Јосип Палић (62) из Урошевца започео је јуче штрајк глађу
испред Основне школе „Браћа Аксић“ у Липљану, изражавајући протест звог
одлуке директора те образовне установе да у радни однос прими другу
учитељицу уместо његове кћерке.
Јосиф Палић / Фото: Грачаница Онлајн
Директор ОШ „Браћа Аксић“ у Липљану Братислав Ђедовић,
у изјави за портал ГрачаницаОнлајн каже да је друга кандидаткиња имала
предност над Катарином Палић јер је завршила мастер студије, док Јосип
Палић наглашава да је његова ћерка дипломирала на Учитељском факултету у
Лепосавићу у року, те да је учитељица која је примљена у радни однос
студирала 14 година и да је тврди Палић, примељна јер је сестра једног
од чланова школског одбора. Како сазнајемо, конкурс за пријем учитељице,
није био расписан. На клупи испред Основне школе „Браћа Аксић“ у Липљану, нешто после 15
часова затичемо Јосипа који грчевито у рукама држи бели коверат у коме
је, признаје нам, све што му је важно: документа Националне службе за
запошљавање, сведочанства о завршеној школи и диплома са Учитељског
факутлета своје кћерке Катарине.
Јосип Палић, фото: И.М. ГрачаницаОнлајн
Јосип тачно пола века не може да види, али зато може да осети
неправду којом је окружен. Од 1969. године је због упале мозга потпуно
изгубио вид. Ни слепило, нити рат и немаштина у поратним годинама нису
га спречили да заједно са супругом Лидијом ишколује петоро деце.
Најстарија Катарина (25) дипломирала је на Учитељском факултету у
Лепосавићу, годину дана млађи син Никола студирао је физику на Природно
математичком факултету у Косовској Митровици, али како није било пара,
морао је да одустане од студија. Син Марио је завршио средњу школу, а
ћерка Каролина и најмађи Данијел су још средњошколци.
Поред Јосипа, на дрвеној клупи крај улазних врата у школску зграду
седи његова сестра Зора, устаје и креће према нама чим нас је угледала,
наслућујући ваљда да смо новинари и да смо ту због њих.
„Још сте нам ви остали као последња нада“, каже Зора док се рукује са нама и додаје: „Нико неће ни да чује за наш проблем.“
„Шта је то?“, пита Јосип окрећући главу у правцу одакле
допиру гласови и бат наших корака, а затим додаје: „Када је требало да
се Јосип Палић снима као Хрват који је лојалан грађанин, који једино
признаје и зна за државу Србију, онда су ту биле и камере РТС-а и Б92 и
свих редом телевизија, а сада кад Јосип моли за помоћ нема никога“,
прича мирно човек средњих година сићушне грађе, док ми у гласу осећамо
само благи прекор. „Да. Ја сам тај Јосип Палић“, наставља, „који је ишколовао своје
петоро деце тако што им је плаћао такси сваког дана од Урошевца до
Липљана и Лапљег Села, јер нисам хтео да ми деца остану необразована и
желео сам да заврше српске школе.“
И деца су завршила школе, остало је још да Каролина и Данијел заврше
средњу медицинску коју похађају у Доњој Гуштерици, па да његова
родитељска мисија донекле буде испуњена.
„Ја сам остао да живим у Урошевцу и данас у потпуно
непријатељском окружењу, али сам успео да са својих 11. 300 динара
социјалне помоћи коју примам ишколујем сву децу. Триста евра месечно ме
је коштао такси који их је сваког дана возио од Урошевца до школе.
Триста евра пута 16 година, сада ти израчунај колико је то“ прича сада
већ огорчено Јосип Палић.
Огорчен је каже на директора школе у Липљани Братилава Ђедовића који
је уместо његове кћерке Катарине, која је у року завршила Учитељски
факултет у Лепосавићу, у радни однос примио каднидаткињу која је
студирала 15 година и то, каже због тога, јер је њен брат у школском
одбору.
„Ја сам се жалио и школској управи у Косовској Митровици и
начелница Јасмина Дедић је обећала да ће ми помоћи, али директор
повлачи учитељицу из истуреног одељења у Рабовцу овде, а тамо
распоређује кандидаткињу коју је примио, тако да је моја кћерка остала
без посла“.
Јосип Палић каже да му је директор Ђедовић обећао да ће од почетка
нове школске године обезбедити неки посао за ћерку, али да му он не
верује. ОШ „Браћа Аксић“ Липљан
Палић се за помоћ обраћао свим српским институцијама на Косову, јер
каже друге и не признаје. „Спреман сам да лично одем и до свог
председника Вучића и директора Марка Ђурића и замолим их да ми помогну,
јер су ми они једина нада после многих које сам обишао и који су ми
давали само лажна обећања“, прича Јосип Палић.
Братислав Ђедовић: Палић је злоупторебљен од људи који су против мене
Директор ОШ „Браћа Аксић“ у Липљану
Братислав Ђедовић, у изјави за портал ГрачаницаОнлајн каже да Катарину
Палић није примио у радни однос јер нема мастер студије за разлику од
друге кандидаткиње и да није тачна тврдња да ни друга канидаткиња није
положила мастер. „Није тачно да друга канидаткиња нема
мастер студије, то одговорно тврдим, можете то и у школској управи да
проверите, можете да позовете и начелницу код које сам јутрос био и она
је обавештена о свему.“, рекао нам је у телефонској изјави Ђедовић. Директор школе „Браћа Аксић“ каже да
Јосипа Палића лично познаје, да је Катарина Палић била његова ученица
али да је нажалост како тврди, Јосип злоупотребљен од групе људи из
школе који су на избору за директора били његови противкандидати. „Ја њега разумем, сваки родитељ брине
за своје дете, али њега желе да искористе моји противкандидати. Ја сам
био вољан да њему нешто понудим од септембра, јер сада смо пред крај
школске године. Хтео сам да издејствујем нешто мало часова и рад у
библиотеци и помогнем му, је знам да се налази у тешком положају“, реко
је Ђедовић. Јосип Палић је данас после 16 часова напустио двориште школе „Браћа
Аксић“ у Липљану, јер како нам је потврдио, не жели да прави провлеме
помоћном особљу које је добило наређење да школу затворе и да у дворишту
не сме да буде никога. Протест и штајк глађу Палић је наставио у
аутомобилу, паркираном испред школе.
Иван Миљковић
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте заштоКЛИК
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.