Отворено писмо председнику СРС, четничком војводи Војиславу Шешељу

---

"Мислим да сте и сами свесни да је од Српске радикалне странке остало само име и да је несувисло постало говорити о некаквој идеологији. Идеологију ће можда некада остварити неки много бољи људи, вернији Отаџбини"



 

Поштовани господине Шешељу, 

Војводо,

Обраћам Вам се овим путем као бивши секретар Градског одбора СРС Крагујевац, као члан Шумадијског Окружног одбора, а пре свега као српски четнички мајор. Функције су у политици пролазне, мада у врху странке код неких и није тако, а чин сам зарадио својом борбом и њиме се и поносим. Но, да кренем редом. Мислим да сте и сами свесни да је од Српске радикалне странке остало само име и да је несувисло постало говорити о некаквој идеологији. Идеологију ће можда некада остварити неки много бољи људи, вернији Отаџбини и радикалнијег схватања на њу саму. Људи попут Пунише Рачића, који је и као четник у рату и као посланик у Парламенту, оружјем бранио част српског народа.

 

Када кажем да је од СРС само име остало, Ви сте војводо један од криваца, па и највећи кривац за све лоше што се у странци десило. Базираћу се овом приликом само на дешавања у странци од Вашег повратка из хашког казамата, где сте заиста јуначки и како приличи српском четничком војводи, бранили Србију, српски народ и српске радикале. Међутим, по Вашем повратку, нешто се десило, а време које је пред нама ће показати о чему је заправо реч. Ја претпостављам шта је у питању, али не желим да ништа прејудицирам и нека време, које је најбољи судија, покаже ко је вера, а ко је невера. Надам се да ћете прочитати ово писмо и да нећете дозволити да ваши највернији људи, који су вас чекали свих ових година, молили се за Вас и плакали због Вас, да такви људи буду протерани, малтене изшутирани из Српске радикалне странке, а да на њихова места дођу људи који су буквално покупљени са улице, без икаквог рада и заслуга у странци. О свему томе ћу ускоро, то није предмет мог писма.

 

Ја сам неповратно отишао, ја не праштам никоме, али сачувајте остале. Писмо пишем првенствено због себе, због своје части, као и због многобројних пријатеља који ме познају и који знају колико сам се борио за Вас. Предмет мог писма је Ваша тиха сарадња са човеком који је Србију завио у црно, са Александром Вучићем, човеком који као нажалост премијер преговара са највећим шиптарским терористима, са човеком који Србију задужује 140 евра сваке секунде и са човеком због кога је већ 120.000 људи напустило Србију. За сво то време, а већ сте у Србији преко годину дана, Ви нисте нашли за сходно да аргументима нападнете човека који наноси Србији немерљиву штету. Ви сте се окомили на Томислава Николића, који нема никакав, ама баш никакав политички утицај у нашој држави.

 

Ви јако добро знате да су кроз целу историју српског парламентаризма, највећи непријатељи радикала, највећи анационални брлог, били управо напредњаци, а знате и како су пролазили све до гашења и поновне обнове 2008. године. Са наследницима тог политичког брлога Ви сада кокетирате причајући хвалоспеве о њиховом вођи, а не сагледавши, или не желите да сагледате, какво је зло тај човек учинио српском народу и какво зло чини измишљајући којекакве нападе на њега у својој глави. Чак сте се и Ви укључили у одбрану његовог лика и дела, говорећи о којекаквим завереницима, о државном удару, америчким агентима, који су кренули на Александра Вучића. На крају се испоставило да је то још једна у низу болесних измишљотина овог човека.

 

Да би све то успело, да би успела одбрана Александра Вучића, као и могући савез са њим, морала се “очистити” Српска радикална странка, а тај посао је одлично обавила Вјерица Радета, која је флагрантним кршењем Статута странке, просто растерала све виђеније радикале по Србији, а на њихова места поставила људе које верујем ни њихова породица неће да гласа. За Шумадијски округ је уместо једне Наташе Јовановић, постављен анонимус у розе панталоницама и са исплаженим језиком. Тај исти је тражио да поднесете оставку, а да на Ваше место дође Александар Мартиновић. То треба да води радикале у Шумадији? Све сте то Ви знали, али то је био услов и прихваћен је. 

 

Као шлаг на торту дошло је питање Косова и Метохије и врло опасна реченица да се нећете противити изласку радикала на косовске изборе. Тиме, де факто и де јуре и признајете косовске институције.

 

Војводо,

 

Ви јако добро знате да сте миропомазаник Цркве самим добијањем звања четничког војводе. Ви нисте само политичар, Ви сте много више од тога. Политика је прљава игра у којој често талог исплива на површину, али Крст који носите и заклетву четничког војводе, увек треба да држите изнад тог талога. 

 

Нека пред Богом свако од нас одговара за своје поступке!

 

С ВЕРОМ У БОГА ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ!

 

Вјера је!

 

Душко Мијатовић

 

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

---