Вести:

среда, 05. јун 2019.

Џејмс Џатрас: Српска Црква је победила америчку агенду у Украјини али не и у Србији - још увек

среда, 05. јун 2019. | КМ новине 2


Важност победе комичара Володимирја Зеленског у другом кругу председничких избора у Украјини није у томе да је он победио, већ да је службеник Петро Порошенко изгубио - жестоко.

#Ukrajina #Srbija #Kosovo #Metohija #NATO #Vladika #Artemije #uegzilu
















Пише: Џејмс Џатрас



Нервоза Порошенкових западних покровитеља (и његовог клијента, у случају специјалног представника САД Курта Волкера) у губљењу свог радника за све послове је евидентна. На пример, Атлантски савет је одмах позвао на “техничку помоћ да помогне [Зеленском] да обликује транзицију, повеже га са западним стручњацима и започне дијалог.” У преводу: Хајде да се уверимо да овај нови шеф држи Индијанце у резервату.


У истом духу, Порошенко и његови парламентарни присни саборци брзо су се покренули у покушају да осигурају да слобода владе Зеленског буде ограничена. Одмах након гласања, усвојен је закон у Верхној Ради да се пренесу овлашћења са председника на Раду (а тиме и на премијера), како би се ограничила председничка овлашћења да именује министре у кабинету, да се закључи искључива службена употреба украјинског језика, и да умањи способност Зеленског да расписује превремене изборе (његов нови слуга Народне странке тренутно нема своје место). Предвидљиво, ни једна западнa влада или "демократска" група за праћење није заплакала због ових очигледних покушаја да се пооткрешу крила надмоћног гласачког фаворита. Нема ништа овде да се види, народе - сада се вратимо на промени режима да бисмо инсталирали "демократију" у Венецуели...

Чак и без опструкције од старе гарде, тешко да би Зеленски могао да постигне много. Током кампање, паралеле су повучене са колегом "аутсајдером" Доналдом Трумпом и његовом невероватном победом 2016. године. Шта год биле Трампове намере да "исуши мочвару" (#DrainTheSwamp) и да инсталира политику "Америка пре свега" (#AmericaFirst), оне су се изјаловиле пред јединственом, двостраначком организацијом. Ако ништа друго, Кијевска "мочвара" са Зеленским је гора од оне која је победила Трампа у Вашингтону - у ствари, може се рећи да је прва у великој мери само функција ове друге. Какве год биле његове намере и личне особине, које изазивају недоумицу, Зеленски је постављен да буде последњи пропали председник пропале државе.

Међутим, једна област у којој можемо очекивати напредак је криза у православној цркви, која је прошле године уроњена у ружан раскол над Украјином. Као што је раније поменуто, док многи људи, нарочито неки секуларни умови који презиру само "религију", имају тенденцију да потцењују важност духовних ствари у односу на политику и друштво, постоје неки делови света где се они схватају врло озбиљно. Парадоксално, ово је посебно тачно у деловима источне и централне Европе који су до недавно били под утицајем милитантних атеиста. Заиста, то наслеђе - и евентуални неуспех комунизма - изгледа да је фактор у препороду хришћанства као моћна друштвена сила у већем делу тог региона, у већини случајева у вези са националним идентитетом, у жалосном контрасту са прогресивним секуларизмом (и моралном самодеструкцијом). западне Европе и Северне Америке.

Без понављања свих детаља овде, Порошенко је настојао да створи сопствену "Украјинску православну цркву" као подлогу за своју кандидатуру за реизбор са ентузијастичним (и према одређеним тврдњама монетарним) учешћем америчког Стејт департмента и екуменског патријарха Вартоломеја у Константинопољу, заједно са навијачима из глобалног ЛГБТ лобија (који је и сам оружје против хришћанства од стране западних влада и Сорошеве мреже). Под покровитељством Порошенка и Патријарха Вартоломеја, Кијевски "Саветник за пљачке" 15. децембра 2018. године, претвара папазјанију расколника у нову "аутокефалну" украјинску цркву, иако би, у суштини, ново нелегитимно тело било потпуно подложно Цариградској патријашији, са још мање независности од оног које ужива постојећа канонска украјинска православна црква (УОЦ). Патријарх московски Кирил, који предводи Руску православну цркву, чији је УОЦ аутономни део, одговорио је прекидањем заједништва са Цариградском патријаршијом.
 
Док се Зеленски тек формално састаје са тобожњим представницима лажне цркве - као и са првим хијерархом канонске Цркве, митрополитом Онуфријем - из очигледних разлога мало је вероватно да ће се превише дубоко упустити у пројекат мезимаца свог претходника. Чини се да тај пројекат сада пропада брже него што се ико усудио да се томе нада. Ниједна аутокефална Православна црква није позитивно одговорила на позив Цариградске патријаршије да призна нови ентитет.


Можда је најзначајније то што су се недавно патријарси Александрије, Антиохије и Јерусалима сабрали на Кипру са архиепископом цркве те земље, наводно да би расправљали о проблемима хришћана на Блиском истоку. Срећом, чини се да су решили раскол између Антиохије и Јерусалима који нису повезани са украјинском збрком, али по свему судећи, Украјина је била стварна сврха састанка - с циљано изостављеним Цариградским патријархом. У оној мери у којој је расцеп између Московске и Цариградске патријаршије запретио да ће се глобално сломити по етничким линијама, са "Грцима" с једне стране и Русима или "Словенима" генерално с друге стране, тајни договор традиционално грчких цркава изгледа да је предупредио опасност. Албанска црква, претежно грчка, такође је оштро критиковала Цариградску патријаршију.

Надајмо се да ће ускоро испливати иницијатива да се Патријарху Вартоломеју пружи начин да сачува образ повлачењем погрешног корака у Украјини уназад. Нажалост, он још увек не показује никакав знак да ће то учинити, упркос томе што му украјински расколници, које је узео под своју заштиту, пружају више него довољно основа да их се одрекне.

Међу најснажнијим бедемима против шема шизматика Кијева, Константинопоља, Вашингтона и Сорош / ЛГБТ мреже јесте Српска православна црква, заснована на принципијелном одбацивању цариградских анти-традиционалних, нео-папских захтева. Жестина става српске цркве према Украјини такође одражава посебне унутрашње претње са којима се Србија суочава од политички мотивисаних расколничких група које би могле да пруже примамљиве циљеве за мешање патријарха Вартоломеја и његових западних спонзора. Међу њима су и "Македонска православна црква", која тврди да је независна од Српске цркве, али није призната ни од једне друге Цркве (и где државне власти, НАТО послушници новоименоване "Републике Северне Македоније" угњетавају канонску аутономну Охридску Архиепископију), као и покушаји да се створи засебна “Црногорска православна црква”. У том контексту, никада није далеко од било чије свести формирање сурогата "Хрватске православне цркве" 1942. године, под режимом усташког диктатора Анте Павелића из Другог светског рата, као покриће за геноцид над православним Србима у тзв. "Независна држава Хрватска."

Дакле, неуспех пројекта Порошенка, Стејт департмента и Патријарха Вартоломеја у Украјини је победа не само за православну цркву у целини, већ и за Српску цркву. Архивисти и верници те Цркве заслужују похвале за њихово храбро сведочење. С тим у вези, жалосно је примиетити да у исто вријеме исти јерарси (православље не сматра ниједног епископа или Синод непогрешивим) нису успели да исправе велику неправду у својој Цркви - очигледно потакнуту из Вашингтона, потпуно истог епицентра одакле је потекла и украјинска криза.

Говорим о 2010. години када је без црквеног суђења уклоњен Његова Светост, епископ Артемије, из Рашко - Призренске епархије, надлежан и за покрајину Косово и Метохију, и његово касније (наводно) враћање у статус простог монаха. Привидни разлози за акцију против Владике Артемија су оптужбе против њега и о. Симеона (Виловског) о ненаменском коришћењу средстава намењених за обнову верских објеката (да би српске цркве и манастири били у добром стању за даљњи вандализам и уништење од стране албанских муслиманских милитаната оснажених од стране НАТО-а) за лобирање у Вашингтону, почев од 2006. године, у име његовог стада и против западних планова да одвоје Косово и Метохију од Србије. Као главни лобиста за тај напор, лично могу да посведочим о неоснованости тих оптужби, о чему сам детаљно писао (на пример, овде на енглеском и српском језику).

Оптужбе против њега су неутемељене, због чега Владика Артемије, осим страдања од руку Светог синода у Београду, никада није изведена пред суд од стране државних органа упркос непрекидној кампањи клевета и законске тортуре која се наставља до данас.

Зашто је тако третиран? Прво, зато што је отворено пркосио лажним оптужбама против њега. Невољан да се "покаје" за наводе о злочинима које није починио, инсистира да је он канонски епископ Рашко-призренске епархије у егзилу - што је довело до тога да је лажно оптужен за раскол. Друго, он је отворени противник екуменизма, што љути многе у свим православним јурисдикцијама, које су нажалост заражене овом духовном болешћу у већој или мањој мери.

Али главни разлог је потпуно политички. Владика Артемије је кажњен због свог директног супротстављања америчкој и НАТО политици на Косову и Метохији и његовог одлучног покушаја да се супротстави стварању те псеудо-државе терориста-мафијаша (и легла исламског џихада) под заштитом НАТО-а. Додатно, тужио је НАТО чланице Европском суду за људска права у Стразбуру, а 2009. године покушао је да спречи посету тадашњег потпредседника САД и председничког кандидата за 2020. Џо Бајдена (агресивни заговорник рата против Срба у Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и одвајања Косова од Србије, да не спомињемо већпознато украјинско профитерство преко његовог сина Хантера Бајдена) манастиру Високи Дечани - одлуку коју је Српска црква поништила по налогу српске владе, на челу са западним квислингом Борисом Тадићем.

Али, последњи потез очигледно је уследио од америчке војске. Доказ о ефикасности Владике је у чињеници да постоји разлог за сумњу да је кампања за његово елиминисање као препрека западној политици предузета у директном одговору на НАТО, а посебно на САД, иницијативу. Доказ о ефикасности Владике је у чињеници да постоји разлог за сумњу да је кампања за елиминисање њега, као препреке западној политици, предузета као директан одговор на иницијативу НАТО, а посебно САД.

Према извештау НАТО-а, амерички адмирал Марк П. Фицџералд, тада командант, америчке морнаричке снаге у Европи и Африци, и командант Здружене команде савезничких снага (ЈФЦ) у Напуљу, “са оперативном одговорношћу за мисије НАТО-а на Балкану, Ираку и Медитерану", учествовао је на састанцима на Косову у јануару 2010. (“ЈФЦ командант посетио Косово”, са овим линком који је сада очигледно повучен са веб странице команде Напуља; приметићете, то се десило 8. јануара, другог дана православног Божића према Јулијанском календару. ) и фебруара 2010. (“Командант ЈФЦ-а посетио [сиц] манастир [сиц] Високе Дечане],” линк такође сада уклоњен). Током своје посете у јануару 2010. године адмирал Фицџералд (који се пензионисао касније те године, постаје, не изненађује, консултант "са бројним одбрамбеним и комерцијалним поморским и авионским предузимачким радовима", отворено је изјавио да он сматра српске институције такозванe "паралелне институцијe" - то јест, легитимне структуре суверене српске државе, насупрот нелегалној сепаратистичкој администрацији Албанаца под патронатом НАТО-а - сматра "претњom по безбедност" окупационих снага НАТО-а. Даље, непотврђени извештај указује да је високи официр НАТО-а (без обзира на то да ли је адмирал Фицџералд или неко други, није прецизирано) изјавио током једног од јануарских састанака (ово је дословно или блиска парафраза) "Оно што нам је овде потребно је кооперативнији бискуп".

Како је немогуће потврдити аутентичност овог извештаја или чврсто идентификовати личност која је то изјавила, тренутак је врло индикативан. Нешто више од мјесец дана након раније посјете адмирала Фитзгералда, и непосредно прије његове касније, власт Владике Артемија над својом епархијом је "привремено" суспендирана. Нешто више од месец дана након раније посете адмирала Фицџералда, и непосредно пре следеће, власт Владике Артемија над својом епархијом је "привремено" суспендована. Након тога је уследило његово физичко уклањање са Косова и Метохије и одлука Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве да је лишен епископског достојанства и сведен на статус монаха.

(За даљње извештаје релевантне о западном притиску на Српску цркву и државне власти, види “БИЛО КОЈИ ИЗГОВОР ЈЕ ДОБАР: Тоталитаризам у служби Запада: Србија издаје Бога, помаже да се избаци последње косовско хришћанство”, Џулија Горин, говорник о коме се ради је ту идентификован, можда непрецизно а засновано на доступним информацијама као “официр КФОР-а” и “Једанаест година касније: Снаге НАТО-а припремају коначно решење на Косову”, Рик Розоф.)

Аналитичар, бивши амерички 
дипломата и саветник за
спољну политику руководства
ГОП-а у Сенату
Да сумирамо, Владика Артемије је жртвован од оних истих агресивних, антихршћанских западних сила које сада траже начине да искористе украјински раскол као политичко и морално оружје против православља, уз сагласност са попустљивом Владом Србије и црквеним вастима, који делују у њихово име. Са напорима у Украјини који се видно умирују, и са способношћу Вашингтона да намеће црквене афере, давно је прошло време да Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве исправи неправду учињену према Владики Артемију. Нека сада покажу исту храброст и посвећеност начелима које су показали у односу на Украјини.

Превод са енглеског⇗: КМ Новине


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

2 коментара:

  1. Анониман05. јун 2019. 21:46

    Чини се да, чак и они који у СПЦ овако мисле, а мислим да их има, не би имали смелости да то овако поштено и кажу.Тужно је, и не само тужно, већ и отужно што је то тако,

    ОдговориИзбриши
  2. Битно је да се о овоме говори. Колико год, коме год али да се говори све више и више. Половичним учинком, како је овде описано, приказују себе као достојне а то уопште није тако на жалост српског народа.

    ОдговориИзбриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.