Епископ у неверици што о. Пантелејмон неће у екуменисте

---

Архимандрит Пантелејмон је пре неколико дана обелоданио да се вратио својој духовној породици, браћи и сестрама по духу. Ово је код неких изазвало чак и неверицу те је хитно тражено појашњење.

Своју одлуку "о дубоко промишљеном опредељењу" о. Пантелејмон је најавио да ће "ако буде прилике и времена, писмено и јавно посведочити и како су кваритељи вере и рушитељи Цркве - екуменисти, тајном и духовно разарајућом операцијом разбили деценијски духовни труд и Светосавски дух наше СПЦ, чак и у Африци".

"Зулум непоштених, поткупљивих, сервилних и нечасних екумениста, рушитеља светих канона, и оних који застранише, а имају тренутну власт у СПЦ - више се трпети није могао..." поручио је овај Архимандрит у писму прослеђеном медијима желећи да јавно посведочи спремност за борбу и праву веру.

Није дуго чекао на прву прилику. Стигло је писмо - латинично (које смо ми посрбили за наше читаоце), отворено и са молбом о појашњењу:

"Поштовани оче Пантелејмоне,

Молим помозите ми, са неверицом сам примио обавештење да сте наводно прешли у проблематичну секту "Артемита". Ви знате да су Артемити следбеници демонизованог бившег Епископа Артемија који је могао да постане светитељ у манастиру Шишатовцу, да је тамо по договору и благослову САС основао духовно гнездо и ширио љубав међу народ. Уместо тога, бивши Владика изазива на многе стране поделе познате под појмом "раскол".

Лично сам као дете прошао кроз тај период, јер (у дијаспори) су такви расколници покушали да поцепају Цркву и народ. Мој покојни отац је томе стао на пут и ублажио ту ситуацију. Касније су ми многи Срби расколници пришли и рекли да су били заведени лукавим смерницама "Озне", односно "Удбе". Један од расколника, постао је председник СНО и после смрти мога оца ми је писао: "какву глупост смо урадили".

У име Бога Вас кратко молим да ми братски јавите, шта се с Вама догађа. Имам у виду да сте Вашим радом задужили нашу Цркву и да би било фатално да застраните код Артемита.

Ваш пријатељ и доброжелатељ

+ Еп....."

Исто тако брзо уследио је и одговор о. Пантелејмона на ово писмо:

"Поштовани Владико....,

Радо се одазивам Вашој молби за помоћ. Тачно је да сам, милошћу Божијом примљен у епархију Рашко-призренску у егзилу под Архијерејски омофор Преосвећеног Епископа Артемија. Апсолутно су субјективни, произвољни и неприхватљиви термини које користите у Вашем писму: "секта Артемита, демонизован бивши Епископ Артемије и да он изазива поделе, раскол"... Оно што је мени познато и што зна и осећа већина српског народа, то је чињеница да је Епископ Артемије у СПЦ и међу Србима познат као нови обновитељ српског монаштва, манастира и духовног живота и стамени чувар и стуб наше свете Православне вере и страдалног српског народа, нарочито на освештаним просторима Косова и Метохије. Расколник је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве. Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету и уносе новотарије у нашу свету Цркву.

Сумњу у Вашу неупућеност или добронамерност изазива Ваша тврдња да је Епископ Артемије по договору и благослову САС могао у Шишатовцу да оснује духовно гнездо у условима практичне изолације и неправедног прогона, када је САС већ брутално забранио Епископу Артемију најосновније предуслове за духовни рад: чинодејствовање и служење свете литургије, примање верног народа и духовно руковођење својом духовном децом, на првом месту монаштвом.... Синодска тактика поступања према владики Артемију се огледала у непрестаном понижавању владике Артемија са циљем да прихвати антиканонске одлуке. Владика Артемије је смирено пристао на све само да би одбранио Цркву и без обзира на све што је учинио у циљу мира и јединства у Српској Цркви, Синод је наставио постављање бесмислених и неканонских захтева владики Артемију који су имали тенденцију да се наставе у недоглед.... Једино што је Владики Артемију преостало је да исповеднички стане на пут том безакоњу.

И на крају, недоумицу и збуњеност сте изазвали у мени Вашом тврдњом, да сам својим радом задужио нашу Цркву. Збуњен сам, не због мог труда на обнови и васкрсењу једине српске светиње у Африци и пионирско-мисионарском подухвату у том делу света (јер се у овом времену интернета, за то прочуло на свим континентима где год Срби живе и моја маленкост зна колико је заиста уз Божију помоћ и помоћ добрих људи у Јоханесбургу урађено и постигнуто и многобројни извештаји, репортаже и фотографије непобитно сведоче о томе), већ сам збуњен због тога што сте управо Ви били шеф патријарховог кабинета у време када се одвијала срамна, клеветничка, сплеткарска и нечасна операција мог разрешења коју су покренули утицајни политичар удбашког педигреа (бивши амбасадор Г. В.), један од најимућнијих Срба у Јоханесбургу Н. А. и група изразито нецрквених људи из Јоханесбурга (који никада и ничим нису учествовали у црквеном животу нити су и најмање допринели напретку наше светиње) којима мисија, преображај и васкрсење српске светиње није био по вољи, али су у Патријаршији и патријарху пронашли кооперативне сараднике у реализацији свог лукавог и суптилног штеточинског плана да се заустави и прекине процват и мисија једине српске светиње на афричком континенту. Као шеф кабинета, Ви сте били један од главних координатора и веза на релацији: антицрквена јужноафричка група - Патријаршија и патријарх.

Потпуно сте игнорисали многобројна писма чланова Црквеног одбора и све моје вапаје да се заштити и сачува благословени и канонски поредак у нашој Црквеној општини и да недвосмислено добијемо подршку и духовну помоћ, ми који смо више од деценије са љубављу, великом посвећеношћу и жртвом улагали све своје снаге за добро и напредак Црквене општине и српске православне заједнице у том делу света. Уместо разумевања и подршке - добили смо на клеветама заснована, сурова, неправедна и бездушна Акта и по Цркву и искрене вернике штетне одлуке које су саблазниле многе честите и верујуће људе, а ту нашу светињу предале у руке потпуно нецрквеним људима и свештенику који је у претходној својој парохији оставио веома лош траг и буквално и дословно побегао од свог надлежног Епископа како би избегао одговорност и заслужену казну - то управо и јесте профил свештеника који је потребан нецрквеним људима и ово је заиста била верна слика атмосфере која данас влада у нашој светој Цркви: духовни немар, робовање материјалном, сплеткарења, негативна селекција и што горе - то боље....

У сваком случају, Владико, лично сам Вам истински и најискреније благодаран због тога што сте ми и нехотице помогли, кроз ову својеврсну голготу у малом кроз коју сам између осталог и Вашом директном заслугом и (не)делањем прошао, да одагнам и оно мало дилеме и неодлучности ако их је уопште и било, и да се после једанаестогодишње афричке мисије вратим свом духовном оцу Епископу Артемију - чувару црквеног и канонског поретка у СПЦ (и сведоку и чувару Светосавског благословеног пута и духовне традиције светих Николаја и Јустина), који ме је духовно руководио, учио првим монашким корацима и манастирском општежитељном животу, а затим и замонашио и рукополагао, да би затим заједно са блаженоупокојеним Патријархом Павлом благословио и мој одлазак у Африку. "Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Памет ми у главу ућерасте, од тад смо већи пријатељи" (Његош).

Ваш пријатељ и доброжелатељ,

Архимандрит Пантелејмон

Епархија Рашко-призренска

И Косовско-метохијска у егзилу"


Писма објављујемо са благословом Архимандрита Пантелејмона Јовановића

---

Припремиле: КМ Новине