УСТАВНИ СУД и даље не ради свој посао до краја – На слободи су сви који раде на коначном отимању КиМ, а против Срба и Србије!
* Др Зоран Петровић: Право на ресурсни суверенитет
*Славка КОЈИЋ: ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СПОРАЗУМА – СУМРАК ПРАВА У СРБИЈИ
* Уставни суд (26.03.2015): Уредба о контроли преласка административне линије према КиМ је неуставна
* Садашње структуре у Приштини нити су „привремене институције“ по Резолуцији 1244, а још мање су „покрајинске институције“
* Раденко Недељковић: Управни суд је поништио одлуку Владе Србије о мом разрешењу
* Славка Којић: О НАЈАВИ УСТАВНОГ ЗАКОНА КАО ПОКРИЋА ЗА БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ
* Славка Којић: НЕЛЕГАЛНОСТ, НЕЛЕГИТИМНОСТ И НЕРЕГУЛАРНОСТ „ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА“ ОД 03.11.2013.
* Славка Којић: ПРЕДАЈА СУДСКЕ ВЛАСТИ АЛБАНСКИМ СЕПАРАТИСТИМА
* Славка Којић: УКИДАЊЕ ПРАВА ГРАЂАНА НА ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ
* Славка Којић: ГРАЂАНИ КАО НОСИОЦИ СУВЕРЕНОСТИ – УСТАВНИ ОКВИР КОНСТИТУИСАЊА СКУПШТИНЕ АП КиМ
* Славка Којић: УСТАВ И ЗАКОН НЕ ВАЖИ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ У СРБИЈИ
* Славка Којић: Устав или Бриселски споразум?
* Славка Којић: ИСТОРИЈСКИ И ПРАВНИ РАЗЛОЗИ ОСНОВАНОСТИ ПРАВА НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ
* Славка Којић: КО КРШИ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО?
* Славка Којић – ОДБРАНА УСТАВА ЈЕ ОДБРАНА СРБИЈЕ
***
У јавности је општепозната чињеница да је још током 2011. године постигнути тзв. споразуми Стефановић-Тахири, након чега је Влада на бази постигнутих споразума донела четири Уредбе и то:
– Уредбу о контроли преласка админстративне линије према АП Косово и Метохија;
– Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохију;
– Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје АП Косово и Метохија;
– Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије АП Косово и Метохије који не обављају делатност по прописима Републике Србије.
У име Иницијативе “Никад граница”, 10.1.2013. упућена је жалба Поверенику против Уставног суда због тога што Уставни суд није, у законском року, правном представнику Иницијативе, дао на увид документа везана за поступак за оцену уставности тзв. бриселских споразума (Стефановић-Тахири) везаних за Косово и Метохију.
Документи за преузимање:
Потврда Уставног суда о пријему захтева
80-12 Којић Славка-жалба Поверенику
У самом старту било је савршено јасно да су Уредбе неуставне јер се није ни радило о уредбодавној већ законодавној материји, па Влада није била ни надлежна за доношење спорних Уредби. Упркос томе, Уставни суд је, супротно смислу и циљу одредбе чл. 55 ст.1 Закона о уставном суду, застао са поступком оцене уставности, омогућивши тиме да се неуставни правни акти примењују, чак и у целости спроведу, чиме је каснија одлука о утврђивању неуставности постала бесмислена. Очигледно да Уставном суду ни једног момента није пало на памет да искористи своја овлашћења из чл. 56 Закона о уставном суду и донесе Решење о мерама којима би се обуставило извршење појединачних аката и радњи док траје поступак оцене уставности општег правног акта, како би се избегло наступање ненадокнадиве штете. Суд је поступао управо супротно тј. омогућио је доносиоцу неуставних аката да их у целости спроведе.
Потписивање тзв. Бриселског споразума (Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе РС и Привремених институција самоуправе у Приштини) у априлу 2013. године извршен је нови напад на Устав. Поводом поднетих иницијатива за оцену уставности, Уставни суд је одржао јавну расправу још 24.06.2014. године, а након тога Уставни суд је утихнуо. Током јавне расправе своје мишљење су изнели најеминентнији стручњаци из области уставног права, међу којима проф. др Ратко Марковић, доказавши да се ради о општем акту са непосредним правним дејством којим се Република Србије добровољно, противно Уставу, одрекла од свих функција државне власти на територији своје Аутономне покрајине у корист самопроглашене Републике Косово, и тиме прећутно прихватила једнострану сецесију те покрајине. (1)
Бриселски споразум из априла 2013. године је био основ на бази којег је распуштена целокупна безбедносна структура на територији АП КиМ, па су сви наши полицајци и сви остали запослени у МУП-у РС у једном дану добили отказ 31.12.2013. године. Судска власт више није јединствена како то предвиђа Устав, јер територија АП КиМ више није покривена новом мрежом судова и тужилаштава, што до доношења најновијег Закона о седиштима судова и јавних тужилаштава, није био случај. Тиме се гаси судска власт на територији наше јужне покрајине. Лични подаци наших грађана су, против њихове воље предати албанским сепаратистима, те су их они уписали у своје бирачке спискове, а нашим грађанима који су лојални Републици Србији и њеном правном поретку укинуто је право на локалну самоуправу које им признаје наш Устав.
На сцени је конзистентно и планско подривање уставноправног система које врше извршна и законодавна власт закључивањем неуставних споразума који се непосредно спроводе, односно предлагањем и изгласавањем неуставних закона и подзаконских аката. Носиоци извршне и законодавне власти понашају као да су се приликом ступања на своје дужности и положаје заклели да ће да крше важећи Устав, а не да га поштују.
У таквој атмосфери урушавања уставног поретка, Уставни суд је био дужан да дежура 24 сата, и да стражари над поштовањем начела уставности и законитости, а не да поступа млитаво, споро и неодлучно отварајући простор за даље урушавање правног поретка наше земље.
Према одредби чл. 166 Устава Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, а одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
Сад када је „Србија трајно абдицирала од поседовања и вршења свих функција државне власти“ на територији Косова и Метохије и тиме омогућила да се на тој територији „конституише Република Косово“, очигледно је да носиоци власти имају насушну потребу да се то стање накнадно легализује кроз промену Устава.
Оно што још увек улива наду јесте чињеница да је за намераване промене Устава неопходна потврда на републичком референдуму, те би о променама своју последњу реч ипак дали грађани Републике Србије.
Грађани знају да се Устав у тренутно постојећим околностима никако не сме мењати, не зато што је идеалан, већ искључиво из разлога што су главни заговорници измене Устава управо они који ће и за те измене као и за измене многих других правних аката, „своје“ мишљење затражити негде далеко ван наше земље, чиме би наш нови Устав био кројен ван Србије, сходно интересима страних центара моћи, а не интересима српског народа. Било какве измене Устава или доношење новог у таквим околностима представљала би велику опасност по нашу државу, те им се из тог разлога свом жестином у овом тренутку треба супротставити.
Оно што додатно забрињава и над чим би требало да се замисли сваки грађанин наше земље, јесте чињеница да актуелни режим за черечење важећег Устава и безакоње које спроводи добија похвале и подршку од различитих званичника и центара моћи са Запада, који кршење нашег Устава називају „реформама и променама“ које се спроводе у циљу прикључивања ЕУ.
(1) „Зашто је Бриселски споразум неуставан“ – Проф.др Ратко Марковић –Печат, јун 2014
19. 04. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић
 |
| Историја ће их памтити и никада неће разумети зашто се Срби смеју, Британка пресрећна а Шиптари уздржани. |
* Др Зоран Петровић: Право на ресурсни суверенитет
*Славка КОЈИЋ: ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СПОРАЗУМА – СУМРАК ПРАВА У СРБИЈИ
* Уставни суд (26.03.2015): Уредба о контроли преласка административне линије према КиМ је неуставна
* Садашње структуре у Приштини нити су „привремене институције“ по Резолуцији 1244, а још мање су „покрајинске институције“
* Раденко Недељковић: Управни суд је поништио одлуку Владе Србије о мом разрешењу
* Славка Којић: О НАЈАВИ УСТАВНОГ ЗАКОНА КАО ПОКРИЋА ЗА БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ
* Славка Којић: НЕЛЕГАЛНОСТ, НЕЛЕГИТИМНОСТ И НЕРЕГУЛАРНОСТ „ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА“ ОД 03.11.2013.
* Славка Којић: ПРЕДАЈА СУДСКЕ ВЛАСТИ АЛБАНСКИМ СЕПАРАТИСТИМА
* Славка Којић: УКИДАЊЕ ПРАВА ГРАЂАНА НА ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ
* Славка Којић: ГРАЂАНИ КАО НОСИОЦИ СУВЕРЕНОСТИ – УСТАВНИ ОКВИР КОНСТИТУИСАЊА СКУПШТИНЕ АП КиМ
* Славка Којић: УСТАВ И ЗАКОН НЕ ВАЖИ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ У СРБИЈИ
* Славка Којић: Устав или Бриселски споразум?
* Славка Којић: ИСТОРИЈСКИ И ПРАВНИ РАЗЛОЗИ ОСНОВАНОСТИ ПРАВА НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ
* Славка Којић: КО КРШИ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО?
* Славка Којић – ОДБРАНА УСТАВА ЈЕ ОДБРАНА СРБИЈЕ
***
Бриселски споразум од 19. 04. 2013. године није постао део правног система Републике Србије. Он нити је ратификован као међународни уговор, нити је унет у наш правни систем у некој другој форми у виду измене Устава, закона или слично. У правном смислу тај Споразум ни не постоји.
Свако онај ко би покушао да примени Бриселски споразум без његове инкорпорације у правни систем Србије, ставио би тај политички договор изнад важећег Устава и закона, те би тиме починио акт отвореног и бесправног насиља. Начело уставности и законитости подразумева обавезу свих и свакога да се придржава Устава и закона. То се односи и на државне органе који су у вршењу државне власти ограничени важећим Уставом и законима. У противном залази се у сиву зону насиља и самовоље државне власти.
Са друге стране, свако онај ко се супротстави спровођењу Бриселског споразума налази се на терену важећег Устава и закона и за то не сме да сноси никакве последице.
Свако онај ко би покушао да примени Бриселски споразум без његове инкорпорације у правни систем Србије, ставио би тај политички договор изнад важећег Устава и закона, те би тиме починио акт отвореног и бесправног насиља. Начело уставности и законитости подразумева обавезу свих и свакога да се придржава Устава и закона. То се односи и на државне органе који су у вршењу државне власти ограничени важећим Уставом и законима. У противном залази се у сиву зону насиља и самовоље државне власти.
Са друге стране, свако онај ко се супротстави спровођењу Бриселског споразума налази се на терену важећег Устава и закона и за то не сме да сноси никакве последице.
***
У јавности је општепозната чињеница да је још током 2011. године постигнути тзв. споразуми Стефановић-Тахири, након чега је Влада на бази постигнутих споразума донела четири Уредбе и то:
– Уредбу о контроли преласка админстративне линије према АП Косово и Метохија;
– Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохију;
– Уредбу о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје АП Косово и Метохија;
– Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије АП Косово и Метохије који не обављају делатност по прописима Републике Србије.
У име Иницијативе “Никад граница”, 10.1.2013. упућена је жалба Поверенику против Уставног суда због тога што Уставни суд није, у законском року, правном представнику Иницијативе, дао на увид документа везана за поступак за оцену уставности тзв. бриселских споразума (Стефановић-Тахири) везаних за Косово и Метохију.
Документи за преузимање:
Потврда Уставног суда о пријему захтева
80-12 Којић Славка-жалба Поверенику
У самом старту било је савршено јасно да су Уредбе неуставне јер се није ни радило о уредбодавној већ законодавној материји, па Влада није била ни надлежна за доношење спорних Уредби. Упркос томе, Уставни суд је, супротно смислу и циљу одредбе чл. 55 ст.1 Закона о уставном суду, застао са поступком оцене уставности, омогућивши тиме да се неуставни правни акти примењују, чак и у целости спроведу, чиме је каснија одлука о утврђивању неуставности постала бесмислена. Очигледно да Уставном суду ни једног момента није пало на памет да искористи своја овлашћења из чл. 56 Закона о уставном суду и донесе Решење о мерама којима би се обуставило извршење појединачних аката и радњи док траје поступак оцене уставности општег правног акта, како би се избегло наступање ненадокнадиве штете. Суд је поступао управо супротно тј. омогућио је доносиоцу неуставних аката да их у целости спроведе.
