕЛА ТЕКСТА КАО НИ СЕЛЕКТИВНА ИЛИ ПОТПУНА УПОТРЕБА ЧИЊЕНИЦА НАВЕДЕНИХ У ТЕКСТУ У НАУЧНЕ, ПОЛИТИЧКЕ, УМЕТНИЧКЕ НИТИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ СВРХЕ. ЗАХТЕВЕ ИЛИ ПИТАЊА СЛАТИ НА И-МЕЈЛ АДРЕСУ: redakcija@kmnovine.com

 

Околност да се његово убиство догодило готово у исто време када и масакр над децом из Гораждевца, учинила је да он падне у заборав. Ово је први пут, од 2003. године, да се о њему говори или пише.

Скуланево је смештено у средишњем делу простране равнице која се протеже од Грачаница на истоку, до подножја планине Голеш на западу. Ово село са око 350 житеља у то време, своје корене вуче још из 13 века а могуће је и раније, са њима и страдање које га није мимоилазило.
Река Ситница, на којој се злочин догодио, протиче на око 200 метара даље од овог села.

Прве године након окупације Косова и Метохије биле су време ужасног терора и недвосмисленог геноцида који је над Србима, и свим осталим неалбанцима, вршен у присуству НАТО снага, такозваних "миротвораца" који су били све осим тога. Кратки предах од злочина и непрестаних напада уследио је 2002. године која пролази релативно мирно, да би се насиље интензивирало с пролећа наредне, 2003. године када је дошло је до низа шиптарских злочина у којима су подједнако брутално убијана деца, одрасли, старци... 

Како год звучало, велики део жртава пао је из српске наивности која је одлика пре свега доброћудних, незлобивих људи. Верујући да се Шиптари неће иживљавати и вршити злочине над оним Србима који нису чинили злочине, како су Шиптари у јаности и сами често тврдили, локално становништво је у својим срединама живело “нормално”. Треба додати да су Шиптари учествовање Срба у рату који су изазвали, сматрали врстом злочина против њих иако је он био наметнут и
представљао потребу да се одбране држава и народ од терориста. Тај став задржали су доданас. Са друге стране, активности терориста, Шиптари сматрају оправданим а самим тим и жртве које су нанете Србима, најчешће цивилима који нису били устању да се одбране.

Углавном, тада се још увек није излазило ван енклава-логора.
То се чак и данас ретко дешава без јаког разлога. Унутар њих се живот наизглед одвијао безмало као и до тада.  Спољашну разлику у односу на нормаланост, која ипак није била мала, у то време показивале су импровизоване ограде од бодљикаве жице или су се код већих, где ограђивање није било изводљиво ни сврсисходно, на прилазима налазиле зауставне тачке на којима је КФОР тобож контролисао ко улази и излази из њих. Унутар тог простора људи су се кретали, одлазили у продавнице, састајали се на спортским теренима и игралиштима или одлазили на пецање како је то често чинио и Драган Тонић водећи живот уобичајен за Србина тог доба и места.

Надајући се да “све ово мора да прође” и да свећа која никоме неће моћи да гори до зоре, ипак неће тако дуго горети, Драган је себи припремао услове за бољи живот. На свом парчету земље, тик уз кућу која је по архитектури садржала одлике оних на које су Срби били ограничени у турско доба, ниске и скромне, а касније се на њих и сасвим навикли, никла је нова. Градило се скромним средствима, опет у духу времена у коме се живело, на спрат са више соба него што је реално потребно, рачунајући на госте који ће долазити али и на проширење породице, коју је сигурно и Драган планирао.

Породична кућа Драгана Тонића у Скуланеву. Са леве стране старије, нешто даље нова у којој је планирао свој живот и опремио неке од соба. Данас ту нико не живи па и капија већ полако тоне у коров. / Фото: КМ новине

Летњи августовски дани протицали су мирно али уз већ уобичајено повећани опрез, све до вечери када се српско становништво на Косову и Метохији сабирало у својим кућама, не ретко и сеоским продавницама надајући се неким добрим или охрабрујућим вестима или да би разговором и шалом разбили тежину свих мука које су их притискале. Увек заузимајући положај тако да су у сваком тренутку могли да се баце у заклон уколико би до напада дошло.

