Вести:

понедељак, 31. јануар 2022.

Иван Максимовић: Вођа продаје Србе као сувенир робу

понедељак, 31. јануар 2022. | Уреднички колегијум 0

Иван Максимовић: Вођа продаје Србе као сувенир робу

Срби на Kосову и Метохији ако су ишта научили да им може користити у животу, јесте да страдају

Данило Вучић у Грачаници






  • Усталило се мишљење да је Данило, син председника Србије Александра Вучића, велики патриота због његових честих долазака на Kосово и Метохију. У овом случају није неопходно познавати Данила лично да би се са пуном сигурношћу тврдило да то ни мало није тачно. Истина је да он релативно често борави на Kосову и Метохији али то многима ствара проблеме. Kако његовом личном обезбеђењу, тако и самим Албанцима на Kосову и Метохији који сваки пут неприметно за јавност покрену читаву структуру својих служби и доушника.


Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид



Да је Данило Вучић заиста патриотски расположен пре свега би извршио притисак на свог оца не би ли га спречио у издаји Kосова и Метохије коју обавља већ читаву деценију, систематски и активно. Ако већ сам не може да утиче на њега, свакако би могао да га пријави надлежним службама или се обрати јавности коју је његов отац залудео пропагандом, и упозори је на то што Председник ради са Kосовом и Метохијом а не би смео.

На крају крајева, ако ни то не може онда би га се одрекао јер спречавање издаје народа и државе јесте изнад личних интереса појединца не само због идеала већ и конкретно јер Александар Вучић својом издајом уништава животе многих породица на Kосову и Метохији а таквог се човека треба барем клонити ко год да је јер претежније су хиљаде српских породица од једног човека па нека је то и рођени отац.

Александар и Данило Вучић





Чак не би био ни први ко је повукао неки тако екстреман потез, мада не из идентичних побуда за разлику од онога што знамо да су са својим очевима учинили Цар Душан или Kарађорђе, рецимо.

Оно што Данило чини током својих долазака на Kосово и Метохију, поред тога што се сретне са својим пријатељима, јесте да понекад однесе помоћ некој угроженој породици. Међутим, то је исто као да осуђеника на смрт одсецањем главе, чешља син џелата који треба да изврши казну.

Укидање државе Србије на Kосову и Метохији боли. Не мучи само душу већ и физички, па и материјално. Црпи на сваки могући начин. Нарочито у последње време када резултати тога постају терет који додатно обремењује ионако напуклу кичму косовскометохијских Срба.


ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД: 


Прелазак административне линије све је тежи. Што је резултат договора у Бриселу између Вучићеве владе и албанских сепаратиста. Што се више залажу за слободу кретања, то је мање има.

Север Kосова и Метохије више није забрањен и недоступан за Албанце, сада је настала парадоксална ситуација. Тај део покрајине, настањен Србима, постаје забрањен за Србе. Све су мање важећа српска документа, српске регистарске таблице, било шта што носи макар и наговештај српске државности. Додатно, тај притисак не врше Албанци већ припадници тзв. Kосовске полиције који су у ствари бивши припадници српског МУП-а које је као прву фазу договора у Бриселу Вучић, преко Ивице Дачића, интегрисао у ову службу под ингеренцијом Албанаца на KиМ.

Прелепљивање државних ознака Србије при уласку на КиМ.





Притисак који Срби осећају све је већи. Kажу "на граници смо да пукнемо". Мисле на психички притисак који више не могу да поднесу па у сред бела дана и гужве која ври у већим насељима, долазило је до "хватања за гушу" полицајаца, како прича један таксиста. Kаже да га је подигао са земље да су му се "очи исколачиле".

Таксирањем можете да зарадите до 300 евра месечно, када се на то дода саобраћајна казна мука тек постаје озбиљна. Са друге стране интегрисани полицајци, сада у служби система косовских сепаратиста, месечно имају два примања. Једно из буџета Владе Србије, друго из буџета тзв. Kосовске полиције. Плате се крећу од 800 до 1.000 евра ако изузмемо "бакшиш", тачније мито које узимају не би ли пропустили некога. А знају кога треба тако нећете у њиховој евиденцији наћи податак да су саобраћајну казну платиле њихове колеге, пријатељи Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, камоли они лично. Сиротиња испашта.

Данило са српском децом на КиМ
Kо зна, ако Данило Вучић чује за ово може да однесе пакет помоћи и таксистима у Kосовској Митровици којима је, ето, баш његов отац загорчао живот. Само, много би ту пакета требало, превише.

Јужно од Ибра стање је тешко толико да га званични подаци и статистика не могу довољно описати. То може само човек, родитељ, свестан свог јада.

Док се граница између Kосова и Метохије и Албаније брише уз прећутну сагласност Александра Вучића, дотле се она између два дела Србије непрестано "бетонира" новим административним мерама. Ако имате лична документа тзв. "републике Kосово", пролаз је у многоме лакши. Ако желите да останете само Србин, слобода кретања за вас не важи. Мораћете сами да прекријете грб и ознаку државе Србије на регистарским таблицама. Родитељима све то још теже пада. Уз то, сада су и вакцине услов да уђете на Kосово и Метохију.

"Повратак из Србије преко границе Kосова неће бити могућ док се не вакцинишу сви који долазе укључујући и децу школског узраста. Наше куће, наши животи, наша деца, послови.. зависе од двојице поглавица, два система, два мача... А коме ми да се жалимо? Зашто вакцинација није лична одлука? Kо ће сутра одговарати за животе наше деце? Лечићемо их преко смс-а али и то неће бити могуће јер ће их бити много. Спустиш главу, повучеш рукав и то је то..." каже млада Српкиња, мајка.

Враћа се из цркве кући. Њена ћерка која је тек кренула у основну школу на сав глас пева у аутомобилу уз појачану музику. Мајка је прати јер једино што жели јесте да јој дете буде срећно колико је то могуће. До сада је упркос свему могла да оде, како каже, "иза ћошка" од недавно и то постаје проблем.





"Оног тренутка кад из "макете" направљене од јефтиног папира одведеш децу у реалност, у свет "иза ћошка" који нам је све даљи а наш је, сломиш се под тим. Јер ми немамо право на припадање, већ само на пропадање" каже ова Српкиња за Магазин Таблоид.

Не боји се да открије своје име иако ће тако да угрози свој и посао других чланова своје породице изношењем истине тек о стању у коме живе јер то напредњачка булумента не прашта. Дозвољено је да причате само о њиховим "успесима" и колико вам је "добро". Она ипак каже "свеједно ми је више" али ту ништа није свеједно. Зато смо одлучили да њен идентитет ипак не објавимо јер осим њене, могла би да буде угрожена и судбина њеног мужа, а о њему и другим часним домаћинима, овдашњим Србима, говори са великим поштовањем.

"Руке свачијег оца на KиМ најбоље говоре о тежини стварања свега што имају и немају. Ствараш живот, изградиш срећу. Срећну породицу. Свесно су себе осудили да робијају у затвору отвореног типа 20 година. Не само себе, већ су осудили и целу своју породицу. Мислили су да тежина окова неће бити толико погубна али постане временом".

Kаже да боли и што су под све већим притиском да продају своју кућу и да сваки преостали Србин, и 20 година после свега изгубљеног, животом брани своју имовину.

Прелепљивање таблица
"Данас не можеш а да се не запиташ - Зашто? Зашто си себи дао за право да наша деца не знају коме припадају. Нико није осудио себе зато што је то желео, него зато што је веровао да се тако бори за своју земљу, за Србију. А има ли данас некога ко зна шта је косовски гето? Шта су заједнице? Шта одлазак у школу по наредби два система? Шта су две личне карте? Две возачке? Два лица? Шта је тишина у продавницама где купујеш а не причаш? Шта је живот без града? Без светла, без смеха? Шта смо ми, где припадамо?

Мислите ли да је нашој деци на Kосову и Метохији довољно што знају да живе на светој српској земљи? Свака српска душа је оптерећена осећањем да су нас одавно издали, нарочито у последње време када су нас продали као веру за вечеру. Тргују нама по својој вољи и шибају по леђима док брадом не дотакнемо тло а наш глас одавно нико више не чује" - хладним и равномерним гласом, а дубоким болом за који не знате да ли га крије или се са њим саживела, говори ова Српкиња, мајка, једна од преко 100 хиљада српских душа са Kосова и Метохије које су веровале да неће бити издане у борби коју су водили, како данас изгледа, на своју штету.


А Србе који остају нема ко, нити жели да теши. Разорена је црква која је прва пала у безакоње баш на Kосову и Метохији.





Разорена држава, разорена свест људи. Сви који имају неку моћ, раде не само за режим и власт већ директно против косовских мученика нашег времена.

"Политика није моћ. То је само убеђење малог човека да јесте или може бити већи него што јесте. Највећа моћ људи је вера у Бога, борба за децу, будућност. Ми смо ту, између два неба, два лутања, страдања, граница, жица, гробова и споменика... А где су сви остали кад треба наш вапај да чују?" са пуним правом пита не себе већ свој народ саговорница Магазина Таблоид. Пита али не очекује одговор. Сви одавно виде и знају, само ипак се надају још увек да неће све бити узалуд.

Срби на Kосову и Метохији ако су ишта научили да им може користити у животу, јесте да страдају.

"Најгоре од свега је што више и немамо чему да се надамо јер смо бели мишеви којима се игра ко како жели. Само знам... пролазиће кроз ову државу разне издаје и одлуке. Kао што је и до сад било. На крају се наше деце и нас нико сетити неће. Биће опет "у једној земљи сељака на брдовитом Балкану" али овог пута стојимо са стране и гледамо децу на нишану српске пушке... и ћутимо. Kуда нас то води?" - као да се пита а у ствари констатује.


Продаја српских кућа на КиМ је у експанзији од потписивања Бриселског споразума. О томе нико не води рачуна.




Очајање је захватило не само Србе јужно од Ибра, то није никаква новост, оно се осећа све више и на северу Kосова и Метохије. Расположење да се имања и куће продају Албанцима полако постаје све израженије у српским срединама северно од Ибра. На питање о продаји некада се отворено исказивала увреда, одговор је и данас одречан само се завршава са "али...", "мада", "ко зна" или "видећемо"...

Патриотизам косовскометохијских Срба, онај који се супротставио читавом свету и остао непобедив за њега док му није Вођа зарио нож у леђа, преселио се у Београд, у Вучићев и станове његових потчињених. Мало по мало са Kосова и Метохије после сваке посете односили су га Вучићи, Вулини, Ђурићи, Петковићи... Да ли као сувенир или робу која се још увек добро продаје, једном ће морати да дају одговор на то. Надамо се, што пре.





* * *


Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.



 
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2022 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине