Издаја на делу: продати Срби на Вучићев митинг дошли у албанским аутобусима.
И пре него што је нови Милош(евић) стигао на нови Газиместан, за ову прилику измештен 40-так километара северно од Приштине, ствар је почела да шкрипи. Прво је Вођин „Информер" обавестио јавност да посете Косову и Метохији неће бити(?) а онда је Вучић отпутовао у Брисел где се састао са Могеринијевом у новој рунди преговора, о којима ни домаћа ни страна јавност још увек баш ништа не знају. Тог дана про-владини (а који други) медији у Србији јављају да се „сада зна" јер је „Председник одлучио у Бриселу" да ипак иде на КиМ.
Како представа није отказана тако су дефинитивно почели до сада најјачи притисци на запослене да све своје подређене поведу на тај скуп. Због чина ове дводневне представе, пардон - посете, на „барикадама" испред села Бање (која нигде није најављена) а где су Албанци истакли транспарент сасвим супротне садржине али (гле, чуда) готово идентичног дизајна и штампе попут оног у Зубином Потоку на дочеку Вучића дан пре тога, саобраћај на северу покрајине је функционисао нешто спорије.
Током застоја у Звечану видела се до сада незапамћена „неодговорност" возача. Без обзира на присуство косовских полицајаца који су регулисали промет на раскрсници, возачи су прелазили из једне колоне у другу, окретали своја возила на сред пута и враћали се назад, прелазили раскрсницу ако би се полицајци макар на тренутак окренули. Оваква неозбиљност је изазивала смех свих оних који су чекали а некако успевали да се не нервирају, барем не приметно. У једном тренутку млађа жена је најприродније прешла на супротну траку и кренула да пређе раскрницу када су се полицајци испречили, такође већ изневирани.
„Имам хитан случај" викнула је жена кроз полуотворен прозор. „Какав хитан случај" упитали су изненађени чувари реда с обзиром да у Звечану не постоји ни једна институција која би у оквиру својих надлежности имала хитан случај било какве врсте.
„Крштење, само што није почело", одговорила је! На подозрив смех полицајаца због њеног наспрам њиховог разлога да засутаве саобраћај, жена је још гласније додала „шта ме брига, зар због њега да ми пропадне крштење? Ко је он уопште?".
Није прошла али њен коментар је осећање заједничко свим Србима који не живе само са телевизором у кући а таквих је ипак огромна већина. Неколико минута касније иза кривине се појавио таксиста који је искористио прилику и пројурио празном улицом. Већина присутних се ухватила за главу када је судар са колоном у пратњи Вучића избегнут буквално кочењем у последњој секунди што је збунило и возаче у колони а полицајце зарепастило толико да након проласка свих возила са ротационим светлима нису могли да пронађу таксисту који је успео да умакне.
Док су они који нису имали обавезу да присуствују Вучићевом митингу, ишли својим путем и не обазирући се на догађај, већ су почели да пристижу аутобуси из разних крајева КиМ који су довозили безвољне, омражене, и стресиране Србе запослене у преосталих неколико институција. Од већине њих под албанским фирмама разних назива, известан број је припадао фирми „Албана" па су по први пут у историји на дочек Председника на простору државе на чијем је челу, Срби су долазили албанским аутобусима.
Скуп је протекао мирно. Чак сувише мирно. Медији су пропустили да наведу да је појаву Вучића на бини пропратио звиждук једног броја присутних а да је аплаудирало тек неколико руку посилних и још који „занесењак". Говор је био толико безличан и линијски да је из њега свако могао, и узео, оно што му је било потребно у остварењу, заступању или одбрани личних интереса.
Представник Вучићеве, такозване „Српске листе", Игор Симић као најзначајније навео то што је речено да ће „Србија бити још присутнија на простору КИМ како би побољшала економски положај Срба".
Био политичар или не, треба у себи сломити кичму ономе што се некада звало „човек" да би поред свих угашених српских институција и инсталираних сепаратистичких, било ко изговорио овако нешто.
Симић је још рекао да су „грађани веома задовољни посетом председника Вучића пре свега због порука које је упутио, али је подсетио и да је најавио велику инвестицију у Трепчу вредну 13 милиона евра".
