Владавина права на простору који је устројен најгроим безакоњем нити је икада нити ће бити могућа. Косово и Метохија то свакодневно потвђују и најзагриженијим заговорницима отимања дела српске државе.
Заједничким саопштењем ЕУ, САД, Британија, Француска и друге земље од утицаја, под популистичким називом "велике силе" огласиле су се данас поводом избора некаквог "врховног судије" у оквиру натегнутог система установљеног међу косовским Шиптарима.
Веле, разочарани су поступком да се на то место "судија" бира тајним гласањем. То им наводно ремети "демократски" и "транспарентни" рад челних људи сепаратистичких квази-институција. Колико је реално очекивати да они који су за једини пут остварења свог безаконитог циља видели и практиковали не само безакоње већ и најмонструозније злочине над Србима а које и данас смарају оправданим?
Без обзира на кривицу и без обзира на то што у најдрастичнијим случајевима против Срба никада није било доказа углавном се проглашавају кривим на овим монтираним и у мржњи вођеним процесима!
Сада су западњаци затечени и не знају шта да раде, како да ствари доведу у ред а прошло је 20 година од окупације јужне српске покрајине која никако да добије иоле формалан и озбиљан обрис државничког понашања.
Њима то можда није јасно, али нама који са искуством и објективно посматрамо, јесте. Ни за 200 година неће моћи да се појаве такви обриси из више разлога. Нико не верује у то да ће, како они Косово и Метохију називају, Косово, бити држава. То је српска земља. То, што им га у овом тренутку поклањају Срби, ништа не значи ни Шиптарима ни Западу јер они знају да ови Срби нису ни налик онима који ће о Косову и Метохији донети последњу реч. А ти ће Срби, без обзира на детаљно спроведену акцију њиховог искључивања из свих утицајних сфера, ипак на крају пресудити чије је шта а сви знамо чије је.
Заједница косовских Шиптара подсвесно, али и свесно, зна да се налази на привременом терену где неће моћи да остане трајно и да ће туђа земља бити враћена њеном господару услед чега ће се њихов свет распршити као сасушени грумен земље у шаци сељака који обилази своју њиву и са бригом гледа како ће је оживети.
Из тог истог разлога ни Запад не зна како да реагује, изненађен је, затечен, збуњен... Шта он може када онај који је примио толико жељени поклон не може суштински ништа добро да уради? Оно што је умео а то је да прогања, пали, убија, уништава... обавио је. Он сада као пироман после катастрофалног шумског пожара, нема ту шта да ради. Он не зна да сеје, да рашчићава остатке рушевина и да гради, он не зна да од хаоса створи ред. Колико год курсева, трибина, предавања, научних скупова и стручњака за међународна питања и домаће послове да им доведете, они не знају ништа осим онога што су буквално чули да треба и под надзором некога од њих. Кад тај неко окрене главу, хаос полако почиње да се враћа у свој колосек.
Прошло заједничко саопштење "представника западних земаља" било је објављено онда када су ти Срби, који им сада предају српску земљу у руке, требали да буду изабрани на лажним изборима шиптарских сепаратиста за њихов лажи-парламент, застрашивали, уцењивали и плашили српски народ терајући га да на изборе изађе. Знајући да се под притиском не ствара мир, јер и сами западњаци то покушавају најгорим притисцима након чега нађу на терену сподобе да им повлађују и тако склапају наказне "мировне роцесе", побунили су се против скоро неконтролисаног притиска којем су ти Срби увлакачи прибегли из страха да ће изгубити своје обећане награде.
Запад није другачије реаговао јер је знао да нико други на њихово место није смео да дође како не би пореметио прекопотребан ланац координисаних акција са циљем стварања шиптарске државе који из Брисела преко Вучића, Дачића, разних Дикић - Диковића, Лихтара и шлихтара, пружа своје пипке и пресеца нити српске државности пуштајући да се они грче под ногама шиптрских сепаратиста, да би ови назад ка Бриселу и Вашингтону показали како од њих умеју да намотају клупко и исплету ново одело. Не иде, кад је покидано оно што је било увезено са бригом, љубављу и старањем о српској државности а што је и сепаратистима био циљ, они више не виде шта ту сада могу да раде него да као у кући убијеног домаћина извлаче и пљачкају и последње ствари макар то биле и крпе које други нису хтели.
Због тога се већ неко време оглашава аларм како су сешаратистичке квази-институције у проблему јер нису формиране. Ни после два месеца од лажи-избора коалиција ратних злочинаца, са дивљачком мржњом према Србима у себи од које је и сама ослепела, на простору где је извршила свој крвави пир а онда се опијала, предавала баханалијама, уживала у свом успеху, не може да настави нормалан живот. Јутро после отрежњења збуњујуће је за све. Као што во не може да уђе у бразду ако га рука марљивог домаћина у њу не уведе, тако ни они не могу да успоставе ред на њиви која није њихова.
Они попут разбојника или дивљих звери, не виде да је кућа и земља на њој драгоценост јер им она не припада. Њихово може да буде само оно што су током разбојничког упада у њу понели и ништа више. Јер знају да ће се вратити онај ко на њу има тапију, ко је власник и марљиво ствара, а таквоме ће морати да положе рачун за свако зло и штету коју су му нанели. Не само разбојник већ и свака звер има у себи уграђени осећај да је погрешила а казна реципрочна њеној кривици чини је престрављеном, дезоријентисаном, парализованој да настави са својим нормалним животом док не врати или не плати све што је у крви и ватри полокала.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2017 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.