Седишта свих састанака родољуба у Скопљу били су Српска митрополија, Конзулат, Мушка гимназија и основне школе. Задојена националним духом, одушевљена за свако родољубиво прегнуће, скопљанска омладина окупљала се у гимназији и учитељској школи.
Притисак турске власти натерао је омладинце да збију редове. У оваквим приликама прво се јавља идеја о оснивању певачког друштва. Тако је основано крајем 1907. године певачко друштво „Вардар“.
Омладина и национални борци из Скопља прелазили су у Србију, састајали се са водеђим личностима и припремали рад на ослобођењу. У Србији су се упознали са радом Савеза витешких друштава „Душан Силни“. Гимнастика је у Скопљу била новост. Враћајући се у свој крај основали су 1909. душановачко друштво у Скопљу.
Новембра 1909. дошао је за наставника гимназије у Скопљу Рајко Караклајић, који се одмах ставља на чело друштва. Отпочео је редован и интензиван рад друштва. Вежбало се у згради основне школе „Метох“ на Серави, где је већ било смештено певачко друштво „Вардар“.
Друштво је 1910. г било
забрањено. И поред забране кришом се и даље радило и често прелазило из Метоха у гимназију и опет у Метох. У Силном чланови су
сматрали и говорили да су они војска која ће извршити ослобођење. На манастирским славама увек су били на окупу и вежбали. Дух и
морал вежбача био је висок, а дисциплина и пожртвовање развијено
до крајњих граница.
Поред Караклајића, изразита личност око које се окупљала омладина, био је старешина професор Глиша Елезовић. Он је врло често држао предавања у вежбаоници и подстицао родољубиви дух код омладине. Друштво је 1910. и 1911. бројало преко 100 чланова па су се вежбе морале држати у две групе. По препоруци ондашњих учитеља чланови су набављали књиге Књижевне задруге, па пошто прочитају поклањали су их вежбаоници. На овај начин за годину дана створена је књижница од 100 књига. Поред књига редовно је читан лист „Вардар“ који је излазио у Скопљу. Рајко Караклајић основао је душановачка друштва у Призрену, Приштини, Урошевцу, Куманову ... (1).
Витешко васпитање било је телесно, морално и народносно
васпитање. Силни је 1909. основан у Куманову и Призрену, а 1910. у
Косовској Митровици, Тетову и Приштини. У областима под турском
влашћу (Македонија, Косово и Метохија) до 1912. назив Душан био
је забрањен, па су друштва називана „Силни“, а свечано одело било
је одора од белог платна, плави појас и црвени фес (2).
„Силни“ из
Скопља учествовао је на слетовима и јавним часовима 1910. код Грачанице, у Девичу, Приштини, у Призрену, у Београду, затим 1911, у
Загребу и 1912. у Новом Саду и Прагу. У лето 1910. организован је
слет у манастиру Девичу, у Дреници. Учествовала су душановачка
друштва из Скопља, Урошевца, Призрена, Приштине, Вучитрна, Митровице, Пећи и Ђаковице.
У Београду скопски душановци били су гости друштва „Српска
браћа“. Поворка у Београду сврстана је у улицама око хотела
„Славија“. Душановцима из Скопља и Дубровника указана је почаст тиме што су у поворци ишли иза чешких сокола. Поворка је
прошла улицама Краља Милана, Теразијама и Васином где су са
балкона Универзитета одржани поздравни говори, па до Града у
коме је било слетилиште (3). После одржане јавне соколске приредбе у Горњем граду, којој је присуствовао и престолонаследник
Александар, и после пријема у двору краља Петра, представници
српског соколства из Србије, Турске и са територије Аустро-Угарске
одржали су састанак у Београду.
На састанку одржаном од 7. до 9. новембра 1910. Глиша Елезовић и Јово Алексић представљали су Стару Србију. Одлучено је да се створи Српски соколски савез са седиштем у Београду. На слетовима у Загребу и Прагу наступало би се под заједничком савезном заставом и заједнички вежбало симболичну вежбу ослобођења (4).
По повратку у Скопље душановци су одржали јавни час у Куманову. У ратовима за ослобођење учествовали су чланови Силног од којих је доста пало на бојном пољу, а међу њима и њихов учитељ Рајко Караклајић, који је погинуо у албанској буни 1913.
После Првог светског рата обновљен је рад соколског друштва Скопље-Матица. Деловала је у оквиру Жупе Краљевића Марка која је обухватала Македонију, Косово и Метохију. Матица се 1927. усељава у Соколски дом Краљевића Томислава. У дому је радила соколска књижница, музика, драмски отсек, луткатски, трезвењачки, стрељачки и коњички отсек. Приком прославе 25-годишњице соколства у Скопљу 1933, отворена је у Соколском дому соколска пољопривредна изложба и изложба женских ручних радова. Соколско друштво Скопље-Матица водило је соколске сеоске чете у селима Драчеву, Горњем Лисичју, Душановцу, Синђелићу, Кучкову, Бразди, Чучеру, Бањану, Мирковцу и Раштаку (5). Соколска Жупа Скопље окупљала је 40 друштава, 75 сталних и 33 привремене сеоске соколске чете (6).
Соколско друштво Скопље-Матица приредило је 1939. прославу 30-годишњице оснивања соколства на Југу. О томе су писали у Спо-еници: „30 година су кратак период у животу једног народа, али у животу једног човека представљају довољно дуго време да се забораве многи догађаји и часови, нарочито ако су били тешки и болни. Старе генерације које су учествовале у стварању ове државе лагано изумиру. Вео заборава покрива њихова велика дела. Нове генерације не знају за тешке дане ропства и мучне борбе за ослобођење. Рођене у слободи и сувише заузете борбом за лични опстанак не могу довољно да цене значај народне слободе. Они је сматрају као нешто природно, дато само од себе. Међутим, и слобода, као и здравље и младост, има значај негативне вредности и ова се вредност у пуној мери осети тек онда кад се изгуби.” (7)
После Априлског рата забрањен је рад Савеза Сокола краљевине Југославије.
1. Соколско друштво Скопље-Матица, Споменица о прослави 30- годишњице и извештај о раду у 1939 год., стр. 5–30, Скопље, 1940.
2. Саша Недељковић, „Савез српских душановаца“, Добровољачки гласник, стр. 167–171, бр. 29, Год. XVII , Београд, јун 2007.
3. Соколско друштво Скопље-Матица, Исто, стр. 6–30.
4. Петар Д. Павловић, Српски Соко, Српско Сарајево, 1999.
5. Соколско друштво Скопље-Матица, Исто, стр. 6–30.
6. Годишњи извештај о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934 године, стр. 6, Скопље, марта 1935.
7. Соколско друштво Скопље-Матица, исто, стр. 5.
Притисак турске власти натерао је омладинце да збију редове. У оваквим приликама прво се јавља идеја о оснивању певачког друштва. Тако је основано крајем 1907. године певачко друштво „Вардар“.
Омладина и национални борци из Скопља прелазили су у Србију, састајали се са водеђим личностима и припремали рад на ослобођењу. У Србији су се упознали са радом Савеза витешких друштава „Душан Силни“. Гимнастика је у Скопљу била новост. Враћајући се у свој крај основали су 1909. душановачко друштво у Скопљу.
Новембра 1909. дошао је за наставника гимназије у Скопљу Рајко Караклајић, који се одмах ставља на чело друштва. Отпочео је редован и интензиван рад друштва. Вежбало се у згради основне школе „Метох“ на Серави, где је већ било смештено певачко друштво „Вардар“.
 |
| Соколски слет у Скопљу |
Поред Караклајића, изразита личност око које се окупљала омладина, био је старешина професор Глиша Елезовић. Он је врло често држао предавања у вежбаоници и подстицао родољубиви дух код омладине. Друштво је 1910. и 1911. бројало преко 100 чланова па су се вежбе морале држати у две групе. По препоруци ондашњих учитеља чланови су набављали књиге Књижевне задруге, па пошто прочитају поклањали су их вежбаоници. На овај начин за годину дана створена је књижница од 100 књига. Поред књига редовно је читан лист „Вардар“ који је излазио у Скопљу. Рајко Караклајић основао је душановачка друштва у Призрену, Приштини, Урошевцу, Куманову ... (1).
 |
На састанку одржаном од 7. до 9. новембра 1910. Глиша Елезовић и Јово Алексић представљали су Стару Србију. Одлучено је да се створи Српски соколски савез са седиштем у Београду. На слетовима у Загребу и Прагу наступало би се под заједничком савезном заставом и заједнички вежбало симболичну вежбу ослобођења (4).
По повратку у Скопље душановци су одржали јавни час у Куманову. У ратовима за ослобођење учествовали су чланови Силног од којих је доста пало на бојном пољу, а међу њима и њихов учитељ Рајко Караклајић, који је погинуо у албанској буни 1913.
 |
| Соколска коњица |
После Првог светског рата обновљен је рад соколског друштва Скопље-Матица. Деловала је у оквиру Жупе Краљевића Марка која је обухватала Македонију, Косово и Метохију. Матица се 1927. усељава у Соколски дом Краљевића Томислава. У дому је радила соколска књижница, музика, драмски отсек, луткатски, трезвењачки, стрељачки и коњички отсек. Приком прославе 25-годишњице соколства у Скопљу 1933, отворена је у Соколском дому соколска пољопривредна изложба и изложба женских ручних радова. Соколско друштво Скопље-Матица водило је соколске сеоске чете у селима Драчеву, Горњем Лисичју, Душановцу, Синђелићу, Кучкову, Бразди, Чучеру, Бањану, Мирковцу и Раштаку (5). Соколска Жупа Скопље окупљала је 40 друштава, 75 сталних и 33 привремене сеоске соколске чете (6).
Соколско друштво Скопље-Матица приредило је 1939. прославу 30-годишњице оснивања соколства на Југу. О томе су писали у Спо-еници: „30 година су кратак период у животу једног народа, али у животу једног човека представљају довољно дуго време да се забораве многи догађаји и часови, нарочито ако су били тешки и болни. Старе генерације које су учествовале у стварању ове државе лагано изумиру. Вео заборава покрива њихова велика дела. Нове генерације не знају за тешке дане ропства и мучне борбе за ослобођење. Рођене у слободи и сувише заузете борбом за лични опстанак не могу довољно да цене значај народне слободе. Они је сматрају као нешто природно, дато само од себе. Међутим, и слобода, као и здравље и младост, има значај негативне вредности и ова се вредност у пуној мери осети тек онда кад се изгуби.” (7)
После Априлског рата забрањен је рад Савеза Сокола краљевине Југославије.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за
историју здравствене културе Србије
ЛИТЕРАТУРА
1. Соколско друштво Скопље-Матица, Споменица о прослави 30- годишњице и извештај о раду у 1939 год., стр. 5–30, Скопље, 1940.
2. Саша Недељковић, „Савез српских душановаца“, Добровољачки гласник, стр. 167–171, бр. 29, Год. XVII , Београд, јун 2007.
3. Соколско друштво Скопље-Матица, Исто, стр. 6–30.
4. Петар Д. Павловић, Српски Соко, Српско Сарајево, 1999.
5. Соколско друштво Скопље-Матица, Исто, стр. 6–30.
6. Годишњи извештај о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934 године, стр. 6, Скопље, марта 1935.
7. Соколско друштво Скопље-Матица, исто, стр. 5.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.