Вучић је најавио да ће се десетине милиона евра издвојити за различите пројекте на Косову, иако грађанима није објашњено на који начин су стотине милиона евра државног новца потрошене од 2000. до данас док већински део српског становништва на Косову једва преживљава. Само током 2012. и 2013. године за помоћ Србима на Косову и Метохији издвојено је најмање 634 милиона евра, односно у просеку преко 867.000 евра дневно. На терену се та помоћ, међутим, не види, а до данас нико није одговарао ни за доказане злоупотребе, попут оних да је изградња бројних објеката плаћена, а да зграде и објекти не постоје.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
О коликим се размерама трошења буџетских средстава ради говорио је за Инсајдер и председник Србије Александар Вучић. Он је у марту ове године рекао да Србија, на различите начине, годишње издваја између 520 и 530 милиона евра за Косово и Метохију што је нешто више од 1,45 милиона евра дневно!
Скупштина Србије је 2012. формирала Анкетни одбор који је утврдио како се трошио новац намењен Србима на Косову и Метохији. Једини опипљив резултат, коме је несебично допринео управо серијал Инсајдера, јесте да су Срби на северу покрајине криминализовани како би њихов отпор издаји и растакању државе на овом простору био лакше сломљен и стигао као "залужен" што је на крају и учињено.
Ово је недавно потврдио и дугогодишњи лидер Срба са севера КиМ Марко Јакшић, данас члан покрета „Отаџбина", у писму Вучићу коме објашњава да га не напада из политичких разлога већ „због издаје". Јакшић каже да је Одбор формиран управо због њега да би доказао „моју умешаност у корупцију и малверзације. Шест месеци је трајао рад Анкетног одбора. Што се мене тиче ништа незаконито нису пронашли. Јесу за неке, али ти су данас део твоје власти".
Са друге стране Албанци су најжешће замерили први део оне једне реченице у којој Вучић о Милошевићу говори у позитивном контексту а у потпуности игнорисали други део којим је још једном „потврђен" српски „пораз" а тек су игнорисали све оно што је урадио на заокруживању њихове државности.
Овог се такође дотичу и страни медији али редом наглашавајући како ће даљи развој процеса започетог у Бриселу бити завршен „разменом територија", формалним признањем „независности Косова" и учлањењем сепаратиста у међународне организације пре свега УН и НАТО. Амерички представници наглашавају да се они неће противити „ако се представници двеју страна договоре" о томе. Чврста брана овоме је за сада Немачка која наводно из страха јер би то могло "оживети старе ране и изазвати конфликте" попут оних 90-тих. У ставри, као што ћемо видети, Немачка својом политиком управо припрема терен за неке нове ратове И то, как се чини, у блиској будућности уколико Меркелове не буде заустављена.
У домаћим медијима потпуно искривљено је пропраћен читав низ догађаја у нашем најближем комшилуку, у Македонији. Истог дана када је Вучић стигао на Косово и Метохију, Ангела Меркел је допутовала у Скопље. Била је то прва посета Македонији једног немачког званичника после краће Шредерове посете током НАТО агресије 1999. године. Ова се одиграла на 27 годишњицу проглашења независности БЈРМ.
На аеродрому су је дочекали вицепремијерка Македоније и министарка одбране Радмила Шекеринска и министар спољних послова Никола Димитров који је уз фотографије са тог места на Твитеру написао и да су они „понизни пред указаном чашћу да дочекамо немачку Канцеларку Меркел, нашег највећег трговинског партнера и кључни фактор подршке". Векови турске окупације, очигледно су, између осталог за собом оставили и одређене манире.
Меркелова је током посете инсистирала на „територијалном интегритету" БЈРМ и истакла да то није „само зато што ми желимо нешто добро овим земљама, већ зато што је то у нашем сопственом интересу". Она је, на заједничкој конференцији за новинаре са премијером Зораном Заевим, као и сви европски представници и дипломате који су Македонији честитали годишњицу независности, нагласила да ће договор са Грчком „отворити врата евроатлантским интеграцијама" а то почиње „од успешног референдума 30. септембра" поуздано је „прогнозирала" Меркелова резултате референдума чији се бојкот масовно заговара.
Претходних дана Скопље су, између осталих, званично посетили и аустријски канцелар Себастијан Курц као и Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, са којима се тражио модел за блиско прикључење Македоније, за сада макар НАТО пакту.
Три дана касније се у Скопљу и Хашим Тачи срео са Заевим са ким „ради на одрживом споразуму који помаже целом региону" и том приликом македонског премијера „информисао о дијалогу са Србијом".
Тај дијалог, као што смо већ поменули, прети да се заврши разграничењем по етничком моделу. Тачи је међу својима под сталним нападима због спремности на такав споразум док они упућени верују да „ако могу Србија и (тзв) Косово да размене територије" то би истог тренутка представљало „црни сценарио за Македонију и Босну" јер би оне биле следеће на реду за имплементирање етнички базираних решења, рекао је крајем августа за македонски Експрес Агрон Бајрами главни и одговорни уредник најчитанијег листа међу косовским Албанцима, „Коха Диторе".
Круг се може затворити када се сетимо да је почетком септембра Вучић примио Заева у Врању, а пријатна атмосфера за разговоре две "стратешки блиске" земље, како је то Вучић дефинисао, створена је већ приликом заједничког обиласка граничног прелаза Прешево - Табановце, који ће бити један од првих "интегрисаних" на Западном Балкану. Ако је један од првих значи и да - није први. То су они између Косова и Метохије и остатка Србије успостављени 2012. године такође на инсистирање Немачке која је тада захтевала да се Вучић активније укључи у Бриселски дијалог, и укључио се...
„Имамо историјски блиске односе (са Македонијом, односно Старом Србијом ако већ посматрамо у историјском контексту), стратешки смо блиски једни другима, а да ли ћемо имати некада тактичке размирице много је мање важно" рекао је Вучић у обраћању новинарима у Врању. "Тактичке размирице" је термин који је овде употребљен по први пут. Шта би друго могао да означава осим договореног, тактичког „сукоба"? Очигледно да се пред нашим очима активно и систематски спроводе планови који нам озбиљно и дугорочно одређују судбину а да ми тек можемо да о томе наслутимо понешто.
За то време преливање и експанзију оружаних сукоба не искључује готово нико од међународних експерата иоле упознатих са екстремним албанским национализмом коме, упркос општој прозивци за угрожавање укупне безбедности на Балкану, нико не укида подршку! Ипак, чини се да ни то више није тако извесно.
Бивши амерички дипломата Џејмс Хупер наводи да Вашингтон сигурно има другачији поглед на ово питање од Берлина и Лондона.
„...Народ Косова треба добро да схвати да Сједињене Државе данас нису Сједињене Државе из 1998. - 1999. или 2000. Ситуација се променила. Колико видим, то указује на потешкоће да Косово буде мала држава у нестабилном региону. Ових дана је веома ризично за Косово да иде ка будућности са суседом као што је непријатељска Србија. Ублажавање тог непријатељства Србије је важно за Косово", истакао је он у интервјуу за РСЕ. Без обзира на његову претерану острашћеност ово је јасна потврда другачијег, по Србију, повољнијег ветра када је у питању администрација Доналда Трампа.
Ипак, то не значи да треба прихватити поделу Косова и Метохије нити отцепљење већ да се треба борити за једино реално и одрживо решење које може да гарантује мир а то је да се окупирана српска покрајина, као пропали експеримент Западне агенде, врати под пуну контролу Републике Србије.
Уколико постоји искрена жеља да се мир успостави на овом простору такво решење, уз подршку Русије и Кине, сасвим је изгледно. Треба имати на уму да један број утицајних држава не признаје, а не мали број њих је признао лажну косовску независност под притиском или утицајем Америке. Они би сада могли ту одлуку да повуку и врло лако надгласају Берлин и Лондон који су, како изгледа, уз застарелу иако не без утицаја америчку струју, једини који упорно инсистирају на томе.
Међутим, без искрених прегаоца у Србији који би на нашем случају, уз помоћ аргумената од којих сви иду нама у прилог, инсистирали на поновном успостављању међународног поретка заснованог на праву а не на сили, то неће бити могуће. А Вучић је лепо рекао: „Чули сте шта жена (Меркелова) каже...имамо независно Косово и то је готова ствар".
Не каже он то зато што не зна да може да игра и супротно, већ не жели да мења тим. А Србија, у то нема сумње, није његов тим.
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
 |
| Са лица места / Фото: КМ новине |
- Терором се сасвим оправдано може назвати однос Александра Вучића према народу чији је председник, нарочиту оном делу народа на Косову и Метохији. Након вишегодишњих уступака албанским сепаратистима, недокучивим људском разуму и страним политичкој пракси, Вучић је најавио нови историјски говор повлачећи паралелу са Милошевићем и Газиместаном.и Срби са КиМ су се припремали да чују како их се централна власт одрекла. Мало шта је већ дуже време толико деморалисало Србе као та најава. Међутим, у историјским размерама, према ономе што се могло видети, десило се само историјско ништа.
И пре него што је нови Милош(евић) стигао на нови Газиместан, за ову прилику измештен 40-так километара северно од Приштине, ствар је почела да шкрипи. Прво је Вођин „Информер" обавестио јавност да посете Косову и Метохији неће бити(?) а онда је Вучић отпутовао у Брисел где се састао са Могеринијевом у новој рунди преговора, о којима ни домаћа ни страна јавност још увек баш ништа не знају. Тог дана про-владини (а који други) медији у Србији јављају да се „сада зна" јер је „Председник одлучио у Бриселу" да ипак иде на КиМ.
Како представа није отказана тако су дефинитивно почели до сада најјачи притисци на запослене да све своје подређене поведу на тај скуп. Због чина ове дводневне представе, пардон - посете, на „барикадама" испред села Бање (која нигде није најављена) а где су Албанци истакли транспарент сасвим супротне садржине али (гле, чуда) готово идентичног дизајна и штампе попут оног у Зубином Потоку на дочеку Вучића дан пре тога, саобраћај на северу покрајине је функционисао нешто спорије.
Током застоја у Звечану видела се до сада незапамћена „неодговорност" возача. Без обзира на присуство косовских полицајаца који су регулисали промет на раскрсници, возачи су прелазили из једне колоне у другу, окретали своја возила на сред пута и враћали се назад, прелазили раскрсницу ако би се полицајци макар на тренутак окренули. Оваква неозбиљност је изазивала смех свих оних који су чекали а некако успевали да се не нервирају, барем не приметно. У једном тренутку млађа жена је најприродније прешла на супротну траку и кренула да пређе раскрницу када су се полицајци испречили, такође већ изневирани.
„Имам хитан случај" викнула је жена кроз полуотворен прозор. „Какав хитан случај" упитали су изненађени чувари реда с обзиром да у Звечану не постоји ни једна институција која би у оквиру својих надлежности имала хитан случај било какве врсте.
„Крштење, само што није почело", одговорила је! На подозрив смех полицајаца због њеног наспрам њиховог разлога да засутаве саобраћај, жена је још гласније додала „шта ме брига, зар због њега да ми пропадне крштење? Ко је он уопште?".
Није прошла али њен коментар је осећање заједничко свим Србима који не живе само са телевизором у кући а таквих је ипак огромна већина. Неколико минута касније иза кривине се појавио таксиста који је искористио прилику и пројурио празном улицом. Већина присутних се ухватила за главу када је судар са колоном у пратњи Вучића избегнут буквално кочењем у последњој секунди што је збунило и возаче у колони а полицајце зарепастило толико да након проласка свих возила са ротационим светлима нису могли да пронађу таксисту који је успео да умакне.
Док су они који нису имали обавезу да присуствују Вучићевом митингу, ишли својим путем и не обазирући се на догађај, већ су почели да пристижу аутобуси из разних крајева КиМ који су довозили безвољне, омражене, и стресиране Србе запослене у преосталих неколико институција. Од већине њих под албанским фирмама разних назива, известан број је припадао фирми „Албана" па су по први пут у историји на дочек Председника на простору државе на чијем је челу, Срби су долазили албанским аутобусима.
Скуп је протекао мирно. Чак сувише мирно. Медији су пропустили да наведу да је појаву Вучића на бини пропратио звиждук једног броја присутних а да је аплаудирало тек неколико руку посилних и још који „занесењак". Говор је био толико безличан и линијски да је из њега свако могао, и узео, оно што му је било потребно у остварењу, заступању или одбрани личних интереса.
Представник Вучићеве, такозване „Српске листе", Игор Симић као најзначајније навео то што је речено да ће „Србија бити још присутнија на простору КИМ како би побољшала економски положај Срба".
Био политичар или не, треба у себи сломити кичму ономе што се некада звало „човек" да би поред свих угашених српских институција и инсталираних сепаратистичких, било ко изговорио овако нешто.
Симић је још рекао да су „грађани веома задовољни посетом председника Вучића пре свега због порука које је упутио, али је подсетио и да је најавио велику инвестицију у Трепчу вредну 13 милиона евра".
Вучић је најавио да ће се десетине милиона евра издвојити за различите пројекте на Косову, иако грађанима није објашњено на који начин су стотине милиона евра државног новца потрошене од 2000. до данас док већински део српског становништва на Косову једва преживљава. Само током 2012. и 2013. године за помоћ Србима на Косову и Метохији издвојено је најмање 634 милиона евра, односно у просеку преко 867.000 евра дневно. На терену се та помоћ, међутим, не види, а до данас нико није одговарао ни за доказане злоупотребе, попут оних да је изградња бројних објеката плаћена, а да зграде и објекти не постоје.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
О коликим се размерама трошења буџетских средстава ради говорио је за Инсајдер и председник Србије Александар Вучић. Он је у марту ове године рекао да Србија, на различите начине, годишње издваја између 520 и 530 милиона евра за Косово и Метохију што је нешто више од 1,45 милиона евра дневно!
Скупштина Србије је 2012. формирала Анкетни одбор који је утврдио како се трошио новац намењен Србима на Косову и Метохији. Једини опипљив резултат, коме је несебично допринео управо серијал Инсајдера, јесте да су Срби на северу покрајине криминализовани како би њихов отпор издаји и растакању државе на овом простору био лакше сломљен и стигао као "залужен" што је на крају и учињено.
Ово је недавно потврдио и дугогодишњи лидер Срба са севера КиМ Марко Јакшић, данас члан покрета „Отаџбина", у писму Вучићу коме објашњава да га не напада из политичких разлога већ „због издаје". Јакшић каже да је Одбор формиран управо због њега да би доказао „моју умешаност у корупцију и малверзације. Шест месеци је трајао рад Анкетног одбора. Што се мене тиче ништа незаконито нису пронашли. Јесу за неке, али ти су данас део твоје власти".
Са друге стране Албанци су најжешће замерили први део оне једне реченице у којој Вучић о Милошевићу говори у позитивном контексту а у потпуности игнорисали други део којим је још једном „потврђен" српски „пораз" а тек су игнорисали све оно што је урадио на заокруживању њихове државности.
Овог се такође дотичу и страни медији али редом наглашавајући како ће даљи развој процеса започетог у Бриселу бити завршен „разменом територија", формалним признањем „независности Косова" и учлањењем сепаратиста у међународне организације пре свега УН и НАТО. Амерички представници наглашавају да се они неће противити „ако се представници двеју страна договоре" о томе. Чврста брана овоме је за сада Немачка која наводно из страха јер би то могло "оживети старе ране и изазвати конфликте" попут оних 90-тих. У ставри, као што ћемо видети, Немачка својом политиком управо припрема терен за неке нове ратове И то, как се чини, у блиској будућности уколико Меркелове не буде заустављена.
У домаћим медијима потпуно искривљено је пропраћен читав низ догађаја у нашем најближем комшилуку, у Македонији. Истог дана када је Вучић стигао на Косово и Метохију, Ангела Меркел је допутовала у Скопље. Била је то прва посета Македонији једног немачког званичника после краће Шредерове посете током НАТО агресије 1999. године. Ова се одиграла на 27 годишњицу проглашења независности БЈРМ.
На аеродрому су је дочекали вицепремијерка Македоније и министарка одбране Радмила Шекеринска и министар спољних послова Никола Димитров који је уз фотографије са тог места на Твитеру написао и да су они „понизни пред указаном чашћу да дочекамо немачку Канцеларку Меркел, нашег највећег трговинског партнера и кључни фактор подршке". Векови турске окупације, очигледно су, између осталог за собом оставили и одређене манире.
Меркелова је током посете инсистирала на „територијалном интегритету" БЈРМ и истакла да то није „само зато што ми желимо нешто добро овим земљама, већ зато што је то у нашем сопственом интересу". Она је, на заједничкој конференцији за новинаре са премијером Зораном Заевим, као и сви европски представници и дипломате који су Македонији честитали годишњицу независности, нагласила да ће договор са Грчком „отворити врата евроатлантским интеграцијама" а то почиње „од успешног референдума 30. септембра" поуздано је „прогнозирала" Меркелова резултате референдума чији се бојкот масовно заговара.
