Вести:

субота, 18. август 2018.

А.Корибко: Додикова подршка Вучићевом плану „разграничења“ за Косово је из личне користи

субота, 18. август 2018. | КМ новине 0

Председник Републике Српске у Босни недавно је изразио  своју подршку Вучићевом плану о подели, тзв. „разграничењу“ Косова, али док покушава да одене  своје аргументе као прагматизам, Додик је заиста само забринут за промоцију сопствених интереса.


















Пише: Андреј Корибко Eurasia future



Име Милодрад  Додик обично побуђује осећај поноса код многих Срба, с обзиром да се сматра да је он њихов најродољубивији вођа у региону, али то би се ускоро могло претоворити у испразан осећај разочарења ако људи размисле о личној користи која стоји иза његове  подршке Вучићевом план за поделу (“разграничење“) Косова. Председник Републике Српске у Босни и Херцеговини је првобитно ступио на положај моћи  као политичар близак Западу, али је убрзо вешто  одбацио ову слику прилагођавајући се променљивим политичке околностима, да би напослетку  наступао као шампион анти-империјализма на Балкану. Његова реторика и поступци били су још привлачнији за Србе јер се никад није снебивао да ствари прозове и назове их правим именом и стога се чинио неспутан ланцима "политичке коректности" које је лидере осталих Срба разоткривала као америчке квислинге.

Његова је репутација тешко зарађена и заслужује поштовање,  али нажалост Додик је у опасности да изгуби наклоност  коју је стекао  међу свим родољубивим Србима након својих  скорих  изјава у вези са Косовом.


Реагујући на Вучићев план поделе (разграничења“), он је изјавио: „Ако дођемо у позицију да о томе разговарамо, спреман сам да се окупе сви државни и национални фактори у Срба, а ту убрајам и нас из РС, и да се најозбиљније и та тема стави на дневни ред, јер се чини као једина која би могла да буде релевантна за разматрање. Треба изнети сва становишта за и против, без емоција и калкулација, На крају крајева, овде нису ни постављење трајне границе“

На површини та изјава изгледа као да је повезана са његовом другом изјавом да ће Република Српска тражи исти статус УН-а као Косово, уколико би оно икада добило универзално признање, a то је представљено од стране неких као чисто прагматична реакција у ситуацији у којој може да буде да је неизбежно да ће се Београд одрећи своје историјске територије.  Међутим, ту може бити више ствари  у питању и, ако се људи замисле над њима, могу трајно променити начин на који посматрају Додика.

У вези с тим,  читалац треба да буде свестан још једне од недавних Додикових изјава о овом питању, у којој он лицемерно изражава управо став емотивни који је претходно осудио.  Он је застрашивао у вези са спајањем Косова са Србијом рекавши Србима у Србији: " Да бисте се легитимисали пред међународном заједницом морали бисте Албанцима да дате 30 одсто места у парламенту, место премијера, или председника Скупштине или место председика државе. Морали бисте да уведете њихов језик барем у парламент. Ако неко мисли да то можемо, хајде то да гурамо". Његова узнемирујућа инсинуација је да Срби и Албанци не могу мирно живети једни с другима, чиме сугерише бескрајан циклус подела унутар Србије, где би се од државотворне већине територијално цепало  свако растуће становништво мањинских група унутар граница, а посебно оне чије је пребивалиште близу међународне границе.

Неки косовски Срби су одговорили на Додикову мрачни  сценарио реторичкм питањем како много мањи проценат Срба у Босни може успевати, али Срби у Србији наводно  не би могли.

Јасно је да је Додик политички опортуниста и који неће презати да  подржи људе који су му поверени на власт што је похвално, али то треба да буду стављено у контекст да се ту ради само о становништву Републике Српске, а не о свим Србима као што су неки можда мислили.  Када би он мислио на интерес свих Срба, онда никада не би могао подржавати ни на ком ниову Вучићев план поделе, посебно због високог ризика који то подразумијева за катализацију ланчане реакције граничних промена на Балкану, посебно у Босни и Републици Македонији. Промена граница у Босни би привремено било повољна за Додика - барем  гледано из његовог  угла јер он флертује са идејом промена границе Босне - али то опасно може да се катапултира натраг као бумеранг ако би Хрватска повела  тзв. "Међународну заједницу (подржану од НАТО-а)" ка "успостављању територијалног интегритета Босне", док би промена границе Македоније утирала пут ка стварању  "Велике Албаније".

Оба ова исхода су штетна за српске интересе и немогуће је им се супротставити без  изазивања још једног регионалног рата, због чега је Додикова подршка подели  Косова је далеко од "прагматичне".

Чак и ако се у "најбољем случају" ове катастрофалне промене граница Босне и Македоније не би одиграле (или бар не одмах), постоји могућност да се држава Србија на крају исцепка у "децентрализоване" регије као резултат центрифугалних процеса који би се поново отворили на Балкану, што би на тај начин подстакло дугорочни (кључна реч) развој менталитета „кланова“ код Срба, који је постоји код   Албанаца. Такав развој би можда могао бити  лично пожељан за Додика, јер се он могао представити као најмоћнији "(ратни) господар" најстабилнијег српског "феуда" у преосталом транснационалном културном простору свог народа. У вези са тиме, овај политичар који је раније био близак западу је можда већ примио уверавања  од својих "старих" (бивших) пријатеља " да се САД неће противити  евентуалној интеграцију ових нових српских подручја на Балкану као део '' Мастер план '' за регион Тимотија Леса.

Вероватноћа да би САД одржале дату реч у том погледу је минимална, уколико су се таквим обећањима уопште користили као шарагерпом да убеде Додика да подржи Вучићев план поделе („разграничења“) Косова, али може бити да тога није свестан сам лидер који делује  као да иде стопама  Лукашенка из Белорусије у периоду 1990-их.  Тај пост-Совјетски политичар је веровао да би могао владати будућом „уједињеном државом“ са Русијом, ако би се те две државе ујединиле, имајући у виду колико је Јељцин био потпуно неспособан. Није случајно што је Лукашенко зауставио корачање  у том правцу кад је на власт дошао Путин јер је схватио да је његов сан сада неостварив. Додик напротив може да мисли  да његов сан још остварив и, за разлику од Лукашенка, да је намамљен могућношћу (aли важно, не и гаранцијама) да ће се то остварити  ако пружи своју подршку Вучићевом плану поделе.

Ако је то случај,  онда ако постоји грешка у процени епских размера, онда то ова, јер Додик жртвује своју углед у потрази за неостваривим сновима заснованим на сопственом  интересу.

НАПОМЕНА: Аутор пише овај чланак у приватном својству, који не представљани ни једну особу нити било коју организацију, већ само лично, ауторово  мишљење. Ништа написано од стране аутора никада не сме бити повезано са уређивачким ставовима или званичним ставовима "
Eurasia future" или било којег другог медија или институције.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.