"Поред
високо уздигнуте тробојке на њему угледа оброк који неко држи високо у
руци. Зграбивши без већих проблема оброк пре осталих због своје висине и
танких дугачких руку, усхићено кличе говору који никада неће допрети до
његове свести".
Упечатљив због своје висине штрчећи из масе људи погнутих глава уплашених глађу, оборених сигналима инстинкта који се буди при сваком закаснелом оброку, слепо прати високо подигнуте тробојне заставице поред плаката са сликом неког човека, које као путоказ, њему из задњих редова, показују ка правцу где су неке сирене и плава светла малопре прошла.
Схватио је да је то правац ка коме би требао да настави да се креће. Размишљајући о рути свог кретања И крчењу црева празног стомака сумња да ће имати снаге да све ово издржи до краја. Ако га неко негде буде питао, некада је без проблема прелазио километре по врлетима планина са ‘‘шарцем’’ на леђима. Потпомогнут гурањем људи са стране који су га кошкали телима И погуривали трудећи се да га пређу, некако стиже до штанда који мирише на храну и ту застаде задихан.
Поред високо уздигнуте тробојке на њему угледа оброк који неко држи високо у руци. Зграбивши без већих проблема оброк пре осталих због своје висине и танких дугачких руку, усхићено кличе говору који никада неће допрети до његове свести. Ако га некада буду питали рећи ће да је чуо шум планинског ветра и хук потока свога родног краја ускомешаног са кукањем и проклињањем жена у црнини и гласовима људи поред њега који га терају да повремено нешто урликне. Разазнаје крај говора само зато што се окупљени разилазе али и зато што човек са штанда гура преосталу храну назад у кутије док га онај други окреће и гура негде ка крају улице.
Сада већ лакшим корацима уз задовољнији стомак враћа се полако назад никако не журећи у следећи бесмисао. Полако ходајући улицом стаје крај излога и разгледа, ето да помисле људи да планира нешто да купи. Знајући да га пар поред њега кришом гледа окреће поглед ка својим чизмама као промеравајући да ли би број његове ноге одговарао оним ципелама у излогу. Ако га неко некада буде питао за цену ципела рећи ће да није ни могао видети бројке због шећера који вуче ето већ две деценије биће. Ако га неко некада буде питао рећи ће да је био најсрећнији када је својим босим ногама ударао тврду кожну лопту коју је неки гастарбајтер оставио селу да се играју њоме. У срамоти која га изједа чека да пар крене први и тек када су зашли за ћошак креће назад кући. Картони покупљени успут и парчад гајбица од давно поједеног парадајза са акције биће довољни за ватру која ће сачувати славину у дневној соби од смрзавања.
Преморен од бесциљног корачања стиже до своје кућице која је у мраку јер је КЕК одавно искључио струју због неплаћања. Уз лако уочљиво скупљено иње прозора рама који не припада том отвору у зиду и уз невешто нагуране картоне који се труде да запуше преостале рупе, стиже до избледелих врата. Притиска спољни штекер и гледа у сијалично грло изнад врата као псујући прегорелу сијалицу. Ако, ваља се, нека нови станари комшијске куће из које се чује нека музика и смех због поломљене чаше помисле да газда од силнога посла тек сада спази прегорелу сијалицу. Улази унутра а руке које жале живот који струји кроз њихове вене отвара прсте из којих испадају на брзину склопљени картони и дрвене парчади гајбица. Лежући уморан од свега, размишља да ли би најбоље било да и ова ноћ прође што пре или да траје што дуже, снивајући свој родни крај у сну у коме не ради ништа него, ето, само лута пољанама.
Или би можда било најбоје и да се не пробуди уопште…
Трудећи се да што пре заспи знајући да једино тако опет може осетити радост живљења, затвара очи и брзо тоне у сан надајући се да ће подсвест некако поновити веселе тренутке које је провео са породицом негде некада. Ако га неко некад буде питао и ову ноћ је провео у бунцању и врпољењу на кревету који комшија није хтео да баци ђубретарима који долазе ујутру него му га је као поклонио. Сузне очи које вапе за изгубљеном фантазијом која се синоћ није одиграла силом се затварају надајући се да ће се неким чудом одиграти у наредним тренуцима. Зраци сунца који се проламају кроз замрзнуто једнокрилно стакло дебљине 3 милиметара као да га намерно боцкају због тога и буде, подсећајући на још један сурови дан који ваља преживети. Сада већ почиње да осећа бол која бриди кроз измрзла стопала које, за њега кратко војничко ћебе, није могло да покрије. Зевајући намерно из све снаге као какав газда навлачи испуцале ''пешадинке''. Китову пасту од које су се некада сијале замениће прегорела свињска маст која ће још мало чувати конце са ђона да не попуцају. Трљајући руке и грејући их дахом који испарава попут некадашње јутарње кафе којом га је домаћица дочекивала бива збуњен за тренутак. Промрзлим рукама вртећи браву цилиндра који је одавно ‘‘прошлајфовао’’ ставља кључ ‘‘Бане Секулић’’ у унутрашњи џеп СМБ шињела одбачених еполета.
Излази на улицу и окреће се још једном да види да ли је као све у реду скрећући поглед ка димњаку који се кратко димио синоћ. Ако, ваља се то, нека комшије помисле да се кућа чува...
Брзим корацима иде ка месту окупљања за које му је јуче јављено, плашећи се да аутобус не крене пре времена. Мора се појести нешто до краја следећег говора. Откад зна за себе дуже су трајали од ситог стомака…Ако га неко некада буде питао само ће спустити главу…
КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.