НАТО авиони су, 12. априла 1999. године, погодили пројектилима путнички воз на железничком мосту у близини Грделице.
Међународни путнички воз 393, који је саобраћао на релацији Београд - Ниш - Скопље, НАТО авиони гађали су другог дана Васкрса, 12. априла 1999. године у 11.48 са четири пројектила, од којих су два погодила воз.
У нападу је погинуло 15 цивила, међу њима и деца, а број рањених никада није утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.
Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења, а у то ратно време, нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца. Из НАТО авиона су испаљена четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.
Помоћник машиновође Горан Микић из Ниша, који и данас носи гелер у нози.
„Седамнаест година имам кошмарне снове. У њима централно место заузима ракета која лети право на мене и на већ запаљен мост од прве ракете. Сањам оно што сам доживео тог кобног дана и што до краја живота нећу заборавити“, испричао је Микић агенцији Бета.
Напад на воз:
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Други пројектил који погађа воз:
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
За злочин на железничком мосту код Грделице нико није одговарао.
Током читаве претпрошле ноћи агресорски НАТО авиони надлетали су Косово и Метохију и бомбардовали више цивилних и војних циљева.
Само у околини Приштине пало је више од 50 пројектила јаке разорне моћи. У више наврата, с више од 30 пројектила, бомбардована је зона око аеродрома "Слатина". Зграда цивилног аеродрома готово потпуно је уништена, а на више места оштећена је и писта.
У бомбардовању села Мировац код Подујева, у ноћи између суботе и недеље погинуле су три особе, укључујући једногодишње дете.
Три крстарећа пројектила погодила су у суботу Косово Поље. Срушено је више српских и албанских кућа у којима има повређених цивила.
Злочиначка авијација НАТО бомбардовала је истог дана и стари део Ђаковице. Готово сви локали у старом језгру града су изгорели. Ракете су падале и на Пећ, у којој је причињена знатна материјална штета. У Призрену су опет, готово у исто време кад су ракетирани и други градови на Космету, гађани цивилни објекти и касарна са шест ракета."
Остаће записано и то да су у каснијем покушају да оправдају злочин, НАТО убице убрзале снимак који су понудили медијима.
НАТО заповедник, Весли Кларк, изјавио је да је "пилот у последњем делу секунде схватио да на мост улази и воз и није могао да заустави ракету". Немачки „Франкфуртер Рундшау“ показао је даљу контроверзност овог напада у јануару 2000. године, изјавивши да је видео-клип убрзан три пута у односу на своју реалну брзину, стварајући тако погрешан утисак брзине воза. Пентагон и НАТО су изјавили да је ова грешка била резултат убрзавања у сврху борбене процене штете, али да снимак није успорен за конференцију за новинаре. Касније испитивање Франкфуртер Рундшауа показало је да је клип убрзан 4,7 пута.
Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.
„Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.“
Оштећени мост је поправљен и поново отворен у септембру 1999. године.
Сваког 12. априла се на годишњицу овог ратног злочина пригодном манифестацијом и полагањем венаца на спомен обележје саучествује са жртвама овог злочиначког напада и њиховом родбином и чува сећање на погибију потпуно беспомоћних путника.
Међународни путнички воз 393, који је саобраћао на релацији Београд - Ниш - Скопље, НАТО авиони гађали су другог дана Васкрса, 12. априла 1999. године у 11.48 са четири пројектила, од којих су два погодила воз.
У нападу је погинуло 15 цивила, међу њима и деца, а број рањених никада није утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.
Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења, а у то ратно време, нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца. Из НАТО авиона су испаљена четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.
Помоћник машиновође Горан Микић из Ниша, који и данас носи гелер у нози.
„Седамнаест година имам кошмарне снове. У њима централно место заузима ракета која лети право на мене и на већ запаљен мост од прве ракете. Сањам оно што сам доживео тог кобног дана и што до краја живота нећу заборавити“, испричао је Микић агенцији Бета.
Напад на воз:
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Други пројектил који погађа воз:
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
За злочин на железничком мосту код Грделице нико није одговарао.
"Глас јавности" 12.04.1999. пише:
"Злочиначка авијација НАТО није мировала ни јуче, на Ускрс. У Краљеву се у суботу ујутро, између 4.10 и 4.30, чуло неколико јаких детонација. Удари су били лоцирани на подручју села Самајла и Лазац. Оштећене су школа, стругара, породичне куће и друштвени објекти.
Током читаве претпрошле ноћи агресорски НАТО авиони надлетали су Косово и Метохију и бомбардовали више цивилних и војних циљева.
Само у околини Приштине пало је више од 50 пројектила јаке разорне моћи. У више наврата, с више од 30 пројектила, бомбардована је зона око аеродрома "Слатина". Зграда цивилног аеродрома готово потпуно је уништена, а на више места оштећена је и писта.
У бомбардовању села Мировац код Подујева, у ноћи између суботе и недеље погинуле су три особе, укључујући једногодишње дете.
Три крстарећа пројектила погодила су у суботу Косово Поље. Срушено је више српских и албанских кућа у којима има повређених цивила.
Злочиначка авијација НАТО бомбардовала је истог дана и стари део Ђаковице. Готово сви локали у старом језгру града су изгорели. Ракете су падале и на Пећ, у којој је причињена знатна материјална штета. У Призрену су опет, готово у исто време кад су ракетирани и други градови на Космету, гађани цивилни објекти и касарна са шест ракета."
Остаће записано и то да су у каснијем покушају да оправдају злочин, НАТО убице убрзале снимак који су понудили медијима.
НАТО заповедник, Весли Кларк, изјавио је да је "пилот у последњем делу секунде схватио да на мост улази и воз и није могао да заустави ракету". Немачки „Франкфуртер Рундшау“ показао је даљу контроверзност овог напада у јануару 2000. године, изјавивши да је видео-клип убрзан три пута у односу на своју реалну брзину, стварајући тако погрешан утисак брзине воза. Пентагон и НАТО су изјавили да је ова грешка била резултат убрзавања у сврху борбене процене штете, али да снимак није успорен за конференцију за новинаре. Касније испитивање Франкфуртер Рундшауа показало је да је клип убрзан 4,7 пута.
Међународни Трибунал за бившу Југославију успоставио је у мају 1999. године комитет са циљем одређивања да ли је било прекршаја међународног закона током НАТО бомбардовања. У финалном извештају Карла дел Понте заузела је становиште да напад јесте био сразмеран.
„Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.“
Оштећени мост је поправљен и поново отворен у септембру 1999. године.
 |
| Споменик у Грделичкој клисури / Фото: Омладински клуб Анчики |
Сваког 12. априла се на годишњицу овог ратног злочина пригодном манифестацијом и полагањем венаца на спомен обележје саучествује са жртвама овог злочиначког напада и њиховом родбином и чува сећање на погибију потпуно беспомоћних путника.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.