Нешто што се само зове ’држава’, а заправо нема никакав унутрашњи легитимитет и држи се у једном комаду једино захваљујући окупаторској западној управи, нема баш сјајне шансе за опстанак.
 |
| Политички доживљај Бакира Изетбеговића у Босни |
Каже Бакир у интервјуу за Дојче Веле: „У случају да Република Српска крене путем Каталоније и прогласи независност, Бошњаци ће радити оно што би све патриоте у тој земљи (које патриоте, којој земљи?) – бранити оно на шта су ’стекли право’ (!!) борбом од 1992–1995., па и самим Дејтонским мировним споразумом. Дејтонски споразум је на нашој страни, историја је на нашој страни, Устав је на нашој страни, интерес земаља на Балкану укључујући и Србију је на нашој страни. Интерес Европе – да нема поново рата у БиХ, на нашој је страни. Имаћемо све те силнице на нашој страни да се једна таква авантура не деси“, истиче ’први у Бошњака’, син ’великог’ Алије, творца чувене ”Исламске декларације” и првог званичног спонзора исламских терориста у БиХ. Грешите господине Изетбеговићу.
На Вашој страни није ни историја, ни Дејтон, а ни интерес земаља на Балкану, посебно не Србије. Интерес Европе је тек посебна прича, јер она од силних проблема који се само гомилају не зна ни шта јој је прече на листи приоритета, док о Босни и Херцеговини одавно не размишља и тек неће размишљати.
Босна и Херцеговина ће се сасвим сигурно распасти, и то није неко наше ’злурадо’ српско навијање (мада и те како навијамо и то не кријемо), није ни ствар емоција, већ чисте логике, и то оне реалполитичке.
Нешто што се само зове ’држава’, а заправо нема никакав унутрашњи легитимитет и држи се у једном комаду једино захваљујући окупаторској западној управи, нема баш сјајне шансе за опстанак. Кад оде управа, отићиће и БиХ и то право тамо где је отишла и СФРЈ – у политичку историју неуспешних државних пројеката са врло ограниченим роком трајања.
Није питање да ли ће се ово десити, већ само када и како. А када се деси, наша Република Српска постаће и де јуре држава (што је де факто већ четврт века). Да ли за десет, петнаест или двадесет година, то не знамо, али да хоће – хоће сигурно.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.