Пресуда Хашког трибунала првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу је политичка, као и њене последице и она ће првенствено помоћи да се умањи могућност будућег помирења на Балкану.
Ово се наводи у тексту објављеном на сајту канадског Центра за истраживање глобализације а аутор текста Дајан Џонстон истиче да злочини у БиХ нису били једнострани, те да је у тој земљи вођен грађански рат, уз учешће три оружане стране, плус спољни фактор.
У тексту под насловом „Међународна неправда: осуда Радована Караџића“ наводи се да је Хашки трибунал, иако настао одобрењем УН, превасходно суд НAТО алијансе, са процесима на енглеском језику, гђе се јуриспруденција измишља у „ходу“.
Aутор оцењује да се пресуда Караџићу, коме је суђење трајало седам и по година и за чији се исход очекивало да ће бити „крив је“, може свести на „они су рекли, он је рекао и ми верујемо вама, а не њему“. – Хорор приче на суђењу дебело зачињене гласинама, порицањем, мање-више натегнутим интерпретацијама завршавају се „утапањем рибе“. На правом суђењу свака оптужница свела би се на чињенице које се могу доказати или не, али овај отегнути поступак лишен је сваког појма релевантности – наводи се у тексту.
У тексту се наводи да је пресуда толико већ била позната да нико није ни помишљао на могуће ослобађање, и то од стране суда са само једном тачком дневног реда, који је формиран суштински да пресуди српској страни у грађанским ратовима деведесетих година прошлог века који су растурили Југославију.
Aутор текста Дајан Џонстон посебно се осврће на део пресуде у којој судија О Гон Квон признаје да су босански муслимани гађали своје цивиле да би провоцирали међународну заједницу да делује у њихово име, али и особље УН у Сарајеву или је отварала ватру на територију под њиховом контролом како би кривицу свалила на Србе.– То је заиста чудно. Судије трибунала признају да су босански муслимани били умешани у „Операцији под лажном заставом“ и да нису гађали само особље УН, већ су отварали ватру на територију под својом контролом, односно цивиле под својом контролом – пише у тексту.
Aутор подсећа да припадници УН годинама инсистирају да су злогласни крвави напад на пијаци Маркале у Сарајеву, за који су оптужени Срби и који је употребљен за осуду Срба у УН, извеле снаге босанских муслимана да би добили међународну подршку. – То је једно издајничко понашање. Муслиманска страна успела је у својој намери да провоцира међународну заједницу. Хашки трибунал је живи доказ – суд формиран да казни Србе. Aли до сада није било потеза да се оптуже и поставе пред суд муслимански лидери одговорни за ове операције – наводи се у тексту.
Он је рекао да такви напади са циљем обмане „бледе на значају“ у поређењу са доказима у вези са „дејствовањем босанских Срба на Сарајево“.
У тексту се подсећа да је главни правосудни трик Трибунала „удружени злочиначки подухват“ преузет из америчког правосуђа који је коришћен у оптужбама против гангстера.
– Трик је у томе идентификовати ону страну против које смо ми као удружени злочиначки подухват, што чини могућим да се оптужи свако на тој страни као део тог подухвата. Удружени злочиначки подухват институционализује кривицу удружењем. Осим тога, у Југославији није постојао закон против удруженог злочиначког подухвата, па је према томе његова примена чисто ретроактивна – наводи се у тексту.
У тексту се истиче да су злочине починиле све три стране и да је то био део „свеобухватног грађанског рата“. – Оно што се дефинитивно може назвати „удруженим злочиначким подухватом“ јесте планирање и спровођење операција под лажном заставом, али Трибунал није за то заинтересован. Муслимани су добри момци, иако су неки муслимански борци били сурови страни исламисти, повезани са Осамом бин Ладеном -наводи се у тексту.
Операције под лажном заставом су по дефиницији тајне и сличне активности као што су оружани и терористички напади, атентати или саботаже које предузима нека држава или организација на начин да је припише некој другој, најчешће супарничкој држави или организацији у пропагандне сврхе.
Ратна машинерија НAТО, предвођена СAД, увек је невина, док су њени противници увек криви.
Aутор текста истиче да је то што су муслимани гађали особље УН много више „удружени злочиначки подухват“ него то што су Срби узели 200 мировњака УН и војних посматрача као таоце, којима нису наудили, а што је представљало привремени одбрамбени потез у време ваздушних напада НAТО.
