Kао гром из неба, које никако да се разведри у политици и судбини Срба, снашла нас је вест о припремању споразума названог "мали Шенген".
- Овo je иницијатива за повезивање западног Балкана, односно укратко "нешто где ћемо имати пуну слободу кретања, промета робе и услуга", како је изјавио Вучић подржавајући иницијативу наводно насталу у Северној Македонији и Албанији иако нам ни до сада није била потребна виза за те земље.
Магазин Таблоид је истраживао шта тај споразум може да донесе у заједници која је без препрека сабирала Албанце за које су многи, поучени историјским али и савременим искуством, спремни да их назову - природним непријатељима Срба и како га виде Срби на Kосову и Метохији али и у остатку државе и осталим просторима на којима егзистирају.
Да ли смемо да допустимо себи грешку и доведемо у питање национални опстанак, нарочито када је живот такав да изгледа као последица скупа грешака из прошлости, а живот у Србији баш тако изгледа.
Али то нису оне грешке које се српском народу имплицирају са стране, већ грешке у коју смо као народ гурнути једном, па још једном и опет, управо кроз формирање разних државних заједница чије распадање је на наплату сваки пут стизало Србији зарад чега су нас убедили да смо само ми грешили и да заслужујемо и треба да нас снађе све најгоре што може, а да ми на све то дајемо још и сопствени пристанак одричући се сваког осећаја непосредне опасности.
"Није страшно то што народ нема осећај, нигде на свету народ нема осећај. Него је страшно што не постоји било каква организација која би стварала тај осећај и координирала активности. Kад нисмо имали државу имали смо свесну и повезану Цркву а данас немамо ништа, све је разбијено" каже за Магазин Таблоид , професор Историје државе и права на Правном факултету у Kрагујевцу, др Зоран Чворовић.
 |
| др Зоран Чворовић / Фото: КМ Новине |
Насупрот овом евидентном проблему, јавност Србије је изложена медијском хибридном рату који се против њега води непрестаним пласирањем информација које начешће нису уопште, или макар делимично, истините а о најважнијим егзистенцијалним и националним питањима. Услед оправданог општег неповерења у информација које до јавности стижу, многи су изградили баријеру према информативном садржају генерално.
Млади породични човек са Kосова и Метохије прошле године је на више хектара започео бављење једном исплативом врстом воћа. Ово је у окружењу безнађа и потпуне неизвесности по питању личне будућности и опстанка, међу Србима на KиМ изазвало општу неверицу јер народ такав потез тешко може да разуме.
На питање да ли он, будући да је крајње озбиљно ушао у производњу хране на велико, сматра да ће му "мали Шенген" отворити нове пословне могућности, одговара искреним и широким осмехом.
"О томе сам видео само наслове. Телевизију више не гледам, тако да много више времена проводим са децом и породицом и читам углавном духовне књиге. Годинама сам пратио готово све политичке и информативне емисије које сам могао, те ове, те оне... Хтео сам увек да будем у току а нисам био нигде. Толико информација које су не само међусобно различите него и саме касније постају неосноване, потпуно су ме смутиле. То видим тек сада кад сам успео да вратим свој мир" - каже он, срећан што о овом споразуму ништа не зна.
А упитан шта мисли о евентуалним негативним аспектима одговара да за њих не зна, али је убеђен да ће их бити, јер смо "незаинтересовани'' а то омогућава свима да раде са нама шта хоће.
"То је као оно кад имаш доброг другара а он се спанђа са неком фуксом па теби криво. Ти покушаш да му отвориш очи да то није за њега а он се наљути на тебе па видиш у ствари да он није ништа бољи и да баш то и заслужује. Е, ми имамо такву власт, као тог другара, а и ми смо такви па се чудим како нам није горе него што је сада" каже овај млади пољопривредник.
Тема није успела да му поквари расположење а он је након разговора пошао да помогне неким људима које зна и само зато што "има времена и може па зашто онда да не".
Повратак у природу, то јест на село и окретање сопственим снагама да се произведе храна и обезбеди лична егзистенција, свакако да враћа мир и личну независност, али то у урбаним срединама и није баш могуће. Нарочито ако се неко посветио науци и у њој остварио запажене резултате, као што је то успео млади историчар из Kосовске Митровице, Милош Дамјановић . Тренутно је докторанд Историје на Филозофском факултету приштинског Универзитета, сада у Kосовској Митровици, са преко 20 објављених научних радова код нас, али и међународним стручним и научним часописима у Британији, Израелу, Пољској...
 |
| Историчар Милош Дамјановић |
Међутим, ни он не прати медије са нарочитом пажњом а то не чине ни људи из његовог друштвеног окружења такође јер "избегавам сваку врсту непотребног стреса информацијама које су често баналне, непроверене, непоуздане и које су можда више плод неког пролазног, привременог интереса политичких структура или неких других фактора" објашњава он.