Посматрачу са стране изгледало би да Срби воле да се опијају али ми који смо ту живели, знали смо да је све то само повратна реакција на притисак и тескобу у коју смо гурнути и да је то био наш начин да се са њом изборимо јер смо махом били препуштени себи.

Тек пред ноћ осетила би се сва језа српске свакодневнице. Често се догађало да неки од тих дана потврди да осећај страха није безразложан. Овај дан, 11. август 2003. године, је био један од њих.

Као што је то често радио и тог дана, ни по чему не слутећи да ће се кобно завршити по њега, Драган је спаковао своју опрему за пецање и кренуо на реку на којој је налазио сваки пут налазио свој мир и спокој. Тог дана пронашао је своју смрт. Али не обичну, природну ни ону из несрећног случаја, био је то дан када је Драган Тонић страдањем утиснуо и свој печат у небеску књигу Христових мученика, косовскометохијских Срба страдалих јер су право веровали а српски говорили.

Вероватно никада нећемо сазнати детаље о његовој голготи и мучеништву које је поднео али се по повредама на њему доста тога могло утврдити.

Након крвничког пребијања, “тупим предметима” како је за медије штуро изјављено , Шиптари су му из непосредне близине пуцали у уста. Рана је била прострелна, метак је прошао кроз врат и изашао на потиљак. Драган је остао да лежи на том месту.

Са тешким повредама на телу, Тонића су пронашли српски чобани око 20.00 часова увече. Лежао је на обали Ситнице у локви крви, дајући минималне знаке живота.

За прозадпане медије у Србији злочин над Драганом извршили су “непознати нападачи”. Касније је ипак утвђено да су га напала двојица Шиптара. Тело је пронађено на путу који одатле води у суседно село Главница које се налази на супротној страни реке а насељено је готово искључиво Шиптарима.

Одмах је пребачен у болницу удаљену око 50 километара у Косовској Митровици где је установљено је да се ради о повредама лица, меких ткива и великих крвних судова. Док се и даље налазио у коми, подвргнутје операцији која је трајала осам сати.

Стање се није поправљало па је 13. августа пребачен у Клиничко болнички центар у Београду. Тог дана догодиће се масакр на Бистрици код Гораждевца у коме су убијена два дечака а рањено више деце док су се купала на тој реци. То ће све друге несреће и трагедије из тог периода, разумљиво, бацити у други план.

У атмосфери непрестаних напада у коме се пажња придавала тек оним са најцрњим исходом док су остали нису могли избројати, као и још увек отежаног протока информација у то време, тек штуре вести стизале су до јавности која у шоку због онога што се догодило у Гораждевцу, готово да и није регистровала агонију овог Србина.

Недељу дана касније Драган ће изгубити своју битку за живот. Умире у ноћи између недеље и понедељка, 17. на 18. август у 44-тој години живота.


Озлојеђени овим злочином, у коме је на суров начин одузет живот младом човеку и како то често бива, једном од најбољих међу нама, али и другим злочинима до тада јер је Драган био трећа жртва у том селу од окупације Косова и Метохије јуна 1999. године, а поред петоро других који су теже или лакше рањени, мештани су до 16.00 сати држали у блокади пут Призрен - Липљан - Косово Поље. Захтевали су хитан одговор од УНМИК полиције и КФОРа на питање да ли је неко од осумњичених из села Главнице ухапшен због овог злочина, јер је одређених инофрмација о у идентитету убица било.

“Поводом овог смртног случаја народ се спонтано окупио, са УНМИК-ом нисмо имали контакт, са КФОР-ом јесмо. Они су преузели обавезу да на даље регулишу саобраћај и не дозвољавају пролазна путном правцу липљан - Враголија” изјавио је за медије Н.Ж., мештанин Скуланева.

Представници Координационог тела за Косово и Метохију допремили су увече Драганове посмртне остатке у Скуланево где је у присуству неколико стотина Срба сахрањен сутрадан, 19. августа на велики православни празник, Преображење Господње.

Гробно место Драгана Тонића на сеоском гробљу у Скуланеву / Фото: КМ новине

Свештеник липљанске парохије, Ранђел Денић, у својој беседи је позвао присутне да “смогну снагу и не напуштају српском крвљу натопљену косовскометохијску земљу и поред свакодневних жртава које плаћају”.

Овим је за јавност завршена прича о једном од српских страдалника. Његово име спомињаће се спорадично тек у неколико извештаја и списака српских жртава, сведено на има и презиме, место и годину страдања.

Чак је и на Драгановом надгробном споменику, чини се доста уздржано и достојанствено записано је тек:

“Ој премили српски роде, приђи ближе и не жали труда свога, па прочитај спомен овај и реци Бог да прости душу Драгана Тонића.

Убијен мучки од душманске руке”

Задња страна надгробног споменика Драга Тонића / Фото: КМ новине

Наравно, ни породица ни мештани га никада неће заборавити. Кога год у селу да питате свако ће вам, у било ком тренутку, са лакоћом и прецизно објаснити где се налази његов гроб.

А као што је у селима и обичај, парцеле су одређене тако да представљају својеврсно породично гробље, место на коме се сахрањују чланови једне породице. Тако је и овде случај па се тик испод гробова својих родитеља, налази и Драганов.

"Изнад" Драгановог гроба налази се гроб његових родитеља, а лево од њиховог и гроб његовог рођеног брата Димитрија. / Фото: КМ новине

Убиством Драгана Тонића започело је и мучеништво Добриле, његова и мајке још двојице синова, Димитрија и Љубомира које је родила и одгајила са својим мужем, Александром. Њен супруг а њихов отац, умире у оно зло време, 1999. године. Убрзо, 2002. године, умире јој најстарији син Димитрије. Само годину дана касније несрећну мајку ће задесити још једна страшна трагедија, Драганова смрт. Средњег сина, Љубомира, живот је одвео на другу страну, у Ниш, где и данас живи са својом породицом.

Никог није било да саслуша бол и патњу, или да утеши усамљену старицу у несрећи коју је носила у својој души још пуних 12 година, све до 2015-те, када и она умире у 86-тој години живота.

Свештеников позив на сахрани, Србима да остану на светој косовскометохијској земљи, нешто је за чим готово да није било потребе. Срби оних села на Косову и Метохији, која су насељавали староседеоци, нису одлазили. И данас су то једина села у којима живе Срби. Тек више година касније, равно деценију још након овог злочина. Неповољни политички потези централних власти из Београда, учинили су да наде буде све мање и тада се највећи број одлучује да оде са КиМ осећајући да је издан и он и све жртве које је до тада поднео.

Срби су, као и у Драгановом случају, увек страдали из огромне мржње према свом народу јер је остао и жели да остане на својој земљи, на којој вековима живи, не само на Косову и Метохији. Зато су злочини над цивилима тако монструозни, њихов је циљ да заплаше народ, да га поколебају, натерају да се исели и напусти своју земљу. То некада јесте, некада није успевало.

Овдашњи Србин уместо да се заплаши, он се са патњом сродио, прихватио је као нешто своје, као сасвим природни део свог живота. Као свој усуд и крст. И то чини се нигде тако као на овом поднебљу.

Нажалост знамо и да не ретко, Срби заборављају своје жртве. Често се дешава и да се чују позиви на опраштање и да се "крене даље". То је нешто што не можемо да прихватамо јер сваки човек има власт да опрости једино оно што је њему лично учињено, чак не ни оно што је учињено његовом најближем сроднику, а тек нарочито не ако је жртва његов сународник.Може да опрости бол која је тиме њему нанета, и треба то да учини кад год је у стању, али не да опрашта у туђе име, не да опрашта у име оних чија је крв сурово и брутално проливена. На то једино Бог има право. Народ своје жртве мора да поштује као светињу јер оне то и јесу.

Исто тако да не заборавимо да још увек постоји нешто што можемо да чинимо за наше, српске жртве а то је молитва. Тако и овог 18. августа, не заборавимо да запалимо свећу и, како је на споменику и записано, рецимо да Бог прости душу Драгана Тонића, његових најближих и свих српских мученика.

 



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању

среда, 05. август 2020.

Јово Вукелић: Стално кршење Устава, узурпација туђих права и прекорачење овлашћења

После три хиљаде дана Вучићевих јадиковки, плакања и суза због Косова и Метохије

После три хиљаде дана Вучићевих јадиковки, плакања и суза због Косова и Метохије

  • Српски „див-јунак“ представља своју борбу у преговорима равној бици на Косову 1389, или на Кошарама 1999?!
  • Вучић нема никакав ваљан концепт ни документ с којим наступа у преговорима. Нема политичке платформе, а нема ни плана деловања
  • Русија се нуди да помогне држави Србији да сачува Космет у својим Уставним, правним и државним оквирима. Руси се нуде да буду учесници преговора, а Србија ћути!?
  • Најреалније је да председник после оволико „силног труда“, без икаквих позитивних резултата, престане да се бави овим питањем, иовако није хитно, решаваће га неко други за деценију, две…



Пише: Јово Вукелић


Осам година и три месеца, од 6. маја 2012. када су одржани парламентарни избори у Србији (и када је после потпуне промене политике СПС омогућио да СНС дође на власт) од тада СНС и њен садашњи председник А. Вучић не престају да грађанима Србије непрекидно објашњавају да су Косово и Метохија као део територије Србије изгубљени за нашу државу.

Тако он већ више од 3.000 дана то стално понавља не би ли оволиким понављањем убедио грађане да је то што говори истина.

И сваки пут употребљава неки нови „аргумент“ да би грађане убедио да је то што говори тачно. Једно од објашњења је да „Србија на Космету нема ништа. За Србију би био добитак да добије један метар на Косову!?“


Да ово изјави Шиптар било би превише, а камоли председник Србије., који има у џепу и на столу документа о отетој имовини Србије на Косову и Метохији од стране Шиптара,  почев од Брезовице на југу до Газивода на северу, од манастирске имовине до приватне имовине десетина хиљада Срба.


Вучић годинама обмањује јавност и сеје неспокојство

И кад уморни грађанин у себи можда и каже: „Па вероватно је ово тачно“ Вучић баш сутрадан обиђе хидрокомплекс Газиводе (трафостаница Валач и хидроелктрана Газиводе) и јуначки изјави: „Живот дајем, Газиводе не дајем, јер је то српска имовина. Без Газивида нема опстанка, ни останка људи у Ибарском Колашину и Зубином потоку!“ и тако грађанин скоро убеђен да је Вучић јуче говорио истину мења мишљење и закључује, почиње да верује  да држава Србија ипак има још нешто своје на Косову и Метохији. (Напомена: однедавно српска компанија ЕПС „Трговина“ није регистрована и српска електро мрежа је избачена од априла из пословања са севера Косова и Метохије.).

Потом Шиптари крену да преузму велики металуршки комбинат „Трепчу“, а Вучић одјури у Митровицу и стане испред улаза у фабрички комлекс и закуне се на све четири стране света, на прагу фабрике „да ће и рудници и комбинат бити српски, а не шиптарски“. (Србија полаже право на више од 50 одсто власништва комбината „Трепча“) Таман се грађани, а нарочито Срби са Косова и Метохије охрабре и умире да није баш све изгубљено и да имамо храброг и одважног председника који брани српску имовину и интересе.

После три хиљаде дана Вучићевих јадиковки, плакања и суза због Косова и Метохије
Рудари Трепче, и Срби и Албанци и њихове породице највећи су губитници због несарадње Србије и приштинских сепаратистичких власти

А оно сутрадан у Бриселу Вучић нас обавештава „да смо у тешкој ситуацији, да на њега и Србију врше велики притисак и да ћемо морати да донесемо тешке одлуке, да направимо болне уступке…“  (Приштинске власти не дозвољавају да се уопште разговара о имовини и власништву Трепче, јер кажу да је сва имовина на Косову њихова!?)

И онда Вучић опет изјави: „Све што добијемо биће нешто, јер немамо ништа?!“
Председник Републике има углавном протоколарне надлежности

Потом Вучић стално понавља како је предходна власт кривац и да је она све главне документе и споразуме потписала, Косово и Метохију „предала“ Шиптарима  и Србију довела  у безизлазну позицију: „Сада нам држе придике и предавања они који су активно учествовали у томе. Сад ми они који су саучествовали у предаји Kосова кажу да не треба да прихватимо оно што су они већ запечатили“.

Таквим политичким деловањем „топло – хладно“ Вучић стално обмањује јавност годинама и сеје неспокојство, а успут уноси раздор на политичкој сцени Србије оптужујући политичке противнике за нешто што нису учинили.

