Вести:

понедељак, 18. јануар 2016.

Саопштење ЕРП у Егзилу о упокојењу протосинђела Јована (Милојевића)

понедељак, 18. јануар 2016. | КМ новине 1


Данас, 17. јануара, око 12:30 упокојио се у Господу протосинђел Јован (Милојевић), настојатељ катакомбног манастира Светог Архангела Михаила у Нишу.


Саопштење ЕРП у Егзилу о упокојењу протсинђела Јована (Милојевића)


Отац Јован је пострадао у саобраћајној несрећи недалеко од свог манастира, при повратку са послушања у својој парохији. Информације о заупокојеној литургији и опелу објавићемо накнадно.

Протосинђел Јован (Милојевић) је рођен 02. маја 1976 у Нишу, од родитеља Милорада и Биљане. На крштењу је добио име Иван. Завршио је Учитељски факултет у Призрену. У манастир светих Архангела код Призрена је дошао марта 1999. године. У истом манастиру је замонашен 24. новембра 2001.


Монашко име Јован, добио је по светом Јовану Крститељу. Са својом братијом преживео је  мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути.

Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа  послушања. Најдуже је био на послушању jovan3гостопримца. Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих.

Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово. Био је веома крхког телесног здравља.

Верујемо да га је Господ убрао из свог земаљског винограда јер је био зрео за Царство Небеско. Надамо се да и отац Јован сада, заједно са Светим Апостолом, може рећи: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни судија“ (2. Тим. 4, 7).   

Помени Господе уснулог слугу Твога протосинђела Јована и даруј му живот вечни!

Вјечнаја памјат!




Извор: ЕРП у Егзилу    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора


Share/Bookmark

1 коментар:

  1. Све што је горе речено је пуна истина, Одлазио сам и са мојом супругом и децом, код њега у катакомбни манастир Св. Арханђела Михаила, код Ниша.
    Био је стварно, један Монах и Свештеник за пример многима. Код њега нема љутње, а увек је хтео да те саслуша и да ти помогне.
    Много нам је жао што нас је напустио тако брзо и на тај начин, јер нам је још веома сада потребан, да упозорава људе од пошасти и зла екуменизма.
    Нека му Господ подари царство своје. Амин.

    ОдговориИзбриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.