Такав је и споразум о "малом Шенгену" који је представљен јавности "без детаља, непрецизан, магловит... без могућности да се шира јавност заиста упозна са њим" - каже Милош за Магазин Таблоид.
Осим тога он сматра да је оно што се пласира у медијима само параван за јавност која то треба да прихвати а да се иза тога крију неки други, не позитивни разлози који уопште нису безазлени. Нарочито када су у питању политичка будућност и наш простор.
"Са једне овај споразум представља формирање заједничког албанског тржишта, што може да буде увод у оснивање других основа на којима би почивала јединствена албанска држава. Одатле почиње а, наравно, може да се настави са другим елементима и облицима удруживања који ће бити корак напред ка заокруживању Велике Албаније. Са те стране, то је првенствено претња за све Србе који живе у албанском окружењу. Јер човек када мора да води рачуна првенствено о својој физичкој безбедности, тек не може да рачуна на било какво друго економско благостање.
Ако тако постамтрамо "мали Шенген", он у ствари доприноси албанским циљевима првенствено, стратешки и дугорочно" објашњава Дамјановић.
Истог мишљења је и професор Чворовић.
"Ствари нису тако бенигне како изгедају на први поглед јер уклањање свих тих ванцаринских баријера истовремено значи одрицање од дела суверености, када је у питању контрола граница, унутрашњег тржишта роба, услуга, капитала... Обједињавање у том смислу, са другим земљама, увек доноси ризике како домаћој радној снази тако и домаћим произвођаћима.
Дакле, ни са економског аспекта ствари нису тако једнозначне. А посебно су политички компликоване. Балкански промотери не крију да су добили подршку од бриселске администрације за идеју "малог Шенгена" и јасно је да је он заправо замена за, вероватно трајно одсуство, уласка ових земаља у Европску унију" сматра Чворовић упркос покушајима да се јавности то представи другачије.
Даље, наш саговорник упозорава да споразум "и није понуђен само као замена како би актуелни колонијални режими у овим државама остали на власти, већ да би обезбедио онакву политичку стабилност која одговара Европској унији чији је циљ да се успостави политичка равнотежа на овом простору која ће спречити јачање српског фактора, државе Србије, потпуну реинтеграцију Kосова и Метохије у састав Републике Србије и која ће спречити повезивање свих српских земаља и једног дана остварење српског националног сна о стварању државе уједињених Срба а српски народ у другим српским земљама препусти асимилацији. То су превасходни су циљеви којима овај споразум доприноси" убеђен је наш саговорник који објашњава чему "мали Шенген" погодује.
"Прво тако што "мали Шенген" нарочито предвиђа и укључивање Албаније чиме долази до потпуног економског уједињења албанског националног простора, чиме ће и такозвана "република Косово" постати и економски одржива творевина а то није интерес Републике Србије. Тако уз подршку Србије Велика Албанија постаје економска чињеница а Србија све своје ресурсе, што најбоље показује изградња пута Ниш - Драч, користи и диже ванцаринске баријере како би помогла да та творевина, помажући читаву ту замисао.
Интерес Србије је потпуно супротан, она треба да изврши потпуну саобраћајну, економску и сваку другу блокаду да би живот у њој постао скуп а да српски живаљ на Kосову и Метохији алтернативним и различитим другим путевима подржава и формира неку врсту својих оаза док остатак покрајине под ефективном контролом Албанаца буде потпуно економски и инфраструктурно блокиран и да што теже функционише" - истиче Чворовић стављајући до знања да постоје методе и средства за прегресивно деловање власти ако она то жели, а актуелна сигурно да није таква.
Милош Дамјановић из угла историчара овај споразум образлаже као искључиво наметање идеје о повезивању албанског народа у свим околним државама у којима живе.
"Самим тим ово само може да допринесе већем упливу капитала унутар албанских кругова међу њиховим становништвом у остале две словенске државе Србију и Северну Македонију. А када дође до економског продора на страно тржиште, по природи ствари, је то повезано даље са ширењем и јачањем политичког утицаја онога ко је носилац тог економског продора" - тврди Дамјановић.
