Претрес против шиптарских терориста, а за убиство петорице српских војника из заседе, код карауле Кошаре септембра 1998. године, завршен је пред Основним судом у Нишу. Пресуда наредне недеље.
 |
| Лозанка Радоичић, мајка страдалог војника Владимира / Фото: Политика |
Након више одлагања, покушаја пребацивања предмета са једног на други суд, неодговорног и непотпуног извештаја форензичара, убеђивања да од случаја одустане мајка једног од војника на чију иницијативу је суђење покренуто "јер починиоци нису доступни суду", претрес је коначно завршен 9. фебруара изношењем завршне речи, тужиоца и браниоца а изрицање пресуде судија је заказао за 17. фебруар.
Иако је случај јединствен, од изузетне важности и може бити значајан покретач неких других процеса за злочне почињене над Србима на КиМ, интересовање за њега апсолутно не постоји ни у једној друштвеној сфери Србије.
 |
| Лозанка пред зидом плача, јер разуме бол. |
Напад се догодио 30. септембра 1998. године, у реону карауле Кошаре, близу границе са Албанијом одакле су терористи и дошли. Скривени у заседи, припадници терористичке УЋК, предвођени Агимом Рамаданијем, чекали су их од раног јутра. Жестоком ватром Шиптари нападају возило граничне патроле и заустављају га. Убице прилазе жртвама и мртве их претресају и пљачкају, што се види и на снимку који су објавили. Скидају им прстење, ланчиће, узимају оружје… С возила скидају таблице. После напада, мало пре поднева, терористи беже у Албанију. Иза њих, мртви остају Владимир Радоичић (19), Илија Павловић (19), Миладин Гобељић (20), Милош Павловић (30) и Мирослав Јоцић (30).
Српски сабор Заветници је путем друштвених мрежа готово свечано и победоносно најавио присуство својих чланова на суђењу одржаном прекјуче али су била присутна само два момка из Ниша. Лозанки и то много значи и не жали се нити има примедбе. Захвална је и на томе јер осим њих присутни су били још и Симо Спасић и Снежана Здравковић из Удружења породица убијених и киднапованих на Косову и Метохији...
Остаје да се сачека и коначна пресуда. У оваквој Србији ништа више не изненађује али још увек може да повреди.
Лозанка Радоичић је једино желела да држава Србија покрене поступак и осуди терористе који су свој злочин снимали видео - камером и објавили, и стане једном, макар и декларативно, речју иза жртава које су за њено очување дали своје тек започете животе.
Оно што ће Суд одредити према њима, одредиће уједно и према свима нама и свеукупном српском народу па и према онима који нису никада и нигде страдали. Осуда је баријера између попустљивости, одобравања и прихватања злочина са једне и очувања интегритета, достојанства и сигурности са друге стране. Јер од злочина се могу одбранити само они који су свесни његове зле природе они који га прихвате могу очекивати једино да се умножи. А ово што сви скупа показујемо током овог процеса у најмању руку је забрињавајуће.
 |
| Они су своје животе дали због нас који им не придајемо ни пажњу: Владимир Радоичић, Мирослав Јоцић, Миладин Гобељић, Милош Павловић и Илија Павловић. |
Али сачекајмо пресуду. За мање око недељу дана, на дан самопроглашења шиптарске квази-независности, подупиране Западњачким менторима и то оним истим који су српске војнике и цивиле убијали зарад тог опаког циља, држава ће изрећи пресуду. Терористима, злочину, жртвама и целом српском народу.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Чекамо и тај дан.Чекамо да правда проговори за угашене животе невиних младића-војника и надамо се да ће то бити почетак кажњавања злочина почињених над Србима на Косову и Метохији.
ОдговориИзбришиИ нигде правде,наша младост на вечној стражи,а злочин не кажњен оста!Нека биће вам пакла !!!То је горе од робије
ОдговориИзбриши