Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек.
Цео свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији готово нико не подиже глас. Чак и када се чувеној светињи Цркви Богоридица Љевишка промени назив у Свети Петак! Тако се ова светиња која се налази у Призрену назива у њиховим каталозима о споменицима културе.
Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек. Међународна заједница затвара очи док су на удару српске светиње, за које албански званичници тврде да су их саградили српски узурпатори на темељима илирских храмова.
Недоказана тврдња да су Албанци илирског порекла добила је неслућене размере. У Призрену докази ових тврдњи "израњају" из земље на сваком кораку. Нови "налази" служе за доказивање албанске истине како су они староседеоци на Косову и Метохији, а сви остали народи дошљаци или узурпатори. Непосредно пред наш долазак, газда познатог кафића у центру града открио је темеље илирског храма у башти. Мештани кажу да се то догодило док је износио столове.
И док нови споменик илирске културе видно истакнут чека археолошке потврде, Богородица Љевишка, која је горела у мартовском погрому 2004, и даље је закључана. Они који желе да је виде морају претходно да се најаве. И, ако, док чекају, пожеле да се информишу о њој, свашта могу да "науче" из косовских каталога.
У њима пише "да је дуго времена пре доласка Словена у Призрен, ова црква служила као светилиште његових грађана Дардана. Тадашње паганско светилиште било је посвећено илирском богу плодности Прем, тј. Премте. Касније су хришћанско-словенски ортодоксни окупатори цркву Схен Премта преименовали у Свети Петак. У другој половини 18. века, када jе Призрен окупиран од Oсманлија, црква се претвара у џамију (1756). Додају јој минарет и називају Џума Џама, што у преводу значи Џами-петак. Касније, са променом окупатора, са Џума џамије се скида минарет и на њено место се поставља црквено звоно и поново се преименује у Свети Петак" или Сент Фрајдеј (тако пише на енглеском).
У археолошком водичу наведено је да је Црква Богородице Љевишке једини објекат у Призрену под заштитом Унеска и да је "названа по имену илирске богиње Премен и била подигнута и обновљена од древних Илира, односно средњовековних Арбанаса".
Док стојимо испред забрављене задужбине краља Милутина, коју је подигао 1307. године, пада нам на памет да је непобитно доказана историја српске Љевишке документована чак и у Унеску. Питамо се да ли је њено фалсификовање кажњиво.
Идемо даље. Запажамо да је однос према српским светињама у Призрену у најмању руку подмукао. Око Саборног храма Светог Ђорђа отворени су кафићи и дискотеке из којих до касно у ноћ трешти албанска музика. На вратима луксузно опремљене златаре преко пута улаза у овај српски храм окачене су мајице са великим албанским грбом. Поред златаре је и сувенирница у којој се на разним рукотворинама подржавају идеје изнесене у документима косовских Албанаца. Градски званичници су нам признали да то није по закону, али и да се у Призрену закон - не поштује.
Царски град и епископско седиште у доба цара Душана (1308-1355) имао је 200 манастира и цркава. О томе се у овом граду ћути. Чини се да се још теже спомиње или пише реч православно. Ипак, у каталогу су признали да је Црква Светог Ђорђа ортодоксна, али и да је то прва ортодоксна црква у Призрену! Саграђена је са посебним ферманом султана крајем 19. века.
Безобразно!
Насупрот Цркви Светог Ђорђа стамено стоји мала Црква Светог Николе. Пролеће је. Дрвеће је процветало. Мирише. Улазимо у двориште. Ноздрве се стежу. Не скупљају се због полена, нити јаког мириса тамјана, већ од смрада људског измета. Албанци овде улазе само да би је скрнавили...
Невероватно, али о Манастиру Свети Арханђели, који је, и они признају, подигао српски цар Душан, пишу да је један од најпоштованијих у региону.
Ипак, престоница у време славне српске историје као да губи последњи траг да је велики владар овде столовао. За чувени запис - храст за који се верује да га је цар Душан посадио у насељу Мараш, Албанци кажу да је старо стабло Рапа и има само 400 година. Испод њега је извор сада засут смећем.
- Откако знам за себе, говорили су ми да је храст посадио цар Душан - прича стари Призренац Трајан Гарић. - Ово што на њему пише, није тачно. Могу да пишу шта хоће, али зна се шта је истина.
Да није страшно, било би смешно. Зидајући нову историју у Призрену, Албанци праве "старе куће". Град ваљда треба да изгледа што алабанскије па се зидају старе албанске куће од нових материјала, блокова, цигли, што изгледа гротескно на објектима који су још под скелама.
- Град је пун новина. Изгледа старији него што је био. Кровови се прекривају теголом, а зна се да су раније биле биле ћерамиде и камене плоче - каже Трајан.
Пројекат "велике Албаније", који ових година добија видљиве обрисе, почео је 10. јуна 1878. Тада су се окупили Албанци у Призрену и одлучили да постану "највећи народ на Балкану". Зграда Музеја Призренске лиге налази се у срцу града и управо се реновира. Све што о овом "историјском догађају" пише у каталозима музеја је на албанском. Коме је намењено и логично је. Из ових каталога сазнајемо да је на скупштини учествовало 300 делегата из свих албанских крајева и да су донете једногласне одлуке да ће се борити против непријатеља, све до ослобађања свих албанских крајева.
Да би део града око Музеја Призренске лиге изгледао старије, у складу са лажном историјском сликом, порушена је двоспратна зграда поред музејског комплекса, у којој је била општинска управа. Велики плато препун цвећа окружен је стакленим кутијама са експонатима из квазиилирског периода.
Чак и река Бистрица, опевана у народним песмама, о којој су стихове исписали и највећи српски песници, није поштеђена прекрштавања, тј. превођења имена на албански језик. Бистрица је сада Љумбард или на енглеском "Вајт ривер" (бела река).
Сва ова прекрајања истине не могу да умање лепоту Призрана, града који је најмоћнији српски владар изабрао да у њему столује. Спој разних култура, његово богато споменичко наслеђе и живот којим пулсира град дају му препознатљив шарм. Модерне зграде, хотели и паркови, али и много досељеника Албанаца, који су у овај град дошли после 1999, направили су му велики ожиљак, али душу му још узели нису...
Не познаје Србе ни националисте
МЕНСУР Берићи, директор Канцеларије за туризам и економију Призрена, кога смо посетили на Спасовдан, у неформалном разговору нам је рекао да он не зна за српске славе, поштује само Бајрам. Исто тако је признао да не зна ништа о српским црквама, у сфери његовог интересовања само су џамије. Међутим, Берићи је искористио сусрет са репортерима "Новости" да позове српске туристе у "свој" град:
- У свим нашим каталозима уврштени су сви културни и верски објекти без изузетка. Туризам не познаје националност. Не можемо да се представимо само са муслиманским и католичким објектима. Представљамо све што имамо на Косову. У нашем је интересу да нас посете туристи из Србије, Црне Горе, целог света. Не можемо да оспоравамо да имамо ортодоксних Срба овде. Смисао живота је у разноликости, ко то неће да прихвати - његов проблем...
(Новости.рс)
 |
| Богородица Љевишка. |
Цео свет, па и ми, протестује када се скрнаве национални споменици културе у Авганистану, Јемену, Ираку, Ирану, Сирији, а када се то исто догађа од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији готово нико не подиже глас. Чак и када се чувеној светињи Цркви Богоридица Љевишка промени назив у Свети Петак! Тако се ова светиња која се налази у Призрену назива у њиховим каталозима о споменицима културе.
Косовски Албанци свом снагом брутално фалсификују историју и мењају историјске чињенице. У Призрену оваквих чуда је напретек. Међународна заједница затвара очи док су на удару српске светиње, за које албански званичници тврде да су их саградили српски узурпатори на темељима илирских храмова.
Недоказана тврдња да су Албанци илирског порекла добила је неслућене размере. У Призрену докази ових тврдњи "израњају" из земље на сваком кораку. Нови "налази" служе за доказивање албанске истине како су они староседеоци на Косову и Метохији, а сви остали народи дошљаци или узурпатори. Непосредно пред наш долазак, газда познатог кафића у центру града открио је темеље илирског храма у башти. Мештани кажу да се то догодило док је износио столове.
И док нови споменик илирске културе видно истакнут чека археолошке потврде, Богородица Љевишка, која је горела у мартовском погрому 2004, и даље је закључана. Они који желе да је виде морају претходно да се најаве. И, ако, док чекају, пожеле да се информишу о њој, свашта могу да "науче" из косовских каталога.
 |
| Храст Цара Душана |
У археолошком водичу наведено је да је Црква Богородице Љевишке једини објекат у Призрену под заштитом Унеска и да је "названа по имену илирске богиње Премен и била подигнута и обновљена од древних Илира, односно средњовековних Арбанаса".
