Српски
ветерани ће сутра положити венац на гроб најмлађе жртве НАТО агресије,
једанаестомесечне Бојане Тошовић из околине Куршумлије.
Српски ветерани Србије, у оквиру својих сталних активности, уназад већ неколико година, одлазе на гробове трагично страдалих Срба за време НАТО агресије. Бранко Аврамовић Потпредседник Српских ветерана Србије и Председник СВ АП КиМ, за КМ Новине подсећа да је најмлађа жртва НАТО бомбардовања Бојана Тошовић, убијена је у наручју свог оца на прагу своје куће, који је покушавао да је заштити.
Сви су задобили тешке ране. Бојану су већ мртву извукли из рушевина, затим и мајку Марију која је била тешко рањена а онда и њеног супруга који је још увек био жив али непокретан. Њен отац и брат однели су их до оближњег надвожњака, крај којег се данас налази административни прелаз Мердаре, како би имали макар некакво склониште од касетних бомби којима су их посипале НАТО убице.
Ујутру је мајка и супруга Марија, видела да је Божин престао да дише. "Завапила сам, а тада су ми рекли да је и Бојана мртва" што су од ње до тог тренутка крили јер је осим повреда она тада била и у благословеном стању. Лечила се наредна три месеца а у току опоравка, 18. јуна, родила је другу ћерку. Није имала са ким да подели радост али ни терет који јој је касније донео живот. Ране су зарасле али само на телу, на души су остале заувек.
"Вољом НАТО злочинаца изгубила је живот и право на одрастање, школовање, своју породицу коју је једног дана могла да оснује. Држава је задњих 17 година гледала како да не уради ништа да се истина прикаже народу и како да се не обележи дан погибије најмлађе жртве НАТО бомбардовања" каже за КМ Новине Бранко Аврамовић испред Српских ветерана.
Споменик Бојани је подигла породица, на сеоском гробљу. Никада није разјашњено зашто су то село посипали касетним бомбама и Томахавк пројектилима јер се ту нису налазили ни српски војници нити било какви објекти осим цивилних кућа.
"Сваку породицу боли губитак својих најближих али ово је ипак била најмлађа, анђеоска душа којој је живот сурово одузет на прагу куће али и на прагу њеног живота. Село као село, сви су на почетку прилазили мајци Маји која је тада била у благословеном стању и која је касније родила ћерку Ању, која је једно дивно створење и која данас иде у школу у Куршумлији. Њихова се породица бори за живот, као и многе друге у том крају. Њена мајка Маја се првих годину, две дана надала да ће држава помоћи да јој се среди живот" каже Аврамовић.
Очекивањима је допринела и чињеница да јој је држава одмах после бомбардовања изградила нову кућу. Али, од петог октобра и смене власти, сви су долазили код њих да се сликају, да обећају и више се не врате а обећања углавном остану неиспуњена. Због свега тога Српски ветерани су одлучили да ово постане традиционални скуп одавања поште најмлађој жртви НАТО агресије. Аврамовић никада није успео да схвати такав однос према жртвама.
"Било ми је чудно, и чудно ми је и данас, зашто избегавају да дођу на место погибије малог, невиног детета, то не могу да одгонетнем себи. Чак сам узео у обзир и разне друге могућности и теорије завере, афере... међутим нема ничег ту скривеног ни нејасног, немам никавих завера, већ једноставно нико није хтео".
Ни у другим сферама није другачије јер државна власт у Србији води политику курсем који није у интересу народа и будућности. Али, ни то није новина.
"Верујте ми огорчен сам односом државе према жртвама и ветеранима јер не само да није урађено ништа него су чак и минусу. Ветерани, због тога што није донет закон о ветеранима, изгубили су сва своја права. Ниподаштавани су, представљани су као алкохоличари, као људи без циља и без пута... покушавали су на разне начине да нас срозају. Успели смо да се изборимо са тим, како смо могли и умели, уз подршку својих породица једино" каже он.
Као учесник српских ратова од деведесетих, тачније од борби за Вуковар, Аврамовић има искуства и сећања на све досадашње власти и њихово третирање оних који су били на првој линији одбране државе.
"Србија је своје ветеране поштовала негде до друге половине деведесетих а онда се све претворило у политику", наглашава Аврамовић. Не само власт већ нажалост и појединци који су та удружења водили почели су да се боре за своје личне интересе и на тај начин је ветернима нанета огромна штета јер се није обезбеђено готово ни једно право које би морали да имају".
Као и овај пут, изборили су се за свој положај јер су свесни своје жртве сачували достојанство и тако се односе и према онима који су страдали и убијени у неком од ратова. Место сеоског гробља на коме почива мала Бојана, има и јаку симболику, подсећа Аврамовић.
"Осим близине административне линије, која се види са тог места, ту је и споменик битке са Турцима на Превари. Тада су Срби претрпели велике губитке а Турци истакли беле заставе у знак предаје. Ни та се битка није обележавала достојно, нити јој је придаван значај, тако мистично остаје и погибија мале Бојане".
Аврамовић је одлучан, као и његови саборци, да се дефинитивно стави тачка на политичко експлоатисање трагедија и чување жртава од заборава, нама тако својственог.
Једина им је жеља и циљ да овај догађај постане традиционалан. Да се поштовање жртвама и однос према њима подигне на највиши ни како то они и њихове породице и заслужују, да се и однос државе према њима из корена промени и да се обзбеди подршка државе инвалидима рата, породицама војних и цивилних жртава.
"Овим шаљемо поруку онима који желе да буду са НАТО-ом и у том савезу, да са злочинцима Србин не може да буде у истом строју". У том духу обележавање је најављено за сутра, на дан погибије мале Бојане, 11. априла, али симболички у 11 сати и 55 минута.
Учешће на сутрашњем скупу потврдили су помоћник Министра за борачка и социјална питања, Милан Поповић, представници Руске амбасаде у Србије, представници војске и полиције, удружења ветерана тог краја, као и породице убијених и несталих Срба са Косова и Метохије.
 |
| Бојана у наручју свог оца Божина. |
Српски ветерани Србије, у оквиру својих сталних активности, уназад већ неколико година, одлазе на гробове трагично страдалих Срба за време НАТО агресије. Бранко Аврамовић Потпредседник Српских ветерана Србије и Председник СВ АП КиМ, за КМ Новине подсећа да је најмлађа жртва НАТО бомбардовања Бојана Тошовић, убијена је у наручју свог оца на прагу своје куће, који је покушавао да је заштити.
Сви су задобили тешке ране. Бојану су већ мртву извукли из рушевина, затим и мајку Марију која је била тешко рањена а онда и њеног супруга који је још увек био жив али непокретан. Њен отац и брат однели су их до оближњег надвожњака, крај којег се данас налази административни прелаз Мердаре, како би имали макар некакво склониште од касетних бомби којима су их посипале НАТО убице.
Ујутру је мајка и супруга Марија, видела да је Божин престао да дише. "Завапила сам, а тада су ми рекли да је и Бојана мртва" што су од ње до тог тренутка крили јер је осим повреда она тада била и у благословеном стању. Лечила се наредна три месеца а у току опоравка, 18. јуна, родила је другу ћерку. Није имала са ким да подели радост али ни терет који јој је касније донео живот. Ране су зарасле али само на телу, на души су остале заувек.
"Вољом НАТО злочинаца изгубила је живот и право на одрастање, школовање, своју породицу коју је једног дана могла да оснује. Држава је задњих 17 година гледала како да не уради ништа да се истина прикаже народу и како да се не обележи дан погибије најмлађе жртве НАТО бомбардовања" каже за КМ Новине Бранко Аврамовић испред Српских ветерана.
Споменик Бојани је подигла породица, на сеоском гробљу. Никада није разјашњено зашто су то село посипали касетним бомбама и Томахавк пројектилима јер се ту нису налазили ни српски војници нити било какви објекти осим цивилних кућа.
"Сваку породицу боли губитак својих најближих али ово је ипак била најмлађа, анђеоска душа којој је живот сурово одузет на прагу куће али и на прагу њеног живота. Село као село, сви су на почетку прилазили мајци Маји која је тада била у благословеном стању и која је касније родила ћерку Ању, која је једно дивно створење и која данас иде у школу у Куршумлији. Њихова се породица бори за живот, као и многе друге у том крају. Њена мајка Маја се првих годину, две дана надала да ће држава помоћи да јој се среди живот" каже Аврамовић.
 |
| Ања и Марија испод фотографија мале Бојане и Божина / Фото: Топличке вести |
Очекивањима је допринела и чињеница да јој је држава одмах после бомбардовања изградила нову кућу. Али, од петог октобра и смене власти, сви су долазили код њих да се сликају, да обећају и више се не врате а обећања углавном остану неиспуњена. Због свега тога Српски ветерани су одлучили да ово постане традиционални скуп одавања поште најмлађој жртви НАТО агресије. Аврамовић никада није успео да схвати такав однос према жртвама.
"Било ми је чудно, и чудно ми је и данас, зашто избегавају да дођу на место погибије малог, невиног детета, то не могу да одгонетнем себи. Чак сам узео у обзир и разне друге могућности и теорије завере, афере... међутим нема ничег ту скривеног ни нејасног, немам никавих завера, већ једноставно нико није хтео".
Ни у другим сферама није другачије јер државна власт у Србији води политику курсем који није у интересу народа и будућности. Али, ни то није новина.
 |
| Бранко Аврамовић је и козачки Атаман за јужну Србију |
Као учесник српских ратова од деведесетих, тачније од борби за Вуковар, Аврамовић има искуства и сећања на све досадашње власти и њихово третирање оних који су били на првој линији одбране државе.
"Србија је своје ветеране поштовала негде до друге половине деведесетих а онда се све претворило у политику", наглашава Аврамовић. Не само власт већ нажалост и појединци који су та удружења водили почели су да се боре за своје личне интересе и на тај начин је ветернима нанета огромна штета јер се није обезбеђено готово ни једно право које би морали да имају".
Као и овај пут, изборили су се за свој положај јер су свесни своје жртве сачували достојанство и тако се односе и према онима који су страдали и убијени у неком од ратова. Место сеоског гробља на коме почива мала Бојана, има и јаку симболику, подсећа Аврамовић.
"Осим близине административне линије, која се види са тог места, ту је и споменик битке са Турцима на Превари. Тада су Срби претрпели велике губитке а Турци истакли беле заставе у знак предаје. Ни та се битка није обележавала достојно, нити јој је придаван значај, тако мистично остаје и погибија мале Бојане".
 |
| Бојану Тошовић, Нато је касетним бомбама убио са 11 месеци живота. |
Аврамовић је одлучан, као и његови саборци, да се дефинитивно стави тачка на политичко експлоатисање трагедија и чување жртава од заборава, нама тако својственог.
Једина им је жеља и циљ да овај догађај постане традиционалан. Да се поштовање жртвама и однос према њима подигне на највиши ни како то они и њихове породице и заслужују, да се и однос државе према њима из корена промени и да се обзбеди подршка државе инвалидима рата, породицама војних и цивилних жртава.
"Овим шаљемо поруку онима који желе да буду са НАТО-ом и у том савезу, да са злочинцима Србин не може да буде у истом строју". У том духу обележавање је најављено за сутра, на дан погибије мале Бојане, 11. априла, али симболички у 11 сати и 55 минута.
Учешће на сутрашњем скупу потврдили су помоћник Министра за борачка и социјална питања, Милан Поповић, представници Руске амбасаде у Србије, представници војске и полиције, удружења ветерана тог краја, као и породице убијених и несталих Срба са Косова и Метохије.
Разговарао: Стево Мрђен
Нема коментара:
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.