"Царински рат" са сепаратистичком творевином на Kосову и отворена врата Евроазијске економске уније.
У петак, 7. децембра 2018. године, стигла је вест са економског форума у Пекингу, где је руска делегација са председником Владимиром Путином сврстала Србију у Евроазијску економску унију помињући успут Споразум о слободној трговини. С тим у вези, у посету Србији ће 11. и 12. јануара доћи министарка Евроазијске уније Вероника Рикишина са којом ће се водити финални разговори о закључењу текста споразума, да би могао да буде ускоро потписан.
Зашто је баш сада, након толико година чекања и исцрпљивања, дошло до убрзаног поступка за пријем Србије у ову организацију? И све то у тренутку кад Србија због "царинског рата" са властима самопроглашеног Kосова стоји пред реалном могућношћу да месечно изгуби преко 40 милиона евра профита (дакле, на годишњем нивоу око пола милијарде евра), кад је изашла на видело дилетантска економска политика коју Вучићев режим води већ седам година.
Очигледно је да од уласка у Европску унију за један дужи период нема ништа (уколико и ЕУ буде "на ногама" до тог далеког дана). Такозвани Споразум о стабилизацији и придруживању који је уништио српске произвођаче а на површину избацио увозничку мафију, скоро је сахранио домаће привредне потенцијале. У међувремену се Вучићев режим силно потрудио да згази Србију довођењем разноразне "кабловске индустрије" у којој запошљава српско робље свих полова и узраста за плату не већу од 30 хиљада динара (250 еура).
Са друге стране, Вучићу је сепаратистичка држава на Kосову добро дошла да у непосредној близини "на свом терену", продаје и препродаје разне робе у вредности која доноси профит од скоро пола милијарде евра годишње. "Рампом" коју је Харадинајева влада спустила уводећи царине од 100 одсто, постало је јасно да је свих ових година Вучићева криминална дружина радије "играла на све карте" са албанским трговцима, него што је била спремна да обезбеди алтернативно тржиште.
гхџ
Вучићева кукњава да су "Срби на Kосову остали без хране" никако не стоји (видети текст дописника из Kосовске Митровице на страни 15. у овом броју Магазина Таблоид, који има сасвим супротне податке), већ је реч о томе да је његов режим правио услуге Харадинају и Тачију, склапајући са њима коалиције (не само политичке, него и трговинске). Но, тој причи је макар привремено дошао крај.
Ипак, неко ће одмах након брзог пада Вучића, морати да осмисли нову економску стратегију и обезбеди Србији нова тржишта, која неће бити ни Kосово ни Албанија ни Македонија, ни Босна и Херцеговина, него мало већа и много издашнија у потребама.
Проблем
данашње српске економије је у томе што су њени производни капацитети на
најнижем нивоу у историји и она данас, чак и уласком на огромно тржиште
Евроазије, нема довољно роба које може да понуди. Такође, ваља рећи да
су та тржишта итекако захтевна, како у погледу квалитета, тако и у
погледу захтеваних количина.
Тренутно Евроазијска економска унија има у виду Србију, као и Египат, Иран, Индију, Сингапур, а процес преговора се убрзава. Kад су једног бившег економског дипломату (који се није разумео у свој посао) питали у Москви шта Србија нуди од роба, рекао је да нудимо аутомобиле, пилетину, шећер, сиреве и цигарете. Недавно је "исту песму" поновио и Расим Љајић, ресорни министар. И то се, дакле, нуди тржишту Руске федерације где 200 милиона становника хоће што разноврснију прехрамбену и сваку другу робу, и где имамо бенефицирану робну размену!
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Зна ли Вучићева властохлепна банда шта је тачно наша тржишна орјентација, шта можемо да произведемо и понудимо и чији бисмо члан да будемо: ЕУ или Евроазијске економске уније? У оба случаја, Србија има проблем са својим производним капацитетима, јер је дословно све што је овај српски диктатор отварао заправо приватно власништво углавном западњачких компанија.
Ако је тачан податак који његов режим потура јавности да у све земље евроазијске уније извозимо око седам одсто нашег укупног извоза, а то је за 400 милиона евра мање него што Босни и Херцеговини извеземо годишње, онда је то више него јадан резултат.
Чак су и Американци, у околностима кад држе економске санкције Руској федерацији, на ово огромно тржиште извезли 30 одсто свега што РФ купује у иностранству. Може ли Србија да буде конкурентна на евроазијском тржишту? Према свему што знамо, врло тешко. Већ годинама српска роба одлази до руских инспекција и у просеку 20 одсто свега што тамо пошаљемо буде враћено назад због неисправности или чак подметања робе лошег квалитета, па чак и "реизвоза" из ЕУ.
