Вести:

Wednesday, May 20, 2015

Александар Вељић: Јако жалим Нови Сад коме није потребан Андреј Фајгељ

Wednesday, May 20, 2015 | КМ новине 0

Једини новосадски интелектуалац који је прошлог маја јавно и без устезања устао у моју одбрану од лажи и превараната који су ми подметали непочињено кривично дело, а истовремено чинили кривично дело са циљем да ме отерају из Новог Сада, поднео је неопозиву оставку.

Др Андреј Фајгељ

Разни људи, па и они чију сам част ја бранио када је нападнута, ћутали су маја прошле године, а неки су ме се одрекли и „оградили се“ као да нису са мном провели многе сате рада и хрлили ми својевремено у загрљај пред камерама. Маја прошле године реаговао је углавном обичан народ и то не заборављам.

(На СРБском ФБРепортеру је тим поводом објављен текст: Не можете некога осудити на основу туђег недела, јавно разапети без права да чујете његов глас!)

А пошто не заборављам добро које ми било ко икада учини, нисам заборавио да је Андреј Фајгељ био једини истакнути Новосађанин који је нешто рекао у моју одбрану. Стога, као веран пријатељ и без икаквог обзира на партијске секте у Новом Саду, о којима имам једнако лоше мишљење, као обичан грађанин и минорни интелектуалац, могу да кажем исто што је Андреј рекао прошлог маја – срам вас било!

Срам вас било што мрзите поштен рад човека који је све радио по закону, што се гадите његовог познавања фолклора и изворног стваралаштва (гусле), што мрзите његов неукаљани образ и фасцинантну стручност. Наравно да многима такав човек није потребан, јер његов успех и лик су огледало неуспеха, недостојности и мизерије многих.

Јако жалим Нови Сад, који од миља зовемо „српска Атина“, чија се „култура“ свела на међустраначке ратове за јавна предузећа, подметачине и најгнусније гадости које се у том граду чине, а које су равне свему што је чинио мађарски окупатор за свог троипогодишњег геноцидног владања. Андреју честитам што се враћа професорском звању и што ће бити присутан у одрастању своје деце наместо да губи време на сумануте идиотлуке којима обилује чаршијски живот Новог Сада, а и других градова.

Ми смо као друштво изгубили компас, а свој идентитет изгледа још нисмо нашли, те ми је жао што морам рећи да се прибојавам и да ћемо (опет) изгубити још хиљаде живота због нас самих (на шта је упозорио Арчибалд Рајс рекавши нам да се чувамо себе).

Мада је за мене овакав развој догађаја очекиван пошто сам на свом искуству већ схватио каква чудовишта владају овим градом у свим сферама (од политике до „медија“ до (такозваних) невладиних организација до мизерних јединки свих националности на разним функцијама), ипак саосећам са свима који су разочарани оваквим развојем догађаја који нису очекивали.

Нажалост, тај чин Андреја Фајгеља сведочи (бар мени) о томе која све чудовишта и але уништавају животе обичних грађана у Новом Саду. Но, ако је тако добро народу који је све то бирао, нека му. Добро ће бити и Андреју. Знам шта је све жртвовао за Нови Сад. А са својим знањем неће пропасти. То ми је утеха: Андреј је успешан и остварен човек, без обзира на било какву функцију. А сви ти притисци су потпуно бесмислени, болесни и покварени. Жао ми је што ми баш ти придеви обично падну на памет када размишљам о разним људима које сам срео у Новом Саду. И ништа нисам измислио, него све то говорим из мог личног искуства.

***

Масовни медији, опозиција и власт сложно нападају резултате Културног центра Новог Сада. Удесетостручене активности проглашавају за срамоту, поштено зарађену плату за корупцију.





План естаблишмента за Србију је трка до дна: да радимо што мање, урадимо што мање и зарадимо што мање.

Нови људи желе трку до врха: да радимо што више, урадимо што више и зарадимо што више. Само тако нама и нашој отаџбини може бити боље.

Уз мржњу естаблишмента, без подршке народа, нови људи немају никакве шансе.

Пошто рад и резултати не значе ништа, остала је само једна ствар коју могу да урадим пред све већим притисцима. Дајем неопозиву оставку на функцију директора Културног центра Новог Сада.

Две и по године сам располагао буџетом од милион евра годишње. Функцију напуштам са истим станом, аутом и рачунаром које сам имао пре него што сам ступио на њу. То је највреднија имовина коју моја шесточлана породица поседује.

Враћам се професури.

Андреј Фајгељ



Извор: ФБ Репортер

Припремиле: КМ Новине

Post a Comment

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.