Вести:

среда, 19. октобар 2016.

УН постале амерички параван за отимање српског нaслеђа и свегa што је на Косову и Метохији

среда, 19. октобар 2016. | КМ новине 0

УН постале амерички параван за отимање српског нaслеђа и свегa што је на Косову и Метохији Упркос помпезним најавама посете известитељке УН-а за права у култури Србији, са лакоћом се могло претпоставити да нам то неће донети ништа добро, напрoтив, и то из много разлога.

Једна од тринаест православних цркава у великој Хочи / Фото: КМ Новине


















Пише: Иван Максимовић



Ако су Уједињене нације отворено "падале на испиту" поводом спровођења начела која (декларативно) заступају, то се онда догодило најпре и најчешће у ратовима на простору бивше Југославије и то увек свесно на штету Срба, без преседана. Беспризорно и бестидно се Скупштина Уједињених нација понашала готово сваки пут када је требало спречити опасност и насиље над српским културним али пре свега верским, наслеђем и имовином. Наравно, и над другим животним областима.

То из два разлога. Прво, јер је оно што други народи (на простору бивше Југославије) имају у својој заоставштини одличан показатељ њихове прошлости без одређеног националног духа, курса, трајања, постојања... Национални идентитет других се може огледати у злочинима над Србима и безмало да једино у томе има константу али то је непожељан садржај уколико не може да се изврне на неки парадоксалан начин у нешто "добро" или макар оправда неким измишљеним српскимим гресима или страховито претераних последица попут броја сребреничких жтава или масовних гробница у којима су сахрањивани несрпски народи. Одувек се игнорисала чињеница да су ти други у заједници увек могли да живе са Србима али Срби са другима никако.

То се директно надовезује на други разлог а он је да су најрепрезентативнији споменици културе, градови, утврђења и верска места - српско наслеђе, српско и ничије више.

Релативизацијом, кривотворењем и фалсификовањем чињеница, по истом рецепту као са злочинима и жртвама, наслеђе се присваја, преименује тако што се српски називи локалитета преводе на друге дијалекте или језике и неосновано им се мења "власник". Тиме добија улогу негирања историјског периода у коме српски етос има доминантну црту и наслеђе приписује минорним, неорганизованим, још увек недефинисаним народима на простору историјски српских земаља.

Свакоме од тих покушаја и недела претходило је увек исто. Агресивна, брутална кампања и станизација српског народа кроз измишљење и недоказане злочиначке намере које су служиле да оправдају други, војни вид агресије над Србима као наводни "одговор" или "превенцију" па чак и "хуманитарно бомбардовање" 1999. као последње у низу, до сада.

#poseta, #karim, #benun, #srpsko, #nasledje, #kosovo, #metohija, #crkve, #vera, #pravoslavlje, #unistavanje, #otimanje, #uzurpacija, #stradanje, #pogrom, #progon, #genocid, #ameika, #siptari, #km, #novine,
Постоје у свету људи који то могу добро да виде.

Све то било је неопходно да се оправда војна агресија над српским народом у БиХ и Србији, наравно са акцентом дејстава на КиМ, и тако мимо свих начела Уједињених нација војно и политички промени стање на терену одакле за последицу имамо преко пола милиона протераних Срба и на стотине разорених, уништених, присвојених верских и културних добара и знаменитости.

Хрвати присвајају читаве градове, писмо (помињући да су старе повеље градова на тлу Хрватске писане "једном врстом хрватске ћирилице"!!!), имена културу, гробља, обичаје... То исто чинили су и чине и муслимани у Босни али нико тако страховито као Шиптари са Косова и Метохије. Знамо (ми али не(?) и они други који би требало да знају, на пример високи представник УН-а која је обишла Србију од Качаника до Београда не зна) да је уништено преко 150 цркава и манастира, преко 10 хиљада надгорбних споменика, на хиљаде домова, државних зграда и друго. А то је заправо једино што би она морала да зна!

Карим Бенун, специјална известитељка Уједињених нација то - не жели да зна. О томе она не сме да говори. Али сме, оно што раде већ деценијама, да у сред Београда преименује, пркоси и отима српско наслеђе али и читаве делове земље. Зато се усудила да каже оно што не би смела да није била сигурна да у власти у Београду има потчињене који ће се на то само насмешити, климнути главом и руком и поздравити њен предлог а који је у духу најгоре традиције УН-а коју смо већ поменули како у српском случају изгледа.


Британски припадници УН-а у Босни, исто и на Косову и Метохији, довели су са собом у други крај света свог човека са гајдама у традиционалној одећи. Сваки контигент је имао једног таквог који бу сваке ноћи и јутра свирао макар једну кратку мелодију. Истовремено Међународна заједница је Србима у Босни забранила да певају уз гусле јер величају српске битке и јунаке!





Гласило Брисела у Србији, агенција БЕТА, преноси да је она позвала Србију "и Косово" да не политизују (српско) наслеђе на Косову и Метохији током својих кампања! Чак није поменула предизборне кампање тако се може закључити да је свако заступања искључивог права Срба на своје наслеђе - некаква кампања. И још да треба да га "деполитизују" и ослободе "националистичког контекста"... Не знам да ли су нацисти имали сличну терминологију али чини ми се да нису то исувише користили, можда су чекали да прође рат јер није да нису радили на томе. Један од првих "туристичких филмова" продуцирала је баш Аустроугарска и то у време оснивања Албаније, у њему се наравно већ тада српски градови, цркве, остаци тврђава приписују или Албанцима или су "непознатог и неутврђеног" карактера. Издавали су и туристичке разгледнице на којима су приказивани Шиптари а у њиховој позадини, изузетно упадљиво, рушевине неименованог града.

Разгледница штампана у Бечу 1916. гдине, на њој су приказани чланови племенског ратног савета Албанаца током Великог рата. Није прецизирано ни место ни остаци града али упућују на то да племе чува нешто "своје", корене, порекло и историју... Албанија је основана 1912. а међународно призната 1913. и никада пре тога није постојала као држава.



Ваљда и Карим Бенун сматра да је једно такво непомињање власништва над српским наслеђем на Косову и Метохији, попут оног у Македонији, уз фотографисање Шиптара или других несрба крај њих наијсправинија "деполитизација"?

Све то не би заслужило већу пажњу да такву њену причу баш нико није критиковао нити макар протестовао готово недељу дана након те изјаве! Можда су, ти чији је посао и дужност да то чине, уморни од тих лажних а "најоштријих протеста" или не желе да ометају процес отимања српског наслеђа који не почиње са њеним доласком у Србији, чак је ближи завршници. Управо то што она ради јесте кампања за отимање српског наслеђа и његовог преименовања у туђе! Све ће бити много јасније ако погледамо ко је Карим Бенун која је испред УН-а обишла Србију.


Рођена Алжирка, привукла је на себе пажњу књигом којом наводно осуђује екстремни исламски фундаментализам (наводно, јер да није тако не би заступала онај шиптарски на КиМ). Након тога, као професор Међународног права, своју каријеру интензивно гради у Америци. Њене радове објављују најпрестижнији амерички часописи из области права, посебно у областима где преовлађују проблеми растућег исламског тероризма. Један од њених радова "Терор / тортура" увршћен је 2008. године међу десет најбољих светских радова из области права. Њене радове објављују Њујорк Тајмс, Хафингтон пост, Ројтерс... након чега је позивају да гостује као предавач и представи своју књигу широм Европе и Америке. Дакле своју каријеру је изградила у Америци што јој је донело светску славу а прошле године је именована за Специјалног известиоца заљудска права у култури при УН-у. Тако да је више него јасно да је Карим Бенун човек америчке администрације која заправо и стоји иза пројекта "независно Косово" а да су УН параван за остварење тог злочиначког подухвата. Ако додамо при том да је и сама муслиманске вероисповести, уз све наведено, и сами смо могли да саставимо њен извештај и пре него што је стигла у Србију.

Вест коју агенције и медији у Србији нису пренели. Карим Бенун се сусрела са муфтијом нишким како би се што боље упознала са проблемом паљења џамије у Нишу и Београду које су Срби запалили (у вести исламске заједнице која је ово објавила, не помиње се да је то била реакција на паљење 35 српских храмова током мартовског Погрома 2004. године, које су снаге УН-а и НАТО-а требале да чувају а нису) и још протеривања и убијања преосталих Срба на КиМ. Паљење џамије рангирано је подједнако са паљењем српских светиња.

Српска актуелна власт се по питању очувања доказала као ни једна до сада. Од сече храста у Савинцу, који се није налазио на аутопуту и врло се лако могао избећи, ако је то разлог због кога је покопана ранохришћанска базилика и преко ње прострт ауто-пут да је сви газе! Симптоматично, и она се нашла на трасуи Коридора 10 који повезује правац од Албаније, преко КиМ, Ниша па даље а Турској. И није прва! Ни речју протестовали што се стари немањићки град Трговиште крај Новог Пазара већ деценијама потапа вештачки доведеним приливом воде са очигледном намером да се зидине потпуно уруше у блату? Најдаље се отило, опет са немањићком светињом, у потпуном и непотребном потапању Ваљевске Грачанице, ископаним и оштећеним моштима монаха и остацима становништва са гробља крај ње. Уништавање сваке од ових светиња имало је пуну сагласност из врха СПЦ.

Зар је реално очекивати да ти људи протестују, да такви заштите српку имовину? Зато представница УН-а за права у култури може у сред Београда да "осуди паљење српских цркава током мартовског погрома али исто тако и две џамије 'на простору Србије' "! Српских 35 срушених храмова издваја са простора Србије и поставља равноправно, раме уз раме, наспрам две џамије које су убрзо после и у потпуности обновљене и то у својој оштрој осуди! Оне 132 цркве и манастири срушени после 1999. а пре 2004. године изгледа да спадају у неку категорију која када пређе одређени број, рецимо 100, више није за осуду?

Црква у Ђаковици срушена после ступања на снагу УН Резолуције 1244, када су мировне снаге УН-а преузеле контролу над Косовом и Метохијом.

Извештавај о њеним предлозима и сугестијама агенције завршавају очекиваном фразом да нападачи морају бити пронађени и кажњени (али ако буду и открије се етнички и верски мотивисани злочин, како онда то наслеђе приписати Шиптарима који га плански сатиру?).

Она још каже да "српска страна треба да призна и уважи наслеђе косовских Албанаца"(!) на простору КиМ, наравно не наводећи које јер га на простору Косова и Метохије немају ни у траговима изузев неколико старих камених кула за становање! Скуп тих кула потпуно је небитан, чак понижавајући, за категорију "националног наслеђа". Али другим делом реченице већ разјашњава да није ни мислила на то наслеђе јер се поручује да са друге стране треба да буде препознат "значај Српске православне цркве на Косову" и Метохији! Не манастири, не храмови, већ "значај (присутности) институције" што је сасвим јасна порука свима да Срби треба да своје храмове "уваже и признају као наслеђе Албанаца" уз захвалницу, највероватније усмену, због "значаја који је СПЦ има(ла) у тим манастирима" током векова, од када су их српски краљеви и ктитори подигли Богу у славу, народу на понос и молитвену корист.

Да ли је могуће да институција светског значаја заступа овакву криминалну културну политику стављајући тако под заштиту злочине званично проглашених теориста?

Ни њима нису остали дужни: УН аутобус који је превозио Србе разнет је минобацачком гранатом шиптарских терориста. То нити је осуђено, нити се памти. Но, жртве су вакако били углавном Срби, материјална штета се подразумева у таквим мисијама и спада у "расход".

Мора да је у тој причи нешто ипак празно! Па јесте, празна су срца српских властодржаца, интелектуалаца, уметника и културног с(л)оја крвопија који живе на рачун свог народа на овај или онај начин. Шест су дана прошла од тада и ни једна оштра реч ни протест нису јавно упућени због отимања српског наслеђа сада и од УН-а.

А ко да се побуни, они немушти горе побројани који су још послали екипе стручњака на обнову остатака Новог Брда зарад промоције "косовске историје" албанских имиграната из периода после Другог светског рата? Они који су у Новом Брду пронашли мач и однели у Београд на рестаурацију па тако сређеног вратили шиптарском музеју у Приштини? Шта би они могли, и смели, да кажу против оних чије сада већ толико поверење уживају да добију на рестаурацију па институционално "враћају" тамо где је пронађено али неком потпуно новом власнику, без порекла и ма какве историје на штету сопствене културе и државности? Можда је, нажалост и боље да се такви не оглашавају, али има ли онда било кога другог да се тим поводом изјасни или баш уопште нема? На крају се може десити само оно што је известитељка Уједињених нација за права у култури и урадила у Београду. Није јасно само једно, да ли је ово заиста крај?




Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине