Вести:

уторак, 12. април 2016.

Две радости стигле на Рогозну

уторак, 12. април 2016. | КМ новине 0

Житељи села на Рогозни живе у беди и сиромаштву, без пута и аутобуса, и годинама се листом селе. А газе по злату!

Две радости стигле на Рогозну
Обрадована старица: Стана Минић и поштар Раде Јоковић / Фото: Д. Н. Петровић - Вести    

У селима Меденовац и Каравансалија на планини Рогозни, која Санџак раздваја од Косова, стручњаци Геозавода из Београда открили су још пре више од десетак година, резерве руде: бакра, сребра и злата које се процењују на око 50 милиона тона.

Пролеће још није стигло на Рогозну, до забитог Драгочева где смо у јануару, пре него што је снег прекрио планину, саму, у дотрајалој брвнари, оставили старицу, 76-годишњу Стану Минић. До ње се стиже тешко и само теренским возилом. Сеоски пут је раскопан, још има снега и леда, добар део планине још је одсечен од света. Да бисмо бака Стани уручили нову донацију од 100 АУД поново смо морали да потражимо помоћ Рада Јоковића, поштара са опустеле планине да нам својом џипом помогне да се пробијемо до старице, распитамо се како је пребродила зиму, како јој је здравствено стање, има ли хране и лекова и шта јој тренутно недостаје.

Мале Станине жеље

Бака Стана Минић рече да има две мале жеље: један стари, половни телевизор и да коначно кревет од дасака, замени са оним мало мекшим! Наши репортери су јој обећали, да ће покушати што скорије да јој испуне жељу и да јој донесу макар мадрац, како би удобније проводила ноћи. Чим ојужи и на Рогозни.

- Добро ми дошли! Помаже Бог! Овде је још хладно и има снега, али изгледа да сам дочекала још једно пролеће... Зима је била блага, на моју срећу, није било ни великих снегова, али још морам да ложим шпорет који су ми прошле године купили читаоци "Вести", и углавном седим у кући - прича усамљена старица, срећна што нас поново види и што има са ким да проговори.

- На ногама сам и још се пристојно крећем, муче ме притисак и ишијас, било је грипа и мањих проблема са желуцем, све сам сама морала да лечим, нешто домаћим чајевима, а нешто лековима које сам од добрих људи добила пре зиме. Први доктор лекар далеко је одавде чак тридесет километара. Повремено ме посете удаљене комшије и рођаци који живе у Новом Пазару, донесу ми најнужније намирнице, по два-три хлеба и најнеопходније таблете - додаје бака Стана и објашњава да ће јој 100 долара које су јој послале наше сталне добротворке Дијана и Силвана из далеког Мелбурна пуно значити за набавку нових количина брашна и других намирница и наравно - лекова.

- Нека су живе и здраве Дијана и Силвана, и Бог нека их чува, шта бих ја стара, немоћна и сама на пустој планини да није овако добрих људи. Сваког наредног јутра стрепим само да не паднем на постељу, јер не би имао ко ни чашу воде да ми пружи - прича нам растанку старица у нади да ћемо се ускоро поново срести.

- Дођите, навратите, не морате новац да ми доносите, мени свака посета и лепа реч много значе и продужавају ми живот - поручује бака Стана која се није удавала, а на Рогозни је остала да брине о мајци Цвети која је преминула прошле године у 95. години живота.

Још једна донација стигла је на Рогозну из далеке Аустралије, овога пута са југа ове велике земље, у такође забито село Неготинац, а уручена је 56-годишњем Миломиру Вељовићу, великом борцу који је на планини остао уз своје родитеље, а сада живи сам и са муком одржава породично домаћинство. Донацију од 200 аустралијских долара послала му је наша стална читатељка и велика добротворка Б. Г. из Аделејда, 75-годишња пензионерка, родом из Републике Српске, а која деценијама живи у Аустралији.
 

Чувар огњишта

Сви ми који смо остали на Рогозни углавном смо у годинама, најчешће сами, у беспућу и од свих, посебно од општине и државе, отписани и заборављени. Зато нам је свака помоћ злата вредна, хвала вам добри људи што нам помажете да опстанемо, поручује Миломир Вељовић који има само једну жељу: да га никада ништа не отера са кућног прага, да му огњиште заобиђе свако зло овог света.

- Родитељи су умрли, а за мене је било касно да се женим или да некуд одем. Остао сам овде да се мучим и да се, бар док ме здравље служи, борим да се породично огњиште не угаси... Читаоци "Вести" помогли су ми да купим краву, имам и две свиње, недавно сам од Драгице Форцан Волч из Канаде добио 100 долара, а од Хида Муратовића колица пуна намирница. Долари које ми је послала добротворка из Аделејда омогућиће ми да ангажујем ветеринара, доведем га на Рогозну, и спасим болесну краву која је пред тељењем, јер она ми је сва имовина. Остаће и за брашно и друге намирнице - истиче Миломир Вељовић и од срца нас моли да пренесемо пуно захвалности и поздрава свим читаоцима "Вести" који су му и раније помагали.
 

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.


Извор: Вести    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине