Сва свита и хорде (нео)комуниста, потомака комесара Партије и инспектора ОЗНЕ, скочиле су да бране Цркву и патријарха од мене недостојног.
Није безбожницима стало до Цркве колико до лањског снијега, да јесте не би је разарали и компромитовали на разне начине пуних седам деценија, већ покушавају да искористе прилику да улове неки јефтини поен у мутном. За њих је Црква била и остала само објекат и средство од кога могу имати неку корист. Некад су је затварали, прогонили и палили јер им је била идеолошки и политички противник, а сада урушавају њен углед покушавајући да искористе слабости неких црквених великодостојника купујући њихову наклоност. Никад нисам марио до ставова, ријечи и мишљења похлепних који су поробили и опљачкали свој народ, и искрено уживам у сваком њиховом гњеву и нападу јер знам да сам их погодио у мету.
Тако не марим пуно на лапрдање Гмазалице, Цицка и Луке Петровића, којима ђедов кожни гуњ виси о тавану, или који су рецимо недавно обновили плочу са петокраком у својој Загори како би свако знао на којој су страни. Жао ми је само кад разочарам и изневјерим оне који ме цијене, поштују, воле и подржавају, јер сви смо људи од крви и меса који некад погријешимо, а ту наравно не мислим на људе из политике. Добар дио Цркве и народа мисли као ја, и сматра да патријарх не треба да се мијеша у политику, учествује у било чијој кампањи и промоцији, посебно не корумпираних тирана и политичара. Додјела ордена Вучићу и Додику током уживо преноса на Пинку и РТРС-у, мимо воље Сабора и већине владика наше Цркве који се томе отворено и јавно противе, многе је разочарала јер сматрају да то представља чин понижења Цркве.
Патријарх Варнава водио је 1937. године протесте против Конкордата са Ватиканом и краљевске Владе Милана Стојадиновића, а након „крваве литије“ и сукоба са жандармима на београдаким улицама је отрован и главом је платио борбу за правду, народ, Цркву и истину.
Патријарх Павле никада се није мијешао у политику и подржавао власт, али је након почетних звиждука поздрављен великим аплаузима када је учествовао у шетњи и обратио се студентима у Београду. Црква, посебно патријарх и њени први људи, увијек су били уз народ борећи се против тираније и неправде, и зато сматрам да и ова генерација треба бити достојна предака и одољети искушењима и бременима тешког времена.
Није безбожницима стало до Цркве колико до лањског снијега, да јесте не би је разарали и компромитовали на разне начине пуних седам деценија, већ покушавају да искористе прилику да улове неки јефтини поен у мутном. За њих је Црква била и остала само објекат и средство од кога могу имати неку корист. Некад су је затварали, прогонили и палили јер им је била идеолошки и политички противник, а сада урушавају њен углед покушавајући да искористе слабости неких црквених великодостојника купујући њихову наклоност. Никад нисам марио до ставова, ријечи и мишљења похлепних који су поробили и опљачкали свој народ, и искрено уживам у сваком њиховом гњеву и нападу јер знам да сам их погодио у мету.
Патријарх Варнава водио је 1937. године протесте против Конкордата са Ватиканом и краљевске Владе Милана Стојадиновића, а након „крваве литије“ и сукоба са жандармима на београдаким улицама је отрован и главом је платио борбу за правду, народ, Цркву и истину.
Патријарх Павле никада се није мијешао у политику и подржавао власт, али је након почетних звиждука поздрављен великим аплаузима када је учествовао у шетњи и обратио се студентима у Београду. Црква, посебно патријарх и њени први људи, увијек су били уз народ борећи се против тираније и неправде, и зато сматрам да и ова генерација треба бити достојна предака и одољети искушењима и бременима тешког времена.
Сви ми гријешимо и имамо слабости, а признам да је моја слабост што су ми коњи понекад бржи од самара, што не послушам некад старије и чекам да ствари преноће већ често реагујем на прву. И даље стојим код свог мишљења да Црква, патријарх и владике никако не треба да се мијешају у политику, да би млади херцеговачки владика Димитрије многима могао послужити као примјер, и да патријарх Иринеј не треба да хвали и даје ордења Додику и Вучићу, јер кад падну маске због тога ће се кајати и многи стидити. Ипак признајем да сам све могао рећи љепшим и биранијим ријечима и постићи већи ефекат. Када сам поново прочитао текст хладне главе видио да сам мало претјерао, била је која ријеч вишка, и да би другачије писао да текст није написан у даху и афекту. Због година и страшног мјеста на коме сједи, морам се извинити јавно патријарху Иринеју јер сам са пар ријечи био преоштар, и вјерујем да ће као хришћанин разумети и извући поуке, али и даље чврсто стојим на ставу да не треба да улази у дневну политику, хвали или куди било кога, да је штетно у погубно то што ради.
Црква није један човјек, био он патријарх или владика, и не треба критике на рачун неког црквеног великодостојника кад погријеши поистовјећивати као напад на Цркву. Посебно ми је засметало што се владика бихаћко-петровачки Сергије, иначе близак пријатељ Григоија Дурића, огласио писмом преко режимских медија поистовјећујући критике патријархових потеза као некакав напад на Цркву, износећи тешке оптужбе на мој рачун, али он и друге владике нису спремне да јавно осуде своју браћу и оне који каљају углед Цркве!? Дуго сам био мета снажних напада, свештеници су имали благослов да иду од села до села, од куће до куће, говоте против мене и позивају народ да ме не чита, отимамно ми је све у монтираним процесима са циљем да се потпуно понизим и уништим, а искрено ме је заболило што баш нико у Цркви није рекао бар једну ријеч и стао у моју заштиту!? Све сам разумио и опростио, али требало би и Црква и њени великодостојници да понекад имају више разумјевања и праштања.
Патријатху и Синоду сам најљепшим и бираним ријечима писао више отворених, али и повјерљивих писама, молио и апеловао да се не баве политиком, учествују у било чијој кампањи и праве пакт са ђаволом, што јесте свака јавна веза, посебно интересна, свештенства и политичара. Вјерујем да ће и сва бура која се дигла ових дана бити од користи и да ће многи о свему размислити. Волио би да се патријарх и Црква издигну изнад ситуације, престану бити привјесци недостојним, и да слиједе пут патријарха Варнаве, Павла, Гаврила Дожића и других часних и угледних који су били на страни истине и правде.
Знам да сам био тема бројних Сабора, али ако сам ја највећи проблем Цркве, моје писање и понека сувишна тешка ријеч, која је крик јер сам немоћан да нешто више урадим а не могу да гледам мирно кола нашег народа која све брже иду низ страну, онда ће се лако сви проблеми ријешити. Ипак сигуран сам да и већина у Цркви зна, а Бог ми је свједок, да сам имао и имам само искрену и добру намјеру, и да се искрено покајем, признам грешку и извинем кад претјерам и погријешим, а живи сам човјек који понекад погријеши и претјера из најбоље намјере.
#Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #kmnovine,
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Н. Вукановић :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
#Kosovo, #Metohija, #Srbija, #Izbori, #Izdaja, #Vučić, #Laž, #kmnovine,
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.