Предговор политичи некoректној књизи "Хронологија једне издаје" М. Новаковића Књига пред вама представља капитално и уникатно дело у сваком погледу, не само по броју страница (552) и свом „револуционарном наслову“, већ и по квалитету и аутентичности садржаја- како су то већ оценили други и од мене пуно компетентнији аналитичари.

„Хронологија Једне ВелеИздаје“, или како сам то дефинисао у поднаслову „Бела Књига ПостПетооктобарске Издаје у Србији“, представља хронолошку збирку анализа, фељтона, есеја и превода, које сам писао у периоду од шест година на тему политичке корупције и петоколонашког деловања западно инсталираних и контролисаних (након 5 октобра 2000) политичара и НВО плаћеника у Србији.

Преко 70 аналитичких радова представљених у овој књизи чине једну историјски хронолошку целину, разоткривајући просечном читаоцу многе непознате, неистражене, недовољно анализиране, или просто „превиђене“ догађаје и детаље, континуираног национално-субверзивног деловања домаћих про-западних политичких марионета, у пост-петооктобарској Србији, почевши од Ђинђића, Драшковића, Коштунице, Дачића, Љајића, Тадића и многих других, па све до овог последњег, и по Србију можда и најакатастрофалнијег, „напредњачког еврофанатичког двојца“ Николића и Вучића…

Радио водитељ мр Биљана Ђоровић:
Један од најзначајнијих ако не и најзначајнији текст у србском новинарству. Молим све да поделе и прочитају овај текст. Оне који знају шта се дешавало да се јаве. Ово не смемо дозволити да прође. Ради се о веома комплексној операцији осмишљеној у ЦИА Ленгли, и Институту Тависток – Циљ : програмирано самоубиство србског народа и давање невероватног алибија за терористичку ОВК.[1]
[1] Режимска и НВО манипулација косметске трагедије- Вучићева страшна истина о масакру у „Панди“- у овој књизи на страници 369:

Сви ти радови су по мени већ прошли суд јавности, бар на нашем ФБР порталу (FaceBookReporter.org) чији сам оснивач и уредник, где су достигли завидну читаност од преко пола милиона посета на главном сајту- и пратећим блоговима у оквиру ФБР медијске групе. Ради илустрације, мојих десет најпопуларнијих анализа у периоду од 2011 до данас (27.08.2016) само на ФБР порталу су читане 134.660 пута.

Уводна анализа „Пуковник Роберт Хелви- Како смо Србима подметнули отпор“[1] просечном читаоцу разоткрива мало познате детаље западно режираног обавештајно-субверзивног преврата (у форми „обојене револуције“) против последњег демократски изабраног председника Србије Слободана Милошевића, 5-ог октобра 2000. године. Догађаја у коме су стотине хиљада грађана Србије сурово изманипулисани и злоупотребљени зарад западних интереса, док су лидери државног пуча и други главни протагонисти, из свега тога материјално и политички профитирали.

Такође, у овој књизи презентујем и анализирам[2], јавности мало познате, детаље такозваног америчког „Пропозала у 11 тачака“ из 2006, који је у много чему био сличан аустроугарском улитиматуму Србији из 1914. Тим пропозалом је практично поништен србски суверенитет- од стране владе САД захтевана је „про-западна промена свести“ грађана Србије, немилосрдни прогон такозваних „хашких бегунаца“, прописано је које законе у ту сврху наша Народна скупштина мора да усвоји, захтевано да се омогући неометан рад америчких безбедносних служби на територији Србије, да србски генерали и полицијски функционери подносе редовне брифинге западном дипломатском особљу и то у њиховим амбасадама, наложено формирање нове Канцеларије за ратне злочине са про-западним „морално-политички подобним кадровима“, захтевана (етничка и верска) регионализација Србије, и размена осетљивих безбедносних информација са „непријатељским етничким ентитетима“ у окружењу, чак је под тачком 4. Пропозала захтевано од владе Србије да утиче на СПЦ да јавно осуди наводне србске ратне злочине, лажни сребренички геноцид и позове на предају србске хероје (у то време „хашке бегунце“) Младића, Караџића и друге. Овде је важно напоменети да је Тадић овај Пропозал послушно спровео у дело, док је Коштуница одбацио скоро све тачке истог…

Аналитичар Александар Павић:
У Вашем последњем чланку раскринкавате Вучићеву psy-op операцију у вези убиства у „Панди“… Стварно, импресивно…[1]
[1] Режимска и НВО манипулација косметске трагедије- Вучићева страшна истина о масакру у „Панди“- у овој књизи на страници 369:

Компаративном анализом[3] сам посебно обрадио Платформу о Косову и Метохији, Народне Скупштине Србије из 2013. Ова „платформа“ може да се опише само једном речју, као- издајничка. Наиме тим документом се држава Србије раздржављује на КиМ, док се истовремено јача „државност“ илегалног сепаратистичког шиптарског ентитета. Главни протагонисти и креатори ове издајничке платформе су били Томислав Николић и Ивица Дачић, уз саучесништво беспоговорно послушне напредњачко-социјалистичке скупштинске већине.

Исте 2013 године Србска влада коју је представљао Ивица Дачић је потписала такозвани „Београдско-приштински споразум“[4] са шиптарским сепаратистима са КиМ, које је представљао ратни злочинац Хашим Тачи, наравно под будним оком ЕУ званичника; Наравно за овај споразум издајничку платформу је претходно припремио Борис Тадић, прихватањем Еулекса, што је резултирало у дефакто елиминисање УН јурисдикције на КиМ. Овај споразум у пракси разрађује у оперативним детаљима претходно скупштински усвојену издајничку „Платформу о КиМ“. Детаљи овог споразума нам данас јасно разоткривају сву дволичност и демагогију тренутног србског владајућег режима, око наводне заштите наших националних интереса на КиМ. На пример под тачком 10 овог споразума Ивица Дачић (пре непуне три године) практично дозвољава „споразумно укидање“ резолуције УН 1244, док се данас хипокритички залаже за доследну примену исте!?

У овој књизи сам у више анализа[5] посебно посветио пажњу такозваном „Бриселском споразуму“ који је урађен искључиво у интересу шиптарских сепаратиста са Косова и њихових ЕУ спонзора, са циљем трајног територијалног и националног сакаћења Србије. Посебан акценат у тим анализама посвећујем западним медијским и политичким анализама, које неоспорно указују на сву његову штетност и опасност по суверенитет и државне интересе Србије. Наравно претходне „досовске“ и ова последња напредњачко-социјалистичка режимска гарнитура упорно покушавају да заменом теза и медијском манипулацијом докажу наивном гласачком телу да су ти њихови велеиздајнички потези били у најбољем интересу србске нације.

У већем броју анализа се бавим високо-профилним корупционашким и криминалним аферама челника србског режима и њиховој отвореној (анти-србској) колузији са екстремистичким исламским режимима са Блиског Истока, па чак и са документованим међународним терористима- Поред сумњиве и ноторне сарадње са варварским арабским режимима, колаборације са турским „хуманитарним“ фондацијамам, које паралено раде на исламизацији делова Србије, симптоматично за Вучићев режим јесте довођење у земљу и дипломатска заштита палестинског терористе Мухамеда Далана[6]…

У приложеним анализама посебно обрађујем заташкавање такозване „хеликоптерске афере“, непотизацију, односно режимски „политички инцест“ у државним институцијама, где „родбинске и кумовске институције“ дефакто надрастају државне[7].

Једна од ударних и најчитанијих анализа, не само на ФБР порталу, већ и многим другим интернет медијима, јесте Вучићев паклени план „промене свести“ код Срба (који се такође манифестује у његовим провидним покушајима да призна и индиректно докаже „геноцидност“ властите нације) путем срамног покушаја да монструозни шиптарски злочин у кафићу Панда у Пећи 1998 године, када су шиптарски терористи под командом Рамуша Харадинаја бездушно масакрирали шесторо србске деце (тинејџера), припише србским службама безбедности- користећи се провидном медијском манипулацијом, лажним презентовањем наводних доказа, извртањем чињеница… У свему томе „потпомогнут“ доказаним западним петоколонашким слугама Вуком Драшковићем и Наташом Кандић. У својој темељитој и компаративној анализи[8], позивајући се на веома кредибилне изворе, сам у потпуности раскринкао тај бедни „србоцидни“ покушај премијера Вучића и горе поменутих западних агената. Ова срамна Вучићева операција је, како сам то доказао у своојој анализи, дословце је попримила све димензије психолошког рата против властите нације…

Пуковник Горан Јевтовић:
Браво уредниче за темељитост и интелигентан приступ у анализи овог невиђеног шљама. Ратовао сам у Метохији од марта ’98. до последњег дана агресије ’99. Налазио сам се на Истуреном командном месту Приштинског корпуса у Ђаковици, у улози оперативца и са тог места нема камена, нема жбуна који нисам обишао… Овај масакр у Пећи и стотине других широм КосМета познати су ми до детаља. Одлично сте дефинисали намере агентурних битанги које су нам агресори довели на власт. Циљ је убити Србију и Србство применом тзв. меке силе и тајних операција у, до сада невиђеној, сложеној обавештајно-субверзивној и психолошко-пропагандној операцији од стране обавештајне коалиције “Интелиџенс сервиса” и ЦИА. Још једном, свака част![1]
[1] Режимска и НВО манипулација косметске трагедије- Вучићева страшна истина о масакру у „Панди“- у овој књизи на страници 369:

Посебно су издвојена поглавља[9] текуће „азилантизације, ромизације и исламизације“ Србије, под западним спонзорством, и уз свесрдну подршку домаћих државних органа, западно финансираних НВО, и наших такозваних „националних лидера“.

Ова обимна и темељита хронологија при крају паралелно кулминира, својим ударним садржајима и ментално-патолошком кулминацијом нашег, прозападног и несумњиво распамећеног, режима- персонификованог у лику шизофреничног премијера Вучића- који попут римског Нерона, иза своје владавине оставља трагове пустоши, паљевине, и политичког лудила; За ову прилику пригодно описаног овде, у мом вероватно најчитанијем, фељтону на ФБР порталу: „Хорор Сценарио- Да ли нам је на челу државе Ментални Пацијент?“[10]

…Фељтону који сам у наслову само условно маркирао знаком питања, мада је мени, а верујем и већини цењених читалаца, одговор на то питање више него очигледан…

…На жалост, такав „оптимизам“ (по питању „очигледности“) не делим када је у питању већина „форматизованог и фарматизованог“ србског бирачког тела, који су и сами, свесно или несвесно, допринели нашој данашњој националној ноћној мори…

Зато и ова књига, као и моје претходно капитално дело „ПроЗападни Злочин“, имају пре свега намену „тврдог записа“- сведочанства једног до сада историјски незабележеног „политичког лудила“, и незапамћене националне издаје, у земљи Србији- и намењени су пре свега неким новим генерацијама, национално свесних, политички неискварених, и морално супериорнијих Срба- у односу на ове данашње „фелеричне“, у које убрајам и себе…

М. Новаковић, август 2016

[1] Стр. 23

[2] Стр. 37

[3] Стр. 203

[4] Стр. 231

[5] Стр. 245 – 277

[6] Стр. 437

[7] Стр. 417

[8] Стр. 369

[9] Стр. 493, 511, 527, 533

[10] Стр. 477, 483