Био је то увод за најсвирепије злочине који су се ту догодили и чиме је и званино отпочео рат у БиХ.
Агресију су извршили тадашња "регуларна" Хрватска војска и паравојне оружане формације из Хрватске, потпомогнуте оружаним паравојним формацијама Хрвата и муслимана из Босанског Брода у чијој историји је тај датум уписан као дан када су без икаквог повода осим своје националне и верске припадности, Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били изложени отвореној агресији из Хрватске.
Напад почео поред магистралног пута Брод-Дервента, у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде, заузеле центар града.
Истог дана је у вечерњим часовима рањен тадашњи председник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.
Напад на општину Брод 3. марта 1992. године био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Тог 26. марта су припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске убили девет српских цивила у Сијековцу, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.
Опсег хрватске пропаганде био је незамисливих размера. Говор мржње који истовремено оптужује Србе за "четничко разарање" града који су злочинима опустошили хрватски парамилитараци и потомци усташких кољача, представљао је уобичајени начин извештавања чија се терминологија до данас задржала у хрватским медијима:
ПОГЛЕДАЈТЕВИДЕО
Служењем парастоса погинулим борцима и цивилима и полагањем венаца испред спомен-обележја у Броду, обележено јесећање на 30 година од почетка агресије Хрватске.
Председник Председништва Борачке организације Брод, Зоран Видић, подсетио да се на тај дан пре 30 година догодио велики злочин над Србима, да је регуларна војска Хрватске, односно Трећа бојна из Хрватске са тешком техником и наоружањем заузела центар града, након чега су наставили прогон Срба.
"Они који нису изашли из града затварани су у логоре гдје су мучени и убијани. Посебно је на удару био источни дио града, од Стадионске улице, Бродско поље један и даље српска села", изјавио је новинарима Видић. Он додаје да се народ самостално организовао кроз Територијалну одбрану локалне заједнице, да је држао страже и покушао заштитити нејако становништво од страдања, да не доживи све оно из 1941. године. "Без регуларне наше војске или војске ЈНА успијевали смо самостално све до половине маја 1992. године да се бранимо, док није кренула још већа агресија, у коју су биле укључене 108. бригада Збора народне гарде Хрватске, затим бригаде бјеловарска, вараждинска, ријечка и друге бригаде које су потиснуле и протјерале наш народ са вјековних огњишта", додао је Видић.
Он истиче да се Срби нису припремали за рат и да су увек желели мир, да остану са другим народима заједно у тадашњој Југославији.
"Још једна чињеница је важна, на данашњи дан 1992. године основана је 101. Босанско-бродска бригада, чиме су Хрвати јасно поручили шта желе да учине на нашим просторима. Срби су тек 12. маја оснивали Војску Републике Српске, која ће у даљем рату да буде наша највећа заштита од непријатеља", додао је Видић.
Предсједник Скупштине општине Брод Александар Крушкоњић истиче да се не сме заборавити оно што се догађало прје 30 година, посебно жртве које је имао српски народ, да треба да се памти и истовремено жели мир. "Мир нема алтернативу. Не бих желио ниједном народу да се понови оно што се догодило на овим просторима Србима. Са оваквих мјеста треба да се шаљу такве поруке", рекао је новинарима Крушкоњић.
Вијенце испед спомен-обележја положиле су породице убијених бораца и цивила, делегација општинске и месне Борачке организације, председник Скупштине општине Александар Крушкоњић са сарадницима, делегација Месне заједнице Бродско поље један и Основне школе "Свети Сава", те друге организације проистекле из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких партија.
Јово В. Зечевић, рођен 1920. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Васо Ј. Зечевић, рођен 1958. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Милан Ј. Зечевић, рођен 1950. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Петар Ј. Зечевић, рођен 1953. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Лука И. Милошевић, рођен 1943. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Драган Л. Милошевић, рођен 1974. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Жељко Л. Милошевић, рођен 1968. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Мирко В. Радовановић, рођен 1965. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Срето М. Тривић, рођен 1927. из Сијековца, убијен 26. марта 1992.