На последњем заседању Врховног Евроазијског економског савета (вест је пренела агенција Тасс), Србији је тако рећи обезбеђено место међу великим чланицама ове организације. Но, хоће ли се то и десити малој балканској државници која грца у дуговима према ММФ-у, Светској банци и банкама Европске уније?
Невероватно је али истинито: Вучић је од свих могућих роба које је из Србије могао да понуди Руској федерацији и евроазијској економској зону, упорно нудио Фијат 500, производ италијанске приватне компаније којој је из буџета Србије дао више од пола милијарде евра, а сада би да му "источна браћа" куповином тог производа "исплате трошкове". У Москви су схватили да су размере његовог бандитизма гигантске, да стање на Балкану није повољно и да постоје и други интереси Србије, па су због тога и развлачили преговоре са Евроазијским економским саветом где се у овом тренутку разматра идеја креирања заједничке платне инфраструкуре, што би побољшало стабилност националних платних система земаља чланица, омогућавајући им да буду мање зависне од долара и других страних валута.
Kоначно, треба рећи да би Србија могла и да производи и да извози као и суседна Мађарска (а, што да не, једног дана и као Холандија), кад би се видели потенцијали тог извоз и кад не би било све усмерено на пљачку владајуће коалиције. Србија може да има и атрактивну пољопривреду, воћарство, сточарство...Тржиште ЕУ је презасићено, а српски извоз је тамо миноран. Са друге стране, Евроазијска унија је велика шанса за малу државу као што је Србија.
Постоји и друга "школа мишљења" која каже да је прича о извозу у Русију је била димна бомба којом су "старе снаге" (Радикали и Социјалисти) покушале да одврате Србију од придруживања ЕУ, оптужујући "нове власти" (ДОС), како саботирају просперитет у Србији, због одбијања прилагођавања руском тржишту. То им је била и једна од карата са којом су добијали изборе 2012. године и даље. Сада се тек види који су извозни потенцијали опљачкане и уништене Србије, кад Вучићева "економска памет" и његови трабанти који су заговарали трговински сарадњу са Русијом, немају шта да понуде тако великом тржишту јер су сву агроекономију и све привредне потенцијале, па чак и природне ресурсе, ставили у руке страним, углавном западним компанијама.
Kо ће и када опоравити ову земљу и подићи је из пепела, да би могла да наступа и на Истоку и на Западу? То је мајка свих питања.
 |
| Евроазијска економска унија |
- Србија се, као и толико пута у својој историји, опет налази разапета између жеља и могућности, између Запада и Истока, између онога што јој се нуди и онога што јој се за узврат отима. После понижавајућих царина од 100 одсто које су за српске робе наметнуле власти самопроглашеног Kосова, прилика је да нека озбиљна влада, након пада Вучићеве диктатуре, покрене питање протока робе и капитала на све четири стране света. Да једном заувек изађе из провинцијалне и криминализоване "мануфактуре" коалиционих мафија.
У петак, 7. децембра 2018. године, стигла је вест са економског форума у Пекингу, где је руска делегација са председником Владимиром Путином сврстала Србију у Евроазијску економску унију помињући успут Споразум о слободној трговини. С тим у вези, у посету Србији ће 11. и 12. јануара доћи министарка Евроазијске уније Вероника Рикишина са којом ће се водити финални разговори о закључењу текста споразума, да би могао да буде ускоро потписан.
Зашто је баш сада, након толико година чекања и исцрпљивања, дошло до убрзаног поступка за пријем Србије у ову организацију? И све то у тренутку кад Србија због "царинског рата" са властима самопроглашеног Kосова стоји пред реалном могућношћу да месечно изгуби преко 40 милиона евра профита (дакле, на годишњем нивоу око пола милијарде евра), кад је изашла на видело дилетантска економска политика коју Вучићев режим води већ седам година.
Са друге стране, Вучићу је сепаратистичка држава на Kосову добро дошла да у непосредној близини "на свом терену", продаје и препродаје разне робе у вредности која доноси профит од скоро пола милијарде евра годишње. "Рампом" коју је Харадинајева влада спустила уводећи царине од 100 одсто, постало је јасно да је свих ових година Вучићева криминална дружина радије "играла на све карте" са албанским трговцима, него што је била спремна да обезбеди алтернативно тржиште.
гхџ
Вучићева кукњава да су "Срби на Kосову остали без хране" никако не стоји (видети текст дописника из Kосовске Митровице на страни 15. у овом броју Магазина Таблоид, који има сасвим супротне податке), већ је реч о томе да је његов режим правио услуге Харадинају и Тачију, склапајући са њима коалиције (не само политичке, него и трговинске). Но, тој причи је макар привремено дошао крај.
Ипак, неко ће одмах након брзог пада Вучића, морати да осмисли нову економску стратегију и обезбеди Србији нова тржишта, која неће бити ни Kосово ни Албанија ни Македонија, ни Босна и Херцеговина, него мало већа и много издашнија у потребама.
Тренутно Евроазијска економска унија има у виду Србију, као и Египат, Иран, Индију, Сингапур, а процес преговора се убрзава. Kад су једног бившег економског дипломату (који се није разумео у свој посао) питали у Москви шта Србија нуди од роба, рекао је да нудимо аутомобиле, пилетину, шећер, сиреве и цигарете. Недавно је "исту песму" поновио и Расим Љајић, ресорни министар. И то се, дакле, нуди тржишту Руске федерације где 200 милиона становника хоће што разноврснију прехрамбену и сваку другу робу, и где имамо бенефицирану робну размену!
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Зна ли Вучићева властохлепна банда шта је тачно наша тржишна орјентација, шта можемо да произведемо и понудимо и чији бисмо члан да будемо: ЕУ или Евроазијске економске уније? У оба случаја, Србија има проблем са својим производним капацитетима, јер је дословно све што је овај српски диктатор отварао заправо приватно власништво углавном западњачких компанија.
Ако је тачан податак који његов режим потура јавности да у све земље евроазијске уније извозимо око седам одсто нашег укупног извоза, а то је за 400 милиона евра мање него што Босни и Херцеговини извеземо годишње, онда је то више него јадан резултат.
Чак су и Американци, у околностима кад држе економске санкције Руској федерацији, на ово огромно тржиште извезли 30 одсто свега што РФ купује у иностранству. Може ли Србија да буде конкурентна на евроазијском тржишту? Према свему што знамо, врло тешко. Већ годинама српска роба одлази до руских инспекција и у просеку 20 одсто свега што тамо пошаљемо буде враћено назад због неисправности или чак подметања робе лошег квалитета, па чак и "реизвоза" из ЕУ.
На последњем заседању Врховног Евроазијског економског савета (вест је пренела агенција Тасс), Србији је тако рећи обезбеђено место међу великим чланицама ове организације. Но, хоће ли се то и десити малој балканској државници која грца у дуговима према ММФ-у, Светској банци и банкама Европске уније?
 |
| Представници Евроазијске уније |
Невероватно је али истинито: Вучић је од свих могућих роба које је из Србије могао да понуди Руској федерацији и евроазијској економској зону, упорно нудио Фијат 500, производ италијанске приватне компаније којој је из буџета Србије дао више од пола милијарде евра, а сада би да му "источна браћа" куповином тог производа "исплате трошкове". У Москви су схватили да су размере његовог бандитизма гигантске, да стање на Балкану није повољно и да постоје и други интереси Србије, па су због тога и развлачили преговоре са Евроазијским економским саветом где се у овом тренутку разматра идеја креирања заједничке платне инфраструкуре, што би побољшало стабилност националних платних система земаља чланица, омогућавајући им да буду мање зависне од долара и других страних валута.
Kоначно, треба рећи да би Србија могла и да производи и да извози као и суседна Мађарска (а, што да не, једног дана и као Холандија), кад би се видели потенцијали тог извоз и кад не би било све усмерено на пљачку владајуће коалиције. Србија може да има и атрактивну пољопривреду, воћарство, сточарство...Тржиште ЕУ је презасићено, а српски извоз је тамо миноран. Са друге стране, Евроазијска унија је велика шанса за малу државу као што је Србија.
Постоји и друга "школа мишљења" која каже да је прича о извозу у Русију је била димна бомба којом су "старе снаге" (Радикали и Социјалисти) покушале да одврате Србију од придруживања ЕУ, оптужујући "нове власти" (ДОС), како саботирају просперитет у Србији, због одбијања прилагођавања руском тржишту. То им је била и једна од карата са којом су добијали изборе 2012. године и даље. Сада се тек види који су извозни потенцијали опљачкане и уништене Србије, кад Вучићева "економска памет" и његови трабанти који су заговарали трговински сарадњу са Русијом, немају шта да понуде тако великом тржишту јер су сву агроекономију и све привредне потенцијале, па чак и природне ресурсе, ставили у руке страним, углавном западним компанијама.
Kо ће и када опоравити ову земљу и подићи је из пепела, да би могла да наступа и на Истоку и на Западу? То је мајка свих питања.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.