Да ли је пандемија заиста захватила свет или је све то само изговор у глобалној игри која служи моћницима да направе пресудан корак ка успостављању новог светског поретка?
О овоме за КМ Новине⇗ говори Предраг Јакшић, филмски стваралац али и зачетник теорије крипторијалитија којом најбоље може да се објасни актуелно стање.
"Крипто - ријалити програми су медијски садржаји засновани на догађајима из стварности који се, с друге стране, у тој крипто - ријалити медијској обради не могу назвати стварним догађајима јер се смештају у један потпуно дугачији контекст или се читав догађај креира ради те медијске обмане" објаснио је раније Јакшић.
Примарна функција тих програма јесте скретање пажње од онога што је заиста битно за наше животе како би се јавност пасивизирала, стварајући лажни утисак да је укључена, односно да има утисак да утиче на те догађаје.
КМ: Као зачетник теорије о крипторијалитију, како видите светску кампању "информисања" грађана о Корона вирусу?
П. Јакшић: Очигледно је да присуствујемо одвијању глобалног крипторијалитија, највероватније у оном свом другом виду када се једна стварна ситуација - овде је то болест (вирус), да не улазимо у природу тога јер нам је то још увек доста скривено - ставља у измишљени контекст. У том смислу и светска кампања је управо таква. Она се креће тим измишљеним контекстом – контекстом „глобалне опасности какву човечанство до сада још није видело“. И политичке и интелектуалне елите и велика већина медија ову кампању спроводе пре свега изазивајући панику, ширећи страх, узгајајући мржњу међу људима и прећуткујући одговоре на спорадична питања „отпадника“ и „изгнаника“ из елите и ретких истинољубљем надахнутих (још увек) представника естаблишмена. Циљ негде и јесте успоставити „нову солидарност“ која неће бити успостављена на принципима емпатије и привржености човека човеку, већ на равнотежи страха, панике, незнања и мржње. Видимо да се овај крипторијалити одвија готово потпуно по моделу који сам раније помињао, мада, признајем, и сам сам изузетно разочаран великим одзивом „играча“ и малим бројем оних који покушавају да укажу на праву природу ове кампање. Ту су, поред несумњивих играча, и никада бројнији корисни идиоти који својим „експертским знањем“ потпирују овај пандемијски жар, међу којима има и оних за које то никада не бисмо помислили. Но, ни то у суштини није изненађење. Ако погледамо поједине велике медије, у Србији посебно, ову кампању можемо пратити исто као што пратимо одређени ријалити програм, са сталним обавештењима о кретањима у оквиру крипторијалитија, али и подсећањем на то каква су наша „права, обавезе и могућности“ као гледалаца крипторијалитија.
Знамо све у сваком тренутку, путем извештаја, путем кајрона који нон-стоп иду, ванредних вести и слично, колико је болесних, колико тестираних, колико умрлих, колико година имају, где су „жаришта“, колико ухапшених, колико осуђених, на какву казну, итд. С друге стране, имамо на располагању телефоне и имејлове преко којих не само да можемо да се пријавимо уколико осетимо да имамо симптоме, већ можемо да пријавимо шта год хоћемо и кога год хоћемо, а надлежни „кризни штабови“ ће по томе да поступе или неће да поступе, а на шта ми као ни гледаоци ријалитија не можемо никако да утичемо. И на крају, имамо и свакодневно обраћање Великог брата и његових „братића“ који издају нове задатке свима нама, те ми, као гледаоци, постајемо и учесници (у потпуности или делимично) али и играчи одређених „улога у малом“. Хтели ми то или не, гледали Великог брата или не, све што је он рекао примениће се и на нас, некада и ретроактивно, некада и пре објављивања у „Службеном гласнику“, као у сваком обичном ријалитију у ком воља „укућана“, „задругара“ не значи ништа. У паузи свих ових наших нових обавеза, увек смо у могућности да пратимо и неки од тих обичних ријалити програма на телевизији јер они наравно нису подложни вирусу и болести, већ су напротив „лек“ – духовни и душевни лек нове солидарности.
КМ: Видели смо да су у игри и највећи светски играчи. Да ли је и Вама изгледало чудно да је Светска здравствена организација прилично брзо прогласила глобалну пандемију?
П. Јакшић: Ако размишљамо логично, брзина проглашавања глобалне пандемије јесте чудна. Но, ако погледамо на који се начин СЗО понашала у прошлости, видимо да је то исти метод деловања. Оно што ову пандемију чини особеном је потупно усаглашавање политичких светских кругова са овом одлуком СЗО, због чега и имамо ово масовно и глобално кршење људских права.
С друге стране, ако се присетимо да је директорка Међународног монетарног Фонда, Кристин Лагард, крајем 2018. године послала тајни меморандум значајним државницима света у ком наводу реченицу: „Стари људи живе предуго и то представља ризик за глобалну економију. Морамо хитно нешто да предузмемо", и да због тога никада није одговарала, ова одлука СЗО је сасвим логична и у сагласју је са „вољом“ сви других глобалних играча, од којих је Међународни монетарни фонд један од најзначајнији и предвиђа му се кљуна улога у „послепандемијском опоравку“ човечанства.
Опет, када погледамо о којим светским структурама и ауторитетима говоримо, било на глобалном плану, било што се тиче марионетских владајућих структура овде на Балкану - поменућу само неке као што су америчка администрација (било која да је у питању), кинески репресивни апарат са својом Комунистичком партијом, Форин офис и британска краљевска породица, бивши Ротшилдов банкар Макрон, Меркелова, италијанске власти (које год да су у питању јер историја корупције и криминала људи на челу Италије траје унедоглед), папа Франциско, профашистички режим Мила Ђукановића, терористи у сепаратистичким квази-институцијама на КиМ, однарођени политичари у Србији, итд. - оваква одлука апсолутно није чудна. Јер погледом на овакве „ауторитете“ поставите питање, ко заиста може да поверује да је овим људима првенствени интерес чување здравља и живота људи?
КМ: Да ли онда мислите да је то параван за неке друге ствари које сада могу да се одраде без велике пажње?
П. Јакшић: Крипторијалитију и јесте основни циљ скретање пажње. Видимо да постоји доста различитих претпостављених сценарија који указују на то шта је стварни циље свега. Оно што сам приметио је да сви ти сценарији, колико код на први поглед различити, могу да се посматрају и као компатибилни јер се суштински не искључују међусобно. Они иду од успостављања првих формалних облика некакве „светске владе“, што је предложио пре неки дана бивши премијер Велике Британије; затим испробавања новог биолошког оружја; превентивног рушења вештачки одржаваног економског система Запада, који је и овако био спреман да падне, те му је ова пандемија одлично дошла као изговор за ново неразумно доштампавање новца без икаквог вредносног покрића; затим најмасовнијег и најстрожег експеримента дисциплиновања становништа до сада и сагледавања граница могуће диктатуре без отпора; преко финалног решавања
питања миграната; припрема за велику депопулацију становништава; промену, тачније још заоштренији однос према тзв. Трећем свету којим ће бити уништени и овако већ довољно уништени народи пре свих Африке и Азије; успостављање војног обруча око Русије као последњег корака ка уласку у оружани сукоб са њом; могућег распада ЕУ у корист нове доминације јединог „спасиоца“ Европе, а то је Америка; несметано успостављање за здравље људи опасне 5Г мреже која ће омогућити до сада неслућене видове контроле становништва; чиповање људи; укидање готовог новца у једном сада већ извесном тренутку у будућности; па чак до потпуног прекидања Литургије, покушаја уништења хришћанства и успостављања поретка који је описан у Откривењу Јовановом. Ми у овом тренутку, јасно је то, не можемо знати шта је генерални план овог крипторијалитија и да ли је било шта од овога што сам навео реално, но свакако видимо јако пуно појединачних ствари које се дешавају по свету а које не би требало да се дешавају с обзиром да хара овај „смртоносни вирус“ и да трају планови за „спашавање“ човечанства од стране још увек незваничне светске владе. Ако ви у тренутку закључавања граница и „карантиновања“ људи имате највећу војну вежбу у историји НАТО пакта, огромно војно запоседање Европе од стране Сједињених Држава, јасно је да се ради о нечему што не би требало да се дешава. Истовремено, што је нама битно, јесте прикључење Македоније у НАТО чланство. Због чега се то дешава баш сада? Немојте заобравити да је референдумско „питање“ о имену и организовању Македоније било директно повезано не само са НАТО пактом већ и са приступањем ЕУ. Ова одлука је сада у суштини то референдумско питање свела само на два ствари које су одувек и занимале Запад: одрицање Македоније од своје унитарности убацивањем реметилачког федеративног албанског фактора, а што је политичка окупација Македоније, и приступање НАТО пакту, што је војна окупација Македоније.
Питање ЕУ никада ни неће бити решено, већ ће она бити шаргарепа пред очима грађана Македоније исто као што је ЕУ шаргарепа и за грађане Србије. С друге стране, имамо фашистички обрачун Мила Ђукановића са српским народом у Црној Гори који је током ове „пандемије“ још жешћи него што је био и иде до потпуне забране богослужења, хапшења свештеника и слично, а што је у Црној Гори забележно једино у време најгорих злочина над Црквом по окончању Другог светског рата. У Србији се током полицијског часа покушава размештање мигранти без икакве одлуке локалних самоуправа, иако би то био итекако велики безбедоносни ризик с обзиром на „смртоносни“ вирус. Опет, Европска унија баш у овом часу одређује новог посредника у преговорима Србије и сепаратиста са Косова и Метохије? Зашто баш сада? Па ко ће уопште да пита ко је тај посредник Мирослав Лајчек у тренутку када хара „смртоносни“ вирус? Уз то, још је из земље која није признала независност Косова. Идеално, зар не? Свако ко имало памти, зна да је одлука да посредник буде Лајчек иста као да је одлучено да посредник буде Харадинај, Тачи или Курити лично. Да не говоримо о преседану свих преседана и неуставном суспендовању рада Народне скупштине Републике Србије и пребацивања комплетне законодавне власти у руке извршне власти, иако се овако нешто не дешава ни у државама које су далеко погођеније овим „смртоносним“ вирусом од Србије, укључујући ту и држава из нашег најближег суседства. И много је таквих „чудних“ догађаја и у нашем региону и свуда по свету, но зато и постоји крипторијалити, да би сваки играч очистио сопствено двориште од непријатних ствари које му сметају у властодржју, а он ће ту услугу знати да врати већ коме то треба. Добијен је, чини се, карт бланш за све унутрашње операције. Шта је она велика, главна операција, е то ћемо тек видети. Оно што не сумњам је да ће се у једном тренутку појавити и „спасоносна вакцина“ а тада ће додатно бити редуковано право људи да одлучују о свом телу, и питање је да ли ће неко уопште имати право да ту вакцину не прими. Присилно вакцинисање, наравно, људи који држе до слободе, достојанства и части не смеју да прихвате.
КМ: Да, ни једну присилну меру не би смо смели да прихватимо а нарочито вакцинисање и важно је говорити о томе. Да ли сте, осим поменутих, за време овог ванредног стања приметили одређена кретања у друштву, појаве... а о којима се није јавно говорило? Шта би то било, од битнијих у свету и код нас?
П. Јакшић: Ако бисмо за тренутак ставили по страни застрашујуће повећање злоупотребе власти, било власти на државним нивоима, било оне тзв. мале власти, „власти малог човека“, видљива су два главна кретања. Има их много више, но чини ми се да су два најважнија. Прво кретање је свеопште ограничење и негирање људских права, а друго је глобална контролисана релативизација, што јесте један од најважнијих механизама крипторијалитија. Прво кретање се пре свега манифестује у механизму стварање поделе у друштву на људе који су спремни, небитно из ког разлога, на било какво ограничење и на људе који то не прихватају. Ово отвара врата за све оне „ситне“ поделе које владајуће елите праве, а што видимо и у Србији. Овде од самог почетка „пандемијске кампање“ егзистира званична подела на људе по старосном критеријуму (старосна дискриминација), условно речено на пензионере и све остале, затим на „ризичне групе“ и оне остале, па на „сумњиве на вирус“ и на остале, затим на људе који су се затекли у иностранству и на све остале, па онда у оквиру ових који су се затекли у иностранству на оне који су студенти („наша деца“) и на остале (ваљда нису наши и нису деца), па онда од ових „осталих“ из иностранства на „гастарбајтере“ и оне који су „неодговорни туристи“, затим подела на оне на власти који имају отворен приступ „аусфајсима“ и оне који потпадају под полицијске часове, карантине, самоизолације, одстојајње од два метра, маске и рукавице. И у оквири свих тих „невладајућих“ и без аусфајса, праве се подела на „фундаменталисте православце“, те „луде причеснике“ и све остале, па на оне који поштују све што им се каже и носе рукавице и маске и оне који се „јуначе“, па онда на оне који имају кућне љубимце и оне који их немају, на „недисциплиноване Београђане“ и остале који испаштају због њих, итд. Стварањем таквих подела могуће је без било какве озбиљне препреке спровести најшира могућа ограничења и суспендовања људских права. Када човек у другом човеку види непријатеља, неће непријатеља видети у држави која га гази јер је њена чизма „далеко“.
Друго кретање је чак и значајније и оно је могуће само у ситуацији када је остварено ово прво и када је друштво подељено по много основа па је те поделе стога могуће експолатисати ограничењима људских права. Наиме, шта год да се сада постави као питање, а ван главне парадигме „смртоносног вируса“, то се питање ставља у страну као небитно „у овом тренутку“ и уз ону чувену изјаву - „зашто вам је то баш (сада) толико важно“. Наравно, та релативизације је контролисана и релативизује се само оно што је ван главне парадигме и, што је још важније, ван стварних циљева крипторијалитија, било да су они глобални, било да су локални. Поменимо само изјаву председника Србије да му у овом тренутку Косово није важно. То је пар екселанс пример контролисане релативизације. Не улазим овде, разуме се, у то да ли је и колико њему уопште Косово икада и било важно већ само у оно што је јавно изгворена реч од стране званичног представника наше државе.
Још два феномена су у оваквој атомсфери доста приметна. Како се ради о невиђеном по величини крипторијалитију у новијој историји, значајна појава је и „локално“ умножавање крипторијалитија у оквиру великог крипотијалитија, о којима сам већ говорио, али и подметање лажних наратива који су само наизглед наративи који говоре против ове глобалне „пандемијске“ кампање. Не треба посебно наглашавати да се „естетско паковање“ оба ова главна друштвена кретања (и не само њих) спроводи кроз ширење моралне панике и тиме подсвесне мржње. То је модус операнди медија који воде овај крипторијалити. Стога бих истакао велики значај заиста ретких појединаца који указују на опасност од потпадања под жрвањ једне овакве моралне панике.
Наравно, различите појединачне одлуке влада одређених држава посебно упадају у очи. Мени су сигурно најдрастичнији примери потупне забране кретања одређеним категоријама људи - здравих људи, чиме их доводите готово у ранг људи осуђених на затворске казне или људи без пословне способности којима је одузето право да доносе одлуке о сопственом животу, те та невероватна забрана – забрана богослужења, каква је донета на пример у Црној Гори или у Немачкој. Људи који нису верници тешко да могу да разумеју шта та забрана значи, такође је тешко и некоме ко не поштује принципе то објаснити. Ако бих некако морао то да упоредим с нечим профаним, ова је забрана исто као да сте некоме забранили да узима храну и воду, да дише, да иде лекару. За вернике, ван Христа нема живота. Оваквом забраном је најгрубље могуће прекршено не само право на вероисповест већ сијасет најосновнијих људских права, а пре свих право на живот. Но у ситуацији када се не поштују принципи, а знамо да без принципа нема ни демократије ни слободе, зашто би се поштовао живот. И живот је, разуме се, принцип.
КМ: То нас онда, чини се, уводи у оправдану претпоставку да нас ова ситуацију уводи у један нови глобални "кућни ред". Да ли Вам се чини да ће ова епидемија изазвати такве промене и како би свет могао да изгледа?
П. Јакшић: Као и после сваког ванредног стања, ванредне ситуације или неког сличног периода, у друштву ће се дуго осећати ове последице, толико дуго да ће људи заборавити да су то последице и прихватиће то као нешто нормално. Ограничења људских права, која видимо свуда по свету као нешто нормално „у оваквим ванредним околностима опасним по живот“, у одређено степену неће више никада бити враћена на степен на ком су била пре њиховог ограничења, и та ће одређена ограничења остати као редовно стање. Ова ограничења, разуме се, неће више бити тумачена као ограничења, већ, рецимо, као „ново право људи на већу безбедност“. Мени је добар пример тога Скандинавија, која се и даље у свести људи доживљава као простор благостања и владавине права. Читава скупина тих земаља је због дугогодишњег постепеног и континуираног ограничавања људских права, данас једно од најрестриктивних подручја за живот. Страховлада државних и парадржавних институција и служби тамо је на нивоу радње неког од чувених утопијских / дистопијских СФ романа. У тим државама више не постоји значајнији број људи који живе ван парадигме институционалне истине, другим речима, који живе користећи своју критичку свест као једно од највећих дарова датих људском бићу. Такође, имаћемо још задуго једно потпуно другачије званично доживљавње стварности, те подсећање људи на то како смо „једва спасили живу главу“ због чега ништа што се појави у њиховом животу неће бити вредно нервирања и бриге, због чега ће се још ређе и слабије него до сада преиспитивати поступци властодржаца, „стручњака“ и естаблишмента уопште. У том првом периоду биће, сигуран сам, пуштен и „велики вентил“ не би ли се кроз различите најглупље и најбезвеније манифестације људске егзистенције, тобоже „славио живот“. Могу само да се најежим од помисли какве ће све то идиотарије бити.
Јавиће се такође и последице по непосредан живот људи у смислу њихове комуникације. Биће тешко сретати се на улици са локалним политичарима и моћницима, жандармима, судијама, људима са аусфајсом, са свим оним људима са малом влашћу који су овај период без правне државе искористили да покажу додану неодговорност и неосетљивост на истинске потребе својих суграђана. Не знам како ће то функционисати. Претпостављам да ће бити додата још нека невидљива баријера између људи не би ли било могуће колико толико функционално живети. Но, како су главне мантре ове сулуде кампање – „Самоизолација“ и „Остани код куће“, логично је да ово додатно отуђивање људи и њихово појачано (мада већ толико јако) усмеравање на медије, на технику, на неживот, на лажни живот, логично је да ће и ослањање човека на човека бити још више раслабљено. Питање је колико ће људи заиста тражити смисао или ће, како то наводи Виктор Франкл, пристати на једно од два начина понашања: понашаће се онако како се понашају други, што је конформизам, или ће се понашати како то од њих траже други, а што је тоталитаризам.
 |
| Вирус као параван за укидање слободе |
О овоме за КМ Новине⇗ говори Предраг Јакшић, филмски стваралац али и зачетник теорије крипторијалитија којом најбоље може да се објасни актуелно стање.
"Крипто - ријалити програми су медијски садржаји засновани на догађајима из стварности који се, с друге стране, у тој крипто - ријалити медијској обради не могу назвати стварним догађајима јер се смештају у један потпуно дугачији контекст или се читав догађај креира ради те медијске обмане" објаснио је раније Јакшић.
Примарна функција тих програма јесте скретање пажње од онога што је заиста битно за наше животе како би се јавност пасивизирала, стварајући лажни утисак да је укључена, односно да има утисак да утиче на те догађаје.
* * *
КМ: Као зачетник теорије о крипторијалитију, како видите светску кампању "информисања" грађана о Корона вирусу?
П. Јакшић: Очигледно је да присуствујемо одвијању глобалног крипторијалитија, највероватније у оном свом другом виду када се једна стварна ситуација - овде је то болест (вирус), да не улазимо у природу тога јер нам је то још увек доста скривено - ставља у измишљени контекст. У том смислу и светска кампања је управо таква. Она се креће тим измишљеним контекстом – контекстом „глобалне опасности какву човечанство до сада још није видело“. И политичке и интелектуалне елите и велика већина медија ову кампању спроводе пре свега изазивајући панику, ширећи страх, узгајајући мржњу међу људима и прећуткујући одговоре на спорадична питања „отпадника“ и „изгнаника“ из елите и ретких истинољубљем надахнутих (још увек) представника естаблишмена. Циљ негде и јесте успоставити „нову солидарност“ која неће бити успостављена на принципима емпатије и привржености човека човеку, већ на равнотежи страха, панике, незнања и мржње. Видимо да се овај крипторијалити одвија готово потпуно по моделу који сам раније помињао, мада, признајем, и сам сам изузетно разочаран великим одзивом „играча“ и малим бројем оних који покушавају да укажу на праву природу ове кампање. Ту су, поред несумњивих играча, и никада бројнији корисни идиоти који својим „експертским знањем“ потпирују овај пандемијски жар, међу којима има и оних за које то никада не бисмо помислили. Но, ни то у суштини није изненађење. Ако погледамо поједине велике медије, у Србији посебно, ову кампању можемо пратити исто као што пратимо одређени ријалити програм, са сталним обавештењима о кретањима у оквиру крипторијалитија, али и подсећањем на то каква су наша „права, обавезе и могућности“ као гледалаца крипторијалитија.
