"Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику" јесте докторска дисертација епискпа Артемија коју је успешно одбранио на постдпломским студијама у Атини након завршетка богословског факултета у Београду.
Извод из десертације:
Тајна опасења људи остварена је и извршена у Хриоту, имајући основ оваплоћење Бога Логоса, а завршетак тајну Крста и Васкрсења. Међутим, спасење извршено у Христу и Христом, требало је да поста - не својина свик људи. Зато је Господ, узневши се на небо, оставио у свету Цркву Своју да би се у њој и кроз њу продужило дело спасе ња људи тја до скончанија века. Тајна Цркве оснива се у целини на тајни оваплоћења Бога Логоса, због чега се Црква и назива ,,Тело Христово“, док је Господ „Глава" њена. Црква има, како по Светом Писму, тако и по светим Оцима, и по светом Максиму посебно, многа својства и имена, међутим, по нама, најосновније својство њено, као „Тела Христовог“, јесте да је она ј е д н а, поред свег мноштва својих чланова, и тиме јединствено место спасења у свету и за свет. Сила Цркве која јој осигурава како јединство њено (као тела) са Господом Исусом (као Главом), тако и јединство њених чланова као удова једног и истог тела, по светом Максиму јесте једна и јединствена в е р а Цркве, вера која обухвата све што је Господ Исус Христос био, пгго је учинио, и што је оставио код наследство Цркви Својој.
У јединству вере остварује се јединство Цркве, јер по светом Оцу, „католичанска Црква“* поистовећује се са правилним и православним исповедањем вере, јер сам „Господ назива католичанском (= саборном) Црквом - правилно и спасоносно исповедање вере у Њега - Бого- човека“ (90, 93 Д). Правилна и истинита вера може бити само једна, јер :је једна истина. Због тога, управо, само онај који се налази у јединству са Црквом, има и правилну ( = православну) веру. Кроз веру Цркве и животом у њој и са њом, човек се спасава и постиже своју намену - пуно јединство са Богом и обожење.
Сваки човек усваја Христом извршено спасење и чини га својим само у Цркви, у којој постоје сва благодатна средства Духа Светога неопходна за наше спасење. Дух Свети, сишавши у Дан Педесетнице на Апостоле (= на Цркву), почео је своје спасоносно делање у Свету, оживљујући људе и чинећи их способним за „живот у Христу“, који се живи и доживљава само у Телу Христовом - Цркви.
Дарови Духа Светога предају се људима у Цркви кроз свете Тајне. Свети Максим посебно говори о светој Тајни крштења, којом, као новим рођењем, почиње хришћански живот човека. Тако сваки човек кроз то ново духовно рођење (водом и Духом) постаје син Божји по благодати. Крштење (које претпоставља православну веру Цркве) предајући човеку духовно рођење, укида у њему силу греха и ослобађа га од осуде на смрт.
*(не католичка, то јест не римокатоличка!, додатак редакције)
Извод из десертације:
Тајна опасења људи остварена је и извршена у Хриоту, имајући основ оваплоћење Бога Логоса, а завршетак тајну Крста и Васкрсења. Међутим, спасење извршено у Христу и Христом, требало је да поста - не својина свик људи. Зато је Господ, узневши се на небо, оставио у свету Цркву Своју да би се у њој и кроз њу продужило дело спасе ња људи тја до скончанија века. Тајна Цркве оснива се у целини на тајни оваплоћења Бога Логоса, због чега се Црква и назива ,,Тело Христово“, док је Господ „Глава" њена. Црква има, како по Светом Писму, тако и по светим Оцима, и по светом Максиму посебно, многа својства и имена, међутим, по нама, најосновније својство њено, као „Тела Христовог“, јесте да је она ј е д н а, поред свег мноштва својих чланова, и тиме јединствено место спасења у свету и за свет. Сила Цркве која јој осигурава како јединство њено (као тела) са Господом Исусом (као Главом), тако и јединство њених чланова као удова једног и истог тела, по светом Максиму јесте једна и јединствена в е р а Цркве, вера која обухвата све што је Господ Исус Христос био, пгго је учинио, и што је оставио код наследство Цркви Својој.
У јединству вере остварује се јединство Цркве, јер по светом Оцу, „католичанска Црква“* поистовећује се са правилним и православним исповедањем вере, јер сам „Господ назива католичанском (= саборном) Црквом - правилно и спасоносно исповедање вере у Њега - Бого- човека“ (90, 93 Д). Правилна и истинита вера може бити само једна, јер :је једна истина. Због тога, управо, само онај који се налази у јединству са Црквом, има и правилну ( = православну) веру. Кроз веру Цркве и животом у њој и са њом, човек се спасава и постиже своју намену - пуно јединство са Богом и обожење.
Сваки човек усваја Христом извршено спасење и чини га својим само у Цркви, у којој постоје сва благодатна средства Духа Светога неопходна за наше спасење. Дух Свети, сишавши у Дан Педесетнице на Апостоле (= на Цркву), почео је своје спасоносно делање у Свету, оживљујући људе и чинећи их способним за „живот у Христу“, који се живи и доживљава само у Телу Христовом - Цркви.
Дарови Духа Светога предају се људима у Цркви кроз свете Тајне. Свети Максим посебно говори о светој Тајни крштења, којом, као новим рођењем, почиње хришћански живот човека. Тако сваки човек кроз то ново духовно рођење (водом и Духом) постаје син Божји по благодати. Крштење (које претпоставља православну веру Цркве) предајући човеку духовно рођење, укида у њему силу греха и ослобађа га од осуде на смрт.
*(не католичка, то јест не римокатоличка!, додатак редакције)
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.