Само још сила може да одржи резултате и последицу разоткривене пресне лажи која је била повод за бомбардовање српског народа 1999. године
Данас је скоро свима у свету јасно да је такозвани масакр у Рачку била представа која је послужила да се донесе одлука о бомбардовању Србије с крајњим циљем да Косово добије независност. „Званичне“ верзије држе се углавном још само они који су том чину „кумовали“. Пре свих амерички експерт за лажирање инцидената, Вилијам Вокер, и косовски Албанци. Осокољени досадашњим жмурењем и толерисањем многих зала према Србима од стране њихових западних патрона, приштинске власти су потегле за новим, овај пут „законским“ злом.
Да неће толерисати било какво разоткривање истине по том питању, шиптарски сепаратисти су показали на случају бившег такозваног "министра управе и локалне самоуправе" у сепаратистичкој илегалној "влади" Ивана Тодосијевића кога је Александар Вучић на такође илегалан и антуставан начин кроз "Српску листу" увео у сепаратистички парламент не би ли им његови "Срби" дали легитимитет стварању "републике Косово". Ништа од тога Тодосијевићу није помогло да пред сепаратистичким "Судом" буде осуђен неправоснажно на две године затвора зато што је за злочин у Рачку рекао је да је – измишљен.
Разлоге за то сепаратистички суд је нашао у „подстицању на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију“. Тодосијевић је у априлу, током церемоније у Звечану којом је обележено 20 година од НАТО бомбардовања, изјавио да је „повод за агресију била такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак“. „На Косову је био сукоб Албанаца као народа и Србије као државе – а не Албанаца и Срба“, рекао је Тодосијевић тада, да би га коалициони партнер његове/Вучићеве "Српске листе", иначе неосуђени ратни злочинац Рамуш Харадинај одмах сменио због „говора мржње и вређања жртава Рачка“. Покренута је истрага и он је првостепеном пресудом осуђен.
Уследила је бурна реакција српских званичника, а режимски медији нарочито нарочито истичу "коментар" председника Србије Александра Вучића, за кога је пресуда Тодосијевићу застрашујућа: „Сви чланови Српске листе поновиће, ја понављам сада, фабриковање злочина у Рачку где је све је фалсификовао онај белосветски преварант, лопужа и хохштаплер Вокер, то ћу да понављам сваки дан. Хоћу да видим да ли могу све да нас осуде и хоће ли да избришу истину“, рекао је Вучић.
НЕГОВАЊЕ ГЕНОЦИДНОГ МЕНТАЛИТЕТА
Одмах је уследила и контрареакција сепаратиста у Приштини, а нарочито оштро на изјаву Вучића да је застрашујуће то што је Тодосијевић осуђен на две године затвора. Такозвани "председник" сепаратистичких квази-институција у Приштини и још један ратни злочинац који је пред српским правосуђем осуђен на вишегодишњу казну због убиства српских полицајаца а са ким је Вучић водио преговоре у Хагу у корист Шиптара, Хашим Тачи, на свом налогу на Твитеру написао је да званичници из Србије „негирају један од најгорих злочина над цивилима који се догодио у Европи“, а који је, како тврди, „потврдио Хашки трибунал“(?) пишу Вечерње новости које на волшебан начин осуђујући лаж о масакру у Рачку, потврђују, признају и указују пуно поштовање лажним титулама шиптарских лидера као да се ради о правим државним званичницима чиме више иду у прилог лажима о Рачку него што је обарају.
Раније поменути Рамуш Харадинај написао је такође на Твитеру да је „масакр у Рачку 1999. године запрепастио свет“. Он сматра да Вучићево негирање показује да Србија, како каже, „чува Милошевићев геноцидни менталитет“. Такозвани "министар спољних послова" при албанским сепаратистичким илегалним структурама Беџет Пацоли је такође твитовао да осуђује политику негирања ратних злочина од Србије и председника Вучића… Чак је и албански премијер Еди Рама послао преко Твитера поруку председнику Србије Александру Вучићу с питањем како је могуће да се у данашње време негира документовани ратни злочин, алудирајући на наводни масакр над албанским цивилима у косовском селу Рачак, 1999. године пише овај лист преносећи "Печат" чији је уредник управо и уредник Вечерњих новости.
За врхунац оцењују подношење кривичне пријаве против председника Србије Александра Вучића пред сепаратистичким "Судом" у Приштини, именом пред тзв "Специјалним тужилаштвом Косова" због негирања злочина и масакра у Рачку али при том пружајући пуни легитимитет тој квази-институцији шиптарских сепаратиста која до данас није осудила ни једног јединог Шиптара ни Албанца за убиства, отмице, прогон, спаљивање кућа или узурпирање имања Срба и неалбанаца са Косова и Метохије.
Ако се све ово од Приштине и очекивало, пише Печат, посебну пажњу завређују реакције западних и европских званичника. Амбасада САД (опет легитимитет уместо такозвана) на Косову саопштила је да су запаљива реторика и историјски ревизионизам у вези с догађајима из 1999. године неприхватљиви, али и да се не може неко гонити због политичке оријентације или припадности одређеној заједници. Амбасада САД (опет легитимитет уместо такозвана) на Косову упозорава да је против селективног процесуирања због говора на основу политичке оријентације или заједнице.
Печат преноси цитат из саопштења ове такозване америчке амбасаде на КиМ: „Слобода говора већ је дуго основа демократије. Догађаји ове недеље представљају још један подсетник колико је важно за Косово и Србију да се врате за преговарачки сто и поново усмере своју енергију за будућност нормализацијом односа“. Међутим, цитирање дела "за Косово и Србију" без икаквог упозорења или назнаке да се ради о неправилном или нерегуларној терминологији, Печат и Новости управо дају сав легитимитет и лажима о Рачку али и сепаратистичким и САД/НАТО ратним злочинцима за агресију и напад на Србију 1999. године. тиме се даје не само потврда исправности пресуде Тодосијевићу већ и потврда легитимног подизања оптужнице против Александра Вучића чиме се потврђује његова здајничка политика према Косову и Метохији и илуструје положај Срба који је створен управо издајничком политиком председника Србије! Подсетимо, пре него што је парафаиран Бриселски споразум 2013. године, овакве појаве биле су незамисливе чак и као идеја а камоли да оне буду реалност што су постале препуштањем надлежности Републике Србије у руке шиптарским сепаратистима управо од стране Александра Вучића и његових "Срба" у сепаратистичким квази-институцијама.
Из ЕУ су пак поручили да нема простора за негирање злочина који су се десили у Рачку на Косову 1999, и да су такви ставови у супротности с пројектом за интеграцију Западног Балкана у ЕУ. Поводом изрицања двогодишње затворске казне Ивану Тодосијевићу из Српске листе који је Рачак окарактерисао као „измишљен“, из ЕУ су поручили да је на судовима да утврде „да ли су одређене изјаве кривична дела“.
ОПОВРГАВАЊЕ „ДУБЉИХ ЗАКЉУЧАКА“
Случај Рачак је француски новинар Жан-Луј Трамбле, репортер часописа „Фигаро“, окарактерисао као највећи „фејк њуз“ с краја 20. века. Документарни филм аутора Славена Крањца „Рачак – лажи и истине“ темељно објашњава след догађаја и оспорава приштинско-вокеровску верзију. Џeред Израел, амерички интелектуалац из Бостона, сматра да је, поред верификатора Вилијема Вокера, огромну улогу да се оправда срамно бомбардовање суверене земље одиграо „Хјуман рајтс воч“, пропагандна машинерија⇗ која се представља као највећа светска хуманитарна организација. Њихов извештај од 29. јануара 1999. био је покриће за одлуку о оправданости криминалног напада који је уследио 24. марта те године. Злочин је негирала и бивша финска политичарка Пирко Турпијенен, пензионисани италијански НАТО генерал, као војни дипломата Бјађо ди Грација, али и многи други.
Посебну вредност има изјава Хелене Ранте, жене која је радила као форензичар на случају Рачак, који је Вилијем Вокер, тада шеф ОЕБС-а, пласирао у свет као "српски масакр над албанским цивилима". У својој биографији, објављеној прошле године, Хелене Ранте пише да је извештај о догађајима у Рачку писала под притиском Вокера, тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову. Она наводи да је било притисака и од Министарства спољних послова Финске, јер су јој, како тврди, тројица цивилних службеника путем мејлова, које још чува, тражили „дубље закључке“.
Како пише у књизи финске форензичарке, Вокер је преломио дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Рантеову, јер није био задовољан њеним наводима у којима није користила „довољно убедљив језик“ када је реч о српским злочинима. Годину дана пре изласка књиге руским ауторима документарног филма „Крај – осуђени на прогонство“ Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је „Вокер био ужаснут резултатима истраге“. „Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге“, казала је Рантеова у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.
И фински новинар Ари Русила, експерт за Балкан, наводи у ауторском чланку поводом књиге Хелене Ранте да се она током истраге усредсредила на форензичко истраживање, не заузимајући став у корист једних или других, и да је покушала да се огради од политичког утицаја, али да је од почетка радила под притиском. Према речима овог новинара, постоји раширено мишљење да је Вокерова улога у Рачку била да помогне терористима такозване "Ослободилачке војске Косова" (УЋК) у креирању масакра који би био приписан српским снагама, те да се на тај начин пронађе изговор за војну интервенцију. Терористи УЋК су сакупили своје погинуле после борбе, обукли их у цивилну одећу, а затим позвали посматраче, тврди Ари Русила.
Ако се вратимо 20 година уназад, јасно се уочава матрица и след догађаја који су кулминирали НАТО агресијом и бомбардовањем. Случај Рачак исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер тадашње власти у Београду, за разлику од данашњих, нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом. Циљ је био да се обезбеди подршка светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН. Или, како је то својевремено наглашавао Винстон Черчил, да „велике силе имају ту привилегију да могу да раде оно што је противзаконито и против међународног права“.
„Морамо се присетити шта се овог јануара десило у селу Рачак, где су невини људи, жене и деца одведени из својих домова у један јарак, натерани да клекну на колена у блато и стрељани – не због нечег што су урадили већ због тога ко су“, рекао је председник САД Бил Клинтон 19. марта 1999. године, пет дана пре него што је почело НАТО бомбардовање бивше СРЈ. Два месеца раније, у другој половини јануара 1999, „Вашингтон пост“ је објавио чланак свог "новинара" Џефрија Смита, који се позвао на обавештајне изворе у Америци, тврдећи да постоје снимци телефонских разговора Николе Шаиновића који наређује Сретену Лукићу да се прикрије масакр цивила. Снимци никада нису објављени.
У мају исте године, док је бомбардовање још трајало, Хашки трибунал је подигао оптужницу против Слободана Милошевића, у којој је између осталог писало: „На дан или око 15. јануара 1999. године, у раним јутарњим сатима, село Рачак (општина Штимље) напале су снаге СРЈ и Србије. После гранатирања, снаге СРЈ и Србије ушле су у село током јутра и почеле су претрес кућа. Сељаци, који су покушали да побегну од снага СРЈ и Србије, убијани су по целом селу. Група од 25 мушкараца покушала је да се склони у једној згради, али су их снаге СРЈ и Србије откриле. Претучени су и одведени на оближње брдо, где су убијени. Укупно су снаге СРЈ и Србије убиле око 45 косовских Албанаца у Рачку и око њега.“ У анексу оптужнице наведена су имена жртава, међу којим су једна жена и један четрнаестогодишњи дечак.
Три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине.
Горан Радосављевић Гури, који је водио операцију у Рачку, у свакој прилици је говорио да је акција у Рачку „перфектно изведена“. Он је за њу добио златну медаљу НАТО-а, а у прилог томе, како каже Гури, говори и чињеница да се у уџбеницима НАТО-а за специјалне операције та акција српске полиције проучава као један од примера како треба реаговати против терориста.
Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен. Зато не треба да чуди данашње понашање европских званичника и њихова даља подршка „званичној“ верзији о Рачку, односно верзији коју је направио Вилијем Вокер, познат и као крвник из Салвадора, где је радио исто што и Србима на Косову и Метохији.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Данас је скоро свима у свету јасно да је такозвани масакр у Рачку била представа која је послужила да се донесе одлука о бомбардовању Србије с крајњим циљем да Косово добије независност. „Званичне“ верзије држе се углавном још само они који су том чину „кумовали“. Пре свих амерички експерт за лажирање инцидената, Вилијам Вокер, и косовски Албанци. Осокољени досадашњим жмурењем и толерисањем многих зала према Србима од стране њихових западних патрона, приштинске власти су потегле за новим, овај пут „законским“ злом.
Да неће толерисати било какво разоткривање истине по том питању, шиптарски сепаратисти су показали на случају бившег такозваног "министра управе и локалне самоуправе" у сепаратистичкој илегалној "влади" Ивана Тодосијевића кога је Александар Вучић на такође илегалан и антуставан начин кроз "Српску листу" увео у сепаратистички парламент не би ли им његови "Срби" дали легитимитет стварању "републике Косово". Ништа од тога Тодосијевићу није помогло да пред сепаратистичким "Судом" буде осуђен неправоснажно на две године затвора зато што је за злочин у Рачку рекао је да је – измишљен.
 |
| Вилијам Вокер |
Уследила је бурна реакција српских званичника, а режимски медији нарочито нарочито истичу "коментар" председника Србије Александра Вучића, за кога је пресуда Тодосијевићу застрашујућа: „Сви чланови Српске листе поновиће, ја понављам сада, фабриковање злочина у Рачку где је све је фалсификовао онај белосветски преварант, лопужа и хохштаплер Вокер, то ћу да понављам сваки дан. Хоћу да видим да ли могу све да нас осуде и хоће ли да избришу истину“, рекао је Вучић.
На овај начин Вучића медији штите од одговорности јер овим је признао да је сасвим добро упознат са лажираним масакром у Рачку а опет је учинио све да циљ тога, то јест отимање Косова и Метохије од Србије и заокруживање такозване "републике Косово" а у перспективи стварање Велике Албаније, буде оставрен и легитимисан од стране неколицине бедних и однраођених Срба који су за шаку новца пристали да спроведу план којим, на српској страни, руководи Александар Вучић.
НЕГОВАЊЕ ГЕНОЦИДНОГ МЕНТАЛИТЕТА
Одмах је уследила и контрареакција сепаратиста у Приштини, а нарочито оштро на изјаву Вучића да је застрашујуће то што је Тодосијевић осуђен на две године затвора. Такозвани "председник" сепаратистичких квази-институција у Приштини и још један ратни злочинац који је пред српским правосуђем осуђен на вишегодишњу казну због убиства српских полицајаца а са ким је Вучић водио преговоре у Хагу у корист Шиптара, Хашим Тачи, на свом налогу на Твитеру написао је да званичници из Србије „негирају један од најгорих злочина над цивилима који се догодио у Европи“, а који је, како тврди, „потврдио Хашки трибунал“(?) пишу Вечерње новости које на волшебан начин осуђујући лаж о масакру у Рачку, потврђују, признају и указују пуно поштовање лажним титулама шиптарских лидера као да се ради о правим државним званичницима чиме више иду у прилог лажима о Рачку него што је обарају.
КМ новине су темељно претресле и буквално "превеле" овај чланак из Вечерњих новости на језик истине што је услед устаљених признања шиптарске "творевине" у режимским медијима, постало ни мало лак посао. Све то потврђује да водећи српски медији нису ни мало објективни већ констатнтно и предано раде на промени свести српског народа и све јачем прихватању шиптарске "независности" Косова и Метохије због чега је просчном читаоцу неопходан стручњак да га упозои на све замке у коју се његова свест хвата и притајно приморава да прихвати отимање дела своје државе и легитимизацију како измишљених српских злочина тако и почињених албанских над Србима.
Раније поменути Рамуш Харадинај написао је такође на Твитеру да је „масакр у Рачку 1999. године запрепастио свет“. Он сматра да Вучићево негирање показује да Србија, како каже, „чува Милошевићев геноцидни менталитет“. Такозвани "министар спољних послова" при албанским сепаратистичким илегалним структурама Беџет Пацоли је такође твитовао да осуђује политику негирања ратних злочина од Србије и председника Вучића… Чак је и албански премијер Еди Рама послао преко Твитера поруку председнику Србије Александру Вучићу с питањем како је могуће да се у данашње време негира документовани ратни злочин, алудирајући на наводни масакр над албанским цивилима у косовском селу Рачак, 1999. године пише овај лист преносећи "Печат" чији је уредник управо и уредник Вечерњих новости.
За врхунац оцењују подношење кривичне пријаве против председника Србије Александра Вучића пред сепаратистичким "Судом" у Приштини, именом пред тзв "Специјалним тужилаштвом Косова" због негирања злочина и масакра у Рачку али при том пружајући пуни легитимитет тој квази-институцији шиптарских сепаратиста која до данас није осудила ни једног јединог Шиптара ни Албанца за убиства, отмице, прогон, спаљивање кућа или узурпирање имања Срба и неалбанаца са Косова и Метохије.
Ако се све ово од Приштине и очекивало, пише Печат, посебну пажњу завређују реакције западних и европских званичника. Амбасада САД (опет легитимитет уместо такозвана) на Косову саопштила је да су запаљива реторика и историјски ревизионизам у вези с догађајима из 1999. године неприхватљиви, али и да се не може неко гонити због политичке оријентације или припадности одређеној заједници. Амбасада САД (опет легитимитет уместо такозвана) на Косову упозорава да је против селективног процесуирања због говора на основу политичке оријентације или заједнице.
Печат преноси цитат из саопштења ове такозване америчке амбасаде на КиМ: „Слобода говора већ је дуго основа демократије. Догађаји ове недеље представљају још један подсетник колико је важно за Косово и Србију да се врате за преговарачки сто и поново усмере своју енергију за будућност нормализацијом односа“. Међутим, цитирање дела "за Косово и Србију" без икаквог упозорења или назнаке да се ради о неправилном или нерегуларној терминологији, Печат и Новости управо дају сав легитимитет и лажима о Рачку али и сепаратистичким и САД/НАТО ратним злочинцима за агресију и напад на Србију 1999. године. тиме се даје не само потврда исправности пресуде Тодосијевићу већ и потврда легитимног подизања оптужнице против Александра Вучића чиме се потврђује његова здајничка политика према Косову и Метохији и илуструје положај Срба који је створен управо издајничком политиком председника Србије! Подсетимо, пре него што је парафаиран Бриселски споразум 2013. године, овакве појаве биле су незамисливе чак и као идеја а камоли да оне буду реалност што су постале препуштањем надлежности Републике Србије у руке шиптарским сепаратистима управо од стране Александра Вучића и његових "Срба" у сепаратистичким квази-институцијама.
Из ЕУ су пак поручили да нема простора за негирање злочина који су се десили у Рачку на Косову 1999, и да су такви ставови у супротности с пројектом за интеграцију Западног Балкана у ЕУ. Поводом изрицања двогодишње затворске казне Ивану Тодосијевићу из Српске листе који је Рачак окарактерисао као „измишљен“, из ЕУ су поручили да је на судовима да утврде „да ли су одређене изјаве кривична дела“.
ОПОВРГАВАЊЕ „ДУБЉИХ ЗАКЉУЧАКА“
Случај Рачак је француски новинар Жан-Луј Трамбле, репортер часописа „Фигаро“, окарактерисао као највећи „фејк њуз“ с краја 20. века. Документарни филм аутора Славена Крањца „Рачак – лажи и истине“ темељно објашњава след догађаја и оспорава приштинско-вокеровску верзију. Џeред Израел, амерички интелектуалац из Бостона, сматра да је, поред верификатора Вилијема Вокера, огромну улогу да се оправда срамно бомбардовање суверене земље одиграо „Хјуман рајтс воч“, пропагандна машинерија⇗ која се представља као највећа светска хуманитарна организација. Њихов извештај од 29. јануара 1999. био је покриће за одлуку о оправданости криминалног напада који је уследио 24. марта те године. Злочин је негирала и бивша финска политичарка Пирко Турпијенен, пензионисани италијански НАТО генерал, као војни дипломата Бјађо ди Грација, али и многи други.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Посебну вредност има изјава Хелене Ранте, жене која је радила као форензичар на случају Рачак, који је Вилијем Вокер, тада шеф ОЕБС-а, пласирао у свет као "српски масакр над албанским цивилима". У својој биографији, објављеној прошле године, Хелене Ранте пише да је извештај о догађајима у Рачку писала под притиском Вокера, тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову. Она наводи да је било притисака и од Министарства спољних послова Финске, јер су јој, како тврди, тројица цивилних службеника путем мејлова, које још чува, тражили „дубље закључке“.
Како пише у књизи финске форензичарке, Вокер је преломио дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Рантеову, јер није био задовољан њеним наводима у којима није користила „довољно убедљив језик“ када је реч о српским злочинима. Годину дана пре изласка књиге руским ауторима документарног филма „Крај – осуђени на прогонство“ Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је „Вокер био ужаснут резултатима истраге“. „Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге“, казала је Рантеова у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.
 |
| Ари Русила |
Ако се вратимо 20 година уназад, јасно се уочава матрица и след догађаја који су кулминирали НАТО агресијом и бомбардовањем. Случај Рачак исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер тадашње власти у Београду, за разлику од данашњих, нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом. Циљ је био да се обезбеди подршка светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН. Или, како је то својевремено наглашавао Винстон Черчил, да „велике силе имају ту привилегију да могу да раде оно што је противзаконито и против међународног права“.
„Морамо се присетити шта се овог јануара десило у селу Рачак, где су невини људи, жене и деца одведени из својих домова у један јарак, натерани да клекну на колена у блато и стрељани – не због нечег што су урадили већ због тога ко су“, рекао је председник САД Бил Клинтон 19. марта 1999. године, пет дана пре него што је почело НАТО бомбардовање бивше СРЈ. Два месеца раније, у другој половини јануара 1999, „Вашингтон пост“ је објавио чланак свог "новинара" Џефрија Смита, који се позвао на обавештајне изворе у Америци, тврдећи да постоје снимци телефонских разговора Николе Шаиновића који наређује Сретену Лукићу да се прикрије масакр цивила. Снимци никада нису објављени.
У мају исте године, док је бомбардовање још трајало, Хашки трибунал је подигао оптужницу против Слободана Милошевића, у којој је између осталог писало: „На дан или око 15. јануара 1999. године, у раним јутарњим сатима, село Рачак (општина Штимље) напале су снаге СРЈ и Србије. После гранатирања, снаге СРЈ и Србије ушле су у село током јутра и почеле су претрес кућа. Сељаци, који су покушали да побегну од снага СРЈ и Србије, убијани су по целом селу. Група од 25 мушкараца покушала је да се склони у једној згради, али су их снаге СРЈ и Србије откриле. Претучени су и одведени на оближње брдо, где су убијени. Укупно су снаге СРЈ и Србије убиле око 45 косовских Албанаца у Рачку и око њега.“ У анексу оптужнице наведена су имена жртава, међу којим су једна жена и један четрнаестогодишњи дечак.
После изношења доказа Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници терористичке "ОВК" (Милошевић је успео да докаже да је чак 30 имена са списка жртава из Рачка били активни припадници терористичких снага) овај случај је избрисан из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих.
Три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине.
 |
| Гури на КиМ током антитерористичких борби. |
Горан Радосављевић Гури, који је водио операцију у Рачку, у свакој прилици је говорио да је акција у Рачку „перфектно изведена“. Он је за њу добио златну медаљу НАТО-а, а у прилог томе, како каже Гури, говори и чињеница да се у уџбеницима НАТО-а за специјалне операције та акција српске полиције проучава као један од примера како треба реаговати против терориста.
Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен. Зато не треба да чуди данашње понашање европских званичника и њихова даља подршка „званичној“ верзији о Рачку, односно верзији коју је направио Вилијем Вокер, познат и као крвник из Салвадора, где је радио исто што и Србима на Косову и Метохији.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Рено Жирар: Вокер је лажирао Рачак да би НАТО бомбардовао Србију - КМ Новине
Новинар "Фигароа": Шеф мисије ОЕБС 1998. представио војнички сукоб као масакр цивила Догађаји у Рачку били су вешта манипулација ОВК да би изазвали међународну војну интервенцију против Срба, у чему су имали здушну подршку тадашњег шефа мисије ОЕБС Вилијама Вокера. Овокаже еминентни репортер француског "Фигароа" Рено Жирар, сведок дешавања тих дана на Косову.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
НП ''Отаџбина'': Случај Тодосијевића пример живота Срба када се Вучић "разграничи" - КМ Новине
НП ''Отаџбина'': Случај Ивана Тодосијевића само показује какав ће бити живот Срба када се Вучић буде "разграничио" #Kosovo #Metohija #Narodni #Pokret #Otadžbina #Srpska_Lista #Izbori #Izdaja #Vučić #Laž #Šiptari #Albanci #Ekstremisti #Srbija #Separatisti #kmnovine Народни покрет "Отабина" са КиМ, издао је саопштење у коме наводи да "случај Ивана Тодосијевића само показује какав ће бити живот Срба када се Александар Вучић буде "разграничио" и признао самопроглашену републику Косово."
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Зоран Влашковић: Подигли споменик живом фашистичком гебелсовцу Вилијему Вокеру! - КМ Новине
Вилијам Вокер је директни кривац за НАТО жртве Албанаца , 209 њих, којима Албанци не желе да подигну никакав споменик а величају фашисту Вокера који је био окидач за убиство тих албанских цивила. Несхватљиво је колико су данас Албанци на Косову и Метохији привржени фашизму, антицивилизацији, антидемократији, античовечанству.....
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Миодраг Зарковић: Који српски злочини?! - КМ Новине
Када су званична Србија и Хашки трибунал у сагласности, то, нажалост, одавно више није никаква новост нити реткост. Али, када извесно питање заједнички прећуткују, то је поуздан знак да је реч о нечем изузетно важном. Ова чињеница је најлакше уочљива уколико се сагледају оптужнице подигнуте против српских државних, војних и полицијских руководилаца из тог времена.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.