Док стојимо испред забрављене задужбине краља Милутина, коју је подигао 1307. године, пада нам на памет да је непобитно доказана историја српске Љевишке документована чак и у Унеску. Питамо се да ли је њено фалсификовање кажњиво.
Идемо даље. Запажамо да је однос према српским светињама у Призрену у најмању руку подмукао. Око Саборног храма Светог Ђорђа отворени су кафићи и дискотеке из којих до касно у ноћ трешти албанска музика. На вратима луксузно опремљене златаре преко пута улаза у овај српски храм окачене су мајице са великим албанским грбом. Поред златаре је и сувенирница у којој се на разним рукотворинама подржавају идеје изнесене у документима косовских Албанаца. Градски званичници су нам признали да то није по закону, али и да се у Призрену закон - не поштује.
Царски град и епископско седиште у доба цара Душана (1308-1355) имао је 200 манастира и цркава. О томе се у овом граду ћути. Чини се да се још теже спомиње или пише реч православно. Ипак, у каталогу су признали да је Црква Светог Ђорђа ортодоксна, али и да је то прва ортодоксна црква у Призрену! Саграђена је са посебним ферманом султана крајем 19. века.
Безобразно!
Насупрот Цркви Светог Ђорђа стамено стоји мала Црква Светог Николе. Пролеће је. Дрвеће је процветало. Мирише. Улазимо у двориште. Ноздрве се стежу. Не скупљају се због полена, нити јаког мириса тамјана, већ од смрада људског измета. Албанци овде улазе само да би је скрнавили...
 |
| Црква Свеог Ђорђа |
Ипак, престоница у време славне српске историје као да губи последњи траг да је велики владар овде столовао. За чувени запис - храст за који се верује да га је цар Душан посадио у насељу Мараш, Албанци кажу да је старо стабло Рапа и има само 400 година. Испод њега је извор сада засут смећем.
- Откако знам за себе, говорили су ми да је храст посадио цар Душан - прича стари Призренац Трајан Гарић. - Ово што на њему пише, није тачно. Могу да пишу шта хоће, али зна се шта је истина.
Да није страшно, било би смешно. Зидајући нову историју у Призрену, Албанци праве "старе куће". Град ваљда треба да изгледа што алабанскије па се зидају старе албанске куће од нових материјала, блокова, цигли, што изгледа гротескно на објектима који су још под скелама.
 |
| Хотел Шумадија |
Пројекат "велике Албаније", који ових година добија видљиве обрисе, почео је 10. јуна 1878. Тада су се окупили Албанци у Призрену и одлучили да постану "највећи народ на Балкану". Зграда Музеја Призренске лиге налази се у срцу града и управо се реновира. Све што о овом "историјском догађају" пише у каталозима музеја је на албанском. Коме је намењено и логично је. Из ових каталога сазнајемо да је на скупштини учествовало 300 делегата из свих албанских крајева и да су донете једногласне одлуке да ће се борити против непријатеља, све до ослобађања свих албанских крајева.
 |
| Зграда Призренске лиге |
Чак и река Бистрица, опевана у народним песмама, о којој су стихове исписали и највећи српски песници, није поштеђена прекрштавања, тј. превођења имена на албански језик. Бистрица је сада Љумбард или на енглеском "Вајт ривер" (бела река).
 |
| Поглед на цркву Светог Спаса |
Не познаје Србе ни националисте
МЕНСУР Берићи, директор Канцеларије за туризам и економију Призрена, кога смо посетили на Спасовдан, у неформалном разговору нам је рекао да он не зна за српске славе, поштује само Бајрам. Исто тако је признао да не зна ништа о српским црквама, у сфери његовог интересовања само су џамије. Међутим, Берићи је искористио сусрет са репортерима "Новости" да позове српске туристе у "свој" град:
- У свим нашим каталозима уврштени су сви културни и верски објекти без изузетка. Туризам не познаје националност. Не можемо да се представимо само са муслиманским и католичким објектима. Представљамо све што имамо на Косову. У нашем је интересу да нас посете туристи из Србије, Црне Горе, целог света. Не можемо да оспоравамо да имамо ортодоксних Срба овде. Смисао живота је у разноликости, ко то неће да прихвати - његов проблем...
(Новости.рс)
Припремиле:
КМ
Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.