Док парадирате около са Зиг Хаил поздравима узвикујући пароле о испијању крви ваших унтерменшен комшија, сваки разговор на тему геноцида мора бити искључиво о томе шта су они учинили, никако о вашем славном рекорду.
Кога је брига за то што су Срби издвојили жене, децу и старце Сребренице и аутобусима их отпратили на сигурно, док је „Олуја“ била усмерена на цивиле. Они су починили геноцид, ми смо се ослобађали!
Протекле недеље Хрватска је свету одржала лекцију о томе како прослављати ратне злочине. Повод је била двадесетогодишњица војне операције „Олуја“ из 1995-те, у оквиру које је протерано преко 200.000 Срба из Крајине, и успут убијено око 2.000. У овом чланку рашчлањујем ову хрватску лекцију у прикладан приручник у четири тачке, за државе које желе да себи честитају на својим злочинима из прошлости. Српски политичари би требало да хватају белешке. Србија ову ствар не капира већ годинама, што можда објашњава чињеницу да је Хрватска чланица ЕУ и НАТО, а Србија није.
Будите што је могуће ратоборнији
Када се приближи датум непријатне ратне годишњице, не извињавајте се! Будите агресивни! Размислите о организовању велике војне параде попут оне недавно одржане у Загребу, заједно с тенковима и оклопним возилима. Прослава напада на цивиле као велике ратне победе је права ствар да се створи одговарајући штимунг.
Ово можете пропратити с неким у народу популарнијим догађајима, као што је концерт одржан у крајишком граду Книну, на ком је гомила скандирала „Уби, уби Србина“ и „Ми хрвати не пијемо вина, него крви четника (Срба) из Книна“.
За шта год да се одлучите, ни случајно не потежите с неким од оних апологетских и помирљивих будалаштина! Српски премијер Александар Вучић је ову лекцију научио на тежи начин, када је присуствовао церемонији обележавања двадесетогодишњице масакра у Сребреници. Извињавајући се за, како је рекао, „монструозни злочин“, Вучића је каменовала бесна гомила која је узвикивала „Алаху Акбар“. Ех. Да је знао да препише од Хрвата.
Будите поносни на своју фашистичку прошлост
Хрватска је светски првак у овој дисциплини. Она је почетком деведесетих оживела све симболе пронацистичке усташке владе, укључујући и заставу и монету. Наравно, то понекад може да вам се обије у главу, као хрватском фудбалеру Јосипу Шимунићу, који је кажњен због фашистичког поздрављања и скандирања заједно с навијачима, на квалификационој утакмици за Светско првенство у фудбалу у новембру 2013. Ту је такође и неугодан инцидент с кукастим крстом на травњаку фудбалског терена из јуна ове године, током квалификационе утакмице за Европско првенство. Читава та ствар с веселим фашизмом пролази доста боље с домаћом него међународном публиком. Али, не брините превише – ако странци не укапирају, увек можете избаљезгати нешто о древним средњевековним симболима и националном идентитету.
Срби су, опет, све ово скроз погрешно сконтали
Пошто су током деведесетих, и касније, означени као нацисти, изгубили су силну енергију покушавајући да оповргну и одрекну се онога што су доживљавали као клевету свог националног карактера. Искрено речено, Срби су овде у зајебаном положају, пошто немају фашистичку прошлост коју би прослављали. Док су нацисти дочекани уз покличе ентузијастичне гомиле у Загребу 1941, Београд су морали да бомбардују да би га покорили. Мора да се Срби сад шамарају око читаве те „антифашистички отпор“ будалаштине.
Не користите реч на „Г“
Запамтите, етикете су јако битне! Тако да док парадирате около са Зиг Хаил поздравима узвикујући пароле о испијању крви ваших унтерменшен комшија, сваки разговор на тему геноцида мора бити искључиво о томе шта су они учинили, никако о вашем славном рекорду. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је ово одлично укапирала када је осудила српске политичаре који о „Олуји“ говоре као о геноциду против Срба, правећи паралеле са Сребреницом. С великодушном назнаком симпатија, позвала је те заблуделе Србе да одустану од „митова, лажи и превара“.
Заправо, Срби делимично контају важност етикетирања, због чега инсистирају на томе да је операција „Олуја“ чин „највећег етничког чишћења“ у југословенским ратовима деведесетих. Ствар с етикетирањем, међутим, је та да етикете морају бити велике и подвучене, ако хоћете да буду примећене. Због тога је catchy етикета за Сребреницу – „Највећи европски злочин од Другог светског рата“ – у непрестаној употреби. Пронађите добру етикету и нема да бригате о детаљима. Кога заболе то што су Срби издвојили жене, децу и старце Сребренице и аутобусима их отпратили на сигурно, док је „Олуја“ била усмерена на цивиле. Они су починили геноцид, ми смо се ослобађали!
Имајте пријатеље на високим положајима
Срећна околност за Хрватску је то што има доста утицајних пријатеља, због чега је операција „Олуја“ од почетка прихваћена као добра ствар. Тешко да овде има неког изненађења с обзиром на то да је „Олуја“ изведена уз америчко одобрење и подршку. Гвардијен је својевремено писао да „напад треба поздравити“ описујући убијање и масовно протеривање цивила као „упорну српску агресију“ (5. август 1995), док је Индипендент у свом уводнику забележио да је „тешко не осетити еуфорију“ (7. август 1995).
Ствари су неко време биле зезнуте, када су два хрватска генерала проглашена кривим за ратни злочин пред Међународним судом „правде“ у Хагу, 2011. године. Командант операције „Олуја“, хрватски народни херој Анте Готовина, осуђен је на 24 године затвора, због „убистава, окрутности, нехуманости, разарања, пљачке, прогона и депортације“ током „систематског напада на српско цивилно становништво“. Упс. Ал, без бриге – пресуда је поништена наредне године.
Тешко ли је земљи без оваквих пријатеља! Помислите на стару добру, јадну Србију, још увек криву за све што се дешавало на Балкану деведесетих. Ево, нема ни месец дана како су Америка и Британија предузеле на себе да протуре УН резолуцију о Сребреници коју је Виталиј Чуркин описао као „деструктиван документ који жели да кривицу свали на једну заједницу“. Погодите коју.
Ако ћемо да будемо искрени, тачке 1, 2 и 3, не служе ничему без тачке 4. Али, ако имате пријатеље у „међунардоној заједници“, радујте се. Буквално можете да се извучете с убиством.
Блог Александра Ламброса
"Преврат" / Слободан Млинаревић
Протекле недеље Хрватска је свету одржала лекцију о томе како прослављати ратне злочине. Повод је била двадесетогодишњица војне операције „Олуја“ из 1995-те, у оквиру које је протерано преко 200.000 Срба из Крајине, и успут убијено око 2.000. У овом чланку рашчлањујем ову хрватску лекцију у прикладан приручник у четири тачке, за државе које желе да себи честитају на својим злочинима из прошлости. Српски политичари би требало да хватају белешке. Србија ову ствар не капира већ годинама, што можда објашњава чињеницу да је Хрватска чланица ЕУ и НАТО, а Србија није.
Будите што је могуће ратоборнији
Када се приближи датум непријатне ратне годишњице, не извињавајте се! Будите агресивни! Размислите о организовању велике војне параде попут оне недавно одржане у Загребу, заједно с тенковима и оклопним возилима. Прослава напада на цивиле као велике ратне победе је права ствар да се створи одговарајући штимунг.Ово можете пропратити с неким у народу популарнијим догађајима, као што је концерт одржан у крајишком граду Книну, на ком је гомила скандирала „Уби, уби Србина“ и „Ми хрвати не пијемо вина, него крви четника (Срба) из Книна“.
За шта год да се одлучите, ни случајно не потежите с неким од оних апологетских и помирљивих будалаштина! Српски премијер Александар Вучић је ову лекцију научио на тежи начин, када је присуствовао церемонији обележавања двадесетогодишњице масакра у Сребреници. Извињавајући се за, како је рекао, „монструозни злочин“, Вучића је каменовала бесна гомила која је узвикивала „Алаху Акбар“. Ех. Да је знао да препише од Хрвата.
Будите поносни на своју фашистичку прошлост
Хрватска је светски првак у овој дисциплини. Она је почетком деведесетих оживела све симболе пронацистичке усташке владе, укључујући и заставу и монету. Наравно, то понекад може да вам се обије у главу, као хрватском фудбалеру Јосипу Шимунићу, који је кажњен због фашистичког поздрављања и скандирања заједно с навијачима, на квалификационој утакмици за Светско првенство у фудбалу у новембру 2013. Ту је такође и неугодан инцидент с кукастим крстом на травњаку фудбалског терена из јуна ове године, током квалификационе утакмице за Европско првенство. Читава та ствар с веселим фашизмом пролази доста боље с домаћом него међународном публиком. Али, не брините превише – ако странци не укапирају, увек можете избаљезгати нешто о древним средњевековним симболима и националном идентитету.Срби су, опет, све ово скроз погрешно сконтали
Пошто су током деведесетих, и касније, означени као нацисти, изгубили су силну енергију покушавајући да оповргну и одрекну се онога што су доживљавали као клевету свог националног карактера. Искрено речено, Срби су овде у зајебаном положају, пошто немају фашистичку прошлост коју би прослављали. Док су нацисти дочекани уз покличе ентузијастичне гомиле у Загребу 1941, Београд су морали да бомбардују да би га покорили. Мора да се Срби сад шамарају око читаве те „антифашистички отпор“ будалаштине.
Не користите реч на „Г“
Заправо, Срби делимично контају важност етикетирања, због чега инсистирају на томе да је операција „Олуја“ чин „највећег етничког чишћења“ у југословенским ратовима деведесетих. Ствар с етикетирањем, међутим, је та да етикете морају бити велике и подвучене, ако хоћете да буду примећене. Због тога је catchy етикета за Сребреницу – „Највећи европски злочин од Другог светског рата“ – у непрестаној употреби. Пронађите добру етикету и нема да бригате о детаљима. Кога заболе то што су Срби издвојили жене, децу и старце Сребренице и аутобусима их отпратили на сигурно, док је „Олуја“ била усмерена на цивиле. Они су починили геноцид, ми смо се ослобађали!
Имајте пријатеље на високим положајима
Ствари су неко време биле зезнуте, када су два хрватска генерала проглашена кривим за ратни злочин пред Међународним судом „правде“ у Хагу, 2011. године. Командант операције „Олуја“, хрватски народни херој Анте Готовина, осуђен је на 24 године затвора, због „убистава, окрутности, нехуманости, разарања, пљачке, прогона и депортације“ током „систематског напада на српско цивилно становништво“. Упс. Ал, без бриге – пресуда је поништена наредне године.
Тешко ли је земљи без оваквих пријатеља! Помислите на стару добру, јадну Србију, још увек криву за све што се дешавало на Балкану деведесетих. Ево, нема ни месец дана како су Америка и Британија предузеле на себе да протуре УН резолуцију о Сребреници коју је Виталиј Чуркин описао као „деструктиван документ који жели да кривицу свали на једну заједницу“. Погодите коју.
Ако ћемо да будемо искрени, тачке 1, 2 и 3, не служе ничему без тачке 4. Али, ако имате пријатеље у „међунардоној заједници“, радујте се. Буквално можете да се извучете с убиством.
Блог Александра Ламброса
"Преврат" / Слободан Млинаревић
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2015 :: Молимо за навођење извора
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.