Међу хиљадама православних верника у Србији који су 5. марта обележили велике Задушнице.
Празник сећања на све умрле. Тада се традиционално посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих и у храмовима после Литургије, били су и мали Лазовићи из села Бање код Зубиног Потока на Косову.
Петнаестогодишњи Бојан, седмогодишња Тамара и петогодишња Тијана, у пратњи старатељке, тетке Добрице Соврлић, посетили су гроб свога оца Родољуба, преминулог у 49. години живота и место последњег почивалишта своје мајке 44-годишње Валентине, умрле крајем прошле године. А потом су се вратили у свој дом, још недовршену кућу коју ових дана убрзано и с љубављу сређују бројни мајстори, како би што пре завршили оно у чему је горка судбина прекинула двоје младих људи.
- Верујем да мој брат Родољуб и снаха Виолета нису били тужни овог дана на оном свету. Верујем, јер ми смо верници, да су обоје били поносни што су добри људи наставили оно што њима није пошло за руком, болест их је однела преко ноћи. Верујем да је у небеским књигама записано свако име хуманих, без чијих прилога не бисмо омогућили бољи живот њиховој деци. Можемо ми називати Бојана, Тамару и Тијану сирочадима, они то и јесу јер немају више ни мајчин ни очев топли загрљај, али и питам се зар неко може бити сироче поред толико људи из свих крајева Земаљске кугле који су им пружили своје руке и несебичну љубав - каже нам и с тугом и радошћу Добрица Соврлић, жена која је преузела старатељство над троје малишана и која свој хлеб зарађује на бензинској пумпи јер је остала без сталног запослења.
Сума коју су наши читаоци послали попела се на 4.100 евра, што је заиста довољно средстава да се заврши купатило и кухиња, и купи нешто од намештаја. Редакција "Вести" је на адресу малих Лазовића упутила и неколико донација, пристиглих ових дана: 4.000 динара породице Оливере Степановић из Земуна, 20 швајцарских франака непознатог дародавца, а фирма Хало - таxи из Подгорице у чијем потпису стоји име Марка Ћетковића донирала је 100 евра. Хвала у име Хуманитарног моста.
 |
Празник сећања на све умрле. Тада се традиционално посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих и у храмовима после Литургије, били су и мали Лазовићи из села Бање код Зубиног Потока на Косову.
Петнаестогодишњи Бојан, седмогодишња Тамара и петогодишња Тијана, у пратњи старатељке, тетке Добрице Соврлић, посетили су гроб свога оца Родољуба, преминулог у 49. години живота и место последњег почивалишта своје мајке 44-годишње Валентине, умрле крајем прошле године. А потом су се вратили у свој дом, још недовршену кућу коју ових дана убрзано и с љубављу сређују бројни мајстори, како би што пре завршили оно у чему је горка судбина прекинула двоје младих људи.
- Верујем да мој брат Родољуб и снаха Виолета нису били тужни овог дана на оном свету. Верујем, јер ми смо верници, да су обоје били поносни што су добри људи наставили оно што њима није пошло за руком, болест их је однела преко ноћи. Верујем да је у небеским књигама записано свако име хуманих, без чијих прилога не бисмо омогућили бољи живот њиховој деци. Можемо ми називати Бојана, Тамару и Тијану сирочадима, они то и јесу јер немају више ни мајчин ни очев топли загрљај, али и питам се зар неко може бити сироче поред толико људи из свих крајева Земаљске кугле који су им пружили своје руке и несебичну љубав - каже нам и с тугом и радошћу Добрица Соврлић, жена која је преузела старатељство над троје малишана и која свој хлеб зарађује на бензинској пумпи јер је остала без сталног запослења.
Мали и велики мајстори
Троје малишана недавно је грип оборио у кревете поред којих су се смењивале тека Нада из Крагујевца и тетка Добрица из Зубиног Потока. Ипак, на ноге су их упркос температури, придигли мајстори, њихове најближе комшије, који су дошли да започну с радовима на купатилу и то потпуно - бесплатно. Све време су "мајсторисали" заједно с њима, доносили и односили, све у жељи да и они тако мали што више допринесу. И док пишемо ове редове, верујемо да је питање дана када ће се први пут окупати у купатилу. Читаоцима "Вести" послали су и слику да добри људи виде како напредују радови.
Сума коју су наши читаоци послали попела се на 4.100 евра, што је заиста довољно средстава да се заврши купатило и кухиња, и купи нешто од намештаја. Редакција "Вести" је на адресу малих Лазовића упутила и неколико донација, пристиглих ових дана: 4.000 динара породице Оливере Степановић из Земуна, 20 швајцарских франака непознатог дародавца, а фирма Хало - таxи из Подгорице у чијем потпису стоји име Марка Ћетковића донирала је 100 евра. Хвала у име Хуманитарног моста.
ПОЗИВ ДОНАТОРИМА
Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.
Извор: Вести онлајн :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.