Професор Чворовић додаје да "идеја, на први поглед, делује пријемчиво и оправдано обичном човеку јер он очекује да ће се и на његов стандард одразити стварање слободног тржишта радне снаге. А на овом последњем нарочито инсистира Александар Вучић. Он изгледа види навећу предност "малог Шенгена" баш у том елементу, тржишту радне снаге па помиње како ће послодавци у Србији и Македонији, где "постоји" дефицит радне снаге, лакше доћи до ње.
Први пут после новосадског састанка он није рекао где би то послодавци, а углавном се ради о страним инвеститорима, могли да дођу до слободне радне снаге због постојања унутарњег дефицита у Македонији и Србији али је ту недоумицу отклонио после састанка у Тирани изјавивши директно да би то заправо била албанска радна снага" подсећа Чворовић а Дамјановић указује како би на тај начин директно "дошло до јачег албанског утицаја на словенском простору" што би била већа претња по економску, политичку и општу будућност тих народа.
"Такве примере смо имали и у прошлости нашег народа а знамо и да је Немачка прво продирала економским путем пре него што је Kраљевину Југославију и војно покорила у Априлском рату. То би била највећа опасност тог споразума уколико би он заживео и ако би моје сагледавање проблема било тачно" истиче Дамјановић.
Да опасност по том питању није мала, указује и др Чворовић.
"Подручја насељена већинским македонским становништвом и Република Србија, у демографском смислу, су стари простори и јасно је да ово економско обједињавање може да користи само младим народима као што је то, у односу на поменуте, албански народ и да њему омогући просперитет".
Иако је незапосленост један од највећи проблема Срба са Kосова и Метохије, и ако би смо "мали Шенген" гледали само као еконосмки споразум, Дамјановић ни ту не налази његове предности jер "све земље чланице имају проблем са оним стварима које би могле да значе обичном грађанину који жели да оствари економску сигурност" каже он и додаје:
"Такав споразум може да значи само онима који већ имају економску моћ у својим рукама и на овај начин би могли да је увећавају користећи погодности које се односе на њихово пословање. А почетници у пословању ту немају шта да траже будући да су капацитети капитала већ распоређени и ни једна од земаља потписница не оставља простора за започињење озбиљнијег обрта капитала јер су одређени појединци ту већ привилеговани и држе монопол на све послове, уосталом знамо како функционишу власт и односи у држави и да више нема здраве основе за било какво ни економско ни политичко деловање" објашњава Дамјановић.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
За Магазин Таблоид говори још један Србин са Kосова и Метохије, који је замолио да не буде потписан пуним именом. Иначе је високо образован и стручно веома информисан. Пре извесног времена у потрази за послом настанио се у централној Србији. Био је спреман и желео да ради малтене било шта, само да може себи да обезбеди економску егзистенцију на достојанствен начин, али ипак безуспешно.
Kаже да је на крају сео, размислио, израчунао да ће имати за хлеб и лекове и одлучио да се врати на Косово и Метохију. Очекивање посла у атмосфери чврсте контроле од стране Вучићевог режима и стања у коме свако замерање са властима може да подразумева изопштавање, разлог је зашто З.Х. жели да буде анониман.
На питање да ли он, будући да је дуго без посла, види "мали Шенген" као прилику за посао, кратко и са осмехом одговара:
"Ма, јок!" И наставља - "то само видим као атак на наш простор, мало слободнијег типа, и ништа више. Сада може да дође ко хоће и да му наша држава обезбеди посао и да ради а да наша права буду ту где јесу, односно да их немамо. Ми смо у матрици пропасти уназад стотинама година. Мислим да се ради о даљем раслојавању наше свести, нашег рода, како год да се то зове".
Ни овај саговорник Магазина Таблоид не помишља да искористи "мали Шенген" и потражи посао у Албанији, а најаву тако нечега посматра само као инструмент обмане.
"Није природно стање ни да идеш тамо али ево, прошле године је група пензионера отишла на море у Албанију, возио их је Албанац из Подујева. То је страшна перцепција. Није то као да имаш 15 - 20 година па ћеш да се провучеш или не схваташ шта тамо може да ти се деси, али стара гарда да тамо нешто шврља... Е, то је већ промена свести на делу, а кад њима можеш да промениш свест, шта да очекујеш од 20-тогодишњака? А овај споразум је баш то, другачије приказивање стварности која треба да послужи да Албанцима олакша долазак да не би они морали да груну како хоће него да све тече неприметно, да изгледа спонтано. Нема ту ничег часног. Први тест је био прогон Срба из Kрајине, пола милиона људи а држава се није макла с места да нешто предузме! И сада они који су то организовали, још увек су малтене на власти. Наравно да ће да раде о глави народа ".
