Радницима КЦ Приштина, протераним са КиМ 1999. године, стигао је ултиматум о изјашњавању хоће ли се вратити на посао или не. За многе од њих ово представља тежак животни ударац и прети да им озбиљно угрози егзистенцију.
Покушавајући да реше свој езистенцијални, напречац отворен, проблем медицинари са КиМ расути по централној Србији удружили су се и траже да их неко прими, да сагледа све опције и изнађе прихватљиво решење.
Послали су дописе на све доступне адресе медија, надлежних служби, министарстава. Одговора нема. Њихова немоћ огледа се у једном од пасуса захтева који су послали Министарству Здравља:
Један од медицинара са централног КиМ, Саша Станковић, иначе радник Дома здравља Косово Поље верује да ће се новонастали проблем некако решити јер у супротном он у овом тренутку не види излаз.
"Ово је класична уцена а знају да немамо где да се вратимо. Ја сам самохрани отац двоје деце. За сада нас нико од медија није контактирао. Иначе ниоткога већ шести дан не добијамо одговор а обратили смо се свима. Од Министарства здравља, преко Канцеларије за Косово и Метохију, КБЦ Грачаница... Тотално смо блокирани" каже Станковић за КМ Новине који већ дуже година живи и ради у Смедереву.
Текст дописа послатог Министратву здравља и министру Златибору Лончару, са захтевом за пријем представника медицинских радника са КиМ како би покушали да нађу неко разумно решење, преносимо у целини.
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Немањина 22
11000 Београд
МИНИСТРУ Г-ДИНУ ЛОНЧАРУ
Поштовани г-дине Министре,
Ми, радно ангажовани здравствени радници са териториjе Косова и Метохиjе, оформили смо групу на друштвеноj мрежи и на таj начин се повезали и договорили да jе за нашу даљу будућност, као и будућност наших породица, jедино и наjбоље решење да закажемо приjем код Вас и тражимо од Вас помоћ да решите наш радни статус у смислу споразумног преузимања у установама на териториjи Републике Србиjе, где смо већ годинама радно ангажовани.
Након више базуспешних покушаjа да електронским путем (е-маил-ом) допремо до Вас, принуђени смо да на оваj начин ступимо у контакт са Вама и тражимо хитно решавање нашег статуса.
У Србиjи смо радно ангажовани у просеку од 8 до15 година, своj посао обављамо савесно, одговорно и лоjално, многи без надокнаде за превоз, овде смо засновали породице, многи од нас су и самохрани родитељи, многима од нас jе сва имовина на Косову и Метохији уништена.
Као што смо већ писали (е-маил), добили смо анкетни листић да се изjаснимо да ли смо за повратак у своjе матичне службе или не. Нисмо добили могућност понуде да останемо ту где смо радно ангажовани толике године. Проблем jе у томе што ми и немамо где да се вратимо, jер наша имовина jе уништена, а овде смо са породицама од коjих бисмо се одвоjили. Зар се на оваj начин штити породица и њено право?
Ова анкета нам jе пореметила животе, планове и убила све наде. Иако jе већина нас пола радног стажа провела у установама где смо радно ангажовани, нико нам од надлежних не излази у сусрет са одговором шта даље, нити се неко из тих установа заинтересовао за преузимање, иако толике године радимо ту.
Сви нас упућуjу на Вас као Министра здравља, jер само ви, као ресорно Министарство можете одобрити наш приjем у установама где радимо већ дуги низ година. Сама помисао на могућност повратка тамо где немамо ништа, у нама изазива страх jер jе велика већина нас jедва извукла живе главе, а сада бисмо требали да се тамо вратимо. Молимо Вас и захтевамо да нас примите и изађете нам у сусрет jер, ако нас ви одбиjете, нама преостаjе само да са породицама дођемо испред Министарства и ту започнемо, по овоj зими, штраjк глађу до решења нашег статуса. А наш jедини захтев jе право на рад и живот са своjом децом, дакле у установама где већ дуги низ година радимо.
Многи од нас живе само од те плате (зато што наши супружници немаjу посао) и наде да ћемо доживети неку стабилност, да ћемо добити решења ту где радимо толике године.
У нашим решењима пише: ДО ДОНОШЕЊА ПОСЕБНОГ ЗАКОНА КОJИМ ЋЕ СЕ УРЕДИТИ ПОДРШКА ПРИПАДНИЦИМА СРПСКОГ НАРОДА НА ТЕРИТОРИJИ АПКиМ. Зар jе то та подршка???
У установама где смо ангажовани за сваки проблем добиjемо одговор: ”Ви нисте наши радници”, па Вас питамо г-дине Министре: ”Чиjи смо ми радници?”
У установама где смо радно ангажовани, као и у матичним установама упућуjу нас на Вас, као jедину особу коjа нам може помоћи и решити наш проблем.
Стога Вас молимо: ПОМОЗИТЕ НАМ ДА ОСТАНЕМО ТУ ГДЕ СМО И ДА РАДИМО КАО И ДО САДА.
Молимо Вас да нам закажете пријем код Вас у што краћем року и одредите колико радника можете да примите у име осталих. Ми бисмо дошли кад Вама одговара, из целе Србије само чекамо Ваш позив. Има нас довољно, али не и толико много да не можемо бити преузети.
У Београду Унапред захвални
18.01.2016. Радно ангажовани здравствени радници са КиМ
 Остаци болнице са преко 70 лежајева у Косовом Пољу која је до овог Погрома, марта 2004. године, прогнана из Приштине једино овде могла да функционише као институција где су се Сри могли лечити. Од тог тренутка ова слика обележава и стање у српском здравству на централном КиМ.
|
Покушавајући да реше свој езистенцијални, напречац отворен, проблем медицинари са КиМ расути по централној Србији удружили су се и траже да их неко прими, да сагледа све опције и изнађе прихватљиво решење.
Послали су дописе на све доступне адресе медија, надлежних служби, министарстава. Одговора нема. Њихова немоћ огледа се у једном од пасуса захтева који су послали Министарству Здравља:
У установама где смо ангажовани за сваки проблем добиjемо одговор: ”Ви нисте наши радници”, па Вас питамо г-дине Министре: ”Чиjи смо ми радници?”
 |
| Анкета и позив на изјашњавање поводом Ултиматума који је стигао медицинским радницима. |
Један од медицинара са централног КиМ, Саша Станковић, иначе радник Дома здравља Косово Поље верује да ће се новонастали проблем некако решити јер у супротном он у овом тренутку не види излаз.
"Ово је класична уцена а знају да немамо где да се вратимо. Ја сам самохрани отац двоје деце. За сада нас нико од медија није контактирао. Иначе ниоткога већ шести дан не добијамо одговор а обратили смо се свима. Од Министарства здравља, преко Канцеларије за Косово и Метохију, КБЦ Грачаница... Тотално смо блокирани" каже Станковић за КМ Новине који већ дуже година живи и ради у Смедереву.
Текст дописа послатог Министратву здравља и министру Златибору Лончару, са захтевом за пријем представника медицинских радника са КиМ како би покушали да нађу неко разумно решење, преносимо у целини.
...
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Немањина 22
11000 Београд
МИНИСТРУ Г-ДИНУ ЛОНЧАРУ
Поштовани г-дине Министре,
Ми, радно ангажовани здравствени радници са териториjе Косова и Метохиjе, оформили смо групу на друштвеноj мрежи и на таj начин се повезали и договорили да jе за нашу даљу будућност, као и будућност наших породица, jедино и наjбоље решење да закажемо приjем код Вас и тражимо од Вас помоћ да решите наш радни статус у смислу споразумног преузимања у установама на териториjи Републике Србиjе, где смо већ годинама радно ангажовани.
 |
| Допис министру (клик за увећање) |
У Србиjи смо радно ангажовани у просеку од 8 до15 година, своj посао обављамо савесно, одговорно и лоjално, многи без надокнаде за превоз, овде смо засновали породице, многи од нас су и самохрани родитељи, многима од нас jе сва имовина на Косову и Метохији уништена.
Као што смо већ писали (е-маил), добили смо анкетни листић да се изjаснимо да ли смо за повратак у своjе матичне службе или не. Нисмо добили могућност понуде да останемо ту где смо радно ангажовани толике године. Проблем jе у томе што ми и немамо где да се вратимо, jер наша имовина jе уништена, а овде смо са породицама од коjих бисмо се одвоjили. Зар се на оваj начин штити породица и њено право?
Ова анкета нам jе пореметила животе, планове и убила све наде. Иако jе већина нас пола радног стажа провела у установама где смо радно ангажовани, нико нам од надлежних не излази у сусрет са одговором шта даље, нити се неко из тих установа заинтересовао за преузимање, иако толике године радимо ту.
Сви нас упућуjу на Вас као Министра здравља, jер само ви, као ресорно Министарство можете одобрити наш приjем у установама где радимо већ дуги низ година. Сама помисао на могућност повратка тамо где немамо ништа, у нама изазива страх jер jе велика већина нас jедва извукла живе главе, а сада бисмо требали да се тамо вратимо. Молимо Вас и захтевамо да нас примите и изађете нам у сусрет jер, ако нас ви одбиjете, нама преостаjе само да са породицама дођемо испред Министарства и ту започнемо, по овоj зими, штраjк глађу до решења нашег статуса. А наш jедини захтев jе право на рад и живот са своjом децом, дакле у установама где већ дуги низ година радимо.
 |
| Министар здравља, Златибор Лончар. Није надлежан за раднике при свом министарству? / Фото: Мондо |
Многи од нас живе само од те плате (зато што наши супружници немаjу посао) и наде да ћемо доживети неку стабилност, да ћемо добити решења ту где радимо толике године.
У нашим решењима пише: ДО ДОНОШЕЊА ПОСЕБНОГ ЗАКОНА КОJИМ ЋЕ СЕ УРЕДИТИ ПОДРШКА ПРИПАДНИЦИМА СРПСКОГ НАРОДА НА ТЕРИТОРИJИ АПКиМ. Зар jе то та подршка???
У установама где смо ангажовани за сваки проблем добиjемо одговор: ”Ви нисте наши радници”, па Вас питамо г-дине Министре: ”Чиjи смо ми радници?”
У установама где смо радно ангажовани, као и у матичним установама упућуjу нас на Вас, као jедину особу коjа нам може помоћи и решити наш проблем.
Стога Вас молимо: ПОМОЗИТЕ НАМ ДА ОСТАНЕМО ТУ ГДЕ СМО И ДА РАДИМО КАО И ДО САДА.
Молимо Вас да нам закажете пријем код Вас у што краћем року и одредите колико радника можете да примите у име осталих. Ми бисмо дошли кад Вама одговара, из целе Србије само чекамо Ваш позив. Има нас довољно, али не и толико много да не можемо бити преузети.
У Београду Унапред захвални
18.01.2016. Радно ангажовани здравствени радници са КиМ
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.