 |
А, „Дјеца“ и нису наша, реално, већ српска, а српско не мора обавезно бити и наше, јер наше је само оно што имамо, а ову децу немао, не више!
Ено им гробова, ено им крстова на њима, ено мајки палих преко крстова, ено Дрине између нас и њих, а кад је већ „нас“ и „њих“, па још несрећне реке међу нама- зашто би нечија дјеца обавезно била и наша деца кад Србија ево годинама већ рађа сирочиће..?
„Дјеца“ је, наиме, документарни филм Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а и сведочи о…ма, ничему претерано важном за нас: неке тамо породице, преко оне криве реке, остале без деце у рату, јбг!
Тако „пасе“ тема у ове колебљиве мајске дане кад Београд муче пролећне алергије и велики планови за будућност, чим прође кијавица и развеје се онај прдеж по аутобусу…
Није да су „Дјеца“ заобишла престони град, напротив!
Гостовале су хумке пре који дан у граду који се распростре ко поњава пред патњом пингвина с Мадагаскара, тугујући што неке птице никад не полете, поклониле се крстаче овдашњој публици и тихо напустиле град који је замолио да га више не узмениравају осим ако немају шта веселије да прикажу, јер, рекох: мајке, гробови, Дрина, плач, затрављена огњишта, жртве тако опскурне националности, имена, презимена, опора мирисна нота тамјана- превазиђено, бре!
Превазишли смо то, мој Бојићу!
Постоји у нас прећутни консензус да Србин може бити жртва искључиво ријалитија, сопствене заблуде да је нарочит зато што је потомак предака које не заслужује и чињенице да нас је вазда превише да би нас било премало!
Где нађе да удараш на ветрењаче у народу којег уче да се стиди воденица поточара и блата с опанака?!
Ко да јави шта о твом „филмуљку“ кад сведочи о безочној лажи да Србима нема природније смрти од неприродне?!
Где си упро с некаквим сведочењима, нит претенциозним нити злонамерним, кад је Србија одавно узела себе за заштићеног сведока у процесу против себе?!
Шта си уопште хтео рећи поруком уратка: „Нико не зна шта је рат ако у њему нема сина“, ако смо се већ ћутке договорили да синови Србије и српства нису и не могу бити жртве док се не докаже супротно, а кад се већ докаже онда је јасно да су страдали од својег ножа, у туђим рукама…
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.