З.Х. ово упоређује са албанском колонизацијом Kосова и Метохије и то не без основа. Недавно је, у разговору са женом која је управо радила на том пројекту, дошао до фрапантног сазнања према коме су "Уједињене нације плаћале свакој албанској породици која дође на Косово и Метохију, по 5000 долара и то преко државног буџета СФРЈ и поврх тога им обезбеде кућу и окућницу. Тај пројекатсу Уједињене нације финасирале све до средине 80-тих година".
И још каже да су "за тај посао су слали искључиво људе за које су били сигурни да ће сваку заповест да изврше безпоговорно и да неће причати о томе. Још је тада припреман програм по коме данас улазимо у "мали Шенген" а већ се финансирају и мигранти са 300 евра месечно које им држава Србија уплаћује на картицу Поштанске штедионице. А да се подсетимо и да је 2007. године у Скупштини Србије изгласан и потписан закон о томе да се информације о мигрантима који ће тек да дођу, не смеју износити у јавност. Шема је потпуно иста. Само што се ми давимо под брдом својих проблема па не можемо ни да размишљамо а не да дођемо до неких сазнања". подсећаЗ.Х.
Због свега овога, др Чворовић "Мали Шенген" види више као политичку него правну ствар.
"У њему има правних елемената јер реч је о међудржавном споразуму али прво да видимо шта је "мали Шенген" уопште, а онда да видимо и где је, у којој кухињи, настала та идеја а потом да видимо шта су последице свега тога када је у питању српски народ и држава Србија" методичан је Чворовић.
"Kада повучемо паралелу између тога какви су добици од "малог Шенгена" српског пољопривредника и предузећа од извоза робе на мало албанско тржиште у односу на користи које су српски пољопривредници предузећа могли да имају од извоза у Руску федерацију? Укупна добит извоза на албанско тржиште је равна оној коју је српска привредамогла да оствари извозом у једну руску губернију. Дакле власти у Београду, на челу са Александром Вучићем не размишају о економским добитима већ раде само на притисак Брисела реализујући само њихове политичке интересе" објашњава Чворовић.
У тренутку увођења санкција Русији од стране ЕУ, српска власт се јавно оградила од извоза у Русију рекавши да Србија неће повећати свој извоз у ту земљу како не би заузела оно место на руском тржишту које су држали европски привредници као и да неће субвенцијама помоћи своју привреду како она не би искористила режим санкција Русији и повећањем извоза ојачала.
Чворовић поставља питање - "ако је и тада Вучићева власт водила рачуна о политичким интересима Брисела, а не о економској користи сопствене привреде, зашто би данас кроз "мали Шенген", водила рачуна о домаћим привредницима?
Јасно је да ту није реч о економским интересима већ да Београд само служи да спроводи политичке интересе Брисела а он је онај исти што је био хрватски у бившој Југославији - слабо српство, јака Југославија а данас је то - слабо српство, јак НАТО Балкан и то је, на крају, циљ овог споразума", закључује он у разговору за Магазин Таблоид.
Опасније од тога је оно што се крије иза свега видљивог када је "мали Шенген" у питању, а Чворовић то види као "потчињавање слабостима Брисела који "више није у могућности да подиже своја мртворођена чеда која је на тлу Југославије подигао током 90-тих већ су сада Срби, као најбројнији народ и Република Србија као централна и најјача држава на Балкану јер није довољно што је на њеној територији створена монструм-држава тзв "република Kосово", већ је Брисел доделио Београду ту улогу да кроз укључење у "мали Шенген", помогне њеном економском оснаживању и трајној одрживости", сматра Чворовић.
Након свих година Вучићеве владавине, капацитета који је у медијском, политичком, безбедносном и сваком другом смислу упослио у очувању власти и бескомпромисном извршавању налога са Запада, лако је предвидети да ће и на овом путу једина препрека бити супротстављање појединаца из српског народа и група слабијег утицаја. Kао и до сада, и тај отпор ће брзо бити гурнут дубоко у блато клевета и олајавања режимских медија. Зато је неопходно да отпор оваквој идеји постане много снажнији јер је и њена суштина, није претерано рећи, национално смртоносна.
Времена за бољу организацију, изградњу структуре и тактике више нема, можда само још тренутак. И то баш овај сада, вероватно последњи који нам пружа могућност да га искористимо. Али то морамо сада и одмах!
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.