Једини лични предмет за ког поуздано знамо да нам је остао од Светог Саве је овај архиепископски жезал (штап), који се чува у ризници задужбини српског краља Владислава, манастиру Милешева код Пријепоља.
Током 17. века, милешевски монаси Лонгин и Висарион су извршили преправке на жезлу, заменивши стари оков жезла потпуно новим, на који су гравирали песме посвећене Светом Сави и тропар Вазнесењу Господњем.
Према речима др Андреја Вујновића, музејског саветника Историјског музеја Србије, глава жезла је највероватније аутентична, односно није промењена од времена Светог Саве.
Овај жезал је Свети Сава добио 1219. године у Јерусалимској патријаршији, као симбол достојанства православног архијереја, након што је од Цариградског патријарха Манојла I Сарантена добио томос о аутокефалности Српске православне цркве и био хиротонисан за првог српског архиепископа.
Пошто је Свети Сава 1236. године преминуо у бугарској престоници Трнову, његов синовац српски краљ Стефан Владислав је договорио да Савине мошти пренесу у манастир Милешево, своју задужбину.
Жезал се налазио у манастиру до 1594. године, када су по наредби Коџе Синан-паше мошти Светог Саве однете из Милешеве и спаљене у Београду, у циљу гушења Великог банатског светосавског устанка 1594. године који је до темеља уздрмао Османску империју.
У време тих догађаја, монаси из манастира Свете Тројице у Пљевљима су из манастира Милешеве однели кивот у којем су чуване мошти, руку Светог Саве која је остала сачувана, као и његов жезал. Жезал је касније враћен у манастир Милешеву, где се и данас чува.
Жезал је направљен од позлаћеног сребра. Висине је 143 центиметара и опточено је полудрагим камењем, а у глави жезла се налази горски кристал.
Пошто је Свети Сава 1236. године преминуо у бугарској престоници Трнову, његов синовац српски краљ Стефан Владислав је договорио да Савине мошти пренесу у манастир Милешево, своју задужбину.
Жезал се налазио у манастиру до 1594. године, када су по наредби Коџе Синан-паше мошти Светог Саве однете из Милешеве и спаљене у Београду, у циљу гушења Великог банатског светосавског устанка 1594. године који је до темеља уздрмао Османску империју.
У време тих догађаја, монаси из манастира Свете Тројице у Пљевљима су из манастира Милешеве однели кивот у којем су чуване мошти, руку Светог Саве која је остала сачувана, као и његов жезал. Жезал је касније враћен у манастир Милешеву, где се и данас чува.
Жезал је направљен од позлаћеног сребра. Висине је 143 центиметара и опточено је полудрагим камењем, а у глави жезла се налази горски кристал.
Током 17. века, милешевски монаси Лонгин и Висарион су извршили преправке на жезлу, заменивши стари оков жезла потпуно новим, на који су гравирали песме посвећене Светом Сави и тропар Вазнесењу Господњем.
Према речима др Андреја Вујновића, музејског саветника Историјског музеја Србије, глава жезла је највероватније аутентична, односно није промењена од времена Светог Саве.
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: Историја Срба :: © 2014 - 2023 :: Хвала на интересовању
Нема коментара:
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.