Андрија П. Мартић, рођен 1935. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
Момир А. Мартић, рођен 1961. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
Душко М. Дујанић, рођен 1967. из Босанског Брода, убијен 26. марта 1992.
Душко А. Милошевић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
Ивица Ј. Шкварц, рођен 1971. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
Недељко Н. Југовић, рођен 1944. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
Драган Н. Југовић, рођен 1972. из Босанског Брода, убијен 4. априла 1992.
Даринка В. Томичевић, рођена 1941. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
Ружа Д. Томичевић, рођена 1932. из села Кричаново, убијена 5. маја 1992.
Недељко С. Томичевић, рођен 1935. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
Драгутин С. Томичевић, рођен 1934. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
Марко Т. Томичевић, рођен 1931. из села Кричаново, убијен 5. маја 1992.
Љубо Д. Гојковић, рођен 1928. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
Смиљана С. Гојковић, рођена 1947. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
Драгица И. Ивановић, рођена 1932. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
Јелица П. Ивановић, из села Полој, убијена 8. маја 1992.
Тода А. Калабић, рођен 1921. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
Славко С. Калабић, рођен 1917. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
Јелка Петровић, рођена 1913. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
Симеуна В. Петровић, рођена 1913. из села Полој, убијена 8. маја 1992.
Петар Ђ. Петровић, рођен 1912. из села Полој, убијен 8. маја 1992.
Недељко С. Крушкоњић, 1925. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
Андрија Л. Ћирић, 1943. из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
Стана Р. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
Марија С. Ћирић, 1920. из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
Мара Ковачевић, из села Збориште, убијена 9. маја 1992.
Недељко С. Милошевић, из села Збориште, убијен 9. маја 1992.
Јован Д. Грабовац, 1943. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Богољуб Л. Ивановић, 1907. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Петар М. Ивановић, 1919. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Недељко М. Митрић, 1953. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Жељко У. Митрић, из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Анђа Ж. Пејчић, 1937. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Теодор Т. Пејчић, 1930. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Стоја С. Сријемац, 1913. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Драгиња Ж. Шукурма, 1945. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Ђука Л. Јаћимовић, 1914. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Милица П. Костић, 1957. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Николија А. Кузмановић, 1907. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Станоје Г. Маслић, 1932. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Глигор Ђ. Теодосић, 1926. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Јока Л. Топић, 1921. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Вељко З. Сријемац, 1933. из Лијешћа, убијен 11. маја 1992.
Петра З. Сријемац, 1930. из Лијешћа, убијена 11. маја 1992.
Миле Б. Лазић, 1944. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
Милорад Ц. Лазић, 1941. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
Босиљка Вујић, 1922. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
Жељко Л. Дуроњић, 1973. из села Врела, убијен 12. маја 1992.
Спасоје С. Дуроњић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
Јован Т. Ђукић, из села Врела, убијен 12. маја 1992.
Милојка Б. Лазукић, 1969. из села Врела, убијена 12. маја 1992.
Петра Ј. Васић-Петрија, 1930. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
Бранко С. Васић, 1923. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
Драгомир Л. Пајић, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
Љеља Т. Пајић, 1907. из Клакара, убијена 13. маја 1992.
Глигор С. Бардак, 1930. из Клакара, убијен 13. маја 1992.
Бошко Л. Марковић, 1923. из Винске, убијен 13. маја 1992.
Бранко Л. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
Рајко А. Јовичић, 1934. из Винске, убијен 13. маја 1992.
Милева Р. Мачинко, 1926. из Босанског Брода, убијена 1. јуна 1992.
Бранко М. Мачинко, 1922. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
Славко Б. Мачинко, 1957. из Босанског Брода, убијен 1. јуна 1992.
Бранко П. Бардак — Чича, 1924. из Босанског Брода, убијен 17. августа 1992.
Душанка У. Бардак, 1938. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
Госпава Стакић, 1915. из Босанског Брода, убијена 17. августа 1992.
Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.