Вести:

среда, 4. октобар 2017.

Никола Влаховић: Хладне главе и крвавих руку

среда, 4. октобар 2017. | КМ новине 0

Никола Влаховић: Хладне главе и крвавих руку Магазин Таблоид истражује: Како је и под којим околностима састављена "Велика ратна коалиција" у Приштини.






  • Вучићев велеиздајнички пројекат ближи се крају. Позадина његове политичке коалиција са Рамушем Харадинајем, ратним злочинцем, некадашњим командантом ОВК, "утеривање" Срба у албанску државу на српском Косову и Метохији и припрема за формално признавање самопроглашеног Косова, све га то закопава још дубље у блато из кога неће изаћи. "Пословни подухвати" које је Вучић омогућио браћи Харадинај у Србији, довешће га, пре или касније до оптуженичке клупе. Овде или пред неким међународним судом јер је реч о транснационалном криминалу. Али, где ће Срби са Косова и Метохије, кад ова коалиција криминалних кланова почне да ради свој посао? У коју државу?

Пише:Никола Влаховић, Магазин Таблоид




Политичко-криминална испостава Александра Вучића на Косову и Метохији и некадашњи командант такозване ОВК, Рамуш Харадинај склопили су коалицију која је овог, још неосуђеног ратног злочинца, довела до функције премијера самопроглашене албанске државе на тлу Србије. Чувени кинески филозоф Конфучије тврдио је (пет векова пре нове ере), да је "све оно што је невероватно, увек најлогичније". Да би било јасније како је и у случају Харадинаја и Вучића све било логично, ваља се вратити на једну Харадинајеву изјаву дату 20. децембра 2012. године, у којој он између осталог каже: "...Србима нудим искреност а преговоре са Београдом прихватам као бизнис!"
 
Било је тек непуних шест месеци од како је Српска напредна странка преузела сву власт у држави, много тога у спољној и унутрашњој политици тек пристиглог Вође није било јасно. Али, убрзо се показало да су те две речи ("Преговори" и "Бизнис"), постале суштина његовог криминалног манифеста који је свакодневно, до данашњег дана, спроводио у дело. Прве везе између Рамуша Харадинаја и Александра Вучића успоставиле су америчке обавештајне службе (као уосталом и све друге његове контакте са бившим вођама ОВК који су се из шуме "преселили" у косовски парламент и владу). Почетком 2013. године, почеле су и прве "пословне" комуникације међу њима, па су се тако браћа Харадинај (Рамуш и Даут), нашли у сред Србије као велики грађевински предузетници. До 2012. године, браћа Харадинај, али и још неколико "првобораца" ОВК, куповали су углавном обрадиву земљу, шуме, градско грађевинско земљиште и станове у Нишу (подаци градских служби говоре да се на име Албанаца са Косова води око 500 станова, грађевинских плацева и кућа), Лесковцу, Врању и другде широм југа Србије. Од доласка Александра Вучића на позицију премијера, браћа Харадинај почињу слободно да "послују" на сваком месту у Србији где им се укаже могућност профита. А, како чињенице говоре, Вучићева власт им је широм отворила сва врата.

„...Вучић је остао је без иједног потенцијалног непријатеља кога би смео да залуђује, па покушава да се игра са Албанцима. Изабрао је да се поигра са мном, али је направио лош избор..."
(Рамуш Харадинај, 3. мај 2017. године)


Харадинајев клан је, истина, много раније дошао до новца међународним шверцом оружја. Велики контигенти лаког наоружања и опреме које је остало након расформирања ОВК, пали су у руке неколико бивших вођа ове терористичке организације, али главнину су приграбила браћа Харадинај. Рамуш је "теренски посао" шверца оружја поверио брату Дауту, а својим криминалним везама и ауторитетом у подземљу, поставио се као велики заштитник и "овлаштени дистрибутер". Уз Даута су на водећим позицијама и двојица дугогодишњих шверцера оружја, Ђук Дукађини и Љуљзим Бериша, којима је главни посао транспорт "робе" преко Србије. Браћа Харадинај, заједно са Беришом и Дукађинијем, располажу огромним сумама новца, којима су још у време прве Вучићеве владе потплатили ондашњи врх новосадске полиције (прва сумња пала је на тадашњег начелника Полицијске управе Нови Сад, Синишу Радаковића) и ангажовали најмање два велика ауто транспортна предузећа како би били заштићени и како би транспорт текао неометано (са Косова и на Косово). Један од оваквих транспорта шверцованог оружја, случајно је био откривен (али је све брзо склоњено од очију јавности), када је једна, очито необавештена полицијска контрола, пронашла 1.200 комада кратких аутоматских пушака, "Збројовке" и велики товар другог лаког наоружања.

Сви међународни шверцерски транспорти оружја, организовани од стране Рамуша и Даута Харадинаја, воде преко пловних путева на Дунаву, а обезбеђење је увек "делегирано" из врха корумпиране полиције, царине и других "учесника у саобраћају", којима су уредно исплаћиване "премије". Уобичајена тура креће се углавном из Бамберга у Немачкој, каналом Рајна - Мајна - Дунав, па преко Словачке, такође Дунавом, где се на граници Мађарске утовара још оружја, а онда преко Мађарске у Хрватску, где је у Даљу код Вуковара следећа станица. Одатле, несметано кроз Србију до Новог Сада. Више пута годишње су Харадинај, Дукађини и Бериша долазе у Нови Сад, где се увек врше исплате њиховим "повереницима" са којима су кренули и у послове великих грађевинских инвестиција у Србију. Наиме, обезбеђени и заштићени од законског прогона, део новца од оружја прали су (и то још увек чине!) преко изградње стамбених зграда на периферијама Новог Сада и других војвођанских градова, али и у више градова у унутрашњости Србије.


Браћа Харадинај су се показали као "коректни инвеститори", па су никле грађевине и у Београду (шест великих стамбених зграда), у Новој Пазови чак осам зграда, а у Новом Саду чак једанаест "стамбено пословних објеката". Развили су се и послови са Вучићевим пријатељима, кумовима и родбином. Међу њима је дошло до присне сарадње, а у знак добре воље, делом новца од шверца оружја, Рамуш Харадинај је 2014. године платио Вучићевој "Српској листи" за "лојалност" у случају састављања коалиције. Она се није десила, а новац је, према тврдњи из више упућених извора, завршио у "буџету" Српске напредне странке. Клан Хашима Тачија, тада је само привремено спречио "загрљај" Вучићеве и Харадинајеве странке. У међувремену је Харадинај, као што је познато, био ухапшен у Француској по српској потерници (па пуштен). Француско правосуђе није добило од српског тужилаштва оно што би Харадинаја сигурно оставило у затвору. Разлог је јасан: Вучићу никако није одговарало да има браћу Харадинај на својим нејаким и погрбљеним леђима, а ту су и неке "пословне обавезе" које их дугорочно везују. Сплетом околности (јер је од неко у Србији од силних "инвестиција" потпуно заборавио на стару потерницу за Харадинајем), дошло је и до хапшења овог неосуђеног ратног злочинца.



Али, ако је Вучић заборавио, није Хашим Тачи...

Наиме, на словеначком интернет порталу "Топ Неwс" 6. јуна 2017. године, освануо је текст у коме се децидно тврди да су из кабинета Хашима Тачија до француских обавештајаца стигле информације о кретању Рамуша Харадинаја пре његовог хапшења у Базелу. Слободније речено, да је Тачи "наместио" хапшење Харадинаја! Овај добро информисани портал тврдио је да су из Тачијевог кабинета стигла информација о тачном времену слетања Харадинајевог авиона на аеродром Базел-Милуз, одакле је требало да отпутује на инаугурацију америчког председника Доналда Трампа, а да је Харадинајево хапшење, по потерници Србије, искоришћено као разлог за прекидање дијалога Београда и Приштине, те да су "план акције" смислили и разрадили Хашим Тачи и Кадри Весељи, председник ДПК.

Словеначки портал "Топ Неwс" отишао је још даље у па у наставку текста писало: "...Они (Тачи и Весељи) имају везе са француским обавештајцима. Само једно подсећање: када је Бернар Кушнер био шеф мисије УН, са Космета је протерано 200.000 Срба. Разлог за хапшење Харадинаја је и то што је он одговорио потврдно на захтев за разговор са истражитељима будућег Специјалног суда за злочине ОВК. Харадинај је чак дао и податке о повезаности Тачијевих блиских сарадника са ратним злочинима над Србима и Албанцима. Харадинај је дао податке који могу да буду коришћени у судском процесу..."


Чињеница је, а то на Косову знају сви боље упућени албански новинари, Харадинај је хтео да дискредитује породицу Тачи, нарочито његовог брата Ганија, о коме прича да је сарађивао са српским службама безбедности 1996. године.


Све је то био разлог што се Тачи и Харадинај нису срели у јавности у данима по његовом повратку из француске изолације, а политичке поруке су прослеђиване преко разних посредника. Неочекивана коалиција ЛДК Исе Мустафе и партије Беџета Пацолија довела је до хитне и такође невероватне предизборне коалиције Тачија и Харадинаја, дословно у последњем минуту. Била је то шанса коју Харадинај није могао да пропусти. Тачи је морао да прихвати услов - да Харадинај буде кандидат за премијера...Наравно, у овој наметнутој "идили", недостајали су Срби. Тако је Вучић добио прилику да "формира владу Косова" са Харадинајем на челу и тако му врати дуг за оне силне "инвестиције" по Новом Саду, Београду, Нишу и другде, где су и он и његова Српска напредна странка добили милионске провизије.


Најкраће речено, оваква влада и парламент самопроглашеног Косова представљају нужну коалицију неколико интересних група, центара моћи и криминалних кланова, међу којима је и Вучићева "Српска листа" са девет посланика, која је практично подржала бившег вођу терористичког ОВК (уместо Исе Мустафе кога тек изабрани министар спољних послова и милијардер Беџет Пацоли, "држи у резерви" за случај да "Срби откажу"). Албански медији у Приштини ову коалицију зов "Велика ратна коалиција" (албанска скраћеница ПАН).


Извор Магазина Таблоид у Приштини тврди да је Рамуш Харадинај недавно имао и састанак са познатим српским бизнисменом Богољубом Карићем, преко кога је понудио огромну суму новца за подршку посланика "Српске листе", али да је "...Вучић био бржи, па је спречио непотребни трошак и драге воље изашао у сусрет Харадинају..."


Албански политички аналитичари у више приштинских медија причали су ових дана исту причу, тврдећи да је такав расплет догађаја очекиван, да је "Српска листа" Вучићев "инструмент" и да су Вучићеви посланици и раније сарађивали (и политички и пословно) са Рамушом Харадинајем и Кадријем Весељијем.


Ипак, такозвана коалиција ПАН, ни са подршком Срба и Пацолија, неће моћи да формира стабилну владу јер неће имати више од 62 посланика у парламенту. Очекује се, међутим, да за Пацолијем, једним од најбогатијих Албанаца, коме је, како преносе приштински медији, намењена функција шефа дипломатије, крену и посланици из других албанских странака. Очекује се да, после Пацолија, и Иса Мустафа из Коалиције мира пређе на Харадинајеву страну. Мустафа је већ сарађивао с Харадинајем, али...Ништа од овога није гаранција за стабилну и дугорочну владу са пуним манадатом. Али, то Вучића не занима, он се строго држи онога што је још 2006. године "прописано" у Стратегији Владе САД према Србији и Косову где је описано како Србе треба убедити да им Косово није важно, те како треба утицати на избор кооперативне, демократске владе, смиривање српске реакције на сецесију Косова, поткупљивање "ампутиране" Србије и усмеравање Србије ка евроатлантским интеграцијама.


Представници "Српске листе" Горан Ракић и Славко Симић ћутали су пред албанским новинарима у Приштини непосредно пред објављивање информације о договореној подршци српских посланика избору Рамуша Харадинаја за косовског премијера. Ћутао је и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, кријући се од новинара, колико год је могао. А, имао је и разлога после његове дегутантне изјаве да „Српска листа, као стратешки политички пројекат од националног значаја за Србију и српски народ на КиМ, мора да буде у стању да на најбољи могућ начин артикулише вољу Срба у јужној покрајини".


Ово је изазвало велики бес на северу Косова и Метохије. Нису искључени ни сукоби са Вучићевим полтронима и плаћеницима и то врло скоро. Коначно, ваља се опет сетити и изјаве Рамуша Харадинаја коју је у фебруару ове године дао француским медијима у којој каже: "...И Вучић и Дачић су зрели за стављање на потерницу Интерпола!" Заиста, ко може да спречи самопроглашену владу Косова, кад једном уђе у Интерпол, да то заиста и учини? Уосталом, сви у скупштини "независног" Косова тврде да им је сад важнији улазак Интерпол него у Унеско! Није тешко претпоставити и зашто: онај ко има могућност да расписује међународне потернице, има и јак уцењивачки потенцијал и бољу преговарачку позицију.



У знак захвалности, Рамуш почео да хапси Србе

Још док се Вучић јавно хвалио како је поносан на коалицију са неосуђеним ратним злочинцем и фактички признао отимачину Косова и Метохије, Специјалне јединице косовске полиције претресле су просторије привременог органа општине Пећ и привеле Мома Дашића, секретара Црвеног крста из система Црвеног крста Србије. Пре њега, привели су службенике (такође секретаре) Црвеног крста у Грачаници и Драгашу. Сва тројица су радили попис због израде социјалне карте, што је потврдио и Међународни Црвени крст. Дашић је одмах одведен на саслушање, а председник општине Пећ Милош Димитријевић позван је да се у четвртак (14. септембра) јави на информативни разговор у полицији. Касније су приведени на информативни разговор и службеници ЦК у Грачаници и Драгашу.

Специјалне јединице косовске полиције заплениле су и печат Црвеног крста, и сва документа о социјално угроженим породицама.


Истовремено, док је та акција трајала, извршен је упад и у просторије ЦК у северном делу Косовске Митровице, у зграду општине Обилић, те у селу Племетина, одакле су такође изнели документацију о социјално угроженим (углавном српске националности). Убрзо након тога, приватна телевизија Кохависион (КТВ) из Приштине, пренела је вест да је "...у опсежној полицијској операцији неколико људи ухапшено", наводно због шпијунаже, те да је у овој акцији "пронађен материјал који указује на илегално прикупљање личних података на Косову".


"...Премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић изјавио је да је готово извесно да ће Рамуш Харадинај бити нови косовски премијер што, како је рекао, отвара многе потешкоће..."
(Тањуг, 25.мај 2017. године)

За мање од 72 сата од како је Рамуш Харадинај постао премијер самопроглашене државе на Косову, стигле су и оптужбе на рачун Ненада Рикала, тек именованог министра пољопривреде, са Вучићеве Српске листе. Наиме, група грађана из приштинског насеља Дарданија, препознала је у њему човека који их је током рата 1999. године "мучио, злостављао и да се увек појављивао у војној униформи и наоружан". Главни сведок је извесна Феџрије Бећири која у локалним медијима тврди да је Рикало њен бивши комшија из зграде у којој станује (седми спрат, стан број 45!), те да га се њена породица сећа само по злу! Њен син Фестим Бећири рекао је да још има свеже утиске који се односе на две сцене када их је Рикало малтретирао и мучио, а једно је уперена пушка ка његовом, сада покојном оцу. Станари зграде који су дали изјаве за приштинске медије, тврде да су новог косовског министра 1999. године увек виђали у униформи и да су били шокирани његовим избором за министра. Пре избора за министра Ненад Рикало је био члан Централне изборне комисије испред српске заједнице на Косову. Вучићеви посланици са Српске листе, покушали су да цео случај припишу Аљбину Куртију, тачније, да је цео случај он измислио, како би нанео штету "политичком противнику", Рамушу Харадинају. Овај јадан покушај Вучићеве пропаганде, исмејан је у свим локалним медијима.

Но, врхунац српске несреће на Косову и Метохији, свакако је захвалница странци Владимира Путина, Јединствена Русија, коју је упутио председник Српске листе, Горан Ракић, "...поводом подршке коју је ова политичка групација дала Српској листи".


Ракић и Марко Ђурић, вршилац дужности директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, у четвртак 14. септембра (баш на дан привођења Срба, службеника Црвеног крста на Косову и Метохији) примљени су у четвртак у Москви од стране неколико посланика Јединствене Русије, како би им се захвалили "за све што Русија чини за Србе на Косову и Метохији". А, шта ко стварно чини у овој отетој српској покрајини, то знају намучени Срби...Знају да је Београд далеко а Москва још даље.



Приштинска "Газета Еxпрес" о Харадинају

Током рата познат под надимком "Смајли", Харадинај крајем 2004. постаје премијер, склапајући коалицију са Демократским савезом Косова (ДСК), који је у то време био главна политичка снага на Косову, на челу са Ибрахимом Руговом. Харадинај се, међутим, веома кратко задржао на челу владе - само 100 дана, али те дане на врху власти, његова странка АБК уздиже у небеса. На хиљаде пута поновљено је да је током тог времена много ствари урађено. Али, такође (иронично се додаје) премијер је у то време радио пуно на Косову, јер није био у стању да напусти земљу, а био је под лупом хашких истражитеља.

У марту 2004. Харадинај у Канцеларији премијера прима хашку оптужницу и одмах даје оставку. На конференцији за штампу је рекао да се "још једном жртвује за државу". Рамуш Харадинај је у великој мери покварио односе са својим "ратним друговима" који су постали политичари приликом склапања коалиције са Ибрахимом Руговом из ДСК. Сукоб са званичницима Демократске партије Косова (ДПК) догодио се 5. марта 2005. године приликом прославе онога што на Косову зову "Епопеја ОВК".


- Поштована породицо Јашари, поштоване породице палих бораца... ућутите команданти из Блаца, уа... - експлодирао је Харадинај током говора који је одржао на стадиону у Приштини.


Његово непријатељство са ДПК-ом се наставило и још више продубило када је та станка преузела власт и оставила Харадинајев АБК у опозицији. Од 2007. Харадинај је почео са оптужбама на рачун ДПК-а и њеног лидера Хашима Тачија, затим на рачун ШИК-а (обавештајне службе ОВК-а) и Кадрија Весељија.


Мало пре последњих избора, Харадинај је, међутим, заборавио на те оптужбе и склопио предизборну коалицију са ДПК-ом Кадрија Весељија, који га је предложио за шефа владе. Док је био у опозицији, Харадинај се сукобио и са делом верских екстремиста. Он је назвао "изметом" грађане Косова који су ишли у рат у Сирију. Харадинај је једно време, у опозицији, одлучио да се удружи и са покретом Самоопредељење, за који се очекује ће га највише оспоравати. Он се тада удружио са лидером Самоопредељења Аљлбином Куртијем у противљењу разграничењу са Црном Гором и формирању Заједнице српских општина - темама које нису могле да се реше у Влади ДПК-ДСК.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине