Судско веће Еулекса којим је председавао судија Даријус Скејалицки, осудило је у Основном суду у Косовској Митровици 11 од 15 оптужених припадника такозване Дреничке групе на укупно 59 година затвора. Четворица су ослобођена оптужби.
Највећу казну од 12 година затвора добио је Сами Љуштаку, председник општине Србица и некадашњи командант злогласне терористичке организације ОВК у Дреници. На осам година затвора осуђен је Сулејман Селими, звани Султан, један од оснивача ОВК и једно време амбасадор Косова у Албанији.
На јединствену затворску казну од по седам година осуђени су: Хисен Тачи и Зећир и Јахир Дермаку, док су по три године добили Агим, Дритон, Башким и Сељман Демај, Фадиљ и Неџад Дермаку.
Припадницима терористичке Дреничке групе казне су изречене за убиство и мучење албанских цивила, али не и за невиђене злочине које су у логору Ликовац и на другим локацијама починили над киднапованим Србима, међу којима је током 1998. и 1999. године, осим цивила, било и припадника полиције и других служби безбедности.
Образлажући пресуду, председник судског већа је истакао да је Сами Љуштаку, у септембру 1998. године, везаној жртви, 40-годишњем Албанцу, испалио три метка у главу и да се брутално односио према другим "приведеним" Албанцима.
Србе није ни поменуо.
Доказе о монструозним злочинима почињеним над косовским Србима тужилаштву Еулекса понудило је и српско Специјално тужилаштво за ратне злочине, али се "миротворци" нису ни потрудили да злочине испитају и зликовце оптуже и адекватно казне. Неки од њих провели су у притвору две године (махом у болници), па су казну практично издржали.
Да је хтело, Еулексово тужилаштво могло је врло лако да дође до непобитних доказа о злочинима, не само Дреничке групе, већ и других припадника ОВК-а над полицајцима, припадницима војске, општинским службеницима и недужним грађанима. У логорима Ликовац, Лапушник, Зочиште и Глођане припадници ове група држали су око 500 Срба, само ретки су преживели. Већина је убијена, а један део одведен је у Албанију где су им, како се основано сумња, чланови Дреничке групе вадили органе и продавали их широм света.
(Вести)
 |
| На овом месту је дана 29.05.2015. године првобитно била објављена фотографија аутора Андреја Чукића коју смо, са сајта Вести онлајн, преузели заједно са текстом и објавили. Будући да је фотографија преузета без знања и одобрења аутора она је трајно уклоњена. Надамо се да није нанесена већа штета аутору или читаоцима због нагле измене визуелног садржаја и доживљаја који је тиме изазван. |
Највећу казну од 12 година затвора добио је Сами Љуштаку, председник општине Србица и некадашњи командант злогласне терористичке организације ОВК у Дреници. На осам година затвора осуђен је Сулејман Селими, звани Султан, један од оснивача ОВК и једно време амбасадор Косова у Албанији.
На јединствену затворску казну од по седам година осуђени су: Хисен Тачи и Зећир и Јахир Дермаку, док су по три године добили Агим, Дритон, Башким и Сељман Демај, Фадиљ и Неџад Дермаку.
Припадницима терористичке Дреничке групе казне су изречене за убиство и мучење албанских цивила, али не и за невиђене злочине које су у логору Ликовац и на другим локацијама починили над киднапованим Србима, међу којима је током 1998. и 1999. године, осим цивила, било и припадника полиције и других служби безбедности.
Образлажући пресуду, председник судског већа је истакао да је Сами Љуштаку, у септембру 1998. године, везаној жртви, 40-годишњем Албанцу, испалио три метка у главу и да се брутално односио према другим "приведеним" Албанцима.
Србе није ни поменуо.
Доказе о монструозним злочинима почињеним над косовским Србима тужилаштву Еулекса понудило је и српско Специјално тужилаштво за ратне злочине, али се "миротворци" нису ни потрудили да злочине испитају и зликовце оптуже и адекватно казне. Неки од њих провели су у притвору две године (махом у болници), па су казну практично издржали.
Да је хтело, Еулексово тужилаштво могло је врло лако да дође до непобитних доказа о злочинима, не само Дреничке групе, већ и других припадника ОВК-а над полицајцима, припадницима војске, општинским службеницима и недужним грађанима. У логорима Ликовац, Лапушник, Зочиште и Глођане припадници ове група држали су око 500 Срба, само ретки су преживели. Већина је убијена, а један део одведен је у Албанију где су им, како се основано сумња, чланови Дреничке групе вадили органе и продавали их широм света.
(Вести)
Припремиле:
КМ
Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.