Претходних дана Скопље су, између осталих, званично посетили и аустријски канцелар Себастијан Курц као и Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, са којима се тражио модел за блиско прикључење Македоније, за сада макар НАТО пакту.
Три дана касније се у Скопљу и Хашим Тачи срео са Заевим са ким „ради на одрживом споразуму који помаже целом региону" и том приликом македонског премијера „информисао о дијалогу са Србијом".
Тај дијалог, као што смо већ поменули, прети да се заврши разграничењем по етничком моделу. Тачи је међу својима под сталним нападима због спремности на такав споразум док они упућени верују да „ако могу Србија и (тзв) Косово да размене територије" то би истог тренутка представљало „црни сценарио за Македонију и Босну" јер би оне биле следеће на реду за имплементирање етнички базираних решења, рекао је крајем августа за македонски Експрес Агрон Бајрами главни и одговорни уредник најчитанијег листа међу косовским Албанцима, „Коха Диторе".
Круг се може затворити када се сетимо да је почетком септембра Вучић примио Заева у Врању, а пријатна атмосфера за разговоре две "стратешки блиске" земље, како је то Вучић дефинисао, створена је већ приликом заједничког обиласка граничног прелаза Прешево - Табановце, који ће бити један од првих "интегрисаних" на Западном Балкану. Ако је један од првих значи и да - није први. То су они између Косова и Метохије и остатка Србије успостављени 2012. године такође на инсистирање Немачке која је тада захтевала да се Вучић активније укључи у Бриселски дијалог, и укључио се...
„Имамо историјски блиске односе (са Македонијом, односно Старом Србијом ако већ посматрамо у историјском контексту), стратешки смо блиски једни другима, а да ли ћемо имати некада тактичке размирице много је мање важно" рекао је Вучић у обраћању новинарима у Врању. "Тактичке размирице" је термин који је овде употребљен по први пут. Шта би друго могао да означава осим договореног, тактичког „сукоба"? Очигледно да се пред нашим очима активно и систематски спроводе планови који нам озбиљно и дугорочно одређују судбину а да ми тек можемо да о томе наслутимо понешто.
За то време преливање и експанзију оружаних сукоба не искључује готово нико од међународних експерата иоле упознатих са екстремним албанским национализмом коме, упркос општој прозивци за угрожавање укупне безбедности на Балкану, нико не укида подршку! Ипак, чини се да ни то више није тако извесно.
Бивши амерички дипломата Џејмс Хупер наводи да Вашингтон сигурно има другачији поглед на ово питање од Берлина и Лондона.
„...Народ Косова треба добро да схвати да Сједињене Државе данас нису Сједињене Државе из 1998. - 1999. или 2000. Ситуација се променила. Колико видим, то указује на потешкоће да Косово буде мала држава у нестабилном региону. Ових дана је веома ризично за Косово да иде ка будућности са суседом као што је непријатељска Србија. Ублажавање тог непријатељства Србије је важно за Косово", истакао је он у интервјуу за РСЕ. Без обзира на његову претерану острашћеност ово је јасна потврда другачијег, по Србију, повољнијег ветра када је у питању администрација Доналда Трампа.
Ипак, то не значи да треба прихватити поделу Косова и Метохије нити отцепљење већ да се треба борити за једино реално и одрживо решење које може да гарантује мир а то је да се окупирана српска покрајина, као пропали експеримент Западне агенде, врати под пуну контролу Републике Србије.
Уколико постоји искрена жеља да се мир успостави на овом простору такво решење, уз подршку Русије и Кине, сасвим је изгледно. Треба имати на уму да један број утицајних држава не признаје, а не мали број њих је признао лажну косовску независност под притиском или утицајем Америке. Они би сада могли ту одлуку да повуку и врло лако надгласају Берлин и Лондон који су, како изгледа, уз застарелу иако не без утицаја америчку струју, једини који упорно инсистирају на томе.
Међутим, без искрених прегаоца у Србији који би на нашем случају, уз помоћ аргумената од којих сви иду нама у прилог, инсистирали на поновном успостављању међународног поретка заснованог на праву а не на сили, то неће бити могуће. А Вучић је лепо рекао: „Чули сте шта жена (Меркелова) каже...имамо независно Косово и то је готова ствар".
Не каже он то зато што не зна да може да игра и супротно, већ не жели да мења тим. А Србија, у то нема сумње, није његов тим.
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.