Вести:

петак, 12. јун 2015.

Војска Србије у бомбардовању '99-те нит' учествовала, нит'чула за њега

петак, 12. јун 2015. | КМ новине 0

Срамно обележевање престанка бомбардовања и почетка најжешћег страдања Срба и српске државе на Косову и Метохији прераста у пандемију. Чак и они који су директно страдали данас се не сећају тог времена.

Жртвама бомбардовања одата почаст само о почетку агресије марта месеца, и то на понеким местима. Фото: Сомбор.рс

Пажњу нам је привукла објава једне групе на друштвеној мрежи Фејсбук а поводом престанка бомбардовања и окупације Косова и Метохије. Наравно, сви знамо да Фејсбук никада ништа није битно није променио барем - није нагло. У спороходном учинку ретко да му има равног. Људи беже од главних медија на друштвене мреже, или уопштено проводе ту доста времена, те се информације које ту нађу врло лако прихватају. Због тога је битно указивати на погрешне и погубне кораке попут ових.

Извесни профил "Војска Србије" (латиничним словима) објавио је на својој страни да је " На данашњи дан, пре 16 година, завршена НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Ни тада, као ни сада, Срби не могу одредити осећања поводом овог датума."

Ово готово да не заслужује коментар! Агресија на државу која се бранила од свирепог тероризма шиптарских екстремиста данас, по некима који се још потписују именом војске Србије, изазива "неодређена осећања"? Ћак шта више, агресија је и тада изазвивала "неодређена осећања"? Колико тај неко мора да је морално пао и себе унаказио кад на то гледа неодређеним погледом?

Затим наставља "Тачно је да је престало убијање српских цивила, српке деце, престало је бомбардовење српских цркава, манастира, болница и школа.... На данашњи дан испуњено је једано надање, једна жеља, коју је цела Југославија имала - Да рата не буде". Ово, извињавам се на изразу али - идиотско размишљање мора да буде разложено због других који би могли олако да пруже руку заборава, не помирења, заборава!

Дакле, тај неко каже да је престало убијање српских цивила. А више од 1000 Срба је киднаповано или убијено након окупације Косова и Метохије, дакле, по "престанку рата" како рече овај "умни човек", група, организација, шта ли је... Након тог престанка рата уништено је преко 150 српских цркава и манастира! Преко 1000 зграда као што су болнице, школе, Домови здравља, поште... некоме је то испуњено надање да рата не буде? А толико упуцаних и убијених Срба, као и протераних преко 250 хиљада, некоме у Србији ко се потписује као "Војска Србије" - је просто испуњено надање!? Да, стравично!

Ако сте мислили да не може горе - може. Они би чак и да славе тај дан! "Али овај дан не можемо славити, јер је Србија изгубила једну Бојану Тошовић(1) и Милицу Ракић(3), једног Марка Симића(2), Мирослава Кнежевића(13), Оливеру Максимовић(13), Јулијану Брудар(10)... и многе друге, невине жртве". Дакле, српске жртве са Косова и Метохије нити су невине по њима, нити су вредне памћења... Иначе, у бомбардовању је страдало преко 80-торо деце!

Размишљају како да се опходе према престанку бомбардовања.

Зашто је уопште битно шта тамо неко пише?

Пре свега због жртава и страдања земље које се не сме заборавити, олако узети у причи а понајмање извртати и још "прослављати"! Још и зато што та група, профил, страница... има преко 14 хиљада пратилаца а то - није мали број људи да им се оваква прича сервира! 

Можда је битније шта мисли званична институција, њихов званична страна на овој или некој другој мрежи? Свакако јесте битно и зато смо и погледали шта тамо пише. А тамо - још веће срамоте!

Ни једном једином речју није поменут овај датум као дан када се треба сетити жртава, страдања, агресије и наставка покоља српског народа. Ни једном једином речју!

Званична страна наше војске "Министарство одбране и Војска Србије" извештава тих дана о отварање изложбе у Новом Пазару, обележавању 100 година ваздушног осматрања и јављања и навођења (гле, ироније!), упознавање са мисијама, задацима и системом војног образовања аустријских оружаних снага, концерту Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ у Алексинцу поводом обележавања 100 година од оснивања Војне музичке школе, о "Отвореном дану" на аеродрому Лађевци (гле, још мало ироније), честитке запосленима у Центру војномедицинских установа Београд поводом њиховог дана - 9. јуна, најављује се промоција књиге "Искушеник љубави", отварање изложбе слика "Београд за сва времена", конференција за медије поводом почетка снимања документарног филма „Срби на Крфу" у продукцији РТС-а и Вулиновог министарства, још о обележавању 147. годишњице смрти кнеза Михаила Обреновића и још неколико редовних активности Војске Србије...

Ову групу прати 156 хиљада људи на Фејсбуку.

Присећају се годишњица и јубилеја 100 година овога и онога а иду да се образују код асутијских војних снага (гле, гле, још ироније... баш пре 100 година са њима смо и ратовали а о чему ће снимати филм ових дана! Додуше ратовали смо и пре 70 година са њима... као и пре 16 година... а и учествују у окупацији Косова и Метохије данас...).

Огромна рупа у памћењу... не само у памћењу већ и у савести.

Нека они симулирају стварност док су им сећања и осећања "помешана" или се крећу ка слављу, народ ће страдати, цркве ће страдати, домови ће страдати... Једино они нису свесни да страдају и то највише јер се за многе косовске страдалнике њихова судбина жртве завршила са овоземљаским животом, оне који пред тим затварају очи, страдање након овоземљаског живота тек чека.



Пише: Горан Петровић


Припремиле: КМ Новине

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине