Једним делом кривица за свако зло које смо "увезли", лежи у нашој навици да пишемо латиницом.
Навикнути на латинско писмо, навикавамо се и идентификујемо са сваким злом које нам се сервира, а сва се сервирају латиницом, као са нечим што је наше.
О каквом богатству причамо када на сваку мудру мисао имамо одговор "објаснио"!?
О каквом богатству причамо када већ у самим насловима, и то водећих медија, свакодневно уочавамо сијасет неправилности услед елементарне неписмености новинара, људи којима је језик основно занимање у животу?
О каквом богатству причамо када водитељи годинама са телевизије и радија наступају тако сиромашним речником, па чак и уличарским, да је непријатно слушати их?
Од нашег језика и његових дијалеката, створено је више других, нових "језика" али од нашег писма, ћирилице, ни једно ново није створено! Чак свуда где је то било могуће, прешло се на латиницу и то тако екстремно да се јавно ломе ћириличне табле где год је то могуће и да се то сматра "чином слободе"!?
Зашто други неће да буду богатији за још једно писмо?
 |
| Уништавање ћириличних табли у Хрватској |
Можда зато што нас не разумеју јер, кажу, развили смо некакву "способност" да симултано, дакле истовремено, читамо текст написан комбиновано латиничним и ћириличним словима. Зашто се онда човек који симултано пише, дакле истовремено у једном тексту користи и латинична и ћирилична слова, сматра - елементарно неписменим? Дакле не изванредно способним, надареним, писемним, научником... не - већ је елементарно неписмен и нико нема дилему око тога!
 |
Свети свештеномученик Петар Дабробосански |
Ћирилица можда неће исправити све, јер смо свакако пренатрпани садржајем на енглеском језику и то је глобална појава, а и савремени светски токови ипак односе свој данак по оноја народној да свако време носи своје бреме али истрајност у коришћењу ћирилице, поправиће много тога!
 |
| Сава Шумановић |
Истрајавање у употреби ћирилице ће нас учврстити, неке вратити, коренима и себи, поправиће нас изнутра. Постаћемо бољи људи. Баш попут оних, којима је "у свакој кући на зиду висила пушка а да деци није пало на памет ни да је погледају а не да је узму руке". Пуцало се онда када се славило или када се бранило и искључиво тада, а писало се ћирилицом.
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2023 :: Хвала на интересовању
Два су катастрофална проблема кад је реч о употреби ћирилице у писању српског језика. Ти проблеми су: први у лингвистици, други у законодавству. Српски лингвисти нису хтели да уваже Устав Републике Србије у коме јасно пише за српски језик и писмо тачно овако: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."
ОдговориИзбришиДакле, јасно се народ већински определио у Уставу да се српски језик пише једним писмом, као и сваки други језик, једним, наравно српским писмом. То лингвисти нису хтели да уваже већ 17 година, па у нашем Правопису српскога језика и даље пише оно што нигде у другим правописима не пише: да се само српски језик пише двама писмима, као што је било у српскохрватском језику. Тако се и даље догађа да се само српски народ међусобно дели по писму. Други проблем је у старом и у новом закону о српском језику и писму у коме је Скупштина Србије добила на усвајање потпуно неуставан закон по два основа и усвојила га 15. септембра 2021. године, и то чак једногласно: иако у њему постоји чиста неуставност. У том закону постојие неједнака права и обавезе за све грађане. Једни морају да пишу српски језик српским писмом, како то захтева Устав, али један део грађана (нпр. у приватним фирмама, новинама, телевизијама и сл.) не морају српски језик да пишу српским ћириличким писмом. Уз ту неуставност постоји један невероватан апсурд који не постоји нигде више у свету. Уведена је материјална, новчана надокнада за оне који имају споменуте приватне фирме, новине, ТВ и сл. да могу имати право на смањен порез. Дакле, још једна неједнакост грађана пред тим законом: једни могу добити новчану надокнаду што користе писмо одређено уставном обавезом, а други не могу добити ту новчану надокнаду преко смњења пореза (то је онај део грађана који мора по том неуставном закону да пише српски језик ћирилицом.
Дакле, лингвисти у српским језичким институцијама -- правописом, а држава -- Скупштина Србије неуставним и апсурдним законом нису спровели уставну обавеза у вези с ћириличким писмом. А једино су моћни ада то реше како треба лингвисти и власт. И једни и други погрешно су применили уставно, а то значи већинску народну обавезу. Ето, зато није решен проблем ћирилице. Она, дакле, није добила у пракси уставно право на неизоставност какву је народ Уставом одредио на референдуму за Устав 2006. године.