Коваће (Ковач`е) је засеок села Мушутишта. Ковачани ранијих времена, као и већина Мушутиштана, били су изразито високи, крупни, снажни, храбри, сналажљиви и лепи људи.
О моралној чистоти и религиозности да и не говоримо, свима су те две ствари биле основне животне водиље.
Међутим, о тим нашим прецима, њиховим животним делима, успесима, патриотским осећањима, политичким опредељењима и другим стварима, готово да ништа не знамо. А било је оних који су успели да се нађу на филмском платну поред надалеко познатих глумаца.
Такав је био Ковачанин Љубин Борисављевић који је учествовао је у познатом филму “Михаил Строгов” (1956.), по роману Жила Верна.
Истина, чика Љубин је имао споредну улогу, али то је тада био огроман успех за једног балканског Србина, где се сматрало успехом сам одлазак ван свог родног места или ван земље (нпр. Америку) на печалбарење у неком руднику или на железници.
Чика Љубин је имао кућу до саме обале коваћанске Црне реке, и често је онако стар и оседео са лепим цртама лица, „кумитским“ брковима и испитивачким очима, седео на свом капиџику гледајући реку, пролазнике...
Као дете често сам га виђао и причао са њим. Није много причао (типично комитски карактер).
А да је припадао комитским и изворним четничким друштвима сазнао сам пре две године, што овим сликама из његовог живота и обелодањујем захваљујући његовом праунуку Аци.
За мене његова комитско-четничка припадност и активност су од посебног значаја и прилично интригира мој истраживачки дух јер је он, по решењу Министарства унутрашњих послова из 1922. године постао редовни члан четничког удружења.
А новински чланци тиражних српских листова, педесетихгодина прошлог века, говоре мало шире о њему и његовом ангажовању у наведеном филму.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
О моралној чистоти и религиозности да и не говоримо, свима су те две ствари биле основне животне водиље.
Међутим, о тим нашим прецима, њиховим животним делима, успесима, патриотским осећањима, политичким опредељењима и другим стварима, готово да ништа не знамо. А било је оних који су успели да се нађу на филмском платну поред надалеко познатих глумаца.
Такав је био Ковачанин Љубин Борисављевић који је учествовао је у познатом филму “Михаил Строгов” (1956.), по роману Жила Верна.
Истина, чика Љубин је имао споредну улогу, али то је тада био огроман успех за једног балканског Србина, где се сматрало успехом сам одлазак ван свог родног места или ван земље (нпр. Америку) на печалбарење у неком руднику или на железници.Чика Љубин је имао кућу до саме обале коваћанске Црне реке, и често је онако стар и оседео са лепим цртама лица, „кумитским“ брковима и испитивачким очима, седео на свом капиџику гледајући реку, пролазнике...
Као дете често сам га виђао и причао са њим. Није много причао (типично комитски карактер).
А да је припадао комитским и изворним четничким друштвима сазнао сам пре две године, што овим сликама из његовог живота и обелодањујем захваљујући његовом праунуку Аци.За мене његова комитско-четничка припадност и активност су од посебног значаја и прилично интригира мој истраживачки дух јер је он, по решењу Министарства унутрашњих послова из 1922. године постао редовни члан четничког удружења.
А новински чланци тиражних српских листова, педесетихгодина прошлог века, говоре мало шире о њему и његовом ангажовању у наведеном филму.
Пише: Драгомир Станисављевић, Коваће⇗
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Храброст прадеде Стевана - Aлбанска голгота - КМ Новине
Октобра 1915.године српска војска је ратовала против Немаца, Аустроугара и Бугара. Немци, као најјача војна сила, нису могли схватити толики отпор и снагу Срба. У новембру месецу 1915.године, после јаких борби, на Косово поље се слила готово сва српска војска, избеглице, краљ, регент, влада. Владала су помешана осећања.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Писмо са Косова о страху који убија све у нама - КМ Новине
У последњих месец дана у централном делу Косова полицији су пријављена два напада Албанаца на српске девојчице - у Грачаници и Преоцу. Девојчице из Преоца имају 12 и 14 година, и њихова мајка каже да нема дана да им на улици Албанци погрдно не добацују из аутомобила.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Због одлучне одбране манастира филм о мати Иларији био забрањен у Југославији (ВИДЕО) - КМ Новине
Истина о злочинима Шиптара над Србима и њиховим светињама на Косову и Метохији никада није могла да допре до шире јавности. Свака могућност и најава да се то може десиити, гушени су систематски, баш као и данас. о игуманији манастира Свете Тројице на Косову, тачније у Метохији, снимљен августа 1980.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.