Потписивање тзв. Бриселског споразума (Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе РС и Привремених институција самоуправе у Приштини) у априлу 2013. године извршен је нови напад на Устав. Поводом поднетих иницијатива за оцену уставности, Уставни суд је одржао јавну расправу још 24.06.2014. године, а након тога Уставни суд је утихнуо. Током јавне расправе своје мишљење су изнели најеминентнији стручњаци из области уставног права, међу којима проф. др Ратко Марковић, доказавши да се ради о општем акту са непосредним правним дејством којим се Република Србије добровољно, противно Уставу, одрекла од свих функција државне власти на територији своје Аутономне покрајине у корист самопроглашене Републике Косово, и тиме прећутно прихватила једнострану сецесију те покрајине. (1)
Бриселски споразум из априла 2013. године је био основ на бази којег је распуштена целокупна безбедносна структура на територији АП КиМ, па су сви наши полицајци и сви остали запослени у МУП-у РС у једном дану добили отказ 31.12.2013. године. Судска власт више није јединствена како то предвиђа Устав, јер територија АП КиМ више није покривена новом мрежом судова и тужилаштава, што до доношења најновијег Закона о седиштима судова и јавних тужилаштава, није био случај. Тиме се гаси судска власт на територији наше јужне покрајине. Лични подаци наших грађана су, против њихове воље предати албанским сепаратистима, те су их они уписали у своје бирачке спискове, а нашим грађанима који су лојални Републици Србији и њеном правном поретку укинуто је право на локалну самоуправу које им признаје наш Устав.
На сцени је конзистентно и планско подривање уставноправног система које врше извршна и законодавна власт закључивањем неуставних споразума који се непосредно спроводе, односно предлагањем и изгласавањем неуставних закона и подзаконских аката. Носиоци извршне и законодавне власти понашају као да су се приликом ступања на своје дужности и положаје заклели да ће да крше важећи Устав, а не да га поштују.
У таквој атмосфери урушавања уставног поретка, Уставни суд је био дужан да дежура 24 сата, и да стражари над поштовањем начела уставности и законитости, а не да поступа млитаво, споро и неодлучно отварајући простор за даље урушавање правног поретка наше земље.
Према одредби чл. 166 Устава Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе, а одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
Сад када је „Србија трајно абдицирала од поседовања и вршења свих функција државне власти“ на територији Косова и Метохије и тиме омогућила да се на тој територији „конституише Република Косово“, очигледно је да носиоци власти имају насушну потребу да се то стање накнадно легализује кроз промену Устава.
Оно што још увек улива наду јесте чињеница да је за намераване промене Устава неопходна потврда на републичком референдуму, те би о променама своју последњу реч ипак дали грађани Републике Србије.
Грађани знају да се Устав у тренутно постојећим околностима никако не сме мењати, не зато што је идеалан, већ искључиво из разлога што су главни заговорници измене Устава управо они који ће и за те измене као и за измене многих других правних аката, „своје“ мишљење затражити негде далеко ван наше земље, чиме би наш нови Устав био кројен ван Србије, сходно интересима страних центара моћи, а не интересима српског народа. Било какве измене Устава или доношење новог у таквим околностима представљала би велику опасност по нашу државу, те им се из тог разлога свом жестином у овом тренутку треба супротставити.
Оно што додатно забрињава и над чим би требало да се замисли сваки грађанин наше земље, јесте чињеница да актуелни режим за черечење важећег Устава и безакоње које спроводи добија похвале и подршку од различитих званичника и центара моћи са Запада, који кршење нашег Устава називају „реформама и променама“ које се спроводе у циљу прикључивања ЕУ.
(1) „Зашто је Бриселски споразум неуставан“ – Проф.др Ратко Марковић –Печат, јун 2014
19. 04. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.