Вести:

четвртак, 24. март 2016.

др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, хемијски и радиолошки рат НАТО алијансе над Србима 1999.

четвртак, 24. март 2016. | КМ новине 0

Изузетну част имала сам да на Међународној Еко-конференцији® 2015. у Новом Саду чујем излагање научног рада проф. др Мирјане Анђелковић Лукић, на тему ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО АЛИЈАНСЕ НА СРЈ.

др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, хемијски и радиолошки рат НАТО алијансе над Србима 1999.


После одржане конференције упознала сам поштовану проф. др Мирјану и разговор са њом сам приредила да бисмо, тако заједнички, обележиле годишњицу биолошко-хемијског геноцида 1999.године над народом Србије од стране 19 земаља Европске уније, у удруженом злочиначком подухвату против цивилног становништва. Последице ове злочиначке агресије осећамо и дан-данас, агресију нико није осудио и штету нико није надокнадио, а на страну оне НАЈВЕЋЕ која ће трајати и преко 4,5 милиона година, колики је век полураспада уранијума којим су нас „хуманитарно“ бомбардовали…

Мирјана Анђелковић Лукић: „Моја тема је мало необична, можда ето мислите да је то 1999. година, да је то прошлост, међутим та 1999. година и те еколошке промене трају још увек, што се огледа и на нашем здрављу и на здрављу наше природе…“



Овим речима је почела представљање свог научног рада професор др Мирјана Лукић Анђелковић, дипломирани инжењер, технолог, доктор техничких наука, судски вештак за војне експлозиве. До пензионисања 2003. године радила је као виши научни сарадник Војно-техничког института у Београду. Аутор је књига „Балкански синдром“ (2001), „Дарови Милосрдног анђела“ (2008 – прво издање / 2015. друго издање), као и преко стотину стручних и научних радова у области заштите природне средине. Њено дело представља најпотпунији покушај да се научно обраде све последице радиолошких, хемијских и биолошких удара на нашу земљу током агресије НАТО 1999. године…

Биљана Диковић: Поштована, Ваш научни рад има наслов ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО АЛИЈАНСЕ НА СРЈ… Реците нам укратко о садржају па ћемо даље разрадити појединачне значајне чињенице тог стравичног геноцида над нашим србским народом…

Мирјана Анђелковић Лукић: Приликом сагоревања, и детонације енергетских материјала експлозива и барута, (ракетних горива) неконтролисано се ослобађа велика количина гасова, продуката сагоревања и детонације. Имајући у виду да је на СРЈ бачено преко 30.000 тона разних разорних пројектила, бомби и ракета, ослобођена количина гасова на релативно малом простору је огромна и штетна. Бомбардовање у току агресије НАТО алијансе на СРЈ изазвало је пожаре на хемијским постројењима, резервоарима са нафтом и рафинеријама. Продукти сагоревања су изузетно отровни са особинама бојних отрова, као што је фозген или хлороводоник. Поред овог,  ослобађани су оксиди азота, цијано-једињења гасовити оксиди угљеника и велике количине чађи, који су директни узрочници ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Употреба запаљиве муниције са осиромашеним ураном 238 је вид вођења радиолошко-нуклеарног рата са свим његовим последицама по живи свет СРЈ. Последице су повећани број најтежих обољења које се из године у годину повећавају. 

Биљана Диковић: Према подацима Института за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић – Батут“, „Регистар за рак у централној Србији 2011“, у периоду од 2002. до 2009. године, укупно је оболело од различитих врста карцинома само у централној Србији 199.119 особа оба пола, а умрло 99.846 особа. Ако се зна да је карцином различитих врста на другом месту оболевања у Србији, после срчаних болести, а испред шећерне болести, србска нација је према овим статистичким подацима веома болесна. Имамо негативан прираштај, односно већи број људи умире него што се рађа. Међутим, чињеница је да све већи број младих брачних парова има проблема са зачећем. Постоји оправдана сумња да је и то последица еколошког загађења које је настало услед коришћења бомби различитог хемијског и убојног састава за време агресије НАТО алијансе на СРЈ 1999. године…




Мирјана Анђелковић Лукић: Тачно, и то треба посебно нагласити на почетку нашег разговора о овој теми. Важно је томе додати и да је простор СРЈ бомбардован и другим отровима, (како су српски војни стручњаци упозоравали још за време трајања рата) , то потврђује и интервју шпанског пилота борбеног авиона F-18 капетана Адолфа Луис Мартин де ла Оса. Он је непосредно после завршетка бомбардовања 1999. године у шпанском листу „Articulo 20“ оптужио владе земаља које су извршиле агресију на СРЈ за ширење лажних вести о самом рату. Изнео је податак да убијање цивила није била грешка него план.

„Нема ни једног новинара који зна шта се дешава у Југославији. Уништавају земљу, бомбардују новим оружјем, отровним нервним гасовима, уранским бомбама, напалмом, стерилишућим хемијским супстанцама, хербицидима који трују усеве, о свему томе још ништа не знамо“, упозоравао је капетан Мартин де ла Ос. То су речи једног пилота који је био под великим притиском своје савести и јавно се побунио против таквог злочиначког акта.

Иначе, СВИ пројектили који су бачени на нашу земљу током бомбардовања, по својој разорности и намени, могу се сврстати у три опште групе: – разорни, вођени и невођени, различитих калибара, (ракете, бомбе и касетне бомбе) – противоклопни и против бетонских утврђења, пуњени осиромашеним ураном (ОУ) – разне врсте такозваних „меких“ бомби, које не делују разорно, али праве велике штете.
Осим коришћења пројектила са осиромашеним ураном, на нашим просторима током бомбардовања су коришћене комбинације експлозива и ракетних горива са одређеним хемијским једињењима која реакцијама у току експлозије ослобађају веома отровна и канцерогена једињења или хемијске радикале.


ХЕМИЈСКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ

Биљана Диковић: Изјавили сте да се, поред директних штета изазваних експлозијама бачених бомби и ракета, на територији СРЈ се водио специјалан рат, који по својим ефектима спада у хемијске ратове.


Мирјана Анђелковић Лукић: НАТО алијанса није директно користила хемијска средства (бојне отрове) у нападу на нашу земљу, али је бомбардовањем циљаних мета – индустријских постројења и складишта хемијских сировина, као и паљењем нафтних резервоара и нафтних постројења, посредно је изазивала ефекте по последицама веома блиске ефектима хемијског рата.


Плански и смишљено су гађана постројења и складишта хемијске индустрије. Бомбардовани су објекти у Панчеву, Новом Саду, Лучанима, Прахову, Бору, Баричу.

Услед експлозије и пожара у ваздух, земљиште и водотокове доспеле су огромне количине врло отровних и по здравље опасних материја: хлороводонична и сумпорна киселина, азотна киселина, хлор, мономер винилхлорид, етилендихлорид, жива, пирален, амонијак, и многи други, такође отровни агенси.

НАТО је агресијом на нашу земљу и намерно изазивајући еколошку катастрофу, угрозио подручје са изворима незагађене воде, (Србија је подручје са највећим бројем минералних лековитих извора у Европи) и здраве хране, чиме је директно угрожено подручје целог Балкана, али и Европе.





Наставак интервју и још корисних информација, које ретко имате прилике да нађете, можете прочитати на сајту ФБРепортера кликом на ОВУ ВЕЗУ.




Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине