Не ваља за нас и наше потомке да злочине учињене над нама заборављамо. Ако страдалници забораве сопствено страдање, злочинци ће га претворити у „величанствене победе“
Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Протрча прва половина августа. Док удариш дланом о длан, прођоше Свети Илија, Блага Марија, Трнова Петка, Свети Пантелија. Данас, о старозаветним мученицима браћи Макавеји, код Срба се зову Свети Макивије, почиње Великогоспојински пост. За овај дан важила је пословица Макивије, косе о чивије, а српове за репове. У ранија времена су до данашњег дана ливаде биле покошене, а затим би почињала жетва јаре пшенице која се сејала у пролеће. Као незаборавак на то доба остала је пословица забележена у народном памћењу.
СВЕТИ СТЕФАН ВЕТРОВИТИ Сутрашњи дан, 15. август, Српска православна црква је посветила преносу моштију Светог Стефана, првог великомученика. Срби празник зову Свети Стеван Ветровити јер он учини да морнари имају доброг ветра за једра, а млинари у ветрењачама. Овог дана одржава се сабор у засеоку Црквина у атару села Грошница код Крагујевца. На планини Повлен на Кнежевом пољу, метоху манастира Лелић, данас је Крсна слава.
Нажалост, поред лепих дана за памћење има и ружних. На јучерашњи дан, 13. августа 2003. године, Шиптари су из аутоматских пушака пуцали на српску децу у селу Гораждевац на Косову и Метохији. Деца су се купала у реци Бистрици. У злочиначком, терористичком нападу убијени су: Иван Јововић (19 година) и Пантелија Дакић (12 година). Рањени су: Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумировић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). Страдали су само зато што су Срби, као што је 1992, у Републици Српској, заклан дечак Слободан Стојановић. Имао је 12 година. Убица је била жена Ељфета Весели. Због монструознога злочина осуђена је на 8 (и словима осам) година затвора.
СРЦЕ У ЈУНАКА Не ваља за нас и наше потомке да злочине учињене над нама заборављамо. Ако страдалници забораве сопствено страдање, злочинци ће га претворити у „величанствене победе“. Кад жртва ћути – злочинац слави! Срби, учимо нешто од страдалног народа јеврејског. Они бране своје жртве, прогањају злочинце да се злочини не би поновили. Памет у главу, браћо Срби и сестре Српкиње. Не буди лењ! У питању је опстанак нас Срба.
У реду је снимати филмове о певачицама и певачима. Лакше је сценаристима и редитељима такав филм направити, али да се сними филм о злочинима над српском децом, без обзира на обиље истражног материјала, доказе и судске пресуде, мора постојати срце у јунака. Очито код нас Срба није само мањак мајстора, од грађевинаца до књиговезаца, већ нема мајстора ни у Седмој уметности. Оно, има јадиковки како због короне немају посла, па призивају државну касу у помоћ. Као и обично најгласнији су они који су се до фебруара месеца лета 7528/2020. клели у „свето тржиште“ и бранили држави да се меша у њихов безгранични уметнички потенцијал.
„ТАМО НИСАМ БИО“ Августовских дана чух и прибележих народну причу. Она гласи: „Стиже владика Николај Велимировић, кад му би време, код небеског Оца. Господ га прими с радошћу и пожеле да од њега чује како се живи на Земљи. Свети владика Николај рече шта је знао, и предложи Господу да оду заједно на земљу и погледају како народ живи. Господ се сложи и упита, а где би ваљало да оду? Владика предложи Свету земљу, али Господ рече да нема потребе тамо ићи, јер тамо су његови заступници. Николај каза да оду међу Србе. Господ одби јер, како рече, био је много пута међу Србима, зна да су побожни, али воле да постављају разна питања на која ни Њему није лако одговорити. Владика тад рече, ајмо Господе у Рим! Бог се замисли, поглади браду и рече: Вала могли бисмо, јер тамо никад нисам био“!
Морам похвалити раднике које с прозора стана гледам како вредно раде у Душановој улици. Раде од јутра до мрака, без обзира је ли радни дан или празник. Радећи на свакојаке препреке наилазе. Хвала им на умећу и вредноћи.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Његове муке су Танталове. Муче га, а само је истину обзнанио. То НАТО не прашта. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Помогнимо Арно Гујона. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Не дамо светиње. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
(null)
Драган Тонић из Скуланева код Липљана, један је од српских страдалника са Косова и Метохије о чијој се несрећи до данас није говорило. УНОСИТИ БИЛО КАКВЕ ИЗМЕНЕ У ТЕКСТ, ИЗБАЦИВАЊЕ БИЛО КОГ ДЕЛА ТЕКСТА КАО НИ СЕЛЕКТИВНА ИЛИ ПОТПУНА УПОТРЕБА ЧИЊЕНИЦА НАВЕДЕНИХ У ТЕКСТУ У НИТИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ СВРХЕ.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
(null)
Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Косова и Метохије 1998-1999 командовао је јединицом „Фортуна" у оквиру 121.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
(null)
Италијански и српски адвокати, Тартаља и Алексић, за "Новости", о правосудној бици. Ускоро процеси у Врању, Нишу, Београду, Крагујевцу и Новом Саду.
Мелем за душу, ове речи! Тако је - истeрајмо Истину и Правду! Ми смо Срби!
ОдговориИзбриши