Све што чини у протеклих 3.000 дана у вези са питањем Косова и Метохије Вучић крије, не саопштава ништа из разговора, сем „да су били тешки, напорни, да се он борио свим силама, да је било невероватних притисака…“ па би грђани требало да почну да сажаљевају оваквог „див-јунака“ на томе шта он тамо због Србије, Срба са Космета и нас грађана Србије трпи, подноси, издржава да би требали да му се сви клањамо као фараону!


Србија без икакве платформе за решење Косметског проблема

Друго, о државној платформи с којом иде по светским метрополама на преговоре већ годинама, никад није изустио реч, нити је њу обеледанио, изнео у парламенту пред посланицима, или на седници Владе Србије. А камоли да је изнео суштину програма одбране Космета у медијима, да о томе каква је политика Србије сазнају грађани, како је и природно и логично од свог председника. Зато годинама трају обмане и лажи народа.

Председник Србије је у обавези да спроводи договорене елементе из Бриселског споразума – то је истина, а Србија је тај споразум потписала.

Све у вези Космета је иначе мистификовано, све је тајна, већа од највеће војне тајне (наравно, неке ствари у преговорима нису за јавност).



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html


Годинама уназад нема речи о нашем приступу решавању горућег проблема, јер уствари Вучић (требала би да то има Влада Србије) нема никакав ваљан концепт ни документ с којим наступа. То је обична и једноставна истина зашто је држава Србија у тешкоћама и то је разлог зашто никаквих повољних резултата из тих преговора нема до данас за Србију и за њене грађане који живе у покрајини.

Шта је држава Србија за протеклих осам година понудила као оквирно решење проблема покрајине? Има ли платформу деловања?


Кључно је враћање отете српске имовине

Зашто после оволико година преговора на столу није кључна расправа и дијалог о враћању и надокнади за огромну имовину државе Србије и СПЦ и приватне имовине Срба са Космета, вредној стотине милиона евра, коју су Шиптари брутално отели предходних година. Зашто то није услов свих српских услова Србије за даље преговоре о било којим питањима.

Треће, мора се истаћи да би у овим преговорима о једном од најважнијих државних питања требала активно да учествује Влада Србије и да она води преговоре, а не председник Србије! По Уставу Србије то су јасне надлежности Владе Србије. То значи да је председник Србије безобзирно узурпирао туђа права, да крши Устав Србије и да прекорачује овлашћења што су иначе тешка кривична дела.

Власти треба да имају на уму да је тешко преварити српског сељака

Хиљаде сати преговора, а ниједно корисно и ваљано решење за Србију није постгнуто у тим договорима. Од силне и вишегодишње приче о значају Заједнице српских општина на крају није било ништа до данас, а и да буде једног дана кад се Шиптари смилују да га усвоје, компетенције и овлашћења те заједнице биће минорне. Неће добацивати ни до Ахтисаријевог плана, који је Србија пре 15-так година одбила, јер је био неприхватљив и није довољно штитио српске интересе.


Зашто Русија не учествује у преговорима о Косову и Метохији

Посебна заврзлама и права петљавина од стране Србије влада у решавању косметског чвора када је у питању Русија. Како је познат свима у свету руски став било би логично да је Србија до сада десет пута предложила да у свима преговорима о овом питању учествује Русија. Али, то се никада није догодило! Србија је неискрена према Русији, тачније, очигледно није интерес Србије да Русија учествује у решавању косовско-метохијског проблема. А Руси се нуде да помогну држави Србији да сачува Космет у својим Уставним, правним и државним оквирима. Руси се нуде да буду учесници преговора, а Србија ћути!?

Зашто не учествује Русија?

Тако да у преговорима Србије и власти из Приштине  учествују, уз ЕУ, моћне САД, које су отворено и пристрасно на страни Шиптара из Приштине, а Србија уз себе нема Русију, као да имају корону или неку још много тежу болест. Ко се противи ангажовању Русије у преговорима?

Да ли Србија, или нека западна сила?

Русија је чврсто за спровођење и реализацију Резолуције УН 1244, која говори о Космету као делу територије Србије









На крају, може се лако закључити да оваквом дволичном политиком, укупним неубедљивим политичким деловањем, немуштим учешћем у преговорима, јадиковкама у домаћој јавности „како је тешко преговарати, како је то борба равна бици на Косову 1389, или на Кошарама 1999?!…“  председник Србије неће постићи ништа!

Никакав договор и успех у интересу Србије он не може остварити, јер се без политичке платформе, квалитетног плана решења проблема, без способних преговарача, без дипломатске и политичке подршке Русије у преговорима не може заштитити српски државни интерес.

Зашто грађани Србије и да хоће не могу да подржавају Вучића

И што је најважније председник Србије је без подршке већине грађана Србије, јер нико од грађана не зна  политичку позицију Србије, државне ставове да би их бранио, заступао, подржавао…

Председник Србије је узурпирао своја Уставна овлашћења, делује нелегално и противуставно, елиминисао је из преговора о Косову и Метохији  Владу Србије, приграбио туђа овлашћења и „млати празну сламу“ већ годинама.

Прекорачење овлашћења: Вучић се не бави надлежностима председника Републике, већ туђим надлежностима Владе и Скупштине Србије и меша им се противуставно у посао

Због свега наведеног требало би да поднесе оставку, да буде смењен и да одговара пред законом за овакве најтеже узурпације које чини.

Оно што је најреалније је да председник после оволико „силног труда“, а без икаквих позитивних резултата, престане да се бави овим питањем, иовако није хитно, решаваће га други, способнији и мудрији, српски политичари и државници за деценију, две…

Кад неком неки посао не иде стара српска пословица каже: „Мани се ћорава посла“!



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању

уторак, 04. август 2020.

Хоће ли нас, или њега, појести мрак

Након штампања најновијег броја Магазина Таблоид у штампарији у Подгорици 21. јула, пристигле су нам информације које ћемо поделити са читаоцима.

Након штампања најновијег броја Магазина Таблоид у штампарији у Подгорици 21. јула, пристигле су нам информације које ћемо поделити са читаоцима.


Александар Вучић је преко посредника купио некретнину на елитној локацији у САД, Потомац Ривер (најскупља локација у САД), где су некретнине купили још неки балкански диктатори.

Редакција Магазина Таблоид је преко бивших дипломата обавештена да је Вучић у САД понудио људима из окружења председника Трампа да оствари "одлучујући утицај на нашу дијаспору и да гласају за њега", а да му се заузврат дозволи да остатак живота проведе у новој некретнини у Потомац Риверу. Обећао је помоћ у кампањи од 100 милиона долара, тако што ће је уплатити амерички Срби, по 1.000 долара, а то ће организовати чикашки конзулат и амбасада Србије.

Информације којима располаже извор Магазина Таблоид, Вучићу је одговорено да ће се у његовом случају применити закон.

Извор Магазина Таблоид са сигурношћу тврди да је амерички председник Доналд Трамп одбио сваку понуду да са Вучићем и балканским диктаторима има било каквог посла.

Подсећамо да је 18. јула у Белој кући одржан консултативни састанак са темом како решити балканско питање. Одбијен је предлог државног секретара Мајкла Помпеа да се ''помузу'' балкански диктатори, а државама препусти да се саме ослободе диктатура, ако народи имају снаге за такве подухвате.

Повод за састанак је био агресивна политика Немачке, која преко Брисела покушава да прихвати Вучићев предлог да призна Kосмет и још више Србију изложи разним експериментима страних мултинационалних компанија. Посебно је разматрано укључивање Руске Федерације, оштрим ставом да ће у Савету безбедности уложити вето на сваку промену Резолуције 1244, а да ће на терену бранити интересе српског народа, не помињући српског диктатора Вучића.

Извор Магазина Таблоид сматра да је Вучићев посредник у куповини некретнина на најатрактивнијој локацији био човек Мајкла Помпеа, а да те шпекулативне послове надзире не само ФБИ-а него и војне службе безбедности.


https://magazin-tabloid.com/


За разумевање новог курса администрације САД-а према балканском питању је постављење новог амбасадора у Грчкој, који ће бити надлежан за цео Балкан, тако да ће Ентони Годфри испасти из игре.

Нови амбасадор је жена, која има огромно искуство у дипломатији, али и у организовању борбе против државних нарко картела (то је радила у Авганистану и у Афричко-Азијско-Европској зони). Ово кадровско решење, са оваквом биографијом, није случајно! Председник Трамп је на предлог секретара за националну безбедност потписао указ о њеном постављењу, а у оквиру нове стратегије за Балкан.

До ње не могу допрети балкански диктатори, нуђењем велике количине новца.

За разлику од ње, амбасадор САД-а у Београду Ентони Годфри и његов заменик Габријел Ескобар само што бичем не шибају грађане Србије.

У ноћи када су грађани протестовали због најављеног полицијског часа због корона вируса, на теревенци у Пинк-у којој су присуствовали Жељко Митровић, нестатусни консиљеро Владимир Беба Поповић и заменик амбасадора Габријел Ескобар и неколико старлета, Ескобар је, гледајући протесте, тражио да Вучић на улице изведе Специјалну антитерористичку јединицу (САЈ) и да премлате протстанте. Вучић се дуго опирао том захтеву, те је тек пред поноћ наредио да САЈ уђе у ''битку''. Извори Магазина Таблоид тврде да су се припадници САЈ-а прилично уздржавали од насиља, за разлику од осталих полицијских јединица.

Сутрадан је Амбасада САД-а тим поводом издала срамно саопштење. Објављујемо у овом броју и њено и саопштење Амбасаде у Бугарској, која је снажно подржала побуњене грађане у Софији.

Очигледно да Годфрију и Ескобару треба разбити нос. Редакција магазина Таблоид ће организовати протесте испред америчке амбасаде у Београду.

Од извора блиског контролном тиму УН, дошли смо до сазнања да је недавно на Торлак дошла на испитивање вакцина против короне (направљена од стране неког међународног конзорцијума), као део великог контингента који је наручен. Примећено је да се у српским медијима већ провлачи прича да ће Торлак сам да направи вакцину.

То је изазвало пажњу међународних, надлежних, експерата и надзорних тимова, који су свесни да Торак већ годинама нема капацитет да самостално произведе вакцину (увози се и вакцина за сезнонски грип), те се навелико испитује каква је сада превара у питању.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Вучић је бесан на обавештајну заједницу у Србији која не може да му открије нову Трампову политику за Балкан, па се острвио на редакцију Магазина Таблоид, тражећи од безбедњака да утврде везе уредника МТ ''преко баре и ван баре''.

Нападу на редакцију МТ придружила се Пореска управа Србије - Филија центар у Београду. По налогу директорке Смиљане Балшић запосленима није исплаћено по 30.000 динара.

У следећем броју описаћемо криминал поменуте госпође Смиљане Балшић и стање у Пореској управи, која покрива пословање фантомских фирми Андреја Вучића и неких српских бизнисмена, попут Жељка Митровића који не плаће уопште порез.

Kолико је Вучић опседнут да помоћу корона вируса грађане Србије држи у ропству, говори податак да су и Ангелина и Анђелко у болници од ковида, а он размишља да их умре и да окриви грађане.

23. VII 2020.





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Разрешење Александра Вучића (ВИДЕО) - КМ Новине

"Разрешење Александра Вучића" назив је конференције за новинаре одржане у Прес центру у Београду. "Ова конференција је резултат скупа којије почео као народни отпор низом скупова испред Дома народне скупштине" рекао је др Љубомир Т. Грујић на самом почетку.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

НП ''Отаџбина'': Пре Вучића, север КиМ је изгледао као било који други део Србије, а не овако - КМ Новине

"Када је потписао Бриселски споразум Александар Вучић је сепратистима предао и судство и полицији и телекоминикације и енергетику чиме је починио дело националне велеиздаје" Посета министра унутрашњих послова самопроглашене "републике Косово" Агима Велијуа северу Косова и Метохије, конкретно општини Зубин Поток, није ништа необично.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење - КМ Новине

ИЗЈАВА ЗА РОБИЈУ Дачић: Обустављено повлачење признања, разграничење једино решење #Ивица #Дачић #Издаја #Косово #Метохија #Србија #Брисел #Споразум #Шиптари #Албанци Србија је привремно зауставила акцију повлачења признања окупиране територије, Косова и Метохије, због тога што су се сепаратисти обавезали да неће водити кампању за признавања и учлањење тзв „Косова" у међународне организације, поручио је у интервјуу за Блиц, министар спољних послова Србије, Ивица Дачић.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Функционери тзв "републике Косово" воле ћирилицу

У Косовској Митровици инсталиран је натпис "Волим К. Митровицу" као одраз љубави према свом граду.