 |
Знамо све у сваком тренутку, путем извештаја, путем кајрона који нон-стоп иду, ванредних вести и слично, колико је болесних, колико тестираних, колико умрлих, колико година имају, где су „жаришта“, колико ухапшених, колико осуђених, на какву казну, итд. С друге стране, имамо на располагању телефоне и имејлове преко којих не само да можемо да се пријавимо уколико осетимо да имамо симптоме, већ можемо да пријавимо шта год хоћемо и кога год хоћемо, а надлежни „кризни штабови“ ће по томе да поступе или неће да поступе, а на шта ми као ни гледаоци ријалитија не можемо никако да утичемо. И на крају, имамо и свакодневно обраћање Великог брата и његових „братића“ који издају нове задатке свима нама, те ми, као гледаоци, постајемо и учесници (у потпуности или делимично) али и играчи одређених „улога у малом“. Хтели ми то или не, гледали Великог брата или не, све што је он рекао примениће се и на нас, некада и ретроактивно, некада и пре објављивања у „Службеном гласнику“, као у сваком обичном ријалитију у ком воља „укућана“, „задругара“ не значи ништа. У паузи свих ових наших нових обавеза, увек смо у могућности да пратимо и неки од тих обичних ријалити програма на телевизији јер они наравно нису подложни вирусу и болести, већ су напротив „лек“ – духовни и душевни лек нове солидарности.
КМ: Видели смо да су у игри и највећи светски играчи. Да ли је и Вама изгледало чудно да је Светска здравствена организација прилично брзо прогласила глобалну пандемију?
П. Јакшић: Ако размишљамо логично, брзина проглашавања глобалне пандемије јесте чудна. Но, ако погледамо на који се начин СЗО понашала у прошлости, видимо да је то исти метод деловања. Оно што ову пандемију чини особеном је потупно усаглашавање политичких светских кругова са овом одлуком СЗО, због чега и имамо ово масовно и глобално кршење људских права.
 |
| Кристин Лангард |
Опет, када погледамо о којим светским структурама и ауторитетима говоримо, било на глобалном плану, било што се тиче марионетских владајућих структура овде на Балкану - поменућу само неке као што су америчка администрација (било која да је у питању), кинески репресивни апарат са својом Комунистичком партијом, Форин офис и британска краљевска породица, бивши Ротшилдов банкар Макрон, Меркелова, италијанске власти (које год да су у питању јер историја корупције и криминала људи на челу Италије траје унедоглед), папа Франциско, профашистички режим Мила Ђукановића, терористи у сепаратистичким квази-институцијама на КиМ, однарођени политичари у Србији, итд. - оваква одлука апсолутно није чудна. Јер погледом на овакве „ауторитете“ поставите питање, ко заиста може да поверује да је овим људима првенствени интерес чување здравља и живота људи?
КМ: Да ли онда мислите да је то параван за неке друге ствари које сада могу да се одраде без велике пажње?
П. Јакшић: Крипторијалитију и јесте основни циљ скретање пажње. Видимо да постоји доста различитих претпостављених сценарија који указују на то шта је стварни циље свега. Оно што сам приметио је да сви ти сценарији, колико код на први поглед различити, могу да се посматрају и као компатибилни јер се суштински не искључују међусобно. Они иду од успостављања првих формалних облика некакве „светске владе“, што је предложио пре неки дана бивши премијер Велике Британије; затим испробавања новог биолошког оружја; превентивног рушења вештачки одржаваног економског система Запада, који је и овако био спреман да падне, те му је ова пандемија одлично дошла као изговор за ново неразумно доштампавање новца без икаквог вредносног покрића; затим најмасовнијег и најстрожег експеримента дисциплиновања становништа до сада и сагледавања граница могуће диктатуре без отпора; преко финалног решавања
Питање ЕУ никада ни неће бити решено, већ ће она бити шаргарепа пред очима грађана Македоније исто као што је ЕУ шаргарепа и за грађане Србије. С друге стране, имамо фашистички обрачун Мила Ђукановића са српским народом у Црној Гори који је током ове „пандемије“ још жешћи него што је био и иде до потпуне забране богослужења, хапшења свештеника и слично, а што је у Црној Гори забележно једино у време најгорих злочина над Црквом по окончању Другог светског рата. У Србији се током полицијског часа покушава размештање мигранти без икакве одлуке локалних самоуправа, иако би то био итекако велики безбедоносни ризик с обзиром на „смртоносни“ вирус. Опет, Европска унија баш у овом часу одређује новог посредника у преговорима Србије и сепаратиста са Косова и Метохије? Зашто баш сада? Па ко ће уопште да пита ко је тај посредник Мирослав Лајчек у тренутку када хара „смртоносни“ вирус? Уз то, још је из земље која није признала независност Косова. Идеално, зар не? Свако ко имало памти, зна да је одлука да посредник буде Лајчек иста као да је одлучено да посредник буде Харадинај, Тачи или Курити лично. Да не говоримо о преседану свих преседана и неуставном суспендовању рада Народне скупштине Републике Србије и пребацивања комплетне законодавне власти у руке извршне власти, иако се овако нешто не дешава ни у државама које су далеко погођеније овим „смртоносним“ вирусом од Србије, укључујући ту и држава из нашег најближег суседства. И много је таквих „чудних“ догађаја и у нашем региону и свуда по свету, но зато и постоји крипторијалити, да би сваки играч очистио сопствено двориште од непријатних ствари које му сметају у властодржју, а он ће ту услугу знати да врати већ коме то треба. Добијен је, чини се, карт бланш за све унутрашње операције. Шта је она велика, главна операција, е то ћемо тек видети. Оно што не сумњам је да ће се у једном тренутку појавити и „спасоносна вакцина“ а тада ће додатно бити редуковано право људи да одлучују о свом телу, и питање је да ли ће неко уопште имати право да ту вакцину не прими. Присилно вакцинисање, наравно, људи који држе до слободе, достојанства и части не смеју да прихвате.
КМ: Да, ни једну присилну меру не би смо смели да прихватимо а нарочито вакцинисање и важно је говорити о томе. Да ли сте, осим поменутих, за време овог ванредног стања приметили одређена кретања у друштву, појаве... а о којима се није јавно говорило? Шта би то било, од битнијих у свету и код нас?
П. Јакшић: Ако бисмо за тренутак ставили по страни застрашујуће повећање злоупотребе власти, било власти на државним нивоима, било оне тзв. мале власти, „власти малог човека“, видљива су два главна кретања. Има их много више, но чини ми се да су два најважнија. Прво кретање је свеопште ограничење и негирање људских права, а друго је глобална контролисана релативизација, што јесте један од најважнијих механизама крипторијалитија. Прво кретање се пре свега манифестује у механизму стварање поделе у друштву на људе који су спремни, небитно из ког разлога, на било какво ограничење и на људе који то не прихватају. Ово отвара врата за све оне „ситне“ поделе које владајуће елите праве, а што видимо и у Србији. Овде од самог почетка „пандемијске кампање“ егзистира званична подела на људе по старосном критеријуму (старосна дискриминација), условно речено на пензионере и све остале, затим на „ризичне групе“ и оне остале, па на „сумњиве на вирус“ и на остале, затим на људе који су се затекли у иностранству и на све остале, па онда у оквиру ових који су се затекли у иностранству на оне који су студенти („наша деца“) и на остале (ваљда нису наши и нису деца), па онда од ових „осталих“ из иностранства на „гастарбајтере“ и оне који су „неодговорни туристи“, затим подела на оне на власти који имају отворен приступ „аусфајсима“ и оне који потпадају под полицијске часове, карантине, самоизолације, одстојајње од два метра, маске и рукавице. И у оквири свих тих „невладајућих“ и без аусфајса, праве се подела на „фундаменталисте православце“, те „луде причеснике“ и све остале, па на оне који поштују све што им се каже и носе рукавице и маске и оне који се „јуначе“, па онда на оне који имају кућне љубимце и оне који их немају, на „недисциплиноване Београђане“ и остале који испаштају због њих, итд. Стварањем таквих подела могуће је без било какве озбиљне препреке спровести најшира могућа ограничења и суспендовања људских права. Када човек у другом човеку види непријатеља, неће непријатеља видети у држави која га гази јер је њена чизма „далеко“.
Друго кретање је чак и значајније и оно је могуће само у ситуацији када је остварено ово прво и када је друштво подељено по много основа па је те поделе стога могуће експолатисати ограничењима људских права. Наиме, шта год да се сада постави као питање, а ван главне парадигме „смртоносног вируса“, то се питање ставља у страну као небитно „у овом тренутку“ и уз ону чувену изјаву - „зашто вам је то баш (сада) толико важно“. Наравно, та релативизације је контролисана и релативизује се само оно што је ван главне парадигме и, што је још важније, ван стварних циљева крипторијалитија, било да су они глобални, било да су локални. Поменимо само изјаву председника Србије да му у овом тренутку Косово није важно. То је пар екселанс пример контролисане релативизације. Не улазим овде, разуме се, у то да ли је и колико њему уопште Косово икада и било важно већ само у оно што је јавно изгворена реч од стране званичног представника наше државе.
Још два феномена су у оваквој атомсфери доста приметна. Како се ради о невиђеном по величини крипторијалитију у новијој историји, значајна појава је и „локално“ умножавање крипторијалитија у оквиру великог крипотијалитија, о којима сам већ говорио, али и подметање лажних наратива који су само наизглед наративи који говоре против ове глобалне „пандемијске“ кампање. Не треба посебно наглашавати да се „естетско паковање“ оба ова главна друштвена кретања (и не само њих) спроводи кроз ширење моралне панике и тиме подсвесне мржње. То је модус операнди медија који воде овај крипторијалити. Стога бих истакао велики значај заиста ретких појединаца који указују на опасност од потпадања под жрвањ једне овакве моралне панике.
Наравно, различите појединачне одлуке влада одређених држава посебно упадају у очи. Мени су сигурно најдрастичнији примери потупне забране кретања одређеним категоријама људи - здравих људи, чиме их доводите готово у ранг људи осуђених на затворске казне или људи без пословне способности којима је одузето право да доносе одлуке о сопственом животу, те та невероватна забрана – забрана богослужења, каква је донета на пример у Црној Гори или у Немачкој. Људи који нису верници тешко да могу да разумеју шта та забрана значи, такође је тешко и некоме ко не поштује принципе то објаснити. Ако бих некако морао то да упоредим с нечим профаним, ова је забрана исто као да сте некоме забранили да узима храну и воду, да дише, да иде лекару. За вернике, ван Христа нема живота. Оваквом забраном је најгрубље могуће прекршено не само право на вероисповест већ сијасет најосновнијих људских права, а пре свих право на живот. Но у ситуацији када се не поштују принципи, а знамо да без принципа нема ни демократије ни слободе, зашто би се поштовао живот. И живот је, разуме се, принцип.
КМ: То нас онда, чини се, уводи у оправдану претпоставку да нас ова ситуацију уводи у један нови глобални "кућни ред". Да ли Вам се чини да ће ова епидемија изазвати такве промене и како би свет могао да изгледа?
 |
| Предраг Јакшић / Фото: КМ новине |
Јавиће се такође и последице по непосредан живот људи у смислу њихове комуникације. Биће тешко сретати се на улици са локалним политичарима и моћницима, жандармима, судијама, људима са аусфајсом, са свим оним људима са малом влашћу који су овај период без правне државе искористили да покажу додану неодговорност и неосетљивост на истинске потребе својих суграђана. Не знам како ће то функционисати. Претпостављам да ће бити додата још нека невидљива баријера између људи не би ли било могуће колико толико функционално живети. Но, како су главне мантре ове сулуде кампање – „Самоизолација“ и „Остани код куће“, логично је да ово додатно отуђивање људи и њихово појачано (мада већ толико јако) усмеравање на медије, на технику, на неживот, на лажни живот, логично је да ће и ослањање човека на човека бити још више раслабљено. Питање је колико ће људи заиста тражити смисао или ће, како то наводи Виктор Франкл, пристати на једно од два начина понашања: понашаће се онако како се понашају други, што је конформизам, или ће се понашати како то од њих траже други, а што је тоталитаризам.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ - КМ Новине
КМ интервју: Предраг Јакшић - Постављањем приоритета разоткрићемо ко нас лаже о КиМ Зачетник теорије о крипто - ријалитију, драматург и редитељ Предраг Јакшић, гост је КМ интервјуа који нам открива како да видимо ствари које се одигравају тик испред наших очију а замаскиране су лажном "реалношћу".
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Предраг Јакшић: Референдум - који метар земље да изаберемо? - КМ Новине
Предраг Јакшић: Референдум - који метар земље да изаберемо? Каже лик како би и и метар земље на Косову за Србију био добитак, а то је отприлике као када бисте рекли да је и кап крви вашег детата које вам отимају за вас добитак.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Предраг Јакшић: Политичка коректност антифашистичке Европе - ''Фашизам је мртав! Живео Фашизам!'' - КМ Новине
Неким ситницама човек просто не прида значај годинама. А ситнице, ко ситнице, одроне брег, и пукне поглед... у садашњост. Ево нас поново близу празника - Дана победе над фашизмом. Важног симболичног датума у историји човечанства. Барем је мени увек био важан. Случај је хтео да се тако звала и средња школа коју сам похађао (Правно-биротехничка школа „9.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Нема коментара:
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.