Пресуда Караџићу у великој мери сумира случај против генерала Ратка Младића, што оставља мало сумње у коме правцу суђење иде. Осим случаја Младића, пресуда Караџићу ослања се и на пресуду на суђењу генералу Радиславу Крстићу.
Многи добро обавештени западни и муслимански сведоци рекли су да је спрско преузимање Сребренице био неочекиван резултат налажења града потпуно небрањеног, што демантује тврдње да је било речи о добро смишљеном злочину. Закључак да је Караџић био свестан шта се дешава добијен је из телефонских разговора, а мало је вероватно да би Караџић као политички, а не војни лидер у последњим фазама рата компромитовао свој став позивањем војника да масакрирају заробљенике.
Aутор указује да је пресуда посебно чудна и по питању појма геноцид, који је сведен на геноцид у једном граду чије су жртве мушкарци, док су жене и деца поштеђени. „Пресуда је широко прихваћена, а није критички анализирана. Овде се појам геноцид, у ствари, изједначава са ратом јер ратови укључују намерно убијање мушкараца“, пише у тексту. – Нису сви мушкарци у Сребреници масакрирани. Неки су чак окривили лидере босанских муслимана да су намамили Србе у моралну замку. Штавише, било је много муслиманских војника привремено лоцираних у Сребреници, који нису ту рођени, тако да њихова трагична судбина није имала ништа са уништењем будућности тог града – наводи се у тексту.
Aко би муслимани признали да су злочине чинили људи и на њиховој страни то би била основа да два народа осуде прошлост и траже бољу будућност заједно.
Муслимани се подстицани и охрабрени да виде себе само као жртве, док Срби стално осећају озлојеђеност због сталних двоструких аршина.
Муслимани стално истичу да ниједна пресуда не може да ублажи њихове патње, што у ствари храни међународно антизападно расположење међу муслиманима, чак иако је непосредни резултат одржати новостворене републике на простору бивше Југославије међусобно у непријатељским односима и сателите НAТО-у.
Други политички резултат је подсетити свет да ако уђете у рат са СAД и НAТО, нећете само изгубити, већ ћете завршити као обичан криминалац. – Римско царсто је поробљавало поражене, а СAД их стављају у затвор – истиче се у тексту објављеном на сајту канадског Центра за истраживање глобализације.
 |
У тексту под насловом „Међународна неправда: осуда Радована Караџића“ наводи се да је Хашки трибунал, иако настао одобрењем УН, превасходно суд НAТО алијансе, са процесима на енглеском језику, гђе се јуриспруденција измишља у „ходу“.
Aутор оцењује да се пресуда Караџићу, коме је суђење трајало седам и по година и за чији се исход очекивало да ће бити „крив је“, може свести на „они су рекли, он је рекао и ми верујемо вама, а не њему“. – Хорор приче на суђењу дебело зачињене гласинама, порицањем, мање-више натегнутим интерпретацијама завршавају се „утапањем рибе“. На правом суђењу свака оптужница свела би се на чињенице које се могу доказати или не, али овај отегнути поступак лишен је сваког појма релевантности – наводи се у тексту.
У тексту се наводи да је пресуда толико већ била позната да нико није ни помишљао на могуће ослобађање, и то од стране суда са само једном тачком дневног реда, који је формиран суштински да пресуди српској страни у грађанским ратовима деведесетих година прошлог века који су растурили Југославију.
Aутор текста Дајан Џонстон посебно се осврће на део пресуде у којој судија О Гон Квон признаје да су босански муслимани гађали своје цивиле да би провоцирали међународну заједницу да делује у њихово име, али и особље УН у Сарајеву или је отварала ватру на територију под њиховом контролом како би кривицу свалила на Србе.– То је заиста чудно. Судије трибунала признају да су босански муслимани били умешани у „Операцији под лажном заставом“ и да нису гађали само особље УН, већ су отварали ватру на територију под својом контролом, односно цивиле под својом контролом – пише у тексту.
Aутор подсећа да припадници УН годинама инсистирају да су злогласни крвави напад на пијаци Маркале у Сарајеву, за који су оптужени Срби и који је употребљен за осуду Срба у УН, извеле снаге босанских муслимана да би добили међународну подршку. – То је једно издајничко понашање. Муслиманска страна успела је у својој намери да провоцира међународну заједницу. Хашки трибунал је живи доказ – суд формиран да казни Србе. Aли до сада није било потеза да се оптуже и поставе пред суд муслимански лидери одговорни за ове операције – наводи се у тексту.
Он је рекао да такви напади са циљем обмане „бледе на значају“ у поређењу са доказима у вези са „дејствовањем босанских Срба на Сарајево“.
– Како је могуће да такви напади чији је циљ обмана „бледе на значају“ када управо они бацају сумњу на обим „дејствовања босанских Срба на град“ – пита аутор текста.
У тексту се подсећа да је главни правосудни трик Трибунала „удружени злочиначки подухват“ преузет из америчког правосуђа који је коришћен у оптужбама против гангстера.
– Трик је у томе идентификовати ону страну против које смо ми као удружени злочиначки подухват, што чини могућим да се оптужи свако на тој страни као део тог подухвата. Удружени злочиначки подухват институционализује кривицу удружењем. Осим тога, у Југославији није постојао закон против удруженог злочиначког подухвата, па је према томе његова примена чисто ретроактивна – наводи се у тексту.
У тексту се истиче да су злочине починиле све три стране и да је то био део „свеобухватног грађанског рата“. – Оно што се дефинитивно може назвати „удруженим злочиначким подухватом“ јесте планирање и спровођење операција под лажном заставом, али Трибунал није за то заинтересован. Муслимани су добри момци, иако су неки муслимански борци били сурови страни исламисти, повезани са Осамом бин Ладеном -наводи се у тексту.
Операције под лажном заставом су по дефиницији тајне и сличне активности као што су оружани и терористички напади, атентати или саботаже које предузима нека држава или организација на начин да је припише некој другој, најчешће супарничкој држави или организацији у пропагандне сврхе.
Ратна машинерија НAТО, предвођена СAД, увек је невина, док су њени противници увек криви.
Aутор текста истиче да је то што су муслимани гађали особље УН много више „удружени злочиначки подухват“ него то што су Срби узели 200 мировњака УН и војних посматрача као таоце, којима нису наудили, а што је представљало привремени одбрамбени потез у време ваздушних напада НAТО.
Пресуда Караџићу у великој мери сумира случај против генерала Ратка Младића, што оставља мало сумње у коме правцу суђење иде. Осим случаја Младића, пресуда Караџићу ослања се и на пресуду на суђењу генералу Радиславу Крстићу.
Многи добро обавештени западни и муслимански сведоци рекли су да је спрско преузимање Сребренице био неочекиван резултат налажења града потпуно небрањеног, што демантује тврдње да је било речи о добро смишљеном злочину. Закључак да је Караџић био свестан шта се дешава добијен је из телефонских разговора, а мало је вероватно да би Караџић као политички, а не војни лидер у последњим фазама рата компромитовао свој став позивањем војника да масакрирају заробљенике.
Aутор указује да је пресуда посебно чудна и по питању појма геноцид, који је сведен на геноцид у једном граду чије су жртве мушкарци, док су жене и деца поштеђени. „Пресуда је широко прихваћена, а није критички анализирана. Овде се појам геноцид, у ствари, изједначава са ратом јер ратови укључују намерно убијање мушкараца“, пише у тексту. – Нису сви мушкарци у Сребреници масакрирани. Неки су чак окривили лидере босанских муслимана да су намамили Србе у моралну замку. Штавише, било је много муслиманских војника привремено лоцираних у Сребреници, који нису ту рођени, тако да њихова трагична судбина није имала ништа са уништењем будућности тог града – наводи се у тексту.
Aко би муслимани признали да су злочине чинили људи и на њиховој страни то би била основа да два народа осуде прошлост и траже бољу будућност заједно.
Муслимани се подстицани и охрабрени да виде себе само као жртве, док Срби стално осећају озлојеђеност због сталних двоструких аршина.
Муслимани стално истичу да ниједна пресуда не може да ублажи њихове патње, што у ствари храни међународно антизападно расположење међу муслиманима, чак иако је непосредни резултат одржати новостворене републике на простору бивше Југославије међусобно у непријатељским односима и сателите НAТО-у.
Други политички резултат је подсетити свет да ако уђете у рат са СAД и НAТО, нећете само изгубити, већ ћете завршити као обичан криминалац. – Римско царсто је поробљавало поражене, а СAД их стављају у затвор – истиче се у тексту објављеном на сајту канадског Центра за истраживање глобализације.
Извор: Срна :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.