У Косовској Митровици инсталиран је натпис "Волим К. Митровицу" као одраз љубави према свом граду.


Ово би свакако био леп и занимљив гест када би маакр делимично био истинит.

Наиме, тродимензионални натпис дужине 17 метара, светлећи и у бојама српске заставе, обезбедио је Привремени орган Косовске Митровице.

Првремени орган је патрљак некадашње општине Косовска Митровица која је функционисала у оквиру система Републике Србије. И ова, међу другим општинама, угашена је након потписивања Бриселског споразума, нешто пре новембра месеца 2013. године када су по први пут у историји одржани сепаратистички избори на северу Косова и Метохије. Гашењем српских општина само је ојачана "државност" шиптарских сепаратиста који су пре Вучића могли само да сањају о оваквом расплету догађаја.

Укидањем ових општина настали су привремени органи чиме су створени услови да се распишу локални избори у тим општинама. Како не би ометали стварње шиптарске државе на КиМ, Скупштина Србије којом је председавао Небојша Стефановић током владавине Александра Вучића, никада није расписала те изборе. Тако су наставили да живе потпуно нелегална управна тела на простору КиМ а то у корист илегалних сепаратистичких квази-институција које су у потпуности преузеле сву надлежност.

Најзанимљивије од свега управо је чињеница да су све то спровели људи који су свесно прихватили положаје и привилегије у новокреираним општинским органима знајући да ће тако озбиљно и тешко поправљиво нашкодити држави Србији на Косову и Метохији, а тиме и свом граду Косовској Митровици.

Instalacija

Председник Привременог органа, Александар Спирић, под присилом, уцењујући раднике општине, као овце из тора их је извеи на гласање на тим шиптарским квази-изборима како би помогао учвршћивање албанских власти.

Додатно, он и сви чланови тог органа истовремено су чланови Вучићеве "Српске листе" која је регистрована по законима такозване и илегалне "републике Косово". Та странка је својин гласовима у оквиру сепаратистичког система на КиМ довела Хашима Тачија 2014. године, а касније ушла у коалцију са најтежим ратним злочинцима од Рамуша Харадинаја, Фатмира Љимаја, Кадри Весељија и других.

Током учествовања у сепаратистичкој власти Вучићева "Српска листа" је гласала за пензије албанским ветераним а терористичке УЋК, учврстила "државну границу" према Црној Гори, омогућила оснивање Војске Косова и тако даље, и тако даље...



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Да ли су то људи који воле Косовску Митровицу коју су својим животима бранили Срби из овог града?

Ово није први квази-националистички потез ових људи, било их је више. Зато су Срби са Косова и Метохије и створили изреку: "Што већа издаја, то већи споменик".



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Иван Максимовић: Вучићева ''Српска листа'' непрестано у савезу са шиптарским екстремистима! - КМ Новине

Иван Максимовић: Вучићева ''Српска листа'' непрестано у савезу са шиптарским екстремистима! #Aleksandar #Vučić #Srpska #lista #Izdaja #Kosovo #Metohija #Srbija ''Српска листа'' коју је основао Александар Вучић нараста у све веће зло по интересе српске државе и народа уз подршку државних органа Србије!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Вучић признао да је својим именом био на листи сепаратистичких ''избора'' тзв ''републике Косово'' и да је издао КиМ! - КМ Новине

Вучић признао да је својим именом био на листи сепаратистичких ''избора'' тзв ''републике Косово''! #Vučić #Palmer #Izdaja #Kosovo #Metohija #kmnovine Свако мало Вучић се дотакне онога што му причињава највеће муке - то што јесте издајник и што упркос терору, страховлади, контроли неонацистичких режимских блатоида сакрива своја антидржавна непочинства, постоје они који много радије од "Вучћу педеру" кажу - Александре Вучићу, ти јеси највећи издајник кога историја српског народа памти!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Сарађујући с Харадинајем Александар Вучић издаје Косово, трудећи се да то учини на најбржи могући начин - КМ Новине

Сарађујући с Харадинајем Александар Вучић издаје Косово, трудећи се да то учини на најбржи могући начин 19. априла 2013. српска власт на челу с Ивицом Дачићем (који је тада био премијер) и Александром Вучићем (који је од 2012. први потпредседник владе, од 2014. премијер и од 2017.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Догађаји

Временска линија

